Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
3726  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / VIS Idoli [Beograd] poslato: Februar 07, 2011, 01:50:18 pm
*

VIS Idoli




VIS Idoli ("VIS" — skraćenica za "vokalno-instrumentalni sastav") je muzička grupa iz Beograda. Grupa je postojala od 1. marta 1980. godine do kraja marta 1984. godine.

Koreni grupe Idoli nastali su a sastavu koji se prvo zvao "Merilin", pa zatim "Zvuk ulice". Grupu su činili gitarista i pevač Vlada Divljan (rođen 1958. u Beogradu), basista Zdenko Kolar (rođen 1956.), klavijaturista Dragan Mitrić, bubnjar Kokan Popović i saksofonista Bora Atić.

Sastav je 1978. godine učestvovao na Zaječarskoj gitarijadi i na BOOM festivalu u Novom Sadu. Grupa nije uspela da objavi nijedan snimak i 1979. godine prestaju sa radom.

Prve naznake vezane za grupu Idoli pojavile su se krajem 1979. godine. U okviru projekta "Dečaci, u omladinskoj štampi" su objavljivane prigodne slike članova budućih Idola. Tako je, na primer, za 8. mart štampana fotografija sa potpisom "Dečaci emancipuju žene".

Sastav je zvanično nastao 1. marta 1980. godine kada su održali prvu probu. U grupi su se našli drugovi iz osnovne škole: Vladimir DivIjan, Zdenko Kolar, bubnjar Boža Jovanović i Divljanovi prijatelji iz gimnazije Srdan Šaper (rođen 1958. u Beogradu) i Nebojša Krstić (rođen 1957. u Beogradu). Uz Divljana, Šaper i Krstić su bili zaduženi za komponovanje i vokale. Šaper je na koncertima povremeno svirao sintisajzer, a Krstić udaraljke.

U tim prvim danima sa njima je tesno sarađivao Dragan Papić koji je bio neka vrsta kreativnog medijskog aktiviste. U početku su vešto manipulisali medijima, pa su čak najavljivali da će ime promeniti u "Apoloni 5" ili "Idoli plus bradonje" jer su Zdenko i Boža nosili brade.

Juna 1980. godine održali su prvi koncert i to u beogradskom SKC-a sa udarnim bendovima beogradskog novog talasa. Prvi singl objavili su u saradnji sa časopisom "Vidici" 1980. godine i na njemu su pesme "Pomoć, pomoć" i "Retko to viđam sa devojkama".

Kada su u Zagrebu sa Bregovićem kao producentom snimali drugu verziju tog singla, raskinuli su saradnju sa Draganom Papićem. On je, uz razne medijske manipulacije koje je smišljao, kumovao njihovoj saradnji sa Encom Lesićem u čijem studiju su mogli neometano da rade.

Na Omladinskom festivalu u Subotici u jesen 1980. godine sa pesmom "Zašto su danas devojke Ijute", osvojili su jednu od nagrada.

Zatim su uzeli učešće na ploči "Paket aranžman" (snimano u jesen i zimu 1980, objavljeno 1981 za Jugoton), zajedno sa grupama Šarlo akrobata i Električni orgazam. Idoli su snimili pesme "Maljčiki", "Plastika", "Schwule fiber Europa" i "Amerika".

Prvi samostalni koncert u Beogradu održali su 25. juna 1981. godine u bašti SKC-a. Karte su se kod tapkaroša prodavale po četvorostrukoj ceni, a kao predgrupe su nastupili Bezobrazno zeleno, Via Talas, Marko Brecelj i Feo Volarič.

Na sledećem diskografskom zahvatu, orijentisanom mini LP-u našle su se "Zašto su danas devojke ljute", "Ime da da", "Dok dobuje kiša u ritmu tam tama", "Malena", obrade "Devojko mala" Darka Kraljića i "Hajde!" Čaka Berija (Chuck Berry). Ploča je urađena u produkciji Pika Stančića, a kao gosti pojavili su se članovi grupe Film, Mladen Juričić koji je svirao usnu harmoniku i Jurij Novoselić za orguljama. Na omotu se našla reprodukcija slike 'Akt na crvenoj pozadini' Modiljanija. Ovaj mini LP objavio je Jugoton na kaseti zajedno sa mini LP-em grupe Film na kome je snimak njihovog koncerta u klubu Kulušić.

Pjesma "Devojko mala" je u originalu izvođena od strane Đuze Stojiljkovića, a nastala je za film "Ljubav i moda" 1958. godine. Prvo ide verzija iz filma, a onda sa albuma. Njena prvobitna verzija je iste godine i objavljena na singl ploči.Od tada do danas doživjela je veliki broj reinkarnacija, od starogradskih do rock and roll izvodjača. Najupečatljivija od svih verzija je možda ipak ova koju su napravili Idoli.

Istog leta Idoli i Film odlaze na zajedničku turneju po jadranskoj obali. Putuju brodićem i sviraju po turističkim lukama. Leta 1981. godine u grupu dolazi bubnjar Kokan Popović (ex Merilin, Zvuk ulice, grupa Slađane Milošević). Snimanje prvog albuma započinju sa Goranom Vejvodom i Dušanom Mihajlovićem Spirom. Produkciju prvi put rade sami, Spira je trebalo da bude asistent produkcije, a Vejvoda je u to vreme važio kao šesti član grupe. Medutim, obojica se posle nekoliko dana snimanja povlače i rad nastavljaju sami, uz pomoć snimatelja Mileta Pileta Miletića.

Na ploči je Šaper svirao sintisajzer, Krstić udaraljke, a prateći vokal u pesmi "Odbrana" otpevala je Bebi Dol. Ploča dobija naziv "Odbrana i poslednji dani" po književnom delu Borislava Pekića i na njoj se prvi put predstavljaju kao kompleksni autori, nudeći antropološki pristup pravoslavlju, zahvataju u enigmu Tito i bave se prvi put načetim temama. Omot ploče odštampan je ćirilicom, sa detaljima freske. Prvobitna ideja da na naslovnoj strani bude mileševski Beli anđeo, nije odobrena od strane interne komisije diskografske kuće.

Promotivni koncert održali su u Domu omladine početkom juna 1982. godine. Pre izlaska grupe na scenu, sa traka su se čuli pravoslavni horovi, a dramaturg Biljana Maksić je okadila binu, što je izazvalo negativne reakcije u dnevnoj štampi.

Zahvaljujući toj ploči, po izboru kritike časopisa "Džuboks", bivaju proglašeni za grupu 1982. godine, a album je ocenjen kao najbolji u tom periodu. Takođe, po izboru sedam evropskih magazina dolaze na četvrto mesto rock grupa u Evropi. Album "Odbrana i poslednji dani" u glasanjima kritičara tokom sledećih godina proglašen je za najbolju jugoslovensku ploču.

Jula 1982. godine Zdenko Kolar odlazi u JNA, a menja ga Branko Isaković (ex Bulevar, Suncokret). Publiku iznenađuju i sledećom pločom "Čokolada" koju snimaju u Londonu a produkciji Boba Peintera (Bob Painter). Okrenuvši se čistom pop zvuku, pesmom "Čokolada" postižu najveći hit u karijeri, a ploča ostvaruje visok tiraž. Na njoj se Vlada Divljan pojavljuje kao autor samo u pesmama "Radostan dan", "Vetar i zastave" i "Ja sam to", jer je u to vreme spremao diplomski na Rudarsko-geološkom fakultetu.

U isto vreme Šaper diplomira režiju. Ploča donosi i rockabilly orijentisane "Bambina", "Soda boj", "Stranac u noći". Prvobitna ideja je bila da ta ploča bude objavljena kao dupli mini LP pod imenom "U gradu bez sna", ali su u Jugotonu rešili da objave standardan album.

Pesma "Maršal" je originalno trebalo da bude na ovoj ploči, ali je zbog cenzure skinuta (pesma je posvećena Titu). Na CD-u Vlade Divljana "Odbrana i zaštita" koji je on snimio na zimu (1995/1996) na koncertima u Beogradu se nalazi i ova stvar uživo. To je jedini njen snimak dostupan za sada. ...

VIS IDOLI su radili i muziku za film "Davitelj protiv davitelja". Stvar koju je napisao Srdjan Šaper "Beogradski davitelj" nikada nije objavljena, iako je jedna od najboljih koju su Idoli ikad napravili. Šaper glumi u filmu mladog predvodnika grupe "VIS SIMBOLI". Muzika datira iz 1982 godine. Film je prikazan 1984.

Posle koncerta u Ljubljani, krajem marta 1984. godine, rasplamsala su se uzajamna nezadovoljstva koja su dugo tinjala i grupa prestaje sa radom. Poslednji zapis pod imenom Idoli pojavio se na ploči sa muzikom iz filma "Šest, dana juna" koji je režirao Dinko Tucaković po scenariju Nebojše Pajkića. Ploču je osmislio Vlada Divljan sa brojnim saradnicima. Srđan Šaper je preuzeo deo vokalnih deonica, Zdenko Kolar je svirao bas, Branko Isaković takođe, a to su bill bubnjari Piko Stančić, Boban Petrović, klavijaturisti Đorde Petrović, Dragan Ilić, gitarista Gagi Mihajlović (gitarista "KATARINE II" ) i saksofonista Vuk Vujačić. Album je 1985. objavljen a u periodu VI 1984 — VI 1985. je sniman.

Mišo Kovač se pojavljuje u pesmi "Da je duži moj dan", a Divljan komponuje i autentičan narodnjak "Ja je zovem meni da se vrati" koji peva, takozvani 'kosmički Bosanac' Jahija Gračanlić a pratnji orkestra Ace Stepića.

Dakle, iako grupa nije postojala album "6 DANA JUNA" je objavljen pod firmom VIS Idoli. Mnogi smatraju ovu ploču kao prvi solo album Vlade Divljana, ali to je ploča Idola — i to jedna od najboljih (posle "Odbrane").

Album "Odbrana i poslednji dani" je 1986. godine proglašen od strane kritike za najbolju ploču Yu rock-a. Izlazi na CD-u 1990 u izdanju "Jugotona" iz Zagreba. Doduše, CD je štampan latinicom, a "Odbrana" je postala "Obrana" na ovom izdanju (originalan omot je ćiriličan, ujedno i prvi te vrste u Yu rock-u ).

Po raspadu Idola, Šaper i Krstić su radili muziku za pevačicu Biljanu Krstić, snimili album "Poslednja ljubav u Jugoslaviji" (Jugoton 1987.) sa za to priliku oformljenom grupom Unutrašnja imperija, koju su sem njih činili Branko Isaković, Gagi Mihajlović i Dragoljub Đuričić. Zatim su se povukli iz muzike. Šaper je počeo da se bavi marketingom. Glumio je u filmu "Davitelj protiv davitelja" reditelja Slobodana Šijana, režirao video spotove i komponovao muziku za filmove i TV emisije. Krstić se zaposlio kao lekar. Glumio je u filmu "Šest dana juna".

Njih dvojica 1995. godine osnivaju Dobrovoljno pevačko društvo. Vlada Divljan je pokrenuo solo karijeru, a 1991. godine odselio se u Australiju.

Vladimir Divljan trenutno živi u Beču, dok svoj muzičarski rad obavlja na potezu Beč-Beograd.

U izdanju poljske diskografske kuce BMG marta 2001 godine pojavio se CD pod nazivom "Yugoton". U pitanju je plod svojevrsne saradnje poljskih muzičara sa umetnicima prostora nekada poznatog kao Jugoslavija — u izvodjenju najpoznatijih poljskih rock pevača i pevačica, prearanžirano je i ponovo snimljeno na poljskom svega 12 numera.

Pored dve kompozicije Vladimira Divljana iz repertoara VIS-a Idoli ("Maljčiki" i "Retko te vidjam sa devojkama") snimljene su i tri numere od Filma, dve od Haustora i po jedna od Orgazma, Bajage, Parnog Valjka, Kazališta i Aerodroma. Na samim snimanjima osim Vladimira Divljana gost je bio i Darko Rundek, a sve vremeje sniman dokumentarac o projektu. 'Yugoton' je CD + izdanje sa multimedija dodatkom.


Članovi grupe bili su:

— Boža Jovanović (bubnjevi; 1980—1981),
— Kokan Popović (bubnjevi; 1981—1984),
— Nebojša Krstić (udaraljke i glas),
— Srđan Šaper (udaraljke i glas),
— Zdenko Kolar (bas gitara; 1980—1982),
— Branko Isaković (bas gitara; 1983—1984),
— Vlada Divljan (gitara i glas),
— Goran Vejvoda (gitara, klavijature) — punopravan član grupe kratko 1982. godine.


mojblog
3727  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Radomir Mihajlović Točak (1950) & Smak [Kragujevac] poslato: Februar 07, 2011, 01:49:26 pm
*

SMAK &
RADOMIR MIHAJLOVIĆ TOČAK

(Čačak, 1950)

Radomir Mihajlović Točak, (rođen 1950. u Čačku) od pete godine svira razne žičane instrumente,a od devete se usredsređuje na gitaru. U leto 1959. godine nastradao je na đačkom izletu i iščašio nogu u kuku. Pet godina je proveo po bolnicama, vezan za krevet, ali je sve vreme vežbao gitaru. Po izlasku iz bolnice, završio je osnovnu školu i sasvim se posvetio muzici. Jedno vreme je bio član grupe Dečaci sa Morave, a 1970. godine je svirao po klubovima u Belgiji. Krajem 1971. godine vraća se u Čačak i svira po parkovima i kafanama. Tada se upoznaje sa basistom Zoranom Milanovićem (rođen 1951.) iz Kragujevca i bubnjarom Slobodanom Stojanovićem Kepom (rođen1951.) iz Kraljeva. Oni su u to vreme svirali u grupi Džentri.

Decembra 1971. godine na relaciji Čačak-Kraljevo-Kragujevac oni formiraju grupu Smak. Sa njima su nastupali pevač Slobodan Kominac i orguljaš Miša Nikolić. U to vreme u Kragujevcu je bio postavljen dramski kolaž pod nazivom "Smak", posvećen streljanju đaka u Drugom svetskom ratu, pa su odabrali to ime. Doduše, za naziv su govorili i da je skraćenica za "Samostalni muzički ansambl Kragujevac". Kroz prvu fazu razvoja grupe, u njihovim redovima često su se smenjivali pevači. Najčešće su nastupali po Šumadiji, svirajući svetske rock hitove na igrankama, ali sučesto rasterivali publiku svojim dugim improvizacijama.

Period od nastanka do 1973. godine proveli su u aktivnom komponovanju. Tada Točak pravi serijal od dvadeset dva instrumentala, od "Biska 2" do "Biska 23", a pesme su posvećene njegovom prijatelju iz Čačka, Biski. U tim pesmama postavljaju osnovu svog zvuka, sviraju progresivni rock sa jazz elementima, ali često zalaze u blues.

Leto 1972. godine Smak provodi na svirkama u Herceg Novom, a po povratku nastavljaju da nastupaju po Srbiji. Aprila 1973. godine na Gitarijadi u Požarevcu dele prvo mesto sa lokalnom grupom Dijamanti, koja je ujedno i organizovala to takmičenje. U leto iste godine pobeđuju na Festivalu pop muzike u banatskom selu Sanad.

.... posle serije izmenjenih pevača, u grupu dolazi Boris Aranđelović (rođen 1948). On se pre toga nije aktivno bavio muzikom, a jedno vreme je živeo u Australiji. Boris je prošao na audiciji zahvaljujući svom visokom tenoru, jer je uspešno otpevao pesmu "Child In Time" sastava Deep Purple.

Početkom 1974. godine rade snimke za prvi singl i razmišljaju o orguljašu. Mesto nude Tihomiru Asanoviću (ex Generals, Time), ali ih on odbija jer planira osnivanje Jugoslovenske pop selekcije. Prvi singl sa pesmama "Živim ja" (ranije se zvala "Biska 13") i "Biska 16" objavljuju marta 1974. godine. U pesmi "Živim ja" gostuje flautista Tasa koji je u to vreme svirao u sastavu Oliver. Prvi put dobijaju priliku da se na pravi način predstave u Beogradu 10. novembra 1974, Zagreb 1977, godine. Smak potpisuje ugovor za nemačku diskografsku kuću Bellaphon. U ime grupe potpis stavlja njihov tadašnji menadžer Vladimir Mihaijek. [...]

Petar Janjatović ILUSTROVANA YU ROCK ENCIKLOPEDIJA 1960—1997 | Scribd
3728  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Radomir Mihajlović Točak (1950) & Smak [Kragujevac] poslato: Februar 07, 2011, 01:49:03 pm
*




SMAK

BIOGRAFIJA

Smak je ... srpska rok grupa koju je osnovao gitarista Radomir Mihajlović Točak u Kragujevcu 1971.

Grupa Smak je ime dobila po dramskom kolažu koji se u vreme kada je grupa nastala izvodio u Kragujevcu.

Slobodan Kominac Koma bio je pevač u prvoj postavi Smaka i jedan od njenih osnivača. Pre Smaka je svirao gitaru i pevao u kragujevačkim grupama Džentri i Senke. Sa izvesnim muzičkim obrazovanjem, Kominac je imao iskustva u komponovanju. U prvo vreme, on je bio šef grupe Smak određujući repertoar za igranke. Grupu napušta u dva navrata, da bi definitivno otišao iz Smaka u leto 1973. godine.

Drugi originalni član grupe jeste Miša Nikolić. On je bio orguljaš u prvoj postavi Smaka. U Kragujevac je dolazio svakog vikenda iz Beograda u kom je studirao Muzičku akademiju. Grupu je napustio u leto 1972. godine.

Smak je u Kragujevcu 1971. osnovao gitarski virtuoz Radomir Mihajlović Točak. Prvu stabilnu postavu iz 1974. su činili: Radomir Mihajlović Točak (gitara), Slobodan Stojanović Kepa (bubnjevi), Zoran Milanović (bas gitara), Boris Aranđelović (vokal) i Laza Ristovski (klavijature).

Aprila 1973. godine Smak sa domaćinom Gitarijade u Požarevcu - grupom Dijamanti deli prvo mesto, da bi u leto iste godine pobedili na festivali POP muzike u banatskom selu Sanad. U oktobru, nakon čitave serije promenjenih pevača, u grupu dolazi Boris Aranđelović. On prolazi na audiciji i to tako je svojim visokim tenorom dobro otpevao pesmu Child in Time engleske grupe Dip perpl.

Marta 1974. Smak objavljuje prvi singl. 10. novembra 1974. imaju svoj prvi nastup u Beogradu i to na rođendanu emisije Veče uz radio. U Domu Sindikata nastupaju zajedno sa sarajevskim Bijelim Dugmetom, beogradskom Pop mašinom i drugim grupama. Nekoliko dana kasnije, na samostalnom koncertu u sali Heroja na Filološkom fakultetu imaju više nego uspešan nastup. Tada prvi put sa njima nastupa mladi orguljaš iz Kraljeva Lazar Ristovski, koji postaje redovan član Smaka januara 1975.

Krajem januara 1975. Smak nastupa sa mađarskom grupom Omega u beogradskom Domu Sindikata, da bi u februaru iste godine nastupili na rok večeri u Opatiji, i nakon toga u Zagrebu na smotri najboljih ju-gitarista "Kongres rok majstora", gde Točak na čuđenje mnogih nije ozabran među četvoricu najboljih, i to samo zato što nije bio ekskluzivac zagrebačkog "Jugotona".

Aprila 1975. događa se nešto do tada nesvakidašnje na jugoslovenskom diskografskom tržištu! Izlaze dva ista singla u različitim izdavačkim kućama. I zagrebački SUZY, a i RTV Ljubljana su imale ugovore sa Smakom, te su požurile da objave singl sa tada apsolutnim muzičkim hitom, instrumentalnom kompozicijom pod nazivom Ulazak u harem. U maju, Smak kreće na turneju sa Bijelim dugmetom i istočnonemačkom rok grupom Phadys na svirke po Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Krajem maja Smak nastuma na festivalu BOOM u Zagrebu, a ubrzo nakon toga pristupaju snimanju debi albuma koji je nazvan prosto "Smak. Na njemu se našlo pet kompozicija.

Bili su predgrupa Dip perplu na njihovom koncertu u Beogradu 1975. Nakon hit singla i odličnog koncerta sa Dip perplom, izdali su prvi album koji je nazvan prosto "Smak", a koji je bio jedan od najprodavanijih albuma u bivšoj Jugoslaviji.

Početkom 1976. su objavili mini-ploču "Satelit" na kojoj se nalazila istoimena hit pesma i jedan od najboljih instrumentala grupe "Biska 2", bluz pesma "Šumadijski bluz" i "Put od balona - Biska 20",koju su često koristili za svoj instrumentalan deo koncerta. U ovom periodu su snimili kratak film Smak u Njujorku, na kojem je snimljena njihova mala turneja po SADu, kao deo promocije ploče "Satelit". Točak je objavio svoj prvi solo album "R. M. Točak", koji je postao najprodavaniji album u Jugoslaviji 1976. Sledeći njihov singl "Ljudi nije fer/El Dumo" je objavljen krajem 1976.

Tokom 1977. i 1978, Ristovski je bio član Bijelog dugmeta, a menjali su ga Miki Petkovski za ploču "Crna dama" (jedna od najprodavanijih albuma u Jugoslaviji), a zatim Tibor Levai, sa kojim su snimili ploču "Stranice našeg vremena" 1978. i engleske verzije ovih albuma "Black Lady" i "The Pages of Our Time", dok je u periodu od 1979. do 1981. Dado Topić (bivši član Tajma i Korni grupe) sarađivao sa Smakom kao producent i povremeni gostujući vokal na singlu "Na Balkanu" pre raspada grupe krajem 1981.

Godine 1978 Miki Petkovski odlazi u JNA, i više se ne vraća u Smak. Objavio je solo album na kome su učestvovali članovi grupe Smak, Leb i Sol, Lazar Ristovski, Gordana Ivandić i perkusionista Dejvid Mos. Novi klavijaturista Smaka postaji Subotičanin Tibor Levai. U to vreme, Točku postaju problem njegovi tekstovi kojima ostatak grupe nije zadovoljan, pa u veoma i nategnutoj lošoj atmosferi u jesen 1978. godine snimaju album Stranice našeg vremena koji pomalo podseća na progresivnu fazu Korni grupe. Posle izlaska ploče grupu napušta Tibor Levai, da bi iz Smaka krajem 1978. otišao i Točak. Kao povod za razlaz u domaćoj štampi se navodilo insistiranje R.M.Točka na njegovim tekstovima, kao i da na engleskoj verziji albuma nađu tekstovi Dejvida Mosa sa šim se ostali članovi grupe nisu složili. Smak u to vreme ima nekoliko nastupa sa Dadom Topićem i klavijaturistom Krisom Nikolsom (ex TIME), a u kombinaciju ulazi i gitarista Srđan Miodragović (Mirni ljudi).

Početkom 1979. u grupu se vraća Točak i sa sobom dovodi Lazu Ristovskog koji je razočaran lošom prodajom ploče koju je snimio sa bubnjarem Ipetom Ivandićem, kao i lošim stanjem u Bijelom Dugmetu. U to vreme, Smak sporazumno raskida ugovor sa nemačkom firmom "Bellaphon".

Početkom 1980. Smak priprema ploču Rok cirkus na kojoj je trebalo da se ostvari kompromisno viđenje svih članova. U produkciji Dade Topića napravili su hard rok orijentisano muzičko delo sa očiglednim komercijalnim pretenzijama. U to vreme panka i novog talasa, Smak je delovao potpuno anahrono, i oni juna 1981. odlučuju da prestanu sa radom. Na Kalemegdanu u Rokoteci drže oproštajni koncert pred oko 6.000 vernih fanova, i na istome izvode deo materijala sa tek snimljenog albuma Zašto ne volim sneg. Ova ploča u početku zamišljena kao Točkov solo projekat, na kraju je na insistiranje PGP RTB objavljena pod imenom Smak. Zato na njoj ne peva Boris Aranđelović, nego se umesto njega pojavljuju Dado Topić i beogradski pevač Živanović-Hoze. Album je atmosferom koju nosi prilično turoban i mračan jer ga je Točak posvetio svom preminulom bratu.

Originalna postava se opet okupila 1984. i sa Dadom Topićem i Živanovićem-Hozeom kao pevačima su snimili album "Zašto ne volim sneg", koja je bila posvećena Točkovom preminulom bratu, nakon čega su se opet razišli, a Laza Ristovski je ponovo prešao u Bijelo dugme. Vratili su se 1986. sa novim klavijaturistom Milanom Đurđevićem i snimili su ploču "Smak 86", ali su se nakon toga ponovo razišli.

Četvrti povratak Smaka se odigrao 1992, opet sa Lazom Ristovskim kao punopravnim članom, kada su uglanom svirali koncerte po Srbiji i izdali koncertni album "OdLIVEno". 1992. i 1993. Točak je promovisao svoj drugi solo album i saundtrek za film Vizantijsko plavo iz 1993,za koji je osvojio nagradu Kristalna prizma za najbolji saundtrek.

Konačno, 1994 Smak se ponovo pojavio, ali ovaj put su sa Točkom i Kepom svirali mladi muzičari: Dejan Stojanović Kepa (drugi bubnjar), Dejan Najdanović Najda (vokal), Vlada Samardžić (bas) i Milan Milosavljević Mikica (gitara). Smak je sa ovom postavom objavio album "Bioskop Foks". Četiri godine kasnije Vlada Samardžić je napustio Smak i otišao na muzički koledž Berkli,SAD. Zamenio ga je Slobodan Marković Sale sa kojim su snimili albume "Live without audience" 1998, "Egregor" 1999, "Live 3. mart 2000. Kragujevac Klub "La Cinema"" 2000.

Smak je bio, pre svega, poštovan zbog Točkove gitarske virtuoznosti po uzoru na Džimija Hendriksa i Džimija Pejdža i zbog zanimljive i snažne, mada ne uvek i uspešne, fuzije hard roka, džeza, progresivnog roka, džez roka sa snažnom bluz osnovom, sa Aranđelovićevim vokalnim falsetom koji je češće korišćen kao instrument nego za pevanje. "Ulazak u harem", instrumental inspirisan folkom, proslavio je Radomira Mihailovića Točka kao jednog od gitarskih heroja i legende muzičke scene bivše Jugoslavije tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka, dok su albumi "Crna dama" iz 1977. i "Stranice našeg vremena" iz 1978. bile vrlo cenjene od strane obožavalaca progresivnog roka i čak su bili izdani za englesko tržište.

Njihovo okupljanje, od druge polovine osamdesetih naovamo, promenilo je pravac grupe u manje inspirativni hard rok, napustivši bilo kakve elemente progresivnog roka, ali nakon povratka 1994, Smak se vratio fuziji hard roka i džeza sa elementima progresivnog roka. Kao poređenje se mogu iskoristiti sličnosti u stilu sa izvođačima kao što su Led cepelin, Dip perpl, Tejst, Dubi braters, Karlos Santana i Leb i sol.

Od 1971. godine kada je sastav imao svoj prvi nastup pa do 1992. godine članovi su bili :

* Radomir Mihajlović Točak (gitarista)
* Boris Aranđelović (vokalni solista)
* Slobodan Stojanović Kepa (bubnjar)
* Zoran Milanović (basista)
* Laza Ristovski (klavijaturista)
* Miodrag Miki Petkovski (kavijaturista)
* Lola Andrijić (česti gost,basista)
* Dejvid Mos (česti gost,bubnjar)

Od 1994. godine u Smaku se menja postava zbog delimičnog ili potpunog povlačenja pojedinih članova. Novi članovi su :

* Dejan Stojanović Kepa (bubnjar)
* Milan Milosavljević Mikica (basista)
* Dejan Najdanović Najda (vokalni solista)
* Vlada Samardžić (basista)
* Slobodan Marković Sale (basista)


Autor teksta nepoznat
Fotografija: Wikipedia
3729  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Aleksandra Slađana Milošević (1956) poslato: Februar 07, 2011, 01:46:49 pm
*
DA LI JE MOGUĆE OPOREZOVATI KIČ


"SEKSI DAMA" JE BILA NA METI




Primedbe da je ideja DSS o oporezivanju kiča i šunda licemerna zbog organizacije koncerta Cece Ražnatović svode se na stranačko prepucavanje

Predlog o oporezivanju neadekvatnih sadržaja u muzičkoj industriji i kulturi zabave, umetnica Aleksandra Slađana Milošević iznela je još pre deset godina i za njega tvrdi da nije reč o pokušaju cenzure ili ograničavanja slobode umetničkog izražavanja. Ona za "Politiku" objašnjava da je cilj oporezivanja da spreči dalji kulturni i moralni pad.

Ko bi odlučivao o tome šta je kič i šund?

Brigu o oporezivanju vodila bi posebna komisija stručnjaka i političkih činilaca.

Kako bi se ta komisija birala?

Predložila sam, takođe 2000, da se formira interministarsko telo za reformu koje bi imenovalo komisiju za oporezivanje. U tom telu treba da se nađu ministarstva kulture, finansija, pravde, trgovine, telekomunikacija, i da preduzmu mere za reformu celog sistema šou-biznisa. Ta komisija ne bi zabranjivala određene sadržaje, već bi delovala dajući preporuke i podržavajući one sadržaje koji doprinose razvoju kulture. Njihove odluke bile bi obavezujuće za vlasnike i urednike medija. Oni koji bi neprikladnim sadržajima ometali kulturni razvoj, bili bi i najviše oporezovani.

Da li biste Vi kao umetnik imali poverenja u takvu komisiju koja bi procenjivala šta je umetnost visokog kvaliteta, a šta nije?

Već sam bila meta sličnih komisija za vreme Titovog režima, a moja dela su bila na ivici, poput pesme "Seksi dama" koja je jedva prošla. Ovde nije reč o ograničavanju slobode izražavanja, već o nečemu što se suprotstavlja zdravom razumu i bazičnom moralu. A, ako pitate ko uspostavlja norme moralnosti, svima su nam poznate granice koje ne treba preći u odnosu na naše poimanje suštine života, istinitosti i smisla.

Bilo je sličnih komisija i u SFRJ koje možda i nisu dale rezultat. Kako ste sada sigurni da je baš to efikasan način da se kulturna i medijska scena upristoji?

Garancija nema, ali pred nama je dilema da li nešto preduzeti ili dopustiti dalje moralno i duhovno propadanje. Bilo koja mera je dobra ako zaustavlja pad. Možda ćemo pogrešiti i kasnije preduzeti neku drugu meru. Čekanje nam neće pomoći.

Da ste Vi u nekom takvom telu, koje biste kulturne pojave oporezovali?

Sve ono što prelazi granice dobrog ukusa i što utiče negativno na svest mladih i prelazi u zlo. Lako je ustanoviti ovu granicu. Čovek je spontano oseća.

U šta biste uložili novac od oporezivanja?

Prikupljena sredstva bi se koristila za formiranje fondova za razvoj alternativne i eksperimentalne muzike i drugih umetnosti. Kulturu zabave treba prepustiti njenim akterima i konzumentima, ali i omogućiti postojanje šire ponude. Jedino se tako može formirati ukus bez diktata.

Kako biste reagovali ako bi ta komisija rekla da se Vaša muzika ne uklapa u kriterijume koje ste naveli?

Prihvatila bih i takav sud. Stavljam svoja dela na takvu vrstu provere i prihvatam i negativno mišljenje.

Iako ste, kao nestranačka ličnost, predsednik Gradskog saveta za kulturu Demokratske stranke Srbije, mislite li da je licemerna njihova ideja o oporezivanju kiča i šunda budući da je na dočeku Nove godine, u organizaciji te stranke, nastupala Ceca Ražnatović?

Nikako. Takve primedbe su pokušaj da se jedna dobra inicijativa svede na stranačka prepucavanja. Ovde se moraju prevazići stranačke podele.


A. Marinković | objavljeno: 01.08.2010 | Politika
 





Foto: Hemphry, Belgrade 1988.



Fotografije preuzete sa interneta
3730  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Aleksandra Slađana Milošević (1956) poslato: Februar 07, 2011, 01:46:29 pm
*





ALEXANDRA SLAĐANA MILOŠEVIĆ
Protiv lažnih moralista



Od kada se prvi put pojavila na sceni Aleksandra Slađana Milošević nije prestala da šokira javnost. Od seksi imidža na početku karijere, preko zalaganja za legalizaciju "lakih" droga tokom 90-ih, do hrabrih izjava o slobodi seksualnog izjašnjavanja i reformi crkve danas.

Kako se šta menjalo u Slađaninom životu, tako je ona menjala muzičke stilove i pravce. To najbolje pokazuje i njen novi trostruki Best off CD "Metamorfoza' na kojem se mogu naći rock'n'roll pesme, nežne balade, ali i tvrdi heavy metal zvuci, sa kojima Slađana trenutno eksperimentiše.

Pored bogate muzičke karijere, Slađana je od nedavno uplovila i u književne vode romanom "... Adame, ne ljuti se", dok se drugom knjigom "Muška žena" koja je već u pripremi, sprema da još jednom uzdrma temelje lažnih moralista.

Iako ste nedavno izdali trostruki CD "Metamorfoza" u čast 25 godina rada i dalje vas u medijima ima manje nego što bi trebalo?

Slađana Milošević: Ne pripadam estradi i taj svet mi nije blizak. Da ne shvatite pogrešno, ne omalovažavam domaću estradu i ne postavljam se u poziciju superiornosti ili arogancije, ali sam vrlo ozbiljno shvatila ono čime se bavim. Koordinator sam za reforme u muzičkoj industriji pri Ministarstu za kulturu Srbije. Nisam žena koja se pojavila na muzičkoj sceni da bi manipulisala javnošću, stekla bogatstvo ili se dobro udala. Muzičar sam koji je na sceni od svoje četvrte godine.

Šta posle 25 godina karijere mislite o show biznisu?

Slađana Milošević: Ovo je vrlo zahtevan život koji treba svariti. Najteže u ovom poslu su propratne stvari poput preteranog pritiska koji trpe ljudi koji su u javnom životu, kao i niz propratnih pojava kao što su neuredan život, loša ishrana, promena klime, spavanje svake večeri u drugom hotelu. Drugačiji miris posteljine, drugačiji ukus vode. Često se čudimo stranim zvezdama koje zahtevaju specijalni tretman, ali oni samo pokušavaju da u datim okolnostima, a turneje poneklad traju i po godinu dana, što bolje sačuvaju svoje zdravlje. Nije to hir, već osnovna potreba, o kojoj u ovoj zemlji ne možemo ni razmišljati. Život mi je prošao u zadimljenim klubovima, gde nema ventilacije, u podrumima i hladnim automobilima. Najveći problemi su psihički jer treba ostati u vrhu i biti konstantno prisutan. To je izuizetno težak zadatak, jer uvek ima protivnika, ljudi sa svih strana, lobija koji će sve učiniti da vas povuku na dno. Ta borba je najteža.

Mediji vam nikada nisu bili naklonjeni. Štaviše, pokušali su da vas unište. Tako je u štampi pisalo da bolujete od side i raka, da ste narkoman, a pojedine novine su vas čak i sahranjivale?

Slađana Milošević: Ja sam bila potrebna žrtva. To je bila reakcija javnosti i establišmenta na jednu pojavu koja je atipična, koja remeti ustaljeni tok stvari, koja deluje preteće po stvarnost onakva kakva je, koja ljulja temelje na kojima se nalazi ceo sistem njihovih vrednosti i njihovog života. Takva osoba se doživljava kao pretnja. Pretnja njihovom celokupnom postojanju. Samim tim jedan deo ličnosti se identifikuje sa slobodom koju ta ličnost donosi u javni život. Teoretski seciram ovaj fenomen, o tome sam puno razmišljala i nikada nisam mogla da shvatim, zašto je do toga moralo da dođe. Često sam sebi postavljala isto pitanje, jer je to veoma poremetilo i uzdrmalo moj život. Van svih sam standarda i svih klišea, svih prihvaćenih vrednosnih kategorija i zato me je trebalo uništiti. Odatle svi ti tračevi o mojoj smrti, nestansku, bolesti, svemu i svačemu.

Pokušali su da vas diskredituju na različite načine, ali vas čak ni u vreme "Seksi dame", kada je vaše oblačenje bilo nešto slobodnije za to vreme, nisu proglašavali promiskuitetnom?

Slađana Milošević: Pretpostavljam da sam bila mnogo ozbiljnija pretnja po njihovu sigurnost. Seksualna sloboda je usvajanje slobode, po sociologiji, prvi stepen u oslobađanju. Sve ostale slobode dolaze posle. Bilo je ozbiljnih prigovora, od toga zašto imam veliki dekolte, do toga zašto nosim mini suknju. Moja prva faza je bila seksi dama i zbog toga sam skidana sa radija i televizije. Pretnju možete diskvalifikovati, tako što ćete diskvalifikovati lilčnost. Za potpunu dikvalifikaciju moje ličnosti priče o promiskuiotetu su bile naivne.

Vaš privatni život je mnogima bio intrigantan, možda zbog toga što se o njemu po najmanje zna?

Slađana Milošević: Svog muškarca imam već sedam godina i ne zanimaju me drugi muškarci u tom smislu. Moj privatni život je samo moj. Puno radim na sebi i na onome što neki nazivaju misticizmom. Bavila sam se čišćenjem svog bića od nagona i zemaljskioh potreba. Ljubav između muškarca i žene, se po mom mišljenju bazira na nekim drugim kriterijumima. Za mene su neke druge vrednosti značajnije. Muškarac mora da ima određene psihološke i karakterne osobine i to su jedini kriterijumi. Uopšte me ne zanima spoljašnji izgled, dostignuće na materijalnom planu, uspeh u karijeri... Ako su i oni vredni kao ljudska bića, postigli su uspeh na ovoj planeti.

Od nedavno ste uplivali i u literarne vode. Svojom prvom knjigom "Adame, ne ljuti se" uzburkali ste ovdašnju javnost?

Slađana Milošević: Dobra strana te knjige je što ona jeste izazov teolozima. Nemoguće je nastaviti bilo koji religijskio sistem, u sadašnjem vremenu jer je žena definitivno stekla poziciju, značajnog činioca stvarnosti. Hrišćanstvo mora da u potencijalu biblijskih tekstova, pronađe način da integriše ženu u novo hrišćanstvo. To sam želela ovom knjigom i zato su veliki teolozi shvatili da je ovo apologijski tekst o hrišćanstvu.


Jelena P. Marić | 23.07.2002. | Balkan media
Slađana Milošević, 1999. Beograd.
Foto: Milan Kralj
3731  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Aleksandra Slađana Milošević (1956) poslato: Februar 07, 2011, 01:44:43 pm
*

OČIGLEDNO NIJE MI SVEJEDNO

Sanjala sam neku čudnu goru,
ja i neko od oluje luđi,
sedefastu postideli zoru
bili smo i bliski i tuđi.

Kiše su se drsko tamo sagle
ludo sunce ljubavnike krilo
ljubičaste pokrile nas magle
sve je tako nestvarno bilo.

Očigledno nije mi svejedno
što je sve to bio samo san
što me jutro dočekalo čedno.
Očigledno nije, nije mi svejedno.

Očigledno nije mi svejedno,
ludo smo se ljubili u snu,
al' me jutro dočekalo čedno.
Očigledno nije, nije mi svejedno.
Nije mi svejedno...

Sanjala sam poljupci mirišu
miluju se pijano dva bića,
nežne trave ubrzano dišu,
sve se peni od besa i pića.

Igre naše čarobne i divne
budile su tajne želje neke.
Ruke su me odavale kivne
u predele htele daleke.
 

Sa albuma: Gorim od želje da ubijem noć — 1979.




Slađana Milošević, 1999. Beograd
Foto: Vlada Marinković


Slađana Milošević:
Sve što muzički urednici ne razumeju
dobije etiketu "neisplativo".
Tačno je da čovek može da padne
ako zakorači u nepoznato.
Ali, bolje je i da padne, ustane i pokrene se,
nego da tapkajući u mestu propada.
3732  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Aleksandra Slađana Milošević (1956) poslato: Februar 07, 2011, 01:43:38 pm
*

ALEKSANDRA SLAĐANA MILOŠEVIĆ — DISKOGRAFIJA



ALBUMI


1979. GORIM OD ŽELJE DA UBIJEM NOĆ

01. Ocigledno nije mi svejedno
02. Pusti neka stvari teku svojim tokom
03. Gorim od zelje da ubijem noc
04. Amsterdam
05. Moja cudna putovanja
06. Cuvaj me
07. Moj brat po pesmi
08. Kontrolisi se


1983. NEUTRAL DESING

01. Das Licht Von Kairo (Svetla Kaira)
02. New York
03. Hey, Little Boy
04. Klovn I Smrt
05. Miki, Miki
06. Neko je tu
07. Nad tobom andjeli imaju moc
08. Ja sam neka cudna vrsta


1988. ALEKSANDRA SLAĐANA MILOŠEVIĆ & DARKO KRALJIĆ

— Bez nade
— Two of a kind
— Ljubav, ah ljubav
— Oprosti
— The Thrill (New love)
— Ponekad
— Suvise sam tuzna
— Novela


1989. SLAĐANA I DADO

01. Bez nade
02. Two of a kond
03. Ljubav, ah ljubav
04. Oprosti
05. The thrill/New love
06. Ponekad
07. Suvise sam tuzna
08. Novela
09. Pprinceza

DADO TOPIĆ

10. Let 305
11. Na koncertu Rolling Stones-a
12. Balada o Mariji Dirisamer
13. Apartman 1001
14. Rock'n'roll mama
15. Milion dolara
16. Hallo honey


1998. HARMONY Compilation of ballads

01. Harmony
02. Prvi sneg (Dolazi zima)
03. Moj brat po pesmi
04. Jednom ce neko
05. Samsara
06. Das Licht Von Kairo
07. Ja sam neka cudna vrsta
08. Nad tobom andjeli imaju moc
09. Times are changing
10. Two of a kind
11. Ponekad
12. The thrill (New love)
13. Oprosti
14. Bez nade
15. Ljubav, ah ljubav
16. Novela
17. Suvise sam tuzna
18. Princeza


2000. ANIMAL TESTED

01. My Cross Is Bleeding
02. Purple
03. A View From The Balcony
04. U Mojoj basti raste cudno cvece
05. Sexy dama ll
06. How Far Is America ?
07. Uniform
08. Detonatori
09. Legalize freedom
10. Vojnik (Soldier blue)
11. Ko ce reci ljudima?
12. Biodegradable


2002. METARPHOSIS Vol. 1

01. Fantasticno putovanje
02. Baby
03. Upali svetlo
04. Neko je tu
05. Nad tobomandjeli imaju moc
06. Ja sam neka cudna vrsta
07. Au, au
08. Sexi dama
10. Pusti neka stvari teku svojim tokom
11. Klovn i smrt
12. Recept za ljubav
13. Srecan ti rodjendan
14. Amsterdam
15. Moj brat po pesmi


2002. METARPHOSIS Vol. 2

01. Moja cudna putovanja
02. Gorim od zelje da ubijem noc
03. Ocigledno nije mi svejedno
04. Das licht von Kairo (Svetla Kaira)
05. Pprvi sneg (Dolazi zima)
06. Times are changing
07. No, no, no, no (Toy boy)
08. Hey little boy
09. New York
10. Specification
11. Miki, Miki
12. Drzi me za ruku
13. Sexy dama II
14. My cross is bleeding
15. Vojnik
16. Dosta suza
17. Pprinceza


2002. METARPHOSIS Vol. 3

01. Harmony
02. Pprvi sneg (Dolazi zima)
03. Moj brat po pesmi
04. Jenom ce neko
05. Samsara
06. Das licht von Kairo
07. Ja sam neka cudna vrsta
08. Nad tobom andjeli imaju moc
09. Times are changing
10. Two of a kind
11. Ponekad
12. The thrill (New love)
13. Oprosti
14. Bez nade
15. Ljubav, ah ljubav
16. Novela
17. Suvise sam tuzna
18. Pprinceza
3733  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Aleksandra Slađana Milošević (1956) poslato: Februar 07, 2011, 01:43:05 pm
*

ALEKSANDRA SLAĐANA MILOŠEVIĆ
Rok muzičar

-------------------------------------------------------------------




Rođena u Beogradu. U najranijoj mladosti pokazuje interesovanje za muziku i već u petoj godini je primaju u muzičku školu, na odsek klavira, a kasnije prelazi na violinu. Pop i rok muzikom počinje da se bavi od svoje dvanaeste godine, svirajući i pevajući u grupama Nebeska konjica, Ganesa (njen prvi singl je snimila u 16. godini), Epitaf 8, Džentlmeni, Slomljena srca, Juniori i drugim.

Prvi solo nastup imala je na festivalu Studentsko ljeto u Maglaju 1974. godine osvojivši "Grand prix". Krajem decenije pristupila je orkestru Saše Subote u kome je učestvovao i veliki broj vokalnih solista, izuzetno cenjenih u to vreme. Zajedno su za tržište ondašnjeg Sovjetskog saveza izdali singl "Mikado" u toku dve velike turneje po njemu (preko hiljadu koncerata). Na ruskom trzištu našao se njihov album "Compilation of world hits, Saša Subota Singers" koji je izdala sovjetska diskografska kuća "Melodija". Usledio je zatim singl "Baloni" za jugoslovensko tržište i učešće na internacionalnom festivalu u Grčkoj, u Solunu, gde grupa osvaja 2. mesto. Potom saradjuje sa grupom Zdravo koja je prati na svim nastupima.

Počev od 1977. godine kada je isplivala na površinu jugoslovenske pop-rock scene sa pesmom "Au, Au" Slađana Milošević krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih sazreva u umetnicu koja, reklo bi se, više stvara vreme nego što mu podilazi. Svoj prvi veći nastup imala je avgusta 1977. godine na koncertu kod Hajdučke česme gde je nastupala uz pratnju grupe Zdravo, kao predgrupa Bijelom Dugmetu. Objavljuje singl "Simpatija", a zatim i pesmu "Seksi dama" koja je na svejevrstan način predstavljala izazov hipokriziji u tadašnjem društvu. Tema seksualnog oslobođenja, i uopšte društvene emancipacije koju pesma unosi, biće razlog njenoj zabrani emitovanja na brojnim radio i televizijskim programima. Sa Zdravkom Čolićem, neposredno zatim, radi naslovnu numeru za film
"Lude Godine I".


SREĆNA NOVA 1979.

Novu godinu Slađana je dočekala sa mađarskom publikom na njihovoj nacionalnoj televiziji TV Budapest. Usledio je njen debi album "Gorim od želje da ubijem noć", na kome je Slađana pojavljuje i kao autor, (pored Mikija Petkovskog, Enca Lesića, Aleksandra Ilića, Aleksandra Milovanovića, Mirko Glišića (autor teksta za pesmu "Amsterdam") i Marine Tucaković). Uprkos raznoraznim osporavanjima, pesma "Amsterdam" je proglašena za pesmu decenije, a album je bio svojevrsna preteča Novom talasu ("New wave"), koji je svakako jedan od najkreativnijih muzičkih pravaca bivše Jugoslavije. Na albumu su svirali bubnjar Ipe Ivandic, gitarista Dragan Jovanović i basista Miloš Cajger, a producirali su ga Miki Petkovski i Lazar Ristovski. Iste godine dobija i nagradu "Silver medal" grada Frankfurta za uspešnu turneju i doprinosu razvoja jugoslovensko-nemačkog prijateljstva. Sarađuje i na muzici za domaći film "Nacionalna klasa" (u kompoziciji Zorana Simjanovica "Imam sve").

Nakon upisa studija veterine i privremenog odsustva za muzičke scene, Slađana osniva u Minhenu 1981. međunarodni bend "Natural design" sa nemačkim muzičarima. Usledio je istoimeni album sa primetnim uspehom u Nemačkoj i Švedskoj, na kome je Slađana pevala i svirala gitaru. Na domaćem tržištu su se ređali hitovi kao što su Miki, Miki, Svetla Kaira, New York itd. čiji su autori pored nje bili i Bruce Werber, Peter Labonti, Momčilo Bajagić i Danko Đuric. Odlazi potom u London gde sarađuje sa Alanom Darbyem, Russellom Bellom i Peteom Godwinom, i gde je radila i muziku u odeljenju za reklame BBC-a 1.

Novi uspeh je usledio nakon jugoslovenske turneje grupe Matchbox, u vidu TV šoa za TV Sarajevo "Devojčica u svetu čipova" kada se po prvi put u Jugoslaviji koristi kompjuterska animacija. Taj šou, za to vreme neobičan, izazvao je medijsku pažnju i osvojio brojna domaća priznanja (Najbolji jugoslovenski TV šou godine, Struga TV takmičenje) i učestvovao na međunarodnom festivalu u švajcarskom gradu Montreu (International Montreux TV Festival). Zatim je sa pesmom Dejana Trickovića "Samsara" na Opatiji 1984. nagrađena za interpretaciju.


JER TI SI PRINCEZA…

— poznati stihovi jednog od najslušanijih domaćih hitova iz osamdesetih, plod su saradnje sa Dadom Topićem s kojim je prvi put sarađivala na njegovom albumu "Čizme sa visokom petom". Two-track singl "Princeza" sa srpsko-hrvatskom verzijom na A strani i engleskom (Starlight) na strani B, objavljen je odmah nakon njihovog nastupa na Jugoviziji u Skoplju 1984. Pesma postaje poznata i u inostranstvu, posebno u Rusiji i Japanu. Nagradjena je GRAND PRIX-om muzičkog festivala MESAM-a za pesmu godine.

Sledeći međunarodni uspesi bili su saradnja sa Alanom Darbyjem na njegovoj ploči u Londonu, i saradnja sa producentom Midge Ureom u Parizu na realizaciji pesme "Unitet States of Europe". Priključuje se humanitarnom projektu i u saradnji sa mnogim drugim muzičarima snima singl "Za million godina", a godinu dana kasnije bila je suorganizator humanitarnog koncerta "Ujedinjene snage Yu Rocka" u Beogradu sa ciljem pomoći distrofičarima. Takođe dobija i priznanje za uloženi napor pomoći Etiopiji u projektu "Yu Live Aid 85". Usledilo je učešće na MESAM-u (Mesam international festival) sa kompozicijom "Fantastično putovanje" 1985. godine, a 1987. godine je pobedila sa pesmom "Bez nade". Posvećen joj je i dvadesetominutni show na RAI-u 2. Sa kompozitorom Darkom Kraljićem snima jazz LP "Sladjana & Darko", a sa Dušanom Mihajlovićem (Dr. Spirom) snima obradu pesme "Dolazi zima" koja je za nju originalno i napisana.





Beijing, China 1988.

Godine 1988. putuje u Kinu gde učestvuje na prvom Kineskom međunarodnom festivalu, ikad održanom. Bio je to prvi nastup nekog umetnika izvan sveta "realnog socijalizma" u Kini, a ujedno i početak kulturne saradnje Beograda i Pekinga. Tom prilikom dobila je Specijalnu počasnu nagradu i Srebrni kup. Kineski izdavač "Hundred Flowers Records" objavio je njenu kompilaciju, nakon čega su usledili koncerti širom zemlje. Interesantno je da je Slađana na pomenutom festivalu pevala i na kineskom, a kineska televizija je emitovala i TV Special posvećen njoj. Magazin Nada je iste godine nagrađuje za "najelegantniju damu godine" u Jugoslaviji, a magazin Bazar za ličnost godine.

1989...

Odlazi u Los Angeles (SAD) gde sarađuje sa sastavom BabySister. Sa američkim menadžerom Richardom Papasianom i njegovom produkcijskom kućom "Artists at Work" potpisala je ugovor i radi na svom demo materijalu u Londonu. U to vreme Slađana učestvuje i u organizovanju raznih humanitarnih akcija za pomoć ugroženima sa Ex Yu prostora.

Poslednje dekade prošloga veka nastavila je uspešnu saradnju sa američkim muzičarima West Arkeenom, Lary Wilkensom, Jeff Buckleyom, Derek Daviesom, a sa Johnom Buxterom radila je muziku za kanadsku CD-Rom produkcijsku kuću. Usavršivši sviranje gitare Aleksandra nastupa po američkim šou programima, i bila je prisutna na njihovoj živoj sceni.


POVRATAK U BEOGRAD

U Srbiju se vraća 1995. godine što izaziva medijsku pažnju. Bila je specijalni gost festivala u Herceg Novom "Sunčane skale", gostovala na brojnim radio i TV stanicama, i održala nostalgičan koncert u Nišu. To je bila ujedno najava za povratak na ovdašnju muzičku scenu. Istovremeno je nastupala i u Zapadnoj Evropi.

Sa američkim autorom Derekom Davisom snimila je song "Times are Changing", a pesmu je promovisala interesantnim video klipom koji je sama režirala. Takođe, učestvovala je i na albumu svog brata Gorana "Da li misliš još na mene" u duetskoj pesmi "Jednom će neko".




God is free, and so are we,
Can't you see, how easy it can be"

Iako se predstavila kao kompletan autor muzike i tekstova, producent, muzičar i dizajner omota, možda najznačajnija stvar u vezi sa albumom "Animal Tested" jeste poruka koju je "Seksi dama" želela da prenese slušaocima. Reč je o politički angažovanom albumu na kome Slađanina dugogodišnja borba za bolji svet izbija u prvi plan. Album je na naše tržište plasirala londonska kompanija Wastelands Unlimited. Domaći izdavači odbijaju da stanu iza ovog projekta, prevashodno zbog političke poruke koju nosi. Njena odlučnost da se bori za bolju Srbiju nastavljena je učešćem u kampanji DOS-a u vidu muzičke numere "Vreme je" zajedno sa ostalim umetnicima. Dana 13. 01. 2000. uručila je nagradu "The Most Resisting Media Reporter" političkom zatvoreniku u Beogradu u organizaciji pokreta "Otpor". Iste godine, kao učesnik DOS-ove kampanje, svirala je sa svojim bendom na protestnom koncertu G 17+ i povodom događaja u organizaciji DOS-a, na Trgu Republike u Beogradu. Petog oktobra održala je govor i otpevala muzičku numeru protesta, sa balkona Gradske skupštine pred oko million ljudi. Marta 2001. godine vlada Republike Srbije postavlja Slađanu za Kordinatora reforme u muzičkoj industriji. Radio 202 emituje osam jednočasovnih epizoda Slađanog autorskog šoua.

U Septembru 2001. godine objavljena je njena knjiga "Adame, ne ljuti se (izdavač: Draslar Partner). Ostaće upamćena originalna promocija knjige u vidu teatralnog nastupa u Knez Mihajlovoj u Beogradu.

Godine 2002. PGP RTS objavljuje CD BOX "Metarmofoza" koji sadrži 3 CD-a koji predstavljaju pregled Slađanine karijere. Tek nakon 5. oktobra  i političkih promena u našoj zemlji PGP RTS joj se na neki način "izvinio" zbog nepravde ustupivši joj vreme u udarnom terminu na nacionalnoj televiziji za šou serijal "Metarmofoza" koji je ujedno bio i deo promotivne kampanje za istoimenu kompilaciju objavljenu upravo pod okriljem ovog izdavača. To je ujedno značio i Slađanin povratak u naše medije nakon višegodišnjeg i politički motivisanog bojkota. Do bojkota je došlo nakon što je voditelj Milovan Ilić-Minimaks u jednoj od svojih emisija na TV Pink emitovao video "Legalize Freedom" zbog čega je između ostalog i sama emisija skinuta sa programa. Novembra iste godine "Animal tested" konačno je distribuiran pod etiketom PGP-a za jugoslovensko tržiste.

Televizijski serijal "Muzička industrija Amerike" koji na slikovit način opisuje pomenutu industriju, emitovan je na RTS-u leta 2003. godine. Serijal je snimljen u Los Angelesu godinu dana ranije i kroz njega je prodefilovao veliki broj moćnika američkog entertainment biznisa, izmedju ostalih Don Grierson (A & R director of Sony/Epic and EMI), Peter Rafelson i drugi. Kompletni autor i voditelj emisija bila je Slađana Milošević.

Valja pomenuti i Sladjanin dugogodišnji angažman u borbi protiv kršenja autorskih prava, odnosno piraterije, i za uređenje najpre jugoslovenske, a kasnije srpsko-crnogorske muzičke industrije po uzoru na razvijene zemlje. Iako dugo nije nailazila na razumevanje kako svojih kolega tako ni vlasti, konačno 2004. god. započinje saradnju sa svojim kolegama i sa predstavnicima vlasti. Slađana je osnovala neprofitabilnu nevladinu organizaciju "Ars Et Norma" u okviru koje vrši pritisak na nadležne da sprovode zakon o autorskim pravima i suzbijanju piraterije. Pod pokroviteljstvom Američke ambasade i vlade Srbije pokrenuta je kampanja u okviru koje je snimljen i spot za "Antipiratsku pesmu" u kojoj se Slađani pridružuju i Bebi Dol, Rambo Amadeus, Vesna Vukelić-Vendi, Vudu Popaj, Dragan Kojić-Keba, Nikola Mijailović i drugi.


S leva na desno:
Slađana Milošević, 1983. god.
Slađana Milošević, 1988. god.
Slađana Milošević, 1992. god.
Slađana Milošević, 2002. god.


Zahvaljujemo se Fan klubu Slađane Milošević koji je nam je poslao materijal za ovaj tekst. gay-serbia
3734  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Marija Šerifović (1984) poslato: Februar 07, 2011, 01:39:49 pm
*

PONOSNI SMO NA TEBE





Pobedom na "Evroviziji" Marija Šerifović i pesma "Molitva" osvojili Evropu i postali nacionalni trijumf. - Znam da su ljudi u Srbiji veoma zadovoljni mojim trijumfom. Najvažnije je da sam donela uspeh svim "malim" i "čudnim" ljudima u mojoj zemlji, i verujem da za Srbiju počinje novo poglavlje — rekla je Marija

"Serbia! Serbia! Serbia!" — odjekivala je u subotu helsinška dvorana "Hartvel arena", a mi smo se vratili u sam vrh muzičke evropske scene! Pobedu naše Marije Šerifović na 52. izboru "Pesme Evrovizije" sa pesmom "Molitva" slavila je cela Srbija! Na ulicama Beograda pucale su petarde, pravili vatrometi i baklje, skandiralo "Marija" i "Srbija", pevala "Molitva" koja je već nedeljama hit...  

U kratkom, direktnom uključenju na RTS, ni Marija nije krila emocije, a podsetila nas je kako je pred polazak u finsku prestonicu obećala da ćemo sledeće godine biti domaćini "Evrovizije" koja će se organizaovati u "Beogradskoj areni":

Obećala sam pobedu i održala reč! A kad Škorpija nešto obeća, ona to i ispuni! Hvala mojim roditeljima, RTS, mom menadžeru Saši Mirkoviću, prijateljima, svima koji se prepoznaju u mojim rečima, i, hvala Tebi... Hvala vam svima koji ste mi verovali i glasali za mene — rekla je Marija.

Iako je bila favorit od samog početka evrovizijskog takmičenja i prva na internet kladionicama, sve one koji su sumnjali da bi pobeda, ipak, mogla da joj izmakne, finalne večeri ohrabrila je kada je od samog početka glasanja preuzela čelnu poziciju na koju nas je postavila Crna Gora kada nam je dodelila maksimalan broj poena. Zanimljivo je da je "Molitva" devet puta dobila 12 bodova, dva puta 10, a dobijali smo visoke poene i od onih država od kojih se nismo nadali. Ipak, pet zemalja Mariji Šerifović nije dalo nijedan bod (Andora, Estonija, Litvanija, Velika Britanija i Turska).

Uzbuđenje je trajalo do samog kraja — Ukrajinac i Ruskinje Elena, Olja i Marina bili su nam najveći rivali na tabeli, a poslednji bodovi Makedonije i Mađarske potvrdili su pobedu Srbije. Zanimljivo je da je iz Srbije, tokom glasanja, poslato 38.000 SMS poruka.

U krcatoj "Hartvel areni" bilo je i navijača "naoružanih" našim zastavama i napisima "Srbija" na majicama, a Šerifovićeva je nastupila sigurno, samouvereno i dostojanstveno. Emotivna i dirljiva, a u isto vreme borbena i snažna, "Molitva" je, očigledno, bila po ukusu Evropljana, jer ovoga puta nije trijumfovao skandinavski hard rok zvuk. Ovo je, inače, najveći uspeh na "Evroviziji" koji je naša zemlja imala još dok se zvala SFRJ, a ime Marije Šerifović ostaće zapisano u srpskoj muzičkoj istoriji kao prva pobeda samostalne države Srbije.

Inače, Marija je sa našom delegacijom u nedelju oko 11 časova avionom krenula iz Helsinkija u Beograd. Posle međusletanja u Parizu, stigla je na surčinski aerodrom oko 19 časova i 40 minuta, gde joj priređen svečani doček, a centralna proslava bila je organizovana ispred gradske skupštine.


MOLITVA BOGU

Marija Šerifović je u Helsinkiju održala konferenciju za štampu. Na pitanje da li smatra da je njenom pobedom na "Pesmi Evrovizije" otvoreno novo poglavlje za Srbiju, Marija je rekla:

Da, večeras je počelo novo poglavlje za Srbiju. Pobedila sam zahvaljujući svom glasu i pesmi, i ponosna sam zbog toga. Znam da su ljudi u Srbiji veoma zadovoljni mojim trijumfom. Najvažnije je da sam donela uspeh svim "malim" i "čudnim" ljudima u mojoj zemlji. Ponosna sam što sam Srpkinja!

Noćas sam se u hotelu molila Bogu. Rekla sam mu: Ako misliš da je ovo moja noć, ako misliš da je ovo dobra stvar za mene, onda mi daj pobedu!

Marija je dala savet kompozitorima, kao i svima koji su se poslednjih godina loše plasirali na "Evroviziji", da treba da pišu pesme za slušanje, a ne za gledanje.

Na konferenciji za novinare uručene su nagrade tekstopiscu "Molitve" Vladimiru Grajiću, kompozitoru Saši Miloševiću, kao i šefu delegacije novinara RTS Aleksandri Robić. Kada se na kraju konferencije za štampu ponovo zahvaljivala svima, Marija je najviše pominjala majku Vericu Šerifović koja je ćerku sve vreme bodrila u Helsinkiju:

Hvala mojoj majci koja je najsrećnija na svetu i najbolja majka na planeti!


SJAJNA PEVAČICA

O pobedi Marije Šerifović na "Evrosongu" govorili su u nedelju i ljudi iz muzičkog esnafa, kritičar Predrag Popović, tekstopisac Marina Tucaković, operska diva Jadranka Jovanović... Svi oni bili su jedinstveni u stavu da je u Hesinkiju briljirao kvalitet.

Marija Šerifović je sjajna pevačica, odlično je pevala i zasluženo pobedila. Cela Srbija svim srcem je navijala za nju, a pesma koju je izvela u Finskoj sigurno je bila izuzetno kvalitetna — izjavila je Jadranka Jovanović. Ona je ocenila i da je, inače, "iz iskustva skeptična prema svetskim nagradama, ali da je ovo priznanje apsolutno stiglo u prave ruke i da je zasluženo".


BANJALUKA

I Banjaluka je bila među gradovima koji su burno obeležili pobedu Srbije u Helsinkiju. U slavljeničkoj euforiji posebno su se isticali banjalučki maturanti, koji su u hotelu "Bosna" slavili uz pesmu "Molitva". Veselo je bilo i u ostalim kafićima i restoranima, gde se gotovo do jutarnjih časova skandiralo: "Srbija!", "Marija!". Mladi Banjalučani, međutim, nisu pokazali razočaranje plasmanom predstavnice BiH, inače svojom sugrađankom Marijom Šestić, koja je u Helsinkiju osvojila 11. mesto.


EVROPSKI MEDIJI

Briljantnom nastupu i pobedi Marije Šerifović, veliku pažnju u nedelju su posvetili i mnogi evropski mediji, kako elektronski, tako i pisani. Glavne radio i TV stanice u Austriji, po završetku glasanja, pesmu "Molitva" puštale su u više navrata, a jednodušna ocena njihovih komentatora i novinara bila je da je Šerifovićeva bila apsolutni favorit. Austrija je, inače, Srbiji dala 12 poena, a Marijina pobeda proslavljena je u svim srpskim kafićima i noćnim barovima širom Austrije.

Pobedom Srbije bavio se u nedelju i nemački "Frankfurter algemajne cajtung", koji je razloge za trijumf Marije Šerifović u Helsinkiju našao ne samo u činjenici da je maksimalan broj poena dobila iz bivših jugoslovenskih republika nego i u tome što su za nju glasale i Francuska, Nemačka, Švedska, Norveška, Holandija i Švajcarska, koje su joj dale 12, 10 i 8 poena. "Na mnogobrojnim nastupima Marija je bila izvanredna. Ona za svoju pobedu treba da zahvali svom neuporedivom glasu", konstatovao je konzervativni "Frankfurter" i podsetio da je Srbija prvi put, kao nezavisna država, učestvovala na pesmi Evrovizije, gde je pobedila.

Iako "Pesma Evrovizije" u Italiji nije takmičenje koje uživa veliku popularnost (predstavnici te zemlje već 10 godina ne učestvuju u ovom nadmetanju), pobeda Srbije u Helsinkiju ipak je dobila prostor u njihovim medijima. Vest o pobedi Marije Šerifović pesmom "Molitva" našla je mesto u servisu novinske agencije ANSA, a objavile su je mnogobrojne TV stanice.


CRNA GORA

Pucnjavom i srpskom zastavom mnogi gradovi u Crnoj Gori proslavili su pobedu Marije Šerifović. I sam njen nastup na finalnoj večeri bio je propraćen ovacijama i petardama na mnogim gradskim trgovima i u kafićima, a komentatori iz studija crnogorske državne televizije otvoreno su navijali za nju kao za svog favorita. Vest o pobedi Šerifovićeve, kao "udarnu vest" preneli su svi podgorički elektronski i štampani mediji. Tekst na naslovnoj strani "Molitva na vrhu Evrope", objavio je list "Dan", a najstariji crnogorski dnevnik "Pobjeda" pisao je da je predstavnica Srbije "Molitvom" "zasluženo osvojila Evropu". Nezavisni dnevnik "Vijesti" objavio samo kratku agencijsku vest.

Trijumf Marije Šerifović na "Evroviziji" bučno je proslavljen i u Boki Kotorskoj. Oduševljeni fanovi naše pevačice slavili su njen uspeh kao nekada kada su se radovali uspesima najboljih sportista sa ovih prostora. Kolone automobila, sa poklicima Mariji Šerifović, ali i Srbiji, kružile su zalivom Boke Kotorske, a nije izostao ni tradicionalni način slavljenja pobeda u ovim krajevima - pucanjem iz vatrenog oružja. Gotovo sve lokalne radio stanice u Boki Kotorskoj svoj jutarnji program započele su pobedničkom pesmom "Molitva".


SLAVLJE ISPRED BELOG DVORA

Ispred Starog dvora sinoć je organizovan svečani doček Marije Šerifović. Zamenica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović u svojoj čestitki, zahvalila joj je što je na najlepši način promovisala Beograd i Srbiju.

Ponosni smo na tebe, jer si bila pravi ambasador naše zemlje — navela je Hristanovićeva u ime Beograđana. Ona je zahvalila Mariji i zbog toga što je Beogradu donela organizaciju narednog "Evrosonga", istakavši da će Beograd sigurno uspeti da se Evropi predstavi u svom najboljem svetlu.

"Pokazala si talenat, glas, emociju, dušu. Imala si odličnu pesmu, dobar tim, ali više od svega čestitam ti na hrabrosti, upornosti i veri u sebe", piše u čestitki Hrustanovićeve.


LIDERSKA TROJKA

I svi ruski elektronski mediji izveštavali su u nedelju o rezultatima finalnog takmičenja za "Pesmu Evrovizije" i velikom uspehu srpske pevačice Marije Šerifović.

"Srpka 'Molitva' osvojila je Evropu, a pobeda na 'Evroviziji' postala je za Srbiju nacionalni trijumf", navela je ruska televizija NTV, ilustrujući, kao i druge televizijske stanice, prilog iz Helsinkija scenama proslave pobede na ulicama Beograda. Sudeći po reakciji srpskih političara i stanovništva, "prvo mesto nije prosto pobeda na muzičkom takmičenju, već i mogućnost za prikazivanje celoj Evropskoj uniji", navela je ta ruska TV stanica, uz opštu ocenu medija da je Marija pobedila zahvaljujući kvalitetu glasa i same pesme, bez "igranja na šou-elemente". Pesma izvedena na srpskom o devojačkoj ljubavi zvuči i kao molitva za "složenu sudbinu cele zemlje", navela je državna televizija, prenoseći i izjavu dvojice Albanaca sa Kosova i Metohije koji su rekli da je "Makedonija bila bolja", i da je srpska pesma "bila najgora", a "da Srbi nisu zaslužili tu pobedu".

Liderska "trojka" u Helsinkiju pripala je predstavnicima tri slovenske zemlje — Srbije, Ukrajine i Rusije, istakla je agencija RIA Novosti.


ČESTITKA KARAĐORĐEVIĆA

Posle predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunioce, čestitku Šerifovićevoj uputio je i princ Aleksandar Karađorđević sa suprugom i sinovima, poželevši joj mnogo uspeha u karijeri.

"Impresivnim nastupom i jedinstvenim vokalnim mogućnostima doneli ste pobedu i veliku radost našoj zemlji, i to su videli milioni gledalaca širom Evrope. Srbija je vrlo ponosna na vas", poručio je princ. On je čestitku uputio i Saši Miloševiću, koji je napisao pesmu, kao i kompozitoru Vladimiru Grajiću.


POPULARNIJA OD POLITIČARA

Prenos "Evrovizije" privukao je sinoć 550.000 gledalaca više nego zasedanje Narodne skupštine, pokazuju prvi podaci istraživanja gledanosti. Takmičenje za najbolju pesmu "Evrovizije" na Prvom programu javnog TV servisa gledalo je ukupno tri miliona i pedeset hiljada gledalaca, dok je skupštinsku raspravu o smeni Tomislava Nikolića sa mesta predsednika parlamenta i konstituisanju Vlade pratilo 2,5 miliona gledalaca. Od svih koji su deo večeri proveli pred malim ekranima, 45,8 odsto je u nekom trenutku gledalo "Evroviziju" a 24,7 odsto skupštinsku raspravu. Ukupni rejting "Evrovizije" bio je 20,5 odsto a skupštine 9,3.


KRAGUJEVAC

Više hiljada Kragujevčana preksinoć je slavilo pobedu Marije Šerifović. Već posle ponoći, svi prilazi i putevi ka glavnoj ulici bili su zakrčeni automobilima. Žitelji ovog grada, kao i Marijini obožavatelji i prijatelji okupili su se oko semafora kod nove crkve, a u neposrednoj blizini gimnazije koju je pohađala. Lokalni kafići su sa video-bimova emitovali prenos "Pesme Evrovizije", tako da je navijanje bilo kao na fudbalskoj utakmici. Sa zvučnika svih lokala je odjekivala pobednička "Molitva". Veselje je trajalo do ranih jutarnjih časova, a najuporniji su dočekali zoru.

U Skupštini grada kažu da će Mariji prirediti doček kakav dolikuje. Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović uputio joj je telegram u kome joj se zahvaljuje na pobedi:

"Sjajnim glasom i kompozicijom, čiji je kvalitet prepoznala i publika i žiri, ostvarila si ogroman uspeh za svoj Kragujevac i Srbiju. Ovo je, pre svega, tvoj lični uspeh kojim si pokazala Evropi da naša zemlja ima mladost, ogromnu energiju i talenat. Ponosan sam na tvoju pobedu, ali i način na koji si predstavila grad i zemlju iz koje dolaziš."


S. N. | 13.05. 2007. | Večernje novosti
3735  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Marija Šerifović (1984) poslato: Februar 07, 2011, 01:39:20 pm
*

ZANIMLJIVOSTI

Pod imenom Jugoslavija na Pesmi Evrovizije nastupili smo 27 puta. Naš prvi predstavnik, Ljiljana Petrović nastupila je na izboru za PESMU EVROVIZIJE 1961. godine. U periodu između 1977. i 1981. godine, Jugoslavija nije imala predstavnika na ovom muzičkom takmičenju. Naša zemlja nije učestvovala ni na takmičenju 1985. godine, jer se PESMA EVROVIZIJE održavala 4. maja na dan Titove smrti. Prvu pobedu za Jugoslaviju zabeležila je grupa "Riva" 1989. godine, sa kompozicijom "Rock Me". Kao državna zajednica Srbija i Crna Gora, pojavljujemo se prvi put 2004. godine, a kao Srbija ove 2007. i pobeđujemo.


1961. Ljiljana Petrović "Neke davne zvezde"
1962. Lola Novaković "Ne pali svetlo u sumrak"
1963. Vice Vukov "Brodovi"
1964. Sabahudin Kurt "Život je sklopio krug"
1965. Vice Vukov "Čežnja"
1966. Berta Ambrož "Brez besed"
1967. Lado Leskovar "Vse rože sveta"
1968. Dubrovački trubaduri "Jedan dan"
1969. 4M "Pozdrav svjetu"
1970. Eva Sršen "Pridi dala ti bom cvet"
1971. Krunoslav Slabinac "Tvoj dječak je tužan"
1972. Tereza "Muzika i ti"
1973. Zdravko Čolić "Gori vatra"
1974. Korni grupa "Generacija 42"
1975. Pepel in kri "Den ljubezni"
1976. Ambasadori "Ne mogu skriti svoj bol"
1981. Seid Memić Vajta "Lejla"
1982. Aska "Halo, halo"
1983. Danijel "Džuli"
1984. Vlada i Izolda "Ćao amore"
1986. Doris Dragović "Željo moja"
1987. Novi fosili "Ja sam za ples"
1988. Srebrna krila "Mangup"
1989. Riva "Rock Me"
1990. Tajči "Hajde da ludujemo"
1991. Bebi Dol "Brazil"
1992. Extra Nena "Ljubim te pesmama"
2004. Željko Joksimović "Lane moje"
2005. No Name "Zauvjek moja"
2006. Bez predstavnika
2007. Marija Šerifović "MOLITVA"
3736  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Marija Šerifović (1984) poslato: Februar 07, 2011, 01:38:55 pm
*

MARIJU NA SCENI NA EVROVIZIJI ĆE PRATITI
I PET IZVRSNIH PRATEĆIH VOKALA
:



Ivana Selakov — prateći vokal,
Ksenija Milošević,
Ana Milenković,
Sanja Bogosavljević i
Suzana Dinić.






IVANA SELAKOV rođena je 08.11.1978. godine u Beogradu a odrasla je u Somboru za koji je vezuju prvi muzički koraci — niža muzička škola, pevačka takmičenja, klubski džez i rok nastupi.

Pevala je na nekoliko festivala kao solista ("Radijski festival", "Beovizija 2006. itd.), a kao prateći vokal potpisana je na velikom broju kompakt diskova popularnih izvođaca i angažovana na turnejama najvećih srpskih zvezda.


KSENIJA MILOŠEVIĆ rođena je 1982. godine u Beogradu.

Studije violine diplomirala je 2000. godine na "Fakultetu muzičke umetnosti" u Beogradu u klasi prof. Dejana Mihailovića, a magistrirala 2005. Dobitnik je velikog broja prvih nagrada, a kao solista na violini je nastupala sa svim renomiranim srpskim orkestrima.
 
Od 2001. godine je zamenik koncertmajstora Beogradske Filharmonije, a već dve sezone radi i kao koncertmajstor. Nastupala je na mnogim internacionalnim festivalima sa etno bendom "Ognjen i prijatelji", a na Evroviziji 2006. sa Hari Mata Harijem u okviru njegovog pratećeg sastava predstavljala je Bosnu I Hercegovinu.


ANA MILENKOVIĆ rođena je 19.04.1980. u Beogradu. Učestvovala je kao solista na velikom broju festivala ("Beogradsko proleće" 2000., "Budvanski festival" 2001., "Evropesma" 2004. i "Zrenjaninski festival" 2004). Godine 2005. pridružuje se grupi "Blah Blah Band" sa kojim se 2006. i 2007. pojavljuje na festivalu "Beovizija" i zajedno ostvaruju zapaženi uspeh.


SANJA BOGOSAVLJEVIĆ rođena je 28.06.1979. godine u Beogradu. Apsolvent je "Fakulteta muzičke umetnosti" na instrumentalnom — klavirskom odseku. Sa samo deset godina predstavljala je Beograd na Jugoslovenskom festivalu "Deca pevaju hitove" na kome osvaja II mesto. Dugo je bila i član dečijeg hora Radio Televizije Beograd. Bila je član ženske grupe "Dive" sa kojom je učestvovala na "Beogradskom proleću". Kao član "Blah Blah benda", sa kojim već osam godina peva po beogradskim klubovima, 2006. i 2007. godine učestvuje na festivalu "Beovizija", na kome su kao grupa bili izuzetno zapaženi.


SUZANA DINIĆ rođena je 01.06.1986. u Zaječaru. Sa 16 godina upisuje klavirski odsek na "Fakultetu muzičke umetnosti" u Beogradu.

Prvi solisticki koncert sa orkestrom imala je u desetoj godini, a potom i koncert sa "Lavovskom filharmonijom" u Ukrajini. Dobitnik je brojnih nagrada na nacionalnim i internacionalnim takmičenjima iz klavira i pevanja. Od 2003. peva u Akademskom horu "Collegium Musicum", pod dirigentskom palicom Darinke Matić - Marović.


VLADIMIR GRAIĆ (kompozitor) rođen je 19.02.1968. godine u Beogradu. Pohađao osnovno i srednje opšte obrazovanje, uporedo sa muzičkom školom Josif Marinković, a potom Mokranjac, klavirski odsek. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Od 1996. stalno je zaposlen u Radio Televiziji Srbije, u prvo vreme u Zabavnoj redakciji (na poslovima muzičkog urednika), a od 2000. godine u Produkciji Gramofonskih Ploča RTS, na mestu Odgovornog urednika programa, gde se i sada nalazi.

Njegove kompozicije su osvojile veliki broj festivalskih nagrada na svim renomiranim domaćim festivalima zabavne muzike (dvanaest prvih, pet drugih i tri treće) a uz to su više puta i proglašavane "Hitom godine".


SAŠA MILOŠEVIĆ (autor teksta) rođen je u Beogradu 07.08.1968. godine. Svirao je i pevao u velikom broju pop i rok sastava.
 
Saša Milošević se profesionalno bavi autorskim radom od 1992. godine, a njegove kompozicije su se takmičile na velikom broju muzičkih festivala u interpretaciji najvećih srpskih zvezda.

Autor je mnogih hitova, kako zabavne, tako i narodne muzike. Svira nekoliko instrumenata — gitaru, klavijature, perkusije.
Boni

~

MARIJA U FINALE!!!

Marija među finalistima Eurosonga 2007!!! Tako je sinoć odlučila publika širom Evrope!

Nakon perfektno izvedenog nastupa, emocionalnog i scenski svedenog ali sa izuzetnom pričom i porukom, u kome je dominirala Marija i njeni pokreti ali pre svega vrhunska interpretacija! Nije bilo sumnje da je ulazak u finale neminovan.

Odmah nakon nastupa, Marija se vratila u bekstejdž i vidno uzbuđena podelila radost sa svijm menadžerom Sašom Mirkovićem, mamom Vericom, drugaricom Sanjom i ostalima. Ostale kolege iz drugih zemalja su joj čestitali na svakom koraku na ubedljivoj i sigurnoj interpretaciji.

Danas su već u toku dve generalno probe za sutrašnje finale tako da nema odmora niti vremena da se ode na ostala dešavanja u okviru Eurosonga. Tim pre što je menadžer Saša Mirković odredio da Marijine aktivnosti budu na "svedenom" nivou, to jest da samo što je obaveza takmičenja ima prioritet, a za ostalo — karantin.

Očekivanja za finale su velika........
Marija Šerifović


Marija Šerifović — Molitva
3737  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Marija Šerifović (1984) poslato: Februar 07, 2011, 01:38:33 pm
*

MARIJA ŠERIFOVIĆ: "DOVEŠĆU 'EUROSONG' U BEOGRAD"

"Iskreno verujem da ću ove godine 'Eurosong' dovesti u Beograd",
izjavila je Marija Šerifović na nedavnoj promociji pjesme "Molitva" u Banjaluci.


Ovako hrabru izjavu može dati samo osoba koja se nalazi sa jedne od strana one famozne linije koja nas dijeli na velikane i ludake, ako imamo u vidu da je "Eurosong" najveći i najbolje organizovan muzički cirkus koji opstaje već više od pola vijeka.

"To je jedini festival gde nema pravila, gde različitost i nešto čudno pobeđuje. Ono što mene raduje i daje mi dovoljno samopouzdanja je to što sam dovoljno svesna koliko sam drugačija. Stoga verujem da ću u Helsinkiju uraditi veliki posao", kaže Marija.

A ona i jeste drugačija, samosvjesna i dosljedna sebi. I to oduvjek, što je prvi put pokazala kada je sa 12 godina premijerno javno nastupila pred publikom. Umjesto dječje pjesme, birala je zahtijevnu "I will always love you" Vitni Hjuston.

"Oduvek sam radila neke stvari koje su drugačije, da ne kažem blesave. Ponosim se tim i ništa ne bih menjala kod sebe", kaže ona.

Ipak, kako priznaje, ponekad poželi da joj je priroda podarila još koji centimetar visine. Ovaj podatak ne čudi kada znamo da je ona, po mišljenju mnogih, ovdašnji muzički genije, djevojka koja u uspjeh i pobjedu pretoči sve što započne.

"Nepunih mesec dana nakon trijumfalnog koncerta u Centru 'Sava', još jednom sam trijumfovala na istom mestu. 'Beovizija' i sve obaveze koje su uslijedile nakon nje nisu me umorile, niti želim da budem umorna. Jer taj film smo tražili, sad taj film gledamo."

Nakon pobjede na "Beoviziji" neke kolege joj nisu čestitale. Kaže da je to njihova nekultura, te da će oni s tim morati da žive. Ona je i tada ostala dosljedna samoj sebi, svoja i prepoznatljiva.

"Ko još može očekivati od mene da se u Helsinkiju pojavim u večernjoj, dekoltiranoj haljini", kaže uz smijeh. "Prve večeri na 'Beoviziji' sam napravila kompromos pojavivši se u ženstvenijem izdanju. Drugo veče sam, ipak, bila ono što zaista jesam, prava Marija, ali su neki i tada imali zamerke. Šta ćete, takav je naš narod, nikada mu ne možete ugoditi", objašnjava.

Epicentar svih njenih misli je Helsinki, ali je, trenutno, najviše zaokupljena pripremama za predstojeća "istorijska 3 minuta".

Kako kaže, u ovom periodu najviše posla ima Boris Miljković, čovjek koji je zadužen za nastup i od kojeg očekuje mnogo, dodajući da će sa njom na sceni nastupiti još pet djevojaka, pratećih vokala.

"Nemamo plesačko iskustvo, tako da je suludo od nas očekivati da imamo spektakularnu plesnu koreografiju. Pevanje je, ipak, ono što je naš najjači adut", kaže Marija.

Vjeruje da ove godine cijela nacija očekuje od nje da uradi "dobar posao", što je Srbiji, nakon prošlogodišnjeg fijaska tokom izbora za pjesmu "Evrovizije", i te kako potrebno. Uz to, s obzirom da je prva predstavnica Srbije od njene samostalnosti, nada se i da će joj zvijezde biti naklonjene.

"Međutim, nisam sujeverna i ne verujem preterano u znakove i predskazanja", kaže, dodajući da prije nastupa ne obavlja nikakav ritual. "Uvek sa sobom nosim 'nešto', ali ne želim da komentarišem šta je to, iz prostog razloga jer želim da to ostane nešto moje."

O "čudu" i "čedu" novijeg doba, muzičkom pravcu kojem svi posljednjih desetak godina "tepaju" etnostil, a što je kao takvo prije zvano narodna ili izvorna muzika, misli da je duh našeg podneblja i naroda, pa je stoga donekle prisutan i u njenoj pjesmi.

"Molitva' nije tipična etnopesma, to je pesma u kojoj smo uspeli da 'skockamo' više stilova. Počinje kao fina, mirna balada, pa se tu pojavljuje instrumental Bore Dugića, što je jedini etno deo pesme, da bi sve kulminiralo gudačima i električnim gitarama", kaže Marija.

Nije sujetna, ali vjeruje u sebe i svoje kvalitete. Preslušala je numere svih ostalih konkurenata.

"Gruzija i Bjelorusija su moji favoriti. Od zemalja u okruženju, po mom ličnom izboru, prva je BiH, pa Hrvatska, Makedonija i onda Crna Gora."

Po starom dobrom regionalnom običaju, ali i zbog kvaliteta pjesama, nada se da će joj građani BiH dati maksimalnih 12 bodova, kao i da će "njeni Srbijanci" najveću podršku dati BH predstavnici Mariji Šestić.


KORIJENI Da jedna dvadesettrogodišnjakinja može imati toliko samopouzdanja u ono što radi, pobrinula se i genetika. U njenoj porodici muzika je profesionalno njegovana generacijama. Naime, njena majka Verica Šerifović, poznata je kao interpretator etnomuzike, dok su Marijini baka i djed život posvetili starogradskoj muzici.

NAGRADA "Stvarno ne znam da li bih bila podjednako srećna da nisam pobedila na 'Beoviziji'. Sve smo radili kako bismo trijumfovali. 'Flamingosi' su posle svega postali nacionalni heroji, ali nisu otišli u Atinu. Taj odlazak je nagrada. Sve posle toga je malo manje bitno", zaključila je Marija.

ŽIVOTNI KREDO "Nema ključa uspeha. Ne verujem u to da postoji nešto određeno. Ipak, ne treba ni samo sedeti skrštenih ruku i dokono čekati da ti nešto padne s neba" kaže Marija.

Životni kredo potvrđuju brojne nagrade i priznanja, poput pobjede na Budvanskom festivalu 2004. godine, kada je izvela pjesmu "Bol do ludila" i kada je 2005. godine na Radijskom festivalu za pjesmu "U nedjelju" dobila praktično sve nagrade — stručnog žirija, za interpretaciju, nagradu novinara, nagradu kolega, kao i specijalno priznanje zemalja u regionu.


Jelena Pralica | 16.04.2007. | Nezavisne novine
3738  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Marija Šerifović (1984) poslato: Februar 07, 2011, 01:38:13 pm
*

MARIJA ŠERIFOVIĆ POBEDNIK FESTIVALA "BEOVIZIJA 2007."
  
Marija Šerifović, pobednica festivala "Beovizija", dobila je 12 bodova od publike, dok joj je tročlani žiri dodelio 10 bodova. Predstavljaće Srbiju na "Pesmi Evrovizije" 10. maja u Helsinkiju u "Hartval areni". Sa pesmom "Molitva", pokušaće da za našu zemlju izbori mesto u finale "Pesme Evrovizije" koje se održava u subotu 12. maja. "Molitvu" je komponovao Vladimir Graić dok je autor teksta Saša Milošević Mare.

MOLITVA
Vladimir Graić — S. Milošević Mare

Ni oka da sklopim,
postelja prazna tera san,
a život se topi
i nestaje brzo, k'o dlanom o dlan.

K'o razum da gubim,
jer stvarnost i ne primećujem,
još uvek te ljubim,
još uvek ti slepo verujem.

K'o luda, ne znam kuda,
ljubavi se nove bojim,
a dane, žive rane,
više ne brojim.

Molitva, kao žar na mojim usnama je,
molitva, mesto reči samo ime tvoje.
Nebo zna, kao ja,
koliko puta sam ponovila,
to nebo zna, baš kao ja,
da je ime tvoje moja (jedina)
molitva.

Al Bogu ne mogu
lagati sve dok se molim,
a lažem ako kažem
da te ne volim.



DESTINI
Music by: Vladimir Graić
Lyrics by: Jovan Radomir


It’s been a long way
I try hard not to fall apart
Every night I pray
And your voice is singing in my heart

I have been waiting
A long time for you to take my hand
Loving and hating
A desire that I don’t understand

I can't breath, I can't sleep
Why can't I get through to you?
I can't think, I can't speak
What am I to do?

Destiny
I’ve been looking for something to guide me
Destiny
Even though I’ve tried I can't deny you
If I let you go, I’d betray my soul
I know that this is something more
Even though nothing’s spoken for,
a way that you will feel the same ‘bout me
Destiny

Read the stars and see my scars
I feel so low when you’re away
So reach out, it’s not far
Listen to me pray

Destiny
I’ve been looking for something to guide me
Destiny
Even though I’ve tried I can't deny you






To će biti prvi put da Srbija samostalno šalje svog predstavnika na "Pesmu Evrovizije" posle raspada državne zajednice sa Crnom Gorom.


IZJAVE NOVINARIMA:

Želim da vratim Srbiju tamo gde joj je mesto, rekla je Marija Šerifović na konferenciji za novinare u "Sava centru".

Nema reči nema teksta. Želim prvo vama da se zahvalim, vi ste najbitniji — poručila je Marija publici posle proglašenja rezultata. Takodje se zahvalila svom kompozitoru, menadžera i svojim prijateljima.

Želim da vratim stari sjaj naše zemlje u svetu i da dokažem da Srbi ni u čemu, pa ni u muzici, nisu loši. Drago mi je što sam baš ja prvi predstavnik samostalne Srbije na "Evrosongu". Iako je prošlo tek dva dana od "Beovizije", ne razmišljam o odmoru, jer moja ekipa i ja već od danas startujemo sa pripremama. Cilj nam je da ceo nastup u Finskoj bude spektakularan.

Zaplakala sam, jer sam normalna i obična devojka. Bila sam presrećna što su u tom trenutku pored mene bili i moji roditelji, na koje sam ponosna. Ne umem da glumim i da se foliram i kakav god uspeh da postignem u svetu, znajte da ću uvek ostati ona ista Marija, pristupačna svim ljudima.
3739  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Marija Šerifović (1984) poslato: Februar 07, 2011, 01:37:51 pm
*

BOL DO LUDILA

Gledam na sat, a gde si ti
da l' za tugu mozda je to
vidim samo boju oka tvog
kad je more nemirno

Glumim srecu, nemam je ja
da me zelis veruj da znam
ljubav nam je more nemirno
tuzno vece i los dan

Ref.
Gde da idem, kada nemam kud
oko mene tvoj trag vidim svud
i gde me moja zvezda vodila
u noc tuge, u bol do ludila, ludila

Ponoc je tu, tu sam i ja
kriva za sve, al' nisam zla
ti si simbol moga vremena
i noc kao godina.

Ref.
3740  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Marija Šerifović (1984) poslato: Februar 07, 2011, 01:37:32 pm
*

MARIJA ŠERIFOVIĆ — DISKOGRAFIJA


ALBUMI


2003. NAJ, NAJBOLJA / City Records
01.  Znaj da znam  
02.  Sad idi, nek' te djavo nosi  
03.  Naj, najbolja  
04.  Ti mi se svidjas  
05.  Ti i samo ti  
06.  Volim ga  
07.  Za srecu nam malo treba


2006. BEZ LJUBAVI / City Records
01.  Povredi me  
02.  Jesen bez nas  
03.  101  
04.  Na tvojoj košulji  
05.  Pamti me po suzama  
06.  Laž  
07.  Nije mi prvi put  
08.  Bilo bi ti bolje  
09.  Bez ljubavi  
10.  U nedelju ("Radijski fstival 2005. I nagrada)
11.  Bol od ludila ("Budvanski festival" 2004. I nagrada)
12.  Gorka čokolada ("Budvanski festival" 2003.)


NASTUPI NA FESTIVALIMA

2003. Gorka cokolada "Budvanski festival"
2004. Bol do ludila (I mesto) "Budvanski festival"
2005. Ponuda (sedmo mesto) "Beovizija"  
2005. U nedelju (I mesto) "Radijski festival'
2006. Dugo (nagrada za interpretaciju) "Festival u Vrnjačkoj banji"
2007. Molitva (Pobednicka pesma za Eurovision Song Contest 2007.) "Beovizija"


NON-ALBUM

2005. Agonija (non-album track)
2007. Bez tebe (non-album track)
 

KONCERTI

21. februar 2007. Prvi solisticki koncert — "Sava Centar" Beograd
3741  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Marija Šerifović (1984) poslato: Februar 07, 2011, 01:37:10 pm
*




MARIJA ŠERIFOVIĆ
(Kragujevac, 14.11.1984)

Marija Šerifović rodjena je 14. novembra 1984. godine u Kragujevcu. Završila je kragujevačku gimnaziju i nižu muzičku školu.

Marija Šerifović potiče iz muzičke porodice, pa je zato njen svet od detinjstva, svet muzike. Svoj prvi nastup na sceni imala je sa samo 12 godina i čini se da se najbolje oseća dok peva i da suvereno vlada scenom.

Na prvi pogled jednostavna devojka iz susedstva, na sceni iznenađuje svojom interpretacijom u kojoj ima puno zrelosti, patnje, borbe, ali i mladalačke igre i duha. Kada peva ona pokazuje najbolji deo sebe, svoj unutrašnji svet koji oslikava začuđujućim, nestvarno snažnim glasom, tako da nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Izgleda kao da je njen glas stariji od nje, verovatno zato što ga je nasledila od svoje majke Verice Šerifović, jedne od najvećih etno zvezda na domaćoj muzičkoj sceni, a ona od svojih roditelja koji su ceo svoj život posvetili starogradskoj pesmi.

Zvanični početak Marijine muzičke karijere bio je 2003. godine kada je snimila svoj prvi solo album pod nazivom "Naj, najbolja". Iste godine učestvovala je na "Budvanskom festivalu" sa pesmom "Gorka čokolada" a na ovom značajnom letnjem takmičenju 2004. godine sa kompozicijiom "Bol do ludila" osvaja prvo mesto. Sledeće, 2005. godine pobeđuje na "Radijskom festivalu" sa pesmom "U nedelju'. Na ovoj manifestaciji dobila je praktično sve nagrade: stručnog žirija, za interpretaciju, nagradu novinara, nagradu kolega kao i specijalna priznanja zemalja regiona. Kritičari su je tada već okarakterisali kao jedan od retkih talenata na našim prostorima a publika je zavolela kao devojku koja se ne boji da bude to što jeste i osvaja svojim glasom, ali i svojim stavovima i iskrenošću.

Posle velikih uspeha prvog CD-a, Marija je snimila svoj drugi CD pod nazivom "Bez ljubavi". Da je postala mlada srpska zvezda, pokazalo se ubrzo njenim prvim solističkim koncertom koji je ocenjen kao izuzetan muzički već i naši najugledniji kolumnisti.

Marija je jedan od najbljih ženskih vokala na srpskoj muzičkoj sceni, a njenu interpretaciju karakteriše snažna emocija, specifična boja i jačina glasa kojom osvaja ne samo pažnju već i srce slušalaca.


Tekst preuzet deo teksta sa Boni
Fotografija: Radio Mk
3742  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Jelena Tomašević Bosiljčić (1983) poslato: Februar 07, 2011, 01:39:08 am
*

JELENA TOMAŠEVIĆ — DISKOGRAFIJA


ALBUMI
3743  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Jelena Tomašević Bosiljčić (1983) poslato: Februar 07, 2011, 01:38:04 am
*




JELENA TOMAŠEVIĆ

Jelena Tomašević rođena je 1. novembra 1983. godine. Prva muzička iskustva stekla je u gradu u kome je završila osnovnu školu i gimnaziju. Već sa 8 godina pobeđuje na dečijem muzičkom festivalu 'Šarenijada', a samo tri godine nakon toga ostvaruje još jednu pobedu i to na 'Jugoslovenskom dečijem festivalu'.

Članstvom u jednom od najuspešnijih ansambala Srbije — kragujevačkom 'Abraševiću' njena muzička karijera kreće naglo uzlaznom linijom. Kao solista ansambla ostvaruje velike uspehe na najprestižnijim festivalima. Na Folklornom festivalu ansambala Srbije u Kragujevcu 1996. dobija nagradu za najboljeg vokalnog solistu.

Godina 2002. bila je za Jelenu godina koja joj otvora vrata muzičke scene Srbije i nakon koje je njena karijera na polju pop muzike počela da donosi rezultate. Te godine u projektu '3K DUR', muzičkoj emisiji koju realizuje 3. kanal Radio-televizije Srbije, a koji za cilj ima pronalaženje i plasiranje mladih muzičkih talenata, Jelena postaje pobednik superfinala.

Nakon tog zaokreta u njenoj karijeri, uspesi na domaćoj i mađunarodnoj sceni se nastavljaju. Godine 2003. prvi put se pojavljuje na 'Budvanskom festivalu', a na prestižnom 'Slavjanskom bazaru' u Belorusiji osvaja 2. mesto. Ta godina vezuje je i za gostovanje na CD-u grupe "Biber" na kojem izvodi četiri kompozicije.

Njeno prvo učešće na 'Beoviziji 2004.' i dotadašnji rezultati 2005. godine dovode je do Željka Joksimovića. Te godine postaje članica produkcijske kuće 'Minacord'. Na festivalu 'Beovizija' koji je održan 2005. predstavlja se sa kompozicijom 'Jutro' za koju muziku piše Željko Joksimović, a tekst Aleksandra Milutinović i osvaja prvo mesto. Titula glavnog favorita na nacionalnom izboru za 'Pesmu Evrovizije' koji je održan samo sedam dana nakon 'Beovizije' donela joj je 2. mesto. Te godine, u saradnji sa Željkom Joksimovićem, snima muziku za film 'Ivkova slava' koji je bio najgledaniji film u Srbiji 2005. godine. U septembru 2005. učestvuje na svečanom otvaranju Evropskog prvenstva u košarci koje je održano u Beogradu, a krajem godine pojavljuje se kao gost na CD-u Željka Joksimovića.

Godine 2007. prvi put se pojavljuje kao tekstopisac i to na CD-u Milene Vučić — 'Da l' ona zna', za koji je pisala tekst pesme 'Gotova stvar'. Pored teksta za taj album, radi i tekstove za pesme koje će se naći na njenom prvom samostalnom CD-u.

Odlukom tima produkcije 'Minacord' Jelena Tomašević se u decembru 2007. prijavljuje na javni konkurs za festival 'Beovizija 2008' sa kompozicijom Željka Joksimovića 'Oro' za koju tekst piše Dejan Ivanović. 10. marta 2008. na finalnoj večeri 'Beovizije' zauzima prvo mesto u ukupnom plasmanu, osvojivši maksimalan broj poena i od zvaničnog žirija i od gladalaca koji su glasali putem sms-a. Selekciona komisija festivala dodelila joj je nagradu za najbolju interpretaciju.

Jelena Tomašević će predstavljati Srbiju na 'Pesmi Evrovizije 2008.' koja će biti održana u Beogradu od 20. do 24. maja.


Autor teksta nepoznat
3744  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Živan Milić (1937—1993) poslato: Februar 07, 2011, 01:12:21 am
*

ŽIVAN MILIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI & ALBUMI


A kad tebe ljubit ne smem
Anka
Beli bagrem (Faher Okac)
Bila jednom ruža jedna (stihovi Milorad Mitrović)
Bolan mi leži kara Mustafa
Čaša za ljubav
Da su meni oči tvoje (Stihovi Jovan Ilić)
Emina (stihovi Aleksa Šantić)
Fijakerist 1
Fijakerist 2
Gledao sam sa Gardoša
Imam jednu želju
Ispod jorgovana
Izađi iz moje čaše
Ja ljubim Milu
Jesenje lišće 1 (Pre rastanka — stihovi Vera Tornjanska, štampana 1909)
Jesenje lišće 2 (Pre rastanka — stihovi Vera Tornjanska, štampana 1909)
Kad bi moja bila
Kad mi pišeš, mila mati
Kad te vidim na sokaku
Kad sam bio na tvom grobu (stihovi J. Jovanović Zmaj)
Kafana "Pod lipom"
K'o siroče rastao sam
Kod ovako divne noći
Kradem ti se u večeri
Mali cvet
Mila, ne žalosti se
Milkina kuća na kraju (stihovi Nikanor Grujić)
Milovo sam garave i plave (I. Tijardović)
Moj spomenče
Ne luduj, Lelo
Ne plač' mala
Noć na Dorćolu
Pred tvojom sam, evo, kućom
Reših da se ženim 1
Reših da se ženim 2
Sagradiću šajku
Sad znanci smo samo
Sedi Mara na kamen studencu
Sinoć kad sam prošo
Svirač ostaje svirač
Što se bore misli moje
Što to šušti bagrem beli
Teško je ljubit' tajno
U baštici starog kapelana
U majke je ćerka bila
U ranu zoru
Viju vetri
Zlato moje
Zašto smo se sreli (stihovi Veljko Petrović)
3745  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Živan Milić (1937—1993) poslato: Februar 07, 2011, 01:12:12 am
*




ŽIVAN MILIĆ
(Kragujevac, 03.04.1937 — Beograd, 15.03.1993)


"Bio je jedan od onih pevača koji su sredinom šezdesetih godina prošlog veka uspeli da ožive jedan potpuno zaboravljeni žanr — starogradske pesme." [RTS]

"Živan Milić je pevačku karijeru započeo na gimnazijskoj priredbi u Kragujevcu, gde je otpevao pesmu 'Ublaži nemir moj'. Kao dvadesetogodišnjak dolazi u Beograd. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti. Prvu ploču snimio je 1961. godine sa Lolom Novaković. Njegov repertoar činile su starogradske pesme, romanse i zabavne melodije. Snimio je oko 20 singl i LP ploča. Učestvovao je na skoro svim domaćim festivalima zabavne muzike i osvajao nagrade za interpretaciju. Nezaboravno je njegovo izvođenje melodije 'Mali cvet', koje zadugo niko neće nadmašiti. [RTS]
3746  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Nada Knežević (1940) poslato: Februar 07, 2011, 12:57:30 am
*
NADA KNEŽEVIĆ


KORAK BLIŽE VELIKOM DŽEZU

U ovogodišnjem velikom referendumu našeg lista, Nada Knežević se plasirala na sedmo mesto. Većina onih koji su glasali za nju stavljali su u svojim pismima napomenu: "Nada je u velikom stilu otpevala "Reach out, I'll be there" i zato zaslužuje visok plasman u ekipi onih koji su tokom 1967. za pop muziku značili najviše." S obzirom na to da je ova pevačica u ne manje velikom stilu otpevala i poznati hit "Black is black" i da bolje od mnogih može da otpeva još mnogo, mnogo popularnih (i teških) hitova, bilo je normalno što smo je upitali zašto to ne čini.

I ja sama bih to želela — rekla je Nada Knežević. — Međutim, vi ne možete ni da zamisite na koliko problema nailazi pevač koji u našim uslovima rada želi da ide napred, da neprestano obnavlja svoj repertoar, da ga dopunjuje novim kompozicijama, da na neki način, ako ne dostigne, ono bar smanji razdaljinu između muzičkih ostvarenja i novina u nekim drugim zemljama i kod nas. Ja časove i časove provodim slušajući divnu muziku, tzv. američku komercijalu. Uživam u kompozicijama Otisa Redinga, Sare Von, Dion Vorvik, Vilsona Piketa, i osećam u sebi veliku želju da ih i sama jednog dana zapevam, ali KAKO? Gde da nađem orkestar koji će me pratiti, koji će bar donekle dočarati to bogatstvo zvukova i ritmova? Ta nemogućnost da nađe odgovarajući prateći orkestar praktično sprečava pevača u svim njegovim nastojanjima. Ja nemam svoj orkestar i stoga sam prinuđena da pevam samo one stvari koje uvežbam s orkestrom koji će me u pojedinim prilikama pratiti.

Zar se na taj način ne stvara monotonija u vašem repertoaru? Publika stiče utisak da pevate uvek iste stvari, da ne radite na uvežbavanju novih kompozicija.

Znam da je pred publikom pevač jedini krivac. Publika se nikada neće upitati da li je orkestar na pozornici u stanju da isprati neku novu stvar, da li može da odsvira šest umesto dogovorene četiri kompozicije.

Postoji li izlaz?

Sve moje nade vezane su za povratak Saše Radojčića. S njim sam oduvek najbolje sarađivala, i mislim da se, da tako kažem, mojih pet minuta doći tek kad mi se ponovo pruži prilika da zapevam sa njegovim orkestrom. Tada ću moći da razmišljam o renesansi svog repertoara, o iznenađenjima za publiku, o solističkom koncertu. Sve do tog trenutka, više volim i da ne pevam, nego da se poigravam onim što sam stekla sa mnogo napora i odricanja. Današnja publika je muzički mnogo kritičnija. Pri tome posebno mislim na jedan deo publike koji prati zbivanja u svetu, koji se razvija zajedno sa samom muzikom i koji neće da sluša plagijate, pozajmice i šlagere čija se popularnost oslanja na meksikanski i grčki melos, i čiji tekstovi računaju na naše "slovenske duše" i njihovu sentimentalnost. Koji su šlageri kod nas najtraženiji? Oni u kojima se pominje piće, majka, otac, rastanak, svadba, oči u raznim bojama... Taj jedan deo publike zaslužuje posebnu pažnju, i zahvaljujući njemu postoje izgledi da se i ukus tzv. široke publike popne za jedan stepenik više.

Kako objašnjavate činjenicu da danas najviše tezgi i ponuda za gostovanja ima jedan orkestar za čijeg se vođu priča da ni gitaru ne zna da naštimuje, već to radi njegov harmonikaš?

Nažalost, priča je apsolutno istinita. U stvari, to je tužna priča. Tužna za publiku, tužna za naše pevače. Mogu da kažem da mi danas imamo izvrsnu garnituru pevača i da je neoprostivo što svi oni zajedno nemaju mogućnosti da pokažu svoj maksimum. Pomenuti orkestar je trenutno toliko tražen, naročito u unutrašnjosti, da bi mogao imati svake večeri po dva "koncerta", i pri tome zabeležiti najveći broj posetilaca. Ta slava, nažalost, nije utemeljena na kvalitetu, već na činjenici da sa njima putuje grupa naših najeminentnijih komičara, uključujući i svemoćnog Čkalju, i da već pri samom pomenu njegovog imena organizatori zadovoljno trljaju ruke.

Šta je svojevremeno uticalo na vašu odluku da iščeznete sa naše muzičke scene i odete u Zapadnu Nemačku? O tome se dosta pričalo.

Za to postoje dva veoma jaka razloga. U jednom trenutku mi je postalo savršeno jasno da ću u Jugoslaviji propasti kao pevač. Moja karijera je došla do jedne određene tačke i nije bilo nikakvih uslova da dođe do nekog vidnog napretka. Više od svega sam želela da radim i da se usavršavam. Bila mi je nepodnošljiva pomisao da ću, bez obzira na sva moja nastojanja i napore, ostati na istoj tački. To je kao da vas neko osudi na večnu stagnaciju. Otputovala sam u Zapadnu Nemačku i dobila angažman u jednom velikim američkom klubu. Pevala sam sat i po svake večeri isključivo za američku publiku koja tu dolazi. Svake nedelje sam morala da uvežbavam novi repertoar. U klubu se nalazio muzički automat u koji je svake nedelje stizalo nekoliko novih ploča. Sve te ploče trebalo je odmah uvežbati, jer su gosti imali pravo da zahtevaju od pevača da im uživo otpeva novoprispeli hit. Bio je to naporan rad, ali isplatilo se. Naučila sam jezik, naučila kako se radi, stekla rutinu. Posle Nemačke, provela sam izvesno vreme u Skandinavskim zemljama. Ista priča. Svi su me osudili što sam otišla, a danas to svi rade. Umesto u Nemačku ili Skandinaviju odlaze u SSSR. Ipak, više nikome to ne smeta.

Hoćete li i vi ponovo otići?

Verovatno, zajedno sa orkestrom Saše Radojčića, provešću tamo dva letnja meseca. To još nije potvrđeno.

Kako gledate na bit-muziku i njene protagoniste?

Bit je došao kao spas. U bitu vidim jedan korak bliže velikom džezu. U svakom slučaju, ja na bit gledam kao na progres u muzici. Dovoljno je samo pratiti razvoj neprevaziđenih, genijalnih i čarobnih Bitlsa, pa shvatiti koliko je sve to novo i veliko, koliko tu ima neistraženih i dragocenih zvukova. Mislim da Bitlsi znače poglavlje za sebe u istoriji muzike, i da im pripadaju sve počasti inovatora i učitelja.
          
Nada Knežević, zaljubljena u svoj posao, u džez i u Bitlse, snima ovih dana nekoliko TV emisija. Između ostalog, Sava Mrmak režira nekoliko TV storija o razvoju džeza, i u svakoj od njih pojaviće se i Nada. Osim toga, ona priprema i novu ploču za RTB. Glavna melodija će biti "You can have him", a za ostale se još nije odlučila. Na osnovu onoga što smo dosad čuli i na osnovu Nadinih velikih (i ni u kom slučaju dovoljno iskorišćenih) vokalnih mogućnosti, biće to dobra ploča. Posle izvrsnog "Biću tamo", bilo bi nedozvoljeno napraviti nešto loše.


piše: V. Marjanović | februar 1968. | DŽUBOKS magazin br. 22 | Nada Knežević  — blogspot
3747  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Nada Knežević (1940) poslato: Februar 07, 2011, 12:57:11 am
*
PESME NADE KNEŽEVIĆ


SETI SE NAŠE LJUBAVI

Tvoje ruke, nežne, bele
u svakoj noći našeg sna
nek me grle dugo, dugo,
to želiš ti, to želim ja...

Tvoje usne što me ljube
i pale vatru srca mog
nek mi pruže ovog časa
beskrajnu radost neba svog.

Ako nas jednom dragi
život grubo rastavi,
seti se lepih dana,
seti se naše ljubavi.





YouTube: Nada Knežević — Seti se naše ljubavi
3748  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Nada Knežević (1940) poslato: Februar 07, 2011, 12:56:56 am
*

NADA KNEŽEVIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI & ALBUMI
3749  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Nada Knežević (1940) poslato: Februar 07, 2011, 12:56:39 am
*




NADA KNEŽEVIĆ

Nada Knežević rođena je 1940. godine u Beogradu, a prvi javni nastup imala je 1958. godine na koncertu "Mlade snage" u organizaciji Udruženja muzičara džeza i zabavne muzike Srbije, s pesmom Džordža Širinga "Lullaby of Birdland".

Naredne, 1959. godine, debitovala je na festivalu u Opatiji, a te godine počela da snima i za Radio Beograd.

Tek 1963. godine, sa izlaskom njene prve LP ploče sa hitom "Ciganska noć", Nada Knežević je i zvanično ušla u "prvu ligu" zvezda zabavne muzike.

Krajem 1963. godine u inostranstvu je nastupala sa ansamblom Hazija Ostervalda, a u Oslu je pevala u elitnim klubovima kakvi su "Donjn tonjn" i "Key club". O njenim nastupima tada je pisao i američki džez časopis "Donjnbeat".

Uz "B. P. Convention", bend koji je predvodio vibrafonista Boško Petrović, i uz pratnju pijaniste Dražena Bojića, nastupila je na 13. međunarodnom džez festivalu u Ljubljani 1972.

Na poziv Boška Petrovića pevala je sa jugoslovenskom džez selekcijom - svojevrsnom "džez reperzentacijom SFRJ" — Duško Gojković, Bora Roković, Boško Petrović, Jovan Miković, Krešimir Remeta, Damir Dičić, Ratko Divjak, 1977. u zagebačkoj dvorani "Lisinski" i ljubljanskom bioskopu "Union".

Snimci tih nastupa objavljeni su na duplom albumu "Četiri lica džeza".


Deo teksta preuzet sa: novine.ca
3750  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Jadranka Stojaković (1950—2016) poslato: Februar 07, 2011, 12:21:47 am
*
JADRANKA STOJAKOVIĆ:






MORE MI DAJE SLOBODU

Neke pjesme imaju takvu snagu, bilo ko da ih pjeva, one ostaju.

Pjesma "Što te nema", Alekse Šantića, koju sam obradila, sama se izborila da ostane. Ja sam joj udahnula ono što sam trenutno osjećala, ali i da je neko drugi pjeva, ne bi smanjio njenu ljepotu — kaže u intervjuu za "Glas Srpske" kantautorka Jadranka Stojaković, jedna od vodećih pop zvijezda nekadašnje JU-scene.

Sarajka koja već više od dvije decenije živi u Japanu, kaže da joj je i poslije toliko vremena jedan dio duše u rodnom gradu, kao i ostalim krajevima BiH. Raduje se večerašnjem koncertu u Banskom dvoru i susretu sa banjolučkom publikom.

GLAS: S obzirom na to da već dugo živite u Japanu, koliko Japanci znaju o ljudima sa ovih prostora, kulturi i umjetnosti?

JADRANKA: Kad Japancima spomenete Sarajevo, BiH, ili Jugoslaviju, prve asocijacije su im Olimpijske igre i Tito. O nama znaju vrlo malo, ali vole da saznaju o našoj tradiciji. Vrlo su neobični, ni nalik ostalim narodima.

GLAS: S obzirom na razlike u mentalitetu, šta je to što bi od Japanaca vrijedilo naučiti, a šta biste im pozajmili od svog naroda?  

JADRANKA: Od njih bi se vrijedilo naučiti strpljenju i neagresivnosti. Ne znam koliko su strpljivi umjetno, je li to naučeno ili urođeno, ali znam da je velika vrijednost ne ići na prvu, nego sačekati. A njima savjetujem da se ne plaše u umjetničkom smislu, nego da ono što osjećaju i sprovedu. Ja odmah osjetim koji zvuk treba, a oni moraju otići kući i provjeravati. Pokušavam im prenijeti malo te samouvjerenosti.

GLAS: Vi ste završili Likovnu akademiju, ali u Vašoj karijeri, koju je obilježila muzika, radili ste i za pozorište i film. Kako pomirujete sve te umjetnosti u sebi?

JADRANKA: Tek na kraju balade shvatila sam Japance, zašto ne daju da se istovremeno baviš sa nekoliko stvari, jer je nemoguće kvalitetno ih raditi. Znači, neophodna je pauza da biste se pripremili na drugom terenu ili u svojoj životnoj organizaciji napravili prostor da biste mogli ozbiljno da kažete "E sad to radim". Naravno, ako nema osjećanja, ne pomaže ti nikakva organizacija u životu.

Za mene je to dobar duševni balans, jer nikad nisam bila zaljubljena u samu sebe kao neku zvijezdu, kako su me ponekad nazivali. Sjećam se kad sam imala 24 godine koliko mi je bilo teško da otpjevam "Život piše romane". Plašila sam se da nemam pravo na to.

Svih ovih godina bavljenja muzikom uviđala sam kako imam još mnogo toga da učim. To mi je mnogo pomoglo u daljem radu.

GLAS: U kojoj mjeri se, po Vašem mišljenju, onaj predratni duh očuvao na ovim prostorima?

JADRANKA: Raduje me što vidim da se ljudi ovdje nisu odvojili od onog duha, bez obzira na sve što se dešavalo na ovim prostorima u posljednje dvije decenije. Toliko lijepih susreta, prijatelja. Prijateljstvo je investicija u koju vrijedi ulagati.

GLAS: Koliko su živa Vaša sjećanja na godine odrastanja u Dalmaciji?

JADRANKA: Moja baka Nikica, sa kojom sam provodila mnogo, vremena bila je Dalmatinka. Mama je imala zdravstvenih problema, tako da sam dio djetinjstva provela sa bakom, koja je bila dosta oštra, ali puna ljubavi, životne mudrosti i filozofije. Njene mudrosti mi i danas pomažu u životu. Te uspomene su neizbrisive.

GLAS: U Tokiju ste ostvarili uspješnu karijeru, ali rekli ste da ponekad razmišljate i o povratku u Sarajevo?

JADRANKA: Kada bih se vratila na ove prostore, bila bih blizu Jadranskog mora. Da me miris i šum vode inspirišu. Da idem na rano jutarnje kupanje sve dok baka ne vikne: "Vraćaj se, doručak je!" More mi daje osjećaj slobode.

GLAS: Šta je to što ćete sa ove turneje ponijeti u svom koferu uspomena u Japan?

JADRANKA: Ponijeću tu sliku dragih ljudi koja je najvažnija, toplinu ljudskog duha koju ništa ne može promijeniti. Ako si čovjek, onda si čovjek.

GLAS: Plašite li se starosti?  

JADRANKA: Prošle godine sam, poslije 27 godina, bila na koncertu Arsena Dedića u Zagrebu. Toliko me oduševio. Ne samo da ne popušta, nego je još bolji. Njegova zrelost, šarm, maestralno izvođenje su vanvremenski. Tako sam se dobro osjećala i ohrabrila. Volim ovaj svoj posao i želim još dugo da ga radim, i ako bude te energije, ništa me neće spriječiti u tome — kaže Jadranka.

Neda Simić - Žerajić | 10.02.2009 | Glas Srpske
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »