Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
3676  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Boris Bizetić (1950) poslato: Februar 07, 2011, 02:46:06 pm
*
INTERVJU — BORIS BIZETIĆ


NE VOLIM VESELE PESME




Verujem svojoj porodici, a ovima iz okruženja, ili likovima koji se pojavljuju niotkuda — njima verujem tek ako me nisu slagali! Posle toliko godina kontaktiranja sa lažovima koji nemaju hrabrosti da izuste istinu, ma kakva bila, sada sam toliko "vakcinisan" da me samo potvrdjena iskrenost iznenadjuje. U stvari, ne očekujem ništa, a ako se dogodi bilo šta lepo — ja uzmem pa se obradujem.

Boris Bizetić, kantautor koji je sa dvadeset godina imao hit "Ako jednom vidiš Mariju", posle kojeg je sedamdesetih usledilo preko 500 pesama koje je pevalo četrdesetak najpopularnijih pevača domaće muzike tog vremena, samo u takozvanim "popularnim umetnostima" traje bezmalo 40 godina. Pa ipak Bizetić javnosti nije poznat samo kao kompozitor već i kao zabavljač, šoumen i voditelj.

Oprobao se u svim poslovima vezanim za televiziju, a i radio. Pre nekoliko godina izdao je i "sabrana nedela" takozvanog "moravskog roka", priredivši "sabrana nedela" grupe "Rokeri s Moravu". Pre nekoliko dana priredio je promociju CD "Gusar" kojim se kako autor i pevač vraća emocijama sa početka karijere.

Na ovoj prezentaciji, kao retko kada, pojavile i mnogobrojne njegove kolege poput: Djordja Marjanovića, Milana Babića, Čede Markovića, Bata-Kande, Nikole Karovića, "Amadeus benda", Radeta Vučkovića, dueta Selimova-Želčevski, Braće Bajić, Dejana Patakovića, Žike Nikolića, Vanje Bulića i Svete Vukovića — koji je njegov najstariji saradnik i čija su dva teksta: "Kako da ti kažem" i "Kad bih znao da je sama", pomogla da ove pesme pre 35 godina postanu hitovi, a koje je ponovo snimio na pomenutom albumu.

Na novom albumu "Gusar" su emotivne pesme, poput onih koje ste pisali na početku svoje karijere. U čemu je tu, zapravo, stvar? Otkud taj povratak sentimentalnosti?

Malo gorke, malo samoironične, katkad umereno depresivne, ali, ukupno gledajući — uvek romantične, moje nove pesme su na tragu mog muzičkog razmišljanja koje je formirano u ranoj mladosti. Sve pesme su melodične, imaju suvisle tekstove (iskustveno bogate) i namenjene su onima koji bi da se prisete svoje lepše mladosti. Mladje slušaoce će dotaći romantika koja im se baš i ne nudi u muzičkoj ponudi poslednjih godina. Dakle, ja se ne vraćam sebi, već sam stalno tu — na terenu koji mi je poznat. Ima u meni još raznih likova koji imaju potrebu da nešto saopšte, ali, na drugi način. "Gusar" je moj osamnaesti kantautorski album, a ako uračunamo i 20 albuma "Rokera s Moravu" (na kojima mu ja dodjem takodje pevač), onda je ovo moje tridesetosmo "veliko" pevačko izdanje. Nekada smo to zvali LP. Osim ovoga, objavio sam i preko trideset singlica. Kao kompozitora pesama za druge, mnogobrojne pevače, bilo me na nekoliko stotina izdanja. Mnogo objavljenih pesama u toku dugačke karijere. Ovog puta nudim dvadeset pesama (petnaest potpuno novih) i četiri instrumentala. Tu je i pet "matorih" pesma, starih preko tridest godina — u novom aranžmanu.

Znači li to da je Slavujki, a pre svega pojavama kojima se kroz njen lik rugate, odzvonilo?

Dok god je moje životno okruženje takvo kakvo je (familija, komšiluk, poznanici, sunarodnici), biće materijala za parodiranje stvarnosti. Bolje je da kroz komičnu vizuru opisujem svakodnevni "otkačeni" život, nego da psujem i padam u depresiju. Slavujka, kao i "Rokeri s Moravu", ušla je u srpsku humorističku legendu. U TV-emisiji "Smeh terapija" (koja se emituje na 8 lokalnih srpskih stanica), gledaoci mogu da se razbaškare i uz "slavujačke" viceve. S druge strane, Slavujka i piše.

Kad smo kod Slavujke, kako ide prodaje njene knjige koja se pojavila oko Sajma?

"Slavujkina knjiga", podebela, na 280 strana i sa tvrdim koricama, zabaviće i namćore. Tek ulazi u po neku knjižaru a oni, koji su zainteresovani za 73 "priče za smejanje" (što je podnaslov knjige, mogu da se informišu telefonom, ako obrnu 063-1688810..... i, nemoj da bi neko ovo shvatio kao reklamu! Inače, u knjizi je opisan čitav naš aktuelni život. Ulica, porodica, političari, umetnici, budale, šeprtlje i sirotani. Sve može da bude i smešno, osim kad je za plakanje. Mislim — od tuge.

Vaši TV serijali i njihova izdanja na CD I DVD uspešni su iako su, kako se kaže, niskobdžetni, budući da većinu poslova radite sa suprugom i ćerkama. Da li je tajna uspeha baš u tome da čovek danas može da veruje samo svojoj porodici?

Ja mu dodjem "vernik"! Verujem svojoj porodici, a ovima iz okruženja, ili likovima koji se pojavljuju niotkuda — njima verujem tek ako me nisu slagali! Ova mi je dobra! Posle toliko godina kontaktiranja sa lažovima koji nemaju hrabrosti da izuste istinu, ma kakva bila, sada sam toliko "vakcinisan" da me samo potvrdjena iskrenost iznenadjuje. Ustvari, ne očekujem ništa, a, ako se dogodi bilo šta lepo — ja se obradujem. Žena i ćerke su talentovane, pa ih koristoljubivo zamolim da mi pomognu u svemu što radim. Valjda me vole, pa me ne odbijaju. To mi dodje kao neka privilegija. Samo još nekolicina bivših saradnika ima kontakt sa mnom. Ustvari, skoro niko. Nove ne tražim. Sam svoj majstor — to je jaka formula! Ko može. Naporno je kad dugo doživljavaš da te iznevere oni kojima si najviše učinio. I afirmativno i materijalno.

Kažu da ste vi najviše vi u pesmama poput "Marije", "Isidore", a ne u onome što ste napravili sa "Rokerima", "BB šou" ili radio i TV emisijama?

Pošto pitanje nije tačno — onda bi i odgovor bio pogrešan! Uuuuu, i ova mi je jaka! Dakle, ne bih ustvari znao — ko sam ja!? Ili, ko sam sve — ja!? Ima nas raznih u meni i svi bi hteli nešto konstruktivno da isporuče. Zbog toga me je toliko bilo u raznim medijima i u okviru različitih kreativnih disciplina. Sve zavisi oda toga kad u toku dana na mene nabasate. Nekad sam "štoser", pa onda melanholik. Volim da me drugi zabavljaju (inteligentno), volim fudbal, različitu svetsku melodičnu muziku. Kad me ščepa stvaralački poriv, ja onda (to nešto) iznedrim shodno trenutnom raspoloženju. Mada, odlično radim i po porudžbini. Onda se "ubacim" u potrebno raspoloženje i "smlatim" zadatu materiju! Generalno, uvek radije biram da gledam dramu ili krimić, nego nešto što okvalifikuju kao čistu komediju. Kao slušalac — ne volim vesele pesme. Verovatno mi se, ovde negde, zagubio i odgovor na postavljeno pitanje.


Olivera Stojimirović


ANTRFILE

LIČNA KARTA

Ime: Boris Bizetić
Datum rodjenja: 28. novembra 1950. Beogradu
Horoskopski znak: Dupli Strelac
Zanimljivost: Pojavio se u filmovima "Gnjurac", "Predgradje" (1972, TV) i "Tesna koža 2" gde je sa Milanom Gutovićem otpevao pesmu "Tango Šojić", a u filmu je glumio samog sebe — kao člana svoje čuvene grupe sa kojima je otpevao i pesmu "Rokeri s Moravu"
Privatni život: Iz braka sa Magdalenom ima ćerke Anitu i Doris


ANTRFILE 2

SIKTER KAFICA

Kako se desilo da vaša emisija ode sa Pinka, kad vi poznajete vlasnika te televiziji, budući da je i on u plejadi onih koji su prošetali kroz "Rokere"?

Posle osam godina emitovanja (536 epizoda), vlasnik Pink televizije mi je (uz kaficu) saopštio da ukida "BB šou". Nemam komentar. Televizijski gledaoci će presuditi da li ih nove "duhovite" serije na toj stanici zasmejavaju u onoj meri kao što je to bio slučaj sa mojom emisijom.


ANTRFILE 3

"ROKERI" ZA LEGENDU

Objavivši dvadeseti album Rokera — "Projekat", pokazao sam (posle šesnaest godina pauze) da su teme neiscrpne, štaviše — ponuda je još veća, pa sam sa zadovoljstvom napisao dvadeset novih pesama koje će jednog dana biti duhovita ilustracija ovog trenutka u kojem smo. Nažalost, moj kolega, drug iz vojske i kum — Zvonko Milenković, umro je pre nekoliko meseci, ostavivši za sobom trag veselja i razdraganosti. Njega više fizički nema, ali pozitivan trag, kroz izvanredne interpretacije, ostaje besmrtan. Logična je, onda, i moja odluka da "Rokeri s Moravu" više neće objavljivati nove pesme.


Glas javnosti, 21. decembar 2008. | Boris Bizetić
3677  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Boris Bizetić (1950) poslato: Februar 07, 2011, 02:45:48 pm
*
INTERVJU — BORIS BIZETIĆ


NASLOV

Posle duge pauze, Boris Bizetić je napisao 20 pesama za novi album "Rokera s Moravu". Na taj način obeležiće trideset godina od nastanka grupe čiji je rad, uprkos kritici, volela publika od Alpa do Đevđelije. Poznati kantautor govori o svom radu, razlozima zašto danas sve manje komponuje i šta je presudilo da više ne odlazi na stadione.

Šta je sad suštinski drugačije u radu "Rokera s Moravu"?
  
Rokeri su i dalje duhoviti, teme koje sam obradio su ilustracija savremenog života i svega što nas okružuje, a podložno je karikaturi. Zvonko Milenković i ja, kao i u prethodnih 200 pesama, ponovo smo pevali kao Sisoje i Stojko, harmoniku je svirao izuzetno talentovani Darko Antić, a violinu Zvonkov i moj drug iz vojske Marko Radosavljević. Sve druge instrumente sam odsvirao sam. Ton-majstor i prateći vokal je bila moja mlađa ćerka Doris, a starija, Anita, snimila je, režirala i montirala spotove za te pesme. Sve će se krajem godine pojaviti i kao DVD izdanje.

Na koju publiku računate?

Voleo bih da oni koji su nekada voleli "Rokere s Moravu" slušajući novi album "Projekat" imaju isto ono zadovoljstvo i osmeh na licu kao nekada.

Rekli ste da biste voleli da sarađujete sa Zdravkom Čolićem. Da li je bilo nekih pregovora o saradnji?

Pre više od 30 godina, Zdravko Čolić je na festivalu u Splitu pevao pesmu Vojkana Borisavljevića na moj tekst. Od tada do danas, nikada me nije pozvao i pitao da li imam pesmu za njega iako je, uveren sam, svestan da je talenat neprolazan i da je umeće komponovanja hitičnih (i smislenih) pesama meni svojstveno.

Pisali ste muziku, tekstove, radili aranžmane za 40 pevača pop muzike bivše SFRJ. Kome ste sve uradili pesme?
  
Osim Mikija Jevremovića koji je je otpevao najviše mojih pesama, radio sam sa Đorđem Marjanovićem, Draganom Stojnićem, Oliverom Katarinom, Ljiljanom Petrović, Anicom Zubović, Silvanom Armenulić... u to vreme već proslavljenim pevačima. Ali, mojim pesmama su se proslavili i nepoznati pevači: Rade Vučković ("Tako je plakala Isidora"), Miša Marković ("Ti nisi moje sunce"), Rale Ćajić ("Nisi znala da te volim"), ansambl Tamburica 5 ("Hajde da pevamo celu noć")...

Da li ste u skorije vreme radili sa nekim od njih?
  
Otkad sam, pre 16 godina, počeo da radim televizijske šou-programe, pevači su pomislili da ja više ne stvaram na polju muzike, pa me i ne zovu. Po jednu moju pesmu, poslednjih godina, snimili su Vera Matović, Boban Zdravković, Halid Muslimović i Acko Nezirović. Interesantno — sve narodnjaci!
  
Radite tri TV emisije. Kako to uspevate?
  
Već dve godine, na devet lokalnih televizijskih stanica u Srbiji emituje se "Smeh terapija". Od pre mesec dana, "Rokeri s Moravu", uz pomoć mojih ćerki, vode interesantnu emisiju na TV Spektrum — "Želje, čestitke i pozdravi", a na televiziji Košava radim šou pod nazivom "Boris Bizetić u svom stilu". Da mi nije porodične podrške i praktične pomoći, uopšte ne bih mogao sve to da postignem.

I ovoga puta vam pomažu ćerke Anita i Doris. Kako funkcionišete?

Doris, koja je inače kantautor, to je "povukla na tatu", od svoje šesnaeste godine radi kao "tonac" muzičkih albuma, radio i TV reklama, špica, džinglova i, naravno, peva mi prateće vokale gde god zaželim. Udala se ovog leta, pa sad imam pomoć i od zeta koji je kompjuterski programer. Starija ćerka Anita, koja je sticajem okolnosti "uvučena" u proces televizijske proizvodnje od svoje trinaeste godine, do sada je montirala više od 50 mojih muzičkih spotova, više od 400 TV emisija i bezbroj reklama. U najnovijoj fazi sam joj prepustio i režiju. Inače, diplomirala je montažu na akademiji, to jest, to je devojka koja ima diplomu (a to napominjem zbog potencijalnog budućeg zeta).

Kakva je u tom vašem porodičnom poslu uloga vaše supruge?

Moja bivša, dugogodišnja devojka Magdalena, a sad već dugotrajna supruga, svakako je stub naše porodice. Bez obzira na svoje umetničke afinitete, potpuno je posvećena meni i ćerkama i neprekidno nam je višestruko od pomoći — praktične i savetodavne. Bolju ženu nisam mogao da "navatam". Iduće godine slavimo 30 godina braka!

Kada vas je isprovocirala amerikanizacija odeće, vi ste aranžirali 12 partizanskih pesama. Zbog čega biste ponovo uradili ovako nešto?

Za akciju i koncert "Lepo stoji partizanska bluza", 1972. godine, aranžirao sam poznate partizanske pesme u duhu pop muzike. To je tada bio baš "štos"! Bio sam mlad i, kako bi Srbi rekli, indoktriniran! Danas? Posle svih sabranih iskustava i saznanja, ne bih se bavio bilo kakvom ideološkom "materijom" niti bih propagirao bilo šta osim ljubavi i vrednosti porodičnog života.

Jedino ste Tito i vi imali plava maršalska odela. Kako se to desilo?

Konfekcijska kuća "Kluz" mi je tada, 1972, napravila kopiju Titovog teget odela sa zlatnim grančicama na rukavima. Naravno, povodom pomenute akcije. Super mi je stajalo, ali tada sam bio 20 kilograma lakši.
 
Kako ste se osećali kada ste kao desetogodišnji dečak glumili Broza u foto-stripu i kako su se prema vama ponašali vaši vršnjaci?

U nekadašnjoj, obaveznoj lektiri za osnovce, bile su i pričice iz Titovog detinjstva. U foto-romanu davne 1960, ja sam igrao malog Tita. Snimali smo u njegovom rodnom Kumrovcu i, kao posebna uspomena, ostalo mi je sećanje na prvo jahanje konja koga, kao beogradsko dete, do tada nisam ni video uživo! Nezavisno od ovoga, uvek sam štrčao u svom okruženju i davao razloga za ljubomoru. Tako je ostalo do danas.
  
Kako danas gledate na to vreme i te događaje?

Sve je prolazno. Imao sam sreću da detinjstvo provedem na različitim geografskim lokacijama, bez straha, sa mogućnošću da budem dete bez velikih briga.

Vatreni ste fudbalski navijač. Je l' idete na utakmice?

Od detinjstva navijam za Crvenu zvezdu, a do 1991. sam svakog vikenda išao na četiri utakmice — po dve za dan! Gledao sam Partizan, Rad, Galeniku, Zvezdu, OFK Beograd. Onda je "crkla" država, na stadionima su počeli da skandiraju parole vezane za četnike, partizane, Slobu, ustaše, Tita... navijači su okretali leđa terenu, počelo je bacanje suzavaca i drugih petardi, tako da sam odustao od posećivanja idiotizma. Sada gledam sve moguće fudbalske prenose na TV-u.
  
Šta rade vaše dame kada rešite da gledate fudbal na TV-u?
  
U našem, relativno malom stanu, svako ima svoje "utočište". Kada ja "zalegnem" u fotelju kako bih psovao uz neki fudbal, niko me ne dira i samo mi ugađaju. A meni onda preostaje samo da ih i dalje volim.


Zorica Marković | 05.11.2007. | Stil magazin
3678  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Boris Bizetić (1950) poslato: Februar 07, 2011, 02:45:31 pm
*

BORIS BIZETIĆ


POVRATAK STAROJ LJUBAVI

Boris Bizetić se ponovo vratio svojoj staroj ljubavi — zabavnoj muzici kojoj je, činilo se, okrenuo leđa još početkom 80-ih. U Domu sindikata, u nostalgičnoj atmosferi, promovisao je album na kome je aranžirao, odsvirao i otpevao svoje stare hitove. Bilo je neizbežno prisustvo pevača stare garde koji su pre gotovo tri decenije sticali slavu i pobirali nagrade na brojnim festivalima baš uz Bizetićeve kompozicije. Bili su tu legendarni Đorđe Marjanović, Miki Jevremović, Miša Marković, Rade Vučković, Žarko Dančuo... Uz pomoć Svete Vukovića, zajedno su se prisetili događaja i pesama iz "doba paleolita", kako su u šali nazvali vreme svoje mladosti. Bizetić je priznao da je od prethodne promocije na kojoj je "igrao glavnu ulogu" proteklo dugih 13 godina! "Sve ploče 'Rokera s Moravu' sam promovisao na ovaj način," kaže Boris Bizetić i dodaje: "A onda sam se toga manuo i krenuo da pravim humorističke, TV emisije. To me je udaljilo od muzike sa kakvom sam počeo karijeru. Godina '92. i '95. snimio sam albume za PGP, ali su oni prošli — nikako! Uopšte se nisam bavio sobom! Sada sam sebi došao na red. Na estradi sam 'tek' 33 godine, pretpostavljam da je bilo krajnje vreme za to. Bez ikakvog moranja, snimio sam 29 pesama. Sam sam ih odsvirao, aranžirao i otpevao. Više nemam velikih ambicija i to sam uradio zbog sebe!" kaže poznati pevač, kompozitor i zabavljač.

V. D. | Balkan media
3679  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Boris Bizetić (1950) poslato: Februar 07, 2011, 02:45:13 pm
*

U INAT SVIMA, BEZ LAŽNOG SJAJA


Promocija novog albuma Borisa Bizetića, nazvanog "Cena ljubavi", bila je prava poslastica za nostalgičare, željne romantične i nežne zabavne muzike, kakva je nekad carovala na našim prostorima, a onda je, neočekivano, pod naletom svega i svačega, prosto "prognana". Bez velikih ambicija (koje je iživeo davno, kroz velike tiraže), bez trunke moranja, opušteno i nadahnuto, Bizetić je skrojio 14 pesama, dodao pet instrumentala i — eto "Cene ljubavi"...

Na samoj promociji, kako je i Bizetić istakao, nije bilo ni traga od glamura, šampanjca u rano popodne, trendijevskih faca, pomodarskih štosova, likova koji su tu došli samo da bi bili viđeni. Ali, zato su tu bile žive muzičke legende — Predrag Gojković Cune, Lola Novaković, Dragoslava Genčić, Miša Marković... Blistali su, ne krijući oduševljenje što je Bizetić, posle višegodišnje diskografske apstinencije, ponovo muzički aktivan. Još pre dvadesetak godina, činilo se da je svojoj najvećoj ljubavi, zabavnoj muzici, okrenuo leđa za sva vremena.

"Ma lako je Borisu da izdaje albume. Sam piše tekstove, sam komponuje, sam radi aranžmane, mlađa ćerka mu tonski kreira i programira pesme, starija radi spotove, žena peva prateće vokasle i radi produkciju! Danas, kada je snimanje skuplje no ikada, sve to je neverovatna ušteda!" — konstatovao je jedan Borisov prijatelj.  

Zaista, kako je potvrdio i Bizetić, u rađanju i kreiranju "Cene ljubavi" učestvovala je cela njegova porodica. A ono što je trebalo dopuniti, dopunili su prijatelji, prijateljski. Iza komplertnog posla su stala dva Nenada (Čajić i Raičević), čelni ljudi "Hi-fi" centra, kuće koja je izdala album.

Boris Bizetić: Danas su sa mnom moji prijatelji, i oni koji su utemeljili ovdašnju muzičku scenu, i njihovo prisustvo mi je dragocenije od svega. Ponosan sam što je ovde gospođa Lola Novaković, pevačica koju sam prvi put video na komšijskom televizoru. Srećan sam što je tu Žarko Petrović, kompozitor, koji je producirao "Ako jednom vidiš Mariju" pre 30 i kusur godina. Ovde je i moj kum Bora Mitrović, zahvaljujući kojem sam postao kantautor... Posebno zadovoljstvo mi je što je došao i najnoviji sekretar Udruženja estradnih umetnika, gospodin Mirković, koji će mi spontano uručiti povelju udruženja — duhovito je komentarisao Bizetić.

Onako "usput", otkrio je da njegovo poslednje muzičko autorsko delo proizvod čistog inata, koji će mnoge usrećiti. Sve one čije žalopojke zbog toga što nema naše "normalne" zabavne muzike već godinama sluša. Uz pićence i Borisove nove pesme, apsolutno prepoznatljive, bez lažnog glamura i veštačkog sjaja, ova promocija je bila pravo osveženje u izveštačeno glamuroznom svetu estrade.


Vesna Tasić | Balkan media
3680  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Boris Bizetić (1950) poslato: Februar 07, 2011, 02:44:57 pm
*

VEČITI ROMANTIČAR


Pesme "Ako jednom vidiš Mariju", "Tema za dvoje", "Ljubavi, mladosti moja", "Crveno vino", "Seti se", "Narcisi plaču ljubavi", "Kako da ti kažem", "Volim te više od muzike", "Ne verujem"... postale su deo jedne raspevane mladosti, ali i zaštitni znak "večitog mladića", kantautora Borisa Bizetića. Ipak, svojevremeno je za mnoge bilo nemalo iznenađenje kada je Boris zašao u sferu folka i oformio šaljivo folkreski sastav "Rokeri s Moravu" koji je imao priličnog uspeha na estradi. Devedesetih godina počeo je i sa radom na televiziji. Njegove autorske emisije "Folk liga", "B. B. vizija" i "B. B. šou" (prikazivane na TV Pinku) stekle su popularnost među gledaocima, a onda su u leto 2002. godine ukinite . Posle toga Borisu je ponuđen angažman na "Kanalu D", na kome i sada radi emisiju "Slike iz detinjstva" u kojoj poznate ličnosti pričaju o svom detinjstvu... O svemu tome on kaže:

Boris Bizetić: Od kada su ukinute moje emisije krenuo sam u "pročišćavanje duše", koja je do tada bila usmerena samo u humorističkom pravcu. Prihvatio sam ponudu "Kanala D" i do sada sam intervjuisao preko 50 poznatih ličnosti.

Osim što radite na dečjem kanalu, ima vas i na "Naxi" radiju...  

Boris Bizetić: Ovih dana sam zastupljen na pomenutoj radio stanici sa tri emisije "Slike iz detinjstva", "Evergrin svetske pop muzike" i "B. B. šou".

Ipak stiče se utisak da ste ipak svoju prvu ljubav — pop muziku — pomalo zapostavili?

Boris Bizetić: Nedavno sam objavio deo svojih hitova u novim aranžmanima, a planiram da do kraja godine objavim drugi deo hitova. Istovremeno u muzičkoj arhivi imam stotinak pesama, koje su se nakupile proteklih godina, dok sam se bavio samo šou programima. Počeo sam kao autor i kantautor i tačno je da sam to pomalo stavio u zapećak, kada sam se okrenuo komičarskom fahu i estradi. Srećom, imam talenat da pravim pesme koje se pevaju i pamte. Imaju smisla i "udaraju u dušu". Melanholične su, sentimentalne i drago mi je što su postale hitovi. Do kraja leta pokušaću da objavim i CD sa novim pesmama koje ljudi još nisu čuli.

S obzirom na to da ste već sugo u muzičkim vodama, ko su prema vašem mišljenju, naši najbolji pevači?

Boris Bizetić: Umesto pop, kod nas su zastupljeniji folk pevači. Ima 10-ak pevača svetskog formata, koji pevaju narodnjake poput Šabana Šaulića, Cuneta Gojkovića, Ane Bekute, Marinka Rokvića, Lepe Lukić... To govorim sa pozicije nekoga ko se razume u muziku. Međutim, kao slušalac volim narodnjake poput Tome Zdravkovića, Kvake, Tozovca, Lepe Lukić, Silvane Armenulić, koji su pokrenuli razmišljanje o narodnoj muzici. Kasnih 70-ih i 80-ih godina nastupio je novi stil, a za devedesete tvrdim da je nastao pravi pakao sa stilovima i pravcima, koji su se izmešali. Što se tiče stranih pevača, rado slušam Frenka Sinatru i Dina Martina. Naš dom je diskofilska kuća u kojoj imamo muziku iz celog sveta. Ponosan sam na svoju zbirku diskova i ploča kojih je preko 6.000.

Kako ste sakupili toliko ploča i CD-ova?

Boris Bizetić: Najviše sam kupovao kada sam putovao u inostranstvo, prilikom gostovanja "Rokera s Moravu". Tada sam znao da sa turneje donesem čak i do 80 LP ploča. Dok su drugi štedeli pare ili kupovali garderobu, ja sam sve ulagao u nosače zvuka.

Sa kćerkama Anitom i Doris sarađivali ste u "B. B. šou". Šta sada one rade?

Boris Bizetić: Anita (22) je završila montažu i veoma sam ponosan na nju što je od svoje 13. godine bila uključena u proces televizijske proizvodnje. Još u vreme kada sam radio "B. B. viziju" bila mi je veliki pomoćnik, asistirala na snimanju, ali i u montaži. Potom je otišla na Akademiju i prošlog leta diplomirala. Poslednja kreacija joj je montaža 12 spotova za moju muzičku emisiju "Seti se", koja je emitovana u okviru novogodišnjeg programa. Doris (18) je takođe samnom sarađivala kao devojčica u pomenutim emisijama, a sada mi je pomagala na snimanju pesama i stasala je u pravog tonca. Dok je Anita moj video, Doris je moj muzički i tonski pomagač. Sreća je što su obe genetski nasledile talente supruge Magdalene i mene, i u okviru tih talenata imaju slična interesovanja. Takođe su stekle i radne navike i nikada ništa nisu radile zato što su morale, već samo zato što su to zaista volele.

Šta bi za vas bila najveća radost?

Boris Bizetić: Što se tiče dece svakako bih želeo da obe osnuju porodice i nađu životne saputnike sa kojima bi se potpuno razumele. Poodavno sam shvatio da kruna uspešnog života leži u porodičnoj harmoniji. A što se tiče Magdalene i mene voleo bih da sebi priuštimo kuću na moru. Ne obožavam more radi sunčanja, već uživanja u morskim mirisima, šumu talasa, jer sve to u meni budi lepe trenutke. Slično razmišlja i moja žena, pa se nadam da će nam se ta želja ispuniti.


Dijana Maksimović | Balkan media
3681  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Boris Bizetić (1950) poslato: Februar 07, 2011, 02:44:40 pm
*

BORIS BIZETIĆ


BLAGO IZ ŠPAJZA U VREME IZVRNUTIH ČARAPA

Legendarni kantautor Boris Bizetić, doajen naše zabane muzike, humorista, zabavljač, od septembra kreira "Smeh terapiju", humoristički šou, koji se emituje na pet takozvanih malih televizijskih stanica.

Boris Bizetić: "Smeh terapija" je sastavljena od viceva koji su nekada snimljeni i emitovani u "BB šou", novih humorističkih video spotova i spotova "Rokera s Moravu". U tom "sendviču" su i namerno napisane otkačene pesme koje pevaju poznati... Jednostavno, izvukao sam blago iz špajza... Ko je voleo "BB šou", voleće i ovo!

Šta još ima u tvom špajzu?

Boris Bizetić: Svašta! Između ostalog, oko 50 spotova "Rokera s Moravu" za koje mi treba izdavač. Ili da ih sam objavim na DVD-u... Sve je toliko bezvezna priča, sve je propalo, oronulo, sve se pretvorilo u nešto pogrešno... Čarapa se izvrnula skroz naopačke. Srećom, 15 godina ne živim od izdavaštva.

Nego od čega?

Boris Bizetić: Od početka godine, radim seriju reportaža u "Ženskom svetu". Poznati pričaju o svom detinjstvu, pitam ih ono što ih niko nikad nije pitao. Oslanjam se na televizijske snimke emisije koju sam radio na "D kanalu", "Slike iz detinjstva". Već godinu i po dana, na "Maksi" radiju radim četiri autorske emisije nedeljno. Oslanjam se na evergrin, nema tu ničeg pomodnog, ničeg po sistemu "udri". Iskopavam snimke iz pedesetih i šezdesetih godina i to je melem na duše onih koji to vole...

Jesi li zaboravio da pevaš?

Boris Bizetić: Nisam! Što je najgore, pevam bolje nego ikada u životu! Samo, sticajem okolnosti, ograničavam se na pevanje po kući, eventualno otpevam nešto za neku reklamicu... Iskustvo koje imam sa albumima koje mi je objavio "Hi-Fi" centar nije blistavo... Niko mi nije napravio nikakvu kampanju, vlada pomama za pomodarstvom, a ja se tu ne nalazim. Da se nisam bavio humorom, sigurno bih bio ozlojeđen...

Zašto nisi aktivirao "veze", da se izboriš za bolji status?

Boris Bizetić: Zato što sam ja jedan bezvezan tip! Mislim, čovek bez veza. Stalno sam mislio da je kvalitet glavna stvar u celoj priči. Posle revolucije, pokušavao sam da stupim u kontakt sa Vladom Markovićem, direktorom PGP-a. Zvao sam nekoliko puta da mi sekretarica zakaže sastanak sa njim... Imao sam gomilu ideja, mislio sam da je bar zainteresovan da me sasluša, da mi bar kaže da nije zainteresovan. Ali eto... Kakav sam, najbolje "piše" u pesmi "Problematičan", na albumu "Cena ljubavi".

Što nisi potegao svog trostrukog kuma Željka Mitrovića?

Boris Bizetić: Nemoj mi njega... Nekada sam ga učio kako se jede šnicla... Mnoge sam koječemu naučio. Danas takvi imaju svašta — od trafika, do aviona!

Kako ti danas izgledaju i zvuče "Rokeri s Moravu"?

Boris Bizetić: U vreme kada su nastali, kao ni dok su trajali, nisam bio svestan njihovog značaja i veličine. U to vreme sam živeo kao čovek. Išao sam na letovanja, kupio stan, auto... "Rokeri s Moravu" su bili odlično preduzeće, vreme je bilo sjajno za taj posao. Tiraži albuma "Rokera s Moravu" su bili fantastični, koncerti izuzetno posećeni, mnogo smo putovali... Kad pogledam danas kako je to bilo, shvatam da su "Rokeri s Moravu" bili izuzetno značajni, da su ostali nenadmašni. Pesme su bile odlično otpevane, bile su majstorski aranžirane, tekstovi su bili pesnički dobri. Danas, umesto da svašta bude bolje, svašta je gore...

Jesi li se umorio?

Boris Bizetić: Ne, nisam umoran. Da neko ne pomisli da su mi baterije istrošene, ili da mi treba nov punjač... Nije mi ni do toga da ispravljam "krivu Drinu" na pogrešnom mestu... Ali, došlo je vreme — spašavaj se ko može!

Kako se ti spašavaš?

Boris Bizetić: Sedim i čekam da se smrkne, pa da polegamo! Šalim se, to je jedna od narodnih umotvorina koju nosim još iz vojske, u kojoj sam bio 1986. godine. Na mikroplanu se spašavam od pošasti spoljnog sveta. Da mi nije porodice, mogao bih samo da cvilim! Hvala Bogu da sam ovu moju ženu, kakvu-takvu navato na vreme i da imamo decu koja su zafrkanti, pa se po kući ludiramo i šegačimo... Sreća je i da su moji emotivni špajzi napunjeni vedrim slikama iz prošlosti...


Vesna Tasić | Balkan media
3682  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Boris Bizetić (1950) poslato: Februar 07, 2011, 02:44:24 pm
*

BORIS BIZETIĆ


"SABRANA NEDELA ROKERA S MORAVU"

Posle duže pauze, nezaboravna Slavujka, odnosno Boris Bizetić, njen tvorac i interpretator, vraća se na veliki ekran. U toku je snimanje novih epizoda sa vragolastom Slavujkom u glavnoj ulozi, koje će biti emitovane na RTS-u.

Boris Bizetić: Srećan sam zbog prolećnog buđenja humora. Budi se humor u meni, ali i u drugim ljudima, kompetentnima, pa eto Slavujke opet! Pored toga, pripremam "Sabrana nedela rokera s Moravu". Na šest kompakt diskova, biće smešteno 120 pesama grupe koja je obeležila jedno vreme. Tako će oni koji nisu pratili karijeru "Rokera s Moravu" moći da čuju o čemu se tu radi. Veselo mi je srce zbog svih lepih aktivnosti u kojima sam ovih dana! — veseo je Boris Bizetić, pevač, kompozitor, humorista, zabavljač i idejni vođa nekad čuvenih "Rokera s Moravu
".

Vesna Tasić
3683  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Boris Bizetić (1950) poslato: Februar 07, 2011, 02:44:14 pm
*

BORIS BIZETIĆ


PEVAČ, KOMPOZITOR, TEKSTOPISAC, MUZIČAR, ARANŽER...

Beogradski umetnik Boris Bizetić, jedan je od retkih stvaralaca nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije koji s pravom može nositi naziv multimedijalne ličnosti. Zato što se kao stvaralac, pevač, kompozitor, aranžer, tekstopisac i muzičar ogledao u svim žanrovima popularne muzike, i njegova biografija je prebogata.

Počeo je kao kantautor šlagera i zabavne muzike sa svojim nezaboravim baladama "Kako si?", "Ljubavi mladosti moje", "Ne verujem ti više", "Mene si volela", "Ugasi svetlo"... Nije toliko vodio računa o svojoj pevačkoj i festivalksoj karijeri, koliko je brinuo o hitovima koje je pisao za druge izvođače ("Gde si sad" — Mira Beširević, "Muzika nek svira samo za nju", "Narcisi plaču ljubavi", "Ima neko ko me čeka"... — Miki Jevremović, "Nisi znala da te volim" — Mira i Rale, "Muzika ostaje", "Festa", "Ti nisi moje sunce"... — Miša Marković, "Tako je plakala Isidora" — Rade Vučković). Njegove pesme pevali su i Đorđe Marjanović, Dragan Stojnić, Olivera Katarina, Radmila Karaklajić, Anica Zubović, Ljiljana Petrović, Rale Čajić, "Renesans"...

Osvojio je dve nagrade na festivalu "Beogradsko proleće", učestvovao 1972. godine na zanimljivom festivalu u modnom kriku pod nazivom "Lepo stoji partizanska bluza". Autor je himne "Napred plavi" za našu reprezentaciju u bilo kojem sportu.

Verovali ili ne, ali Boris je pisao i piše zabavnu muziku, šlagere, folk, instrumentalnu muziku, pravi dečije pesme, muziku za film, televiziju...

Kao jedan od najproduktivnijih i najplodnijih autora popularne muzike, objavljeno je njegovih 11 solističkih albuma, dvadesetak singlploča i čak 19 albuma (LP ploča, audio-kaseta i CD-a) kultne satirično šoumenske grupe "Rokeri s Moravu" koji su žarili i palili estradom od Vardara pa do Triglava. Samo su u beogradskom Domu sindikata 1982. godine imali zaredom 14 koncerata. Kao Veljko B. Užičanin iz "Rokera", napisao je nezaboravne šaljive pesme: "Drma, drma, plovak", "Stojadinka ovce šiša", "Čorbast pasulj volem", "Ja Tarzan a ti Džejn", "Krekenzi kikiriki", Srbija se umirit ne može", "Seks na eks", "Na lepu plavu Moravu", kokteli "želje, čestitke i pozdravi", "Picerija"...Izdate su i 4 video-kasete sa naj-TV spotovima "Rokera s Moravu".

Ogledao se kao poeta i pisac sa četiri knjige: dve knjige poezije "Gorki venac" i "Srpskohrvatske pesme", jednu dečju knjigu "Bajka u stihovima "Zuba i Zula" i "Hitovi nezaboravci", satirična poezija "Rokera".

Sa svojom porodičnom manufakturom, suprugom Magdalenom, kćerkama Anitom i Doris, realizovao je TV-esmije "Folk liga" na Studiju B, "Bebeviziju" na TV Politici, a u decembru 2001. godine proslaviće redak jubilej — 500 emisiju svojeg humorističkog serijala "BB Show".

Pored ovoliko radova visokoproduktivnog i vrednog Borisa Bizetića, dodajemo da je pisao instrumentalnu muziku za šest domacih igranih filmova (dve komedije "Tesna koža", "Bombasi", "Crveni udar", "Svemirci su krivi za sve" i "Gnjurac").
Balkan media
3684  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Boris Bizetić (1950) poslato: Februar 07, 2011, 02:43:50 pm
.
3685  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Boris Bizetić (1950) poslato: Februar 07, 2011, 02:43:24 pm
*

BORIS  B I Z E T I Ć — DISKOGRAFIJA



ALBUMI
3686  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Boris Bizetić (1950) poslato: Februar 07, 2011, 02:43:03 pm
*

BORIS  B I Z E T I Ć


CELOKUPNO I AKTUELNO STVARALAŠTVO

Boris Bizetić, rođen 1950. u Beogradu, objavio je kao autor muzike, tekstova i aranžmana preko 500 kompozicija (na LP i singl izdanjima) pop i folk muzike, kao kantautor i sa svojim ansamblom Rokeri s Moravu.

Najveću popularnost stekao je pop-hitovima originalnih i pamtljivih refrena koji su obelećili epohu jugoslovenske zabavne muzike u prvoj polovini '70.-ih godina. Uz petnaestak zlatnih i srebrnih ploča, do 1976. godine — tiraži izdanja sa njegovim pesmama dostižu 1.500.000 prodatih primeraka.

Od 1977. — 1991. piše zasvoju pop-folk grupu Rokeri s Moravu čija su izdanja (7 singl i 19 LP) prodata u 4.000.000 primeraka. Rokeri su diskografski — najtiražniji i estradno — najposećeniji srpski ansambl iz Jugoslavije koji su svog prvog "Oskara popularnosti" dobili 1982. a posle toga i "Zlatnu pticu Jugotona" — za prvih 1.000.000 prodatih albuma.

Početkom '90.-ih, Boris Bizetić počinje svoj rad na televiziji, kao scenarista, režiser i glumac u humorističkim šou programima, kojima stiče novu publiku i popularnost, što mu donosi "Oskar popularnosti" (1995. i 1996.), nagradu "Viktor" (2003.) i "Zlatni Melos" (2007.).

Proteklih godina, objavio je 5 knjiga poezije, komponovao muziku za 9 igranih filmova, 8 televizijskih serija, pisao kolumne za 6 novina i časopisa i vodio 8 autorskih radio-serijala.


PRVA AUTORSKA PLOČA

"Ako jednom vidiš Mariju" i "Oprosti mi" (Miki Jevremović) - Novembar 1970.


PRVA (1971.) GODINA NA MUZIČKOJ SCENI

Na tradicionalnoj godišnjoj listi Ekspres Politike od 13 najvećih hitova pop-muzike, nalaze se tri pesme čiji je autor Boris Bizetić: "Ako jednom vidiš Mariju", "S kim si sada kad je tužno vreme" (obe pevao Miki Jevremović) i "Tako je plakala Isidora" (Rade Vučković).

Te godine, veliki hit je bila i kompozicija "Narcisi plaču ljubavi" (Miki Jevremović)


PRVI PEVAČKI SINGL

"Seti se" — Diskos, Januar 1972.

Te godine je objavio 3 singla, od kojih je treći, "Kako da ti kažem" njegova najtiražnija mala ploča.


PRVI KOMPOZITORSKI LP

Muzika za ploču recitatora Raleta Damnjanovića naslovljena prema poemi Pere Zupca "Mostarske kiše". — Januar 1972.


Boris Bizetić






Boris Bizetić, sa singl omota "Kako da ti kažem" 1972.



Pesme Borisa Bizetića — Mix
3687  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Zorana Lola Novaković (1935—2016) poslato: Februar 07, 2011, 02:39:40 pm
*

MIT LOLA?


Svakako! Zvijezda ranih beogradskih, zagrebačkih i opatijskih festivala povukla se nekako tiho i neprimjetno kao prava, velika diva iz domaće javnosti već krajem sedamdesetih, tako da je mlađe generacije slušatelja iz bivse Jugoslavije (kao što je moja i vjerojatno generacija Djorđa Matića, autora naslovnog teksta ovdje) nažalost ne pamte. Ipak, nešto od tog zaboravljenog sjaja 1960-ih godina ostalo je na singlicama prekrivenim patinom, s koje marljivo skidam(o) prašinu, ne bi li ih sačuvali kao zanimljiv i veoma vrijedan dio naše kolektivne povijesti (a zapravo povijesti naših roditelja i njihovih prijatelja, na večerama uz vino i gramofonske ploče). Ne treba zaboraviti, da je primjerice Lola, uz Ljiljanu Petrović godinu dana prije u Cannesu, kao predstavnica Jugoslavije 1962. godine na Pjesmi Eurovizije u Luxembourgu, izborila visoku četvrtu poziciju, koju je dijelila sa engleskim predstavnikom Ronniem Carrollom. Festivalske uspješnice te Eurovizije bile su, svakako, pobjednička melodija "Un premiere amour" ("Prva ljubav" — Isabelle Aubret, Francuska), drugoplasirana "Dis rien" ("Reci više" — Francois Deguelt, Monako), te "Zwei kleine Italiener" na šestom mjestu ("Dva mala Talijana" — Conny Froboess, Njemačka). U toj konkurenciji Lolino 4. mjesto je više od uspjeha, prava mala pobjeda, pogotovo ne smetnemo li tradicionalnu dominaciju francuske šansone tih godina (Francuska, Monako, Svicarska, Belgija, Luksemburg), te prodor Sanrema (melodije iz Italije i Njemačke) na eurovizijsku pozornicu. U svemu tomu ne treba zanemariti ni činjenicu da smo dugo, sve do u 1990.-e, bili jedina socijalistička zemlja na Pjesmi Eurovizije, što je bio i svojevrstan znak naše otvorenosti i kozmopolitizma, barem na ovom području. Jan Feddersen, autor prestižne knjige "Ein Lied kann eine Brcke sein" ("Pjesma može biti most"), svojevrsnog leksikona Eurovizije od prvih dana do danas, u svojoj bilješci za eurovizijsku 1962. godinu za Lolu kaže, da se: "Jugoslavenska predstavnica tematski znala udaljiti od uobičajene seme "Ljubavi i boli u bijelom svijetu": Njena romantična pjesma govori o dvije cigarete, dva svjetla, koja se susreću u mraku". U svijetu, kojeg su te godine potresli kriza na Kubi i smrt Marilyn Monroe, odnosno početak planetarnog uspjeha "The Beatlesa" i twist, Lolina romantična šansona "Ne pali svjetla u sumrak" doima se poput svojevrsnog bijega u mirnije krajolike naše svakodnevnice, za kojima je čeznula europska javnost i nekoliko godina nakon velikog svjetskog rata. Lolin melodičan, ali baršunast i topao glas, te sigurna i nadasve ljupka izvedba, doprinijeli su da strogi nacionalni žiriji, te radijska i televizijska publika diljem Europe ne prihvate samo pjesmu — jer tada su festivali bili isključivo mjesta promocije skladbi - nego prepoznaju i samu Lolinu izvedbu, koja je decentnim pokretima i šarmantnim osmjehom gledateljima i slušateljima poručila da zna raditi svoj posao, i to veoma dobro! Predstavila nas je u fantastičnom svjetlu, rušeći predrasude o sivim i bezličnim interpretatorima iz skromnih socijalističkih prilika, podarivši istovremeno eurovizijskom natjecanju u Luxembourgu dašak sjaja i slave velikih pozornica davnih 1930-ih godina, i mrvicu neponovljive zvjezdane prašine. Hvala Lola!

leksikon-yu-mitologije


USPEH LOLE NOVAKOVIĆ

Već 1962. godine, kada smo drugi put učestovali na ovom muzičkom takmičenju, ostvaren je dobar rezultat. Pesma Evrovizije održana je u Luksemburgu, a SFRJ je predstavljala Lola Novaković. Takmičila se sa numerom "Ne pali svetla u sumrak", tekstopisca Draga Britvića i kompozitora Jožea Privšeka, kome je to bilo drugo učešće na festivalu. Naša pevačica je bila veoma uplašena. Kasnije je izjavljivala, sećajući se Evrovizije,  da je imala ogromnu tremu. "Noge su mi se ukočile, a usta su mi bila potpuno suva. Nisam bila nimalo samouverena. Ali, zapeva sam sam nekako", pričala je Lola i prisećala se kako nije mogla da istrpi neizvesnost glasanja. Posle prvog dela glasanja bila je, po skoru, na drugom mestu. No, nije je držalo mesto i izašla je iz sale. Pobegla je i od znatiželjnih novinara. Na kraju se, ipak, vratila u dvoranu i dočekala konačan rezultat. Bila je na deobi četvrtog i petog mesta u konkurenciji 16 zemalja. Pobedila je Francuskinja Izabel Obre sa pesmom "Prva ljubav".—

J. Koprivica i M. Nikolić



Zorana Lola Novaković, sa singl omota "Ljubi me"
"Beogradsko proleće 1971"
3688  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Zorana Lola Novaković (1935—2016) poslato: Februar 07, 2011, 02:39:21 pm
*

LOLA NOVAKOVIĆ

Prva dama domaće poslijeratne popularne muzike


Raskosna plavusa, velikih svijetlih ociju bila je predodredjena za uspjeh. Narocitog, sjajnog porijekla (otac, beogradski predratni industrijalac, majka purgerica), postala je zvijezda ranih sezdesetih, eksplozijom radije umjesto sporim, upornim probijanjem, nastupom na zagrebackom festivalu gdje je izvela pjesmu "Ti nisi dosao", posvecenu Cunetu Gojkovicu, njenoj tadasnjoj ljubavi, pobrinuvsi se za jedan od, kazu, najuzbudljivih momenata domace televizijske povijesti. Prepunjena emocijama, u zivom tv-prijenosu, Lola je cak uspjela preskociti instrumentalni uvod pa ga je orkestar morao odsvirati ponovo. Kad je napokon zapjevala, svjesna osobnosti poruke teksta pjesme, oci su joj se ispunile suzama — svejedno je nastavila pjevati, dok je publika u Lisinskom i kraj televizora suzdrzanog daha pratila ovu dramu. Kad je nekako ipak zavrsila pjesmu, publika je eksplodirala — aplauz je trajao punih devet minuta! Zvijezda je rodjena. Nastupila je kao druga po redu nasa pjevacica na takmicenju za Pjesmu evrovizije (prva je bila Ljiljana Petrovic i "Neke davne zvezde" sa tekstom pjesnika Miroslava Antica), sa pjesmom "Ne pali svetla u sumrak". Natupala je i u inozemstvu: pjevala je u Beirutu u nocnim klubovima. Odlikovale su je pjesme jedinstvenog gradskog osjecaja — grand balade, otpjevane eksplozivno i sa puno drame. To potvrdjuje i podatak da je dio njena repertoara, izmedju mnogih, bila i Brelova "Marieke" — vrsta "egzistencijalne sansone" kakvu je pjevala Lola, bila je patent upravo ovog Belgijanca.

Pocetkom sedamdesetih udaje se za pjevaca Dragana Antica i polako se povlaci sa estrade. Jos krajem te dekade i pocetkom slijedece ona je vec bila dio memorije i referenca misteriozne proslosti. Kad bi se ponekad, u nostalgicnim retroprogramima pojavila njena snimka, moji bi se starci uvijek nekako ganuli. "Lola", promumljao bi tajnovito moj stari. Zasto je bila tako voljena, u cemu je bila misterija, mogli bi se danas pitati? Nesto svakako od nostalgije generacije nasih roditelja, nostalgije za jednim naivnijim vremenom, svakako, ali i nesto drugo. Ona je najprije, za razliku od mnogih pjevacica sa pravim ili namjernom sarmom djevojcica, bila prava zena — a woman in full — netko tko se nije sramio svoje zenstvenosti i senzualnosti. Osim toga, kad danas analiziramo njene tekstove vidimo da su se tu odvijale citave drame — ne apstraktna "ljubav" ili zanrovska "bol", nego ozbiljne situacije urbanih ljubavi, prevara, preljuba i slomljenih srca. Lola je negdje podsvjesno u psihama slusateljstva ostavljala utisak da bi bas ona mogla biti 'druga zena', ona sto je ugrozavala veze, pa onda nakon burne afere bivala ostavljena jer on, ljubavnik izmedju strasti — koji ona predstavlja — i sigurnosti doma, bira ovo drugo, pa se na kraju vraca u tu sigurnost. Kad ponekad cujem neku njezinu pjesmu vidim i narocitu atmosferu toga doba: zamislim Beograd, u crno-bijeloj tehnici, noc, gradi se Novi Beograd, a svjetli tisuce prozora u mraku. Iza jednog od svjetala je on, bivsi ljubavnik, koji ne zna da, dok okolo brije vjetar a grad i dalje sjaji rezignirano, ona stoji i gleda u te prozore, stiscuci se u kaputu, sama, ostavljena, ponosna. Out in the cold.


Đorđe Matić
2002-08-07







3689  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Zorana Lola Novaković (1935—2016) poslato: Februar 07, 2011, 02:39:04 pm
*

MISLI NA MENE

Mili moj, veruj, ovde je isto sve,
živimo isto kao i pre.
Ponekad pitaju kako si, kol'ko još dana?
Kažu, kako brzo prolazi sve.

Ali ja brojim dane, ko i ti,
noću me muče nemirni sni.
Plašim se daljine, plašim se vremena dugog,
da li si moj još uvek ti?

Misli na mene kad se budiš,
kada si sam, kad nadu gubiš.
Misli na mene i kada silno
želiš nekog da ljubiš.

Misli na mene kada snivaš,
i kada tugu svoju skrivaš
kad svoju ljubav
ne znaš kome da daš.



HARMONIKA

Nek ove noći svira harmonika,
i davnu ljubav u nama nek budi!
Neka procveta snažna i velika,
neka nam opet beskrajna sreća,
ispuni srce i grudi.

Nek ove noći svira harmonika,
i nek se zidovi ćutanja sruše.
Neka bar jednom odnese muzika,
sve ove boli, sve ove tuge,
iz moje ranjene duše.

Imali mesta u tvojoj duši
za novu ljubav i obećanja?
Može li razum mržnju da sruši
i da se opet voli, sanja?

Nek ove noći svira harmonika,
nek tvoje srce probudi muzika.






YouTube: Zorana Lola Novaković — Misli na mene
YouTube: Zorana Lola Novaković — Harmonika
3690  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Zorana Lola Novaković (1935—2016) poslato: Februar 07, 2011, 02:38:43 pm
*

LJUBI ME

U moje noći za trenutak svratiš,
u mom životu samo gost si ti.
Ja želim, želim, da se meni vratiš,
da srećno veče provedemo mi.

Tiho mi pričaš lepe male laži,
šapućeš uvek iste reči dve.
Istinu pravu nikad ti ne kaži
jer ona može da pokvari sve.

Večeras ljubi, ljubi, ljubi me.
Sutra je dragi kasno za sve.
Ljubi, ljubi, ljubi me.
Sutra je dragi kasno za sve.

                                                                    


DUGA TOPLA NOĆ

Duga topla noć,
a ja sam sama.
Sporo kuca sat i nemam sna!
Duga topla noć,
nemir i tama,
njega nema tu da mi ljubav da....

Želim da se meni vrati,
da upali plamen sreće,
sporo idu tužni sati,
on doći neće.
Molim ovu noć da vrati
tihe snove za nas dvoje.
Sporo idu tužni sati,
uzalud plače srce moje.

Duga topla noć,
a ja sam sama.
Njega nema tu da mi ljubav da....






YouTube: Zorana Lola Novaković — Ljubi me
YouTube: Zorana Lola Novaković — Duga topla noć
3691  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Zorana Lola Novaković (1935—2016) poslato: Februar 07, 2011, 02:37:52 pm
*

NAGRADE I NASTUPI

1953: prvi nastup u Smederevu u Domu JNA
1958: prva ploca snimljena u Lajpcigu: "Alisa u zemlji cuda" uz orkestar Vojislava Simica. Iste godine snimiljena  LP ploca sa Dusanom Jaksicem u Poljskoj.
1959: odlazi u Bejrut gde ostaje godinu i po dana. Svake nedelje peva u "Intercontinentalu" a imala je redovno i svoj sou na bejrutskoj televiziji
1961: nagrada "Zlatni mikrofon"
1961: pobeda na Opatiskom festivalu sa pesmom "Jednom u gradu ko zna kom"
1961: pobeda na "Zagrebackom festivalu" sa pesmom "Svitanje"
1962: snima film "Seki snima, pazi se".
1962: ucestvuje na Evroviziji sa pesmom "Ne pali svetla u sumrak" i osvaja cetvrto mesto.
1962: Pobeda na "Zagrebackom festivalu" sa pesmom "Ti nisi dosao".
1963: odlazi u Japan na sestomesecnu turneju i nastupa na japanskoj televiziji. Japanci su govorili: "O kako bagrem peva" jer Lola na japanskom znaci bagrem.
1964: peva u Rimu na festivalu "Roma canta" i pobedjuje sa pesmom "Ulica cetiri fontane". Tada su nastupali i Sarl Aznavur, Rita Pavone itd.
1964: nastupa na "Balkanijadi"
1964: snima prvu emisiju "Na slovo na slovo" (a narednu 1973.)
1966: nagrada za najbolju TV melodiju: "Kap veselja"
1966: pobedjuje na "Beogradskom prolecu" sa pesmom "Pesma iz davnina"
1968: pobeda na "Pesmi leta".
1971: pobeda na "Beogradskom prolecu" sa pesmom "Kalemegdan"
1972: nastupa na festivalu "Vas slager sezone" u Sarajevu
1973: pobeda na "Beogradsmom prolecu" sa pesmom "Duga topla noc"
1981: ucestvuje na Opatiskom festivalu sa pesmom "Harmonika" koja je mesecima bila hit u Jugoslaviji. (Te godine Opatijski festival nije imao karakter naticanja.)


Primedba clana mmilovana:
Prema nekim sećanjima Laleta Tošića (a posredno i prema sačuvanoj slici), krajem pedesetih Lola je počinjala i nastupala sa malim sastavom Spase Milutinovića. Vojin Popović izgleda da je tu bio zadužen za "mušku stranu" pevanja.

Podatak da je ovaj sastav išao na turneje po celoj zemlji, i da ih je, tada, još kao mladić čuo naš proslavljeni bubnjar u Kraljevu zanimljiv je pomena.
3692  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Zorana Lola Novaković (1935—2016) poslato: Februar 07, 2011, 02:37:42 pm
*

ZORANA LOLA NOVAKOVIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI & ALBUMI
3693  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Zorana Lola Novaković (1935—2016) poslato: Februar 07, 2011, 02:37:22 pm
*

ZORANA LOLA NOVAKOVIĆ




Legendarna i istinski velika pevačica, obožavana u čitavoj ondašnjoj Jugoslaviji

Lola Novaković, rođena je u Beogradu u građanskoj porodici koja se ni po čemu nije bitno razlikovala od većine prosečnih beogradskih porodica. Prvi put je nastupila pred publikom kao devojčurak u novogodišnjoj noći 1953. godine u smederevskom Domu JNA. "Devet godina kasnije pevala je čitavoj Evropi"! Od 1953. godine do njene prve ploče koju je snimila 1960. godine u Lajpcigu, Lola Novaković je odlazila u kulturno umetničko društvo "Branko Krsmanović", ponekad je tamo pevala, i njen pevački talenat je bio brzo uočen. Zanimljivo je da je Lola Novaković svoju prvu ploču snimila u inostranstvu, u Lajpcigu. Ploča se zvala "Alisa u zemlji čuda" i snimljena je sa Velikim orkestrom Radio-Beograda. Kasnije ta ploča je bila otkupljena od strane "Jugotona", današnje "Croatia records". U svojoj karijeri Lola je pevala na engleskom, italijanskom, ruskom i nemačkom jeziku, naravno pored svog maternjeg srpskog jezika.

I jedna veoma skromna žena za one koji je znaju. Karijera jedne istinske mega zvezde sezdesetih i sedamdesetih godina. Njene interpretacije su bile "zakon". Posle nje, nijedna pevačica se nije usuđivala da otpeva istu pesmu. Cenjena od kolega i od publike. Sama je prekinula svoju veličanstvenu karijeru i povukla se. Do današnjeg dana nikada nije kazala zašto je to učinila. Nestala i njene pesme je bilo teško naći. Legendarna pevačica koja seća na jedno vreme puno sreće i optimizma što se u njenim pesmama i oseća. Drago mi je da sam mogao da ovo što znam o njoj i fotografije koje imam, podelim sa svima onima koji su radoznali i koji poštuju talenat i sve ono što je Lola Novaković učinila za celu bivšu Jugoslaviju. Za razliku od mnogih nikada se nije kompromitovala nijednom izjavom. Govorila je o svima iz bivše Juge uvek sve najlepše. [...]

Početkom šezdesetih godina njena karijera se razvija vrtoglavom brzinom. Za tu veličanstvenu karijeru vezane su pored ogromne popularnosti i veliki broj nagrada. Te nagrade su vezane za tada veoma popularne festivale zabavne muzike, i nagrade koje su slušaoci i časopisi dodeljuju najpopularnijim i najboljim pevačima. Lola Novaković je dobijala i međunarodne nagrade za svoje pevanje, među kojima se ističu njeno učešće na Pesmi Evrovizije 1962. godine, i pobeda u Rimu 1964. godine, na festivalu "Roma canta", koju Lola smatra svojom najdražom pobedom u karijeri. Međutim ono što je mnogo značajnije od tih nagrada je poštovanje i ugled koji Lola Novaković uživa do današnjeg dana. Neke njene interpretacije se smatraju neprevaziđenim do danas. Mnogi koji dobro poznju njeno pevanje tvrde da će još mnogo vremena proći dok se ne pojavi talenat takvog kalibra kao što je talenat Lole Novaković. Teško je u malo rečenica predstaviti grandioznu karijeru Lole Novaković. Važila je godinama za najpopularniju pevačicu Jugoslavije. Poštovali su je i obožavali i publika i muzički stručnjaci. Nadamo se da će vam ovaj sajt, kao samo jedan mali deo prave veličine Lole Novaković, omogućiti da zakoračite u svet ovog pravog Lavljeg srca jugoslovenske i srpske zabavne muzike.


By vaš prijatelj @ 2006-02-08.
3694  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Dušan Jakšić (1927—2009) poslato: Februar 07, 2011, 02:22:34 pm
**

MARŠ NA DRINU
poema: Miloje Popović
muzika: Stanislav Binički


Tiho spuštala se letnja noć
na Cer, na tu gordu planinu.
Čak i divlja zver gubila je smer
od čudnog straha
da će smetat' četama što kreću se bez daha.

Drini, Savi, svuda gde je plač
tamo hita britak, srpski mač,
samo laki bat
niko nikog zvat' te noći neće
dok se vojska s proplancima i brdima sreće.

Sred tog mraka
preko obronaka
svakog srce mori
svakom vatra u grudima gori
da se odmah bori.

U toj zemlji gunja, opanka
gde su zore večno crvene
nikad boj ne spi
a kad žito zri
tad bez prestanka
svuda se čuje pesma tanka, pesma od
uranka.

Jedan rat tek što je prošao
drugi je sa letom došao
tuđin je za tren
kao neka sen iz mrklog mraka
prekinuo letinu i pesmu devojaka.

Nije teško
za seljaka, đaka
za pravog junaka
iz veselja, kola devojaka
latit' se pušaka.

Borac svaki nema pušku, ne
ali nosi srce planine.
Borce, drži steg
tuđin će u beg se brzo dati
ponovo će sunce Šumadiju obasjati.

Zov junaka s bojne Drine te
sve se ori, sve do daljine.
Svuda, svaki puk
puške, trube zvuk i juriš pravi
pevala se pesma rata, slobodi i slavi.

Pucaj, momče
majka ti ne plaka
jer je kuća svaka
dala Ceru po jednog junaka
oca, sina, brata.

Na Cer, pođite sa snagom svom
znajte, vi branite rod i dom
svud' je poklič, zov
taj viteški kov starca, momaka
to je oganj što ga nose od svojih predaka.

U boj, krenite junaci svi
kren'te i ne žal'te život svoj
Cer da čuje tvoj, Cer nek' vidi boj
a reka Drina — slavu, hrabrost
i junačku ruku srpskog sina.

Napred borče
brani svoju zemlju
ne daj, nikad ne daj
za nju život uvek rado predaj
ali je nikom ne daj!

Poj, poj Drino, vodo hladna ti
pamti, priče kad su padali
pamti hrabri stroj
koji je pun ognja, silne snage
proterao tuđina sa reke naše drage.

Poj, poj Drino, pričaj rodu mi
kako smo se hrabro borili
pevao je stroj, vojevo se boj kraj hladne vode
krv je tekla
krv se lila Drinom zbog slobode.




DUŠAN JAKŠIĆ
Marš NA DRINU
Rodoljubive pesme i poezija





CD-om MARŠ NA DRINU — rodoljubive pesme i poezija zaokruzuje se jubilarna 50-godisnjica umetnickog rada Dusana Jaksica, dramskog umetnika i vokalnog soliste. Samim izborom muzike i poezije postaje jasno da se radi o visoko kvalitetnim muzickim i poetskim numerama, tzv. "biserima" u ovom zanru. Aranzmani Angela Sureva u izvodjenju simfoniskog orkestra RTS-a i velikog hora Radio Beograda podizu uz interpretaciju Dusana Jaksica sve numere na najvisi estetski i izvodjacki nivo. Svoju dvojnu umetnicku licnost glumca i pevaca, Dusan Jaksic na ovom CD-u koristi i manifestuje na najbolji nacin, izvanredni studijski snimci, zavidna kompjuterska tehnika i doprinos muzickog urednika dodatno su uvelicali lepotu i raskosnost snimka.

Dusan Jaksic, glumac, dikcijski i umetnicki izvanredno govori najlepse stihove rodoljubive poezije (Dositej Obradovic, Djura Jaksic, Ljubivoje Rsumovic, Miloje Popovic, Vukasin Kostic i drugi), a Dusan Jaksic, pevac, na svoj svojstveni nacin peva tradicionalne i neprolazne rodoljubive pesme vezane najvecim delom za I svetski rat, tzv. solunske pesme.

Prvi put jedan ugledni i legendarni glumac i pevac kreirao je CD koji ce svakom podjednako stici do srca: onima koji vole plemenitu poetsku rec i onima koji takoreci rodjenjem nose u krvi zvuke i reci MARS NA DRINU, TAMO DALEKO, KRECE SE LADJA FRANCUSKA, IGRALE SE DELIJE, OJ, MORAVO, SUMADINAC PALI TOPA, i drugih. Zato ovaj CD nije dnevna aktuelna ploca nego dugotrajna, takoreci vecita vrednost, istorija jedne slavne epopeje, mucenickog stradanja i nacionalnog trijumfa srpskog naroda.


Album je izdat 2000. godine uz pomoć Srba iz Čikaga i Amerike.

Tekst: Lidija Habić

Dušan Jakšić — (Marš) Na Drinu
3695  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Dušan Jakšić (1927—2009) poslato: Februar 07, 2011, 02:22:17 pm
*





Z A  S V A  V R E M E N A

Dušan Jakšić proslavio se 1955. godine pesmom "Sve jeseni su tužne", autora Žarka Petrovića. Ostale njegove poznate pesme su: Marina, Sonja, Noćas nisu sjale zvezdice na nebu, Jednom se živi, Marš Na Drinu, Julija, Moja mala nema mane, Jesen stiže dunjo moja, Sad znanci smo samo, Trojka, Nebo je tako vedro, Podmoskovske večeri, Kad bi bila moja, Marinika, Pesma mladosti, Čerge, Julijana, Otišla si sa lastama...

*

"DUŠAN Jakšić, kojeg sam zamolio da peva i snimi 'Sve moje jeseni su tužne', danas kaže: '... Moje jeseni su ponekad tužne, ponekad vedre i radosne. Pesme je uvek takva kakva jeste, ja je uvek osećam nekako iz dubine duše. Ona je moja pesma, simbol, moja, da tako kažem pesma po kojoj sam prepoznatljiv i hvala Žarku Petroviću što je napisao baš za mene tu pesmu. Evo, ja je pevam i danas i pevaću je, valjda, dok sam živ. Ona je za mene jedna od najlepših kompozicija svih vremena."

*

"'Zašto plače autor pesme Sve moje jeseni su tužne' - uzviknuo je novinar Radio Beograda novembra 1957, posle moga koncerta u Velikoj dvorani Doma sindikata u Beogradu. Želeo je da odmah zaustavi talas nove muzike, mojih nežnih i nostalgičnih pesama koje su pretile da poremete tok 'socijalističkog realizma'. Moji roditelji u Užicu, toga jutra, slušali su taj otrovni glas sa radija i drhtali. Šta će se dalje neprijatno dogoditi njihovom sinu?

Uskoro, posle u Velikoj dvorani Doma sindikata, u restoranu 'Stambol kapija' u Vasinoj ulici u Beogradu, primetio sam da orkestar stalno ponavlja moju već čuvenu melodiju. Jedan gost ispijao je žestoko piće i tugovao. Bio je to onaj glasnogovornik sa radija, koji je pesmu i mene, onoga novembarskog jutra, nazvao dekadentima... Pio je ovaj nesrećnik sve dok me nije ugledao u uglu restorana. Sa šakama na vlažnim očima, izvinjavao se, očajan..."

Žarko Petrović


SVE MOJE JESENI SU TUŽNE
Žarko Petrović

Sve moje jeseni su tužne, dani plačni su svi.
Uzalud oči suze vlaže, bola i rastanka trag.

Za tebe čujem da si srećna, ljubav prati te svud
jer usne drugom kad si dala, naš se razdvojio put.

Zar nisi mogla meni opet da se vratiš,
dobro si znala, da te još volim ja.

I uvek jesen kada dođe, kiše stignu u kraj,
niz moje lice teku suze, sećam se našega sna.


Dušan Jakšić — Sve moje jeseni su tužne (Jesenja elegija — stihovi Žarko Petrović)
3696  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Dušan Jakšić (1927—2009) poslato: Februar 07, 2011, 02:21:40 pm
*

DUŠAN JAKŠIĆ


SEĆANJE JEDNOG GLUMCA

Kada prođu godine i svojom neprimetnom koprenom pokriju prošlo, onda je teško setiti se svega i oživeti tačno događaje, ljude i zbivanja. Teško je posle toliko godina, ako se nije vodio dnevnik ili kakve beleške, rekonstruisati sve što je bilo, a da mnogo od toga nije otišlo zauvek u tamu zaborava, skrilo se za svagda od pera hroničara i istoričara. No, ipak nešto ostaje. Ostaju slike, makar i pojedinačno, o onome što je proteklo, što je značilo jednu epohu, jednu vremensku fazu generacije koja je stvarala i stvorila teatar, živela za njega i dala za njega najlepše godine svog entuzijazma i svoje ljudske i umetničke vere. Takvi smo bili mi. Prva generacija Pozorišne akademije, koja je 1952. godine pokrenula i izgradila novi teatar, novi stil i boju: nenadmaš no Beogradsko dramsko pozorište.

Pre svega bili smo prva generacija Pozorišne akademije koja je dugo sanjala i čekala da zakorači u teatar, i kada smo se okupili u Beogradskom dramskom pozorištu, svako od nas je imao snage za trojicu i volju da stvorimo nešto novo i dotad nepostojeće u pozorišnom životu Beograda, pa i naše zemlje. Ko smo mi? Pre svega to su reditelji: Soja Jovanović, Predrag Dinulović i Minja Dedić. Zatim mi, prva glumačka generacija Pozorišne akademije: Olivera Marković, Olgica Stanisavljević, Vlastimir Đuza Stojiljković, Rade Marković (koji nije studirao Akademiju, ali je po svojim shvatanjima pripadao nama), Ljuba Tadić, Predrag Laković, Miodrag Popović, Mihailo Viktorović, Dušan Jakšić, kasnije i Ljubiša Bačić i nekoliko starijih glumaca koji su imali iste želje i stremljenja u pogledu stvaranja jednog novog teatarskog stila kao mi a to su bili: Olga Ivanović, Ljiljana Krstić, Tanja Lukjanova, Ksenija Jovanović, Sima Janićijević, Nikola Milić, Branko Đorđević Drda... Bilo je tu još nečeg. Za nas je tada postojao samo teatar i skoro ništa više. Nije bilo televizije, estrade, i svega što danas glumca odvlači od pozornice, od pozorišne kuće. Ako je bilo rada van pozorišta on je uvek bio u drugom planu i nikada nije bio glavna preokupacija glumčevih napora i požrtvovanja.

Teatar je u pravom smislu reči bio naš dom u kome smo živeli i za koga smo živeli. Čak i kad nismo imali probe ili predstave dolazili smo svakodnevno u teatar i po dva puta dnevno, gledali predstave desetinama puta ako u njima nismo igrali, gutali svaku reč starijih kolega i znali čitave komade napamet. I to ne samo tekst nego i gest i pokret i improvizaciju. Beogradsko dramsko pozorište se opredelilo za modernu dramaturgiju, jer je ovom mladom ansamblu, željnom novih i smelih prodora na čelu sa inventivnim i darovitim rediteljima nova dramaturgija izvanredno odgovarala. Raskinuvši sa starim načinom glume, zaboravivši na ma kakav patos, služeći se neposrednom, običnom i prirodnom glumom, ova generacija je bila izvanredan materijal za reditelje tipa: Soje Jovanović, Predraga Dinulović a i Minje Dedića da modernim, savremenim i revolucionarnim režijama stvore najbogatije žarište pozorišnih strujanja u Beogradu tog vremena. Uzletevši tako tokom godina do najviših i vrtoglavih dometa pozorišne umetnosti Beogradsko dramsko pozorište je iz određenih umetničkih pa i kadrovskih, ali svakako zakonitih razloga dospelo u krizu negde oko 1958. godine. Nekom ili nekima se pogreš no učinilo da bi možda izlaz iz krize bio u prostom fuzionisanju Beogradskog dramskog pozorišta i Beogradske komedije, ali se pokazalo da to, ne samo da nije ozdravilo situaciju ni u jednom od dva krizna teatra, već je stvorilo novi, heterogen, konfuzan i umetnički potpuno dezorijentisan. Od 1960. godine počinje osipanje ansambla.





Skoro svi značajniji umetnici, već prerasli u glumce srednjih godina, napuštaju teatar i odlaze u druge beogradske ansamble teška srca, u nemogućnosti da se uklope u rad i stil novonastalog hibrid-teatra kakav je bio Savremeno pozorište. Po sili inercije još jedno vreme traje duh i elan bivšeg dramskog pozorišta i dobre predstave (čak i velike) se još javljaju i održavaju donekle dostignuti nivo iz zlatnog perioda. Kasnije, kao reka koja naglo ponire u zemlju, nestaju pozorišni događaji velikih predstava iz ovog novootvorenog pozorišta i osrednjost sve više osvaja jalove pozorišne sezone Savremenog pozorišta.

Tako je posle svog visokog zenita Beogradsko dramsko pozorište počelo polako i sigurno da se gasi da bi najzad sasvim utrnulo, i deo svoje dragocene iskre prenelo u novostvoreni Atelje 212, koji je upravo počeo svoj uspon tamo gde je Beogradsko dramsko pozorište doživelo svoj pad. Trebalo bi se prihvatiti dugih analiza i procena da bi se tačno utvrdilo ko je kriv za raspad Beogradskog dramskog pozorišta, ali za to pisac ovih redova nema ni dovoljno materijalnih dokaza, ni dovoljno namere da bi se time bavio do kraja. Pisac ovih redova bi hteo da kaže još nekoliko reči o muzičko-scenskim predstavama u Beogradskm dramskom pozorištu, koje su u razvoju i repertoaru imale vidno i značajno mesto i, kao takve, zabeležile krupne rezultate i kod kritike i kod publike. Isto tako, ne bih hteo da govorim i pišem o svim predstavama ovog žanra nego samo o onima koje su bile stvarni pozorišni događaji i koje su na neki nači ostavile traga u našem pozoriš nom životu i uticale na njegov razvoj i razvoj ovog scenskog roda i umetnika koji su se njime bavili. Bile su to predstave: Plači voljena zemljo, Dobri čovek iz Sečuana, Majka hrabrost, Porodica Arlekin, Neviđena predstava, Laku noć, Betina i Slatka Irma. Plači voljena zemljo, Patona i Andersona, komad melodramatski pisan, ali sa toplom ljudskom temom, a osim toga i politički vrlo aktuelan, jer se spremao u doba oslobođenja crnog kontinenta od kolonijalnog ropstva, bio je prvi u nizu muzičko-dramskih komada koji je došao na repertoar Beogradskog dramskog pozorišta. Ni malo slučajno, reditelj ovog spektakla bila je Soja Jovanović, maštoviti umetnik smelih, modernih i novatorskih zahvata, sa izuzetnim afinitetom za muziku i igru. Svi mi ostali bili smo oduševljeni komadom. Za pisanje muzike bili su angažovani Borivoje i Vojislav Simić (nisu u srodstvu) koji su svakog dana donosili po jednu novu numeru tek komponovanu na tekstove songova koje je poetski kreirao Dragoslav Andrić, koji je kasnije bio nenadmašan u tom poslu kada se radilo i na drugim sličnim poduhvatima.

Skupljali smo se kao đaci oko klavira, slušali prve akorde i melodije, svi smo sve učili i znali čitavu muziku kao da je to potrebno. Pozorište je ličilo na košnicu. Probe su se odvijale bez ograničenja, nadahnute, ponesene i zaošijane našom mladošću i entuzijazmom. Tu smo Olivera Marković, Đuza Stojiljković i ja prvi put nagovestili naše glumačko-pevačke sklonosti i sposobnosti. Pevali smo pesme iz komada sa velikim unutrašnjim doživljajem i redovno vodili publiku u ono opčinjeno stanje u koje može da uvede samo muzičko-scenska magija. Bilo je to i vreme boemluka i sedenja uz čašicu. I tamo smo pevali naše pesme iz Plači voljena zemljo i uvek ponovo željno čekali da dođe sledeća predstava. Soja je imala nervne nastupe kao i uvek, ali mi smo je znali isuviše dobro da bi to moglo da nas ljuti. Ona nije prosto mogla da radi ako je ne prodrma histerija i ako ne napravi nekoliko skandala na probama. Posle toga je sve išlo još bolje i poletnije. Bila je to prva naša muzička predstava, ali možda jedna od najuspelijih. Nije moglo da se desi da ne bude rasprodata do poslednjeg mesta, a igrana je preko 150 puta. Godine 1954. počinje rad na prvom Brehtu u Beogradskom dramskom pozorištu, Dobri čovek iz Sečuana. Reditelj opet Soja Jovanović, opet histerija, vika, urnebes i mahnitanje na probama. Ali opet uz neopisivi entuzijazam i volju svih da uradimo sve što se od nas traži. Muziku pišu opet Vojislav i Borivoje Simić, stilski sasvim drukčiju, ne manje interesantnu, ali težu i odgovorniju nego što je bila ona iz Plači voljena zemljo. Olivera peva svoje numere sa retkim nadahnućem. Pesme su divne. Ja igram vodonošu Vanga i glavna pesma mi je "Ja od tuđe žeđi živim". Muzika prava brehtovska, sa čudnim harmonskim prelazima i tekstovima koji su svaki za sebe poetski doživljaj (prepev opet Dragoslav Andrić). Rad je užasno naporan, komad glomazan i rascepkan, a treba da na kraju zazvuči skladno i glumački i pevački. Radimo danju i noću. Da, i noću. Ostajemo nekoliko puta do jutra kao na nekoj radnoj akciji, probamo u nedogled, ne štedimo ni grla ni snagu. Rezultat je veliki. Osvojili smo i kritičare i publiku. Muzičko-scenska dramaturgija sve više postaje naš specijalitet. Svaki put učimo nešto novo, apsolviramo nove teškoće i osećamo da sazrevamo polako i sigurno u kompletne glumce modernog teatra. Godine 1956. posle nekih manjih i manje značajnih muzičko-scenskih poduhvata koji nisu vredni pomena, počinjemo sa radom na Majci Hrabrost. Opet Breht, samo ovoga puta daleko teži i glumački i muzički. Muzika je originalna, teška, hermetična, aritmič na, harmonski zagonetna, a ipak genijalna u svojoj jednostavnosti i funkcionalnosti. Režira Minja Dedić. Čudan čovek i reditelj. Na probe je dolazio uvek sa crnom rukavicom na desnoj ruci i sa dugim lancem u njoj, kojim je nervozno zveckao kad god je izlagao svoju režijsku koncepciju. Rad organizovan, disciplinovan, ozbiljan. Nema zakašnjenja, nema digresija na nevaž no i sporedno. Radi se intenzivno. Imamo stalno paralelno muzičke i glumačke probe.

Uživamo u stvaranju kreacije Ljiljane Krstić kao Majke Hrabrost. Ona nas sve nosi svojom snagom i mi dajemo sve od sebe. Muzički deo ambiciozniji i odgovorniji nego ikada pre. Glumimo, igramo, pevamo. Padamo na nos ali smo zadovoljni što radimo ovaj veličanstveni komad. U sceni kada kao Ejlif vodim dijalog s generalom pod njegovim šatorom, Žika Petrović, koji igra generala, traži pravo vino kao rekvizitu. Dobijamo ga i junački ispijamo čitav bokal (razblažen vodom) u toj sceni. Ja igram ratnički ples sa sabljom i pevam u toj sceni, u isto vreme, kao od šale. Nema šta, vino čini svoje. Začudo svi savladavamo izvanredno dobro tešku muziku i bez greške izlazimo na premijeru. Očigledno smo ispekli zanat i sada već stojimo čvrsto na glumačko-pevačkim nogama. Zbilja, samo onaj koji nije to iskusio ne zna kako je teško glumiti i pevati, pa uz to još i igrati u isto vreme.

Godine 1958. prihvatamo se interesantnog i pionirskog posla da realizujemo Santelijev komad Porodica Arlekin, koji je izvrsna moderna verzija renesansne "komedije del arte". Za tu priliku pozorište angažuje, iz Pariza, čuvenog pantomimičara i stručnjaka za pokrete "komedije del arte" Žaka Lekoka. Simpatični i šarmantni Francuz uči nas pokretima, kretnjama i mimici "komedije del arte". Svaki lik (Arlekin, Pantalone, Kapetan, Brigela, Kolombina, itd.), kreće se određenim koracma i na svojstven način. Svaki dan dolazimo u pozoriš te oko 8 i do 10 časova radimo sa Lekokom. Prava parterna gimnastika. Đuza Stojiljković i ja često dolazimo pravo sa naših noćnih sedaljki i doslovce padamo na nos od umora. Često imam osećaj da će srce da mi iskoči iz grudi i da ću se ugušiti usled nedostatka vazduha i nemogućnosti da napunim pluća. No, vremenom stičemo kondiciju i osvajamo tehniku pokreta. Izgaramo na poslu i ovoga puta sa Sojom sa kojom volimo da radimo uprkos njenim mnogobrojnim slabostima i manama. Ona je pravi stvaralac. Ne štedi ni sebe sebe ni druge. Nepredvidljiva i nepročitljiva, uvek promenljivog raspoloženja i temperamenta. Na pojedinim probama pretvara se u pravi vulkan ideja i invencije, na drugim ćuti kao da je odsutna da bi od jednom skočila i pokrenula sebe i nas. Nikad kod nje ništa nije bilo fiksirano. Ako je danas bila oduševljena jednim rešenjem, sutra ga već odbacuje i nalazi novo, bolje, svežije i tačnije. Vrlo, vrlo često, skoro redovno, na dan premijere menja mizanscen, briše scene, premešta čitave činove i, začudo, sve se to uklapa, sve to ipak funkcioniše i radi i donosi neslućene rezultate kao da je to bio onaj poslednji impuls koji pokreće čitav mehanizam u konačni i plodonosni zamah.

Da se vratimo Porodici Arlekin. Precizno urađena stilski, uvek puna nadahnutih improvizacija ova predstava ipak nije bila primljena od publike. Komedija del arte i njeni tipizirani likovi kao i nesvakidašnja dramaturgija bili su daleki našoj publici koja je još bila, a i danas je, par stepenica niže u shvatanju i poznavanju svetskog teatra. Bila je to predstava koja je nama glumcima otvarala široke mogućnosti za improvizaciju, što smo mi svi, naravno, obilno koristili. Mika Viktorović, Ljubiša Bačić, Miodrag Popović – Deba, Đuza Stojiljković i ja od muškaraca, zatim Olivera Marković, Olgica Stanisavljević i Olga Ivanović od žena, nadmetali smo se ko će da smisli veštije i duhovitije dosetke i improvizacije. Pa iako nije išla dugo i mnogo, ova predstava je za nas glumce mnogo značila. Pomogla nam je da se još više glumački opustimo, razigramo i poigramo i tako dodamo svojoj veštini još jedan kvalitet. I docnije, pa i danas, koristila nam je i koristi ova predstava i pozitivan učinak koji je imala na sve nas. Bila je to vedra, vesela predstava, praznik za nas glumce. Uvek minirana smehom, iznenadnim i neodoljivim, imala je za nas posebnu draž i privlačnost.

Od mnogih zgoda u vezi sa njom neću zaboraviti onu kada je Đuza Stojiljković, koji je igrao Arlekina, došao na jednu popodnevnu predstavu pod gasom (što inače nije bio njegov običaj). Budući da je i tekst i ritam predstave tražio maksimum koncentracije i napora da se izdrži pakleni ritam "komedije del arte", svi smo znali šta će se dogoditi. I stvarno: Đuza je počeo tako da plete jezikom i izvrće reči, od Arlekinovog koraka da pravi čarlamu i moravac, da smo svi padali od smeha na sceni. Publika je mislila da sve tako treba da bude i nagradila nas i u toku predstave i na kraju frenetičnim aplauzom. Tako je to uvek: publika nikad ne zna šta se zapravo odigrava na sceni — da li to tako treba, ili se glumci zabavljaju za svoj račun. A kad se glumci zabavljaju za svoj groš to je onda i za publiku vrhunski doživljaj. U sezoni 1960/61. Vasa Popović piše prvi naš domaći mjuzikl Neviđenu predstavu. No, budući da za ovu predstavu nije komponovana originalna muzika nego je korišćena već pisana i popularna zabavna muzika, pre bi se moglo reći da je to bila revija humora i muzičkih numera (razume se i baletskih i pevačkih). Građena na tankom tekstu i veselovečernjem humoru, ova predstava je imala funkciju i vrednost dobre razbibrige.

Duhovita i bogata režija Predraga Dinulovića, raskošne improvizacije Miodraga Petrović a – Čkalje i ostalih sudeonika predstave, činili su da Neviđena predstava bude mnogo puta viđena od publike, čak preko 120 puta. Igrana je u već fuzionisanom Savremenom pozoriš tu, ansambl je bio heterogen i šaren, pa ipak je ova predstava imala izvesnu svežinu, izvornost i neposrednost koja je kao magnet privlačila publiku. Iako već izmešani sa Beogradskom komedijom, 1961. godine počinjemo sa radom na italijanskoj muzičkoj komediji Laku noć, Betina. Još uvek traje onaj duh i vera koju smo poneli iz Beogradskog dramskog pozorišta. Komad je kao pisan za nas. Đuza i ja menjamo uloge. Dok sam ja u Plači voljena zemljo bio njegov sin, ovde u Betini sam ja njemu otac. S lakoćom se u naš stil igre i glume uklapa Branka Mitić, uz to neobično muzikalna i dinamična glumica, i tako dva para: Branka Mitić i Đuza Stojiljković i Olga Ivanović i Dušan Jakšić počinju novu komičnu igru, raspevanu i uskovitlanu muzikom talijanskog kompozitora Kramera, koju odmah prihvatamo kao svoju. U toj ljubavi i žaru koji se osećaju za ovaj žanr i leži tajna njegovog uspeha kod publike. Mi glumci smo se tu pretvarali u decu, igrali smo se pozorišta i pesme i unosili u svoju igru onu nenadoknadivu veru i polet bez kojih se muzička drama i komedija ne mogu dobro igrati. Soja je opet režirala. Njoj je uopšte najviše ležao taj žanr, jer je i ona bila kao i mi zaražena bezgraničnom ljubavlju za mjuzikl, za muzičko-scensku igru i zabavu. Sa Sojom smo se prosto nadmetali u pronalaženju ideja i rešenja za pojedine scene. Soja je bila reditelj koji je umeo Scena iz komedije Neviđena predstava da sve prihvati i proveri. Menjali smo zajedno sa njom neke stvari hiljadu puta i zadržavali na kraju poslednju verziju koja možda i nije bila najbolja, ali je bila najotpornija na sve naše glumačke hirove i nestalnosti. U Betini smo već bili majstori svog zanata.

Umeli smo da baratamo podjednako vešto i rečju i muzikom i igrom. U Americi i drugim zemljama, gde je ovaj rod odavno razvijen, glumci se posebno školuju za ovaj scenski žanr, a mi smo bili, kako se to kaže, samouki. I čini mi se da je to bila najbolja škola. Ne oduzimajući ništa od neposrednosti i istinitosti doživljaja, znali smo već da koristimo tehniku koja nam je uštedela mnogo snage i napora, toliko nepotrebno rasipanih na početku bavljenja muzičkim komadima. Kažem muzičkim komadima, jer pravi mjuzikl je došao u naše pozorište tek sa komadom Slatka Irma, francuskog pisca Brefora, uz muziku Margaret Nono. Bilo je to 1964. godine i to će biti poslednji u nizu muzičkih komada i mjuzikla u Beogradskom dramskom i Savremenom pozorištu, koji su imali svoj puni i pravi scenski domet i smisao. Tek Slatka Irma, komad francuskog šarma i duha nas je potpuno i definitivno osvojila.

Ako smo dotle davali i unosili najveći deo sebe u muzičke komade u Slatkoj Irmi je sve to bilo dvostruko više. Uvek smo nalazili nove snage da se ne ponovimo, da nađemo nešto novo i neviđeno i da Irma zazvuči jednim do tada neviđenim humorom i šarmom. I mislim da smo u tome uspeli. Bili smo poneseni kao nikad do tada. Kao da smo znali da nam je to labudova pesma pred definitivni raspad našeg ansambla. Ovoga puta ja sam pisao tekstove i prepeve songova. Išlo mi je to neverovatno lako od ruke. Bilo mi je sve blisko od prve. I tako je bilo docnije i na sceni. Osećali smo se kao da je neko napisao komad o nama i za nas. Ne sećam se da smo igde više i sočnije improvizovali, nadograđivali i obogać ivali predstavu no što je to bio slučaj sa Slatkom Irmom. Tako se utrnuo jedan zaista izuzetno homogen ansambl, koji je disao jednim dahom, našim zajedničkim verovanjem u teatar i njegov živi organizam. I nigde se više neće okupiti na jednom mestu toliko mnogo mladih glumaca i, neskromno tvrdim, izuzetno talentovanih, koji su tako voleli muzički teatar i tako mnogo dali u ovom žanru za relativno kratko vreme.

Ne potcenjujući docnije repertoarske poduhvate u Savremenom i drugim pozorištima u oblasti muzičke drame i mjuzikla, mislim da se više nikada nije sakupio tako jedinstven i obdaren ansambl, kakav je bio u Beogradskom dramskom pozorištu. Bila je tu Olivera Marković, izuzetna glumica velikog talenta i snage da sve što uradi na sceni stigne do gledaoca u punoj vrednosti i lepoti, podjednako spretna i u drami i u komediji. Pogrešno verovanje da joj uloge režira i oblikuje suprug Rade Marković demantovala je mnogo puta posle njihovog razvoda od kada je ostvarila čitav niz nezaboravnih kreacija. Uz to vanredan saradnik i divan kolega podsticala je partnera na rad i stvaralaš tvo i nadahnjivala svojim stavom i nas oko sebe. Bila je tu Olgica Stanisavljević, dragocena glumica retkog temperamenta i nerva, koja je imala nesreću da se nikad sasvim ne iskaže, ali da objektivno ostvari niz interesantnih rola baš u muzičkom repertoaru iako sama nije pevala. Bila je tu Olga Ivanović, glumica sa neodoljivim smislom za komično i nonšalantno građenje uloge. Privatno neobično duhovita i bez dlake na jeziku, takva je bila i na sceni. Sočna, ubedljiva, neodoljivo smešna. Moram da ovde ubrojim i Branku Mitić koja je došla među nas tek posle fuzije, ali čiji talenat joj je omoguć io da nam se odmah približi i shvati kao umetnike i ljude.

Tu je zatim Vlastimir – Đuza Stojiljković, veliki glumac pre svega zahvaljujuć i svom izuzetnom scenskom šarmu. Možda najmuzikalniji od svih nas, osećao se u muzičkim komadima kao riba u vodi. Nije postojalo ništa što Đuza u ovom žanru nije bio u stanju da uradi. Sve mu je bilo blisko i pri ruci. Bio je idealan partner, neverovatan radnik i divan drug i kolega. I sada kada smo u dva različita ansambla sanjam o tome da jednog dana opet negde na sceni zaigramo zajedno. Postojala je nada da ćemo igrati zajedno u Čoveku od La Manče. On Sanča Pansu, ja Don Kihota, ali do toga nažalost nije došlo jer je Đuza bio okupiran drugim poslovima u to vreme. Ljubiša Bačić je posebna ličnost u toj grupi glumaca jer je bio nepredvidiv i kao glumac i kao čovek i na sceni i van nje. Retko se sreće glumac sa toliko duha i ideja kao što je Ljubiša Bačić. Sve je radio entuzijazmom dvadesetogodišnjaka i veštinom ispečenog majstora scene. Na momente hirovit i naprasit već sledećeg trenutka nas je nagrađivao novom dosetkom i gegom.

Bio je s nama i Miodrag Popović – Deba, čovek bez sluha za pevanje, ali sa ljubavlju za muziku. Svoj veliki privatni šarm unosio je u svaku ulogu i zasmejavao nas u radu kad god bi naišle krize.

Da pomenem i Miku Viktorovića koji je bio potpuno nemuzikalan, ali igrao je u skoro svakoj muzičkoj predstavi. I svaki put je donosio potpuno nov lik do tančina urađen i uverljiv. Shodno onome što je sam često u šali govorio: "Više volim da se transformiš em nego hleba da jedem".

Namerno ovde nisam pomenuo sebe.

Ako neko drugi bude jednom nešto napisao o ovom periodu i ovoj generaciji pomenuće i mene verovatno objektivnije nego što bih ja to učinio. Naravno, ako se seti!





Scena iz muzičke komedije Laku noć, Betina (Garinei – Đobanini ) (s leva na desno: Dušan Jakšić, Olga Ivanović, Branka Mitić i Đuza Stojiljković)
Drama
3697  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Dušan Jakšić (1927—2009) poslato: Februar 07, 2011, 02:21:15 pm
*


DUŠAN JAKŠIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI






3698  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Dušan Jakšić (1927—2009) poslato: Februar 07, 2011, 02:20:50 pm
*




DUŠAN JAKŠIĆ

Jakšić je bio prvak Drame Narodnog pozorišta, u kojem je proveo dve decenije plodnog i zapaženog rada, od 1971. do odlaska u penziju 1990.

Rodjen je u Karlovcu 5. juna 1927, gimnaziju je pohadjao u Beogradu, a zatim studirao glumu na Pozorišnoj akademiji u klasi prof. Bojana Stupice.

Glumačku karijeru započinje 1950. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a zatim je bio i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, Beogradskom dramskom pozorištu i Savremenom pozorištu... Tumačio je uloge u preko 100 predstava, od kojih su istaknute Don Kihot (Čovek od La Manče D. Vasermana), Higins (Pigmalion Dž. B. Šoa), Spira (Pop Ćira i pop Spira S. Sremca), Čovek s nogom (Put oko sveta B. Nušića), Kurjak (Ivkova slava, S. Sremca). Takodje — Šulc (Oblomov A. Gončarova), Teča Jakov (Gospodja ministarka, B. Nušića), Erl od Rosa (Magbet V. Šekspira), Aleksa (Kosovska hronika, R. Djurdjevića), Ministar (Centrifugalni igrač T. Manojlovića), Rajačić (Maska M. Crnjanskog)...

Pozorišnu karijeru je završio ulogom grofa Tockog, ljubavnika Nastasje Filipovne u "Idiotu" Dostojevskog.

Igrao je i u filmovima "Put oko sveta" i "Roj", kao i u televizijskim serijama "Vuk Karadžić" i "Pozorište u kući".

Umetnički život Jakšića imao je više pravaca i delatnosti, uz glumu bio je i pevač, kompozitor, recitator, scensko-muzički izvodjač. Početak njegove pevačke karijere bio je 1958. godine zapaženim učešćem na festivalu zabavne muzike u Opatiji, a 1961. godine pobedio je na prvom Beogradskom proleću.

Veliku popularnost je stekao interpretirajući starogradske pesme, romanse i zabavnu muziku uopšte.

Snimio je oko 80 ploča i kaseta i nastupao na brojnim koncertima u zemlji i inostranstvu.

Pesme koje je interpretirao obeležile su epohu stvaranja naše popularne i zabavne muzike.

Nekoliko hiljada muzičkih nastupa prenošenja i stvaranja naše muzike skoro svuda po zemlji i svetu, svojevrsna su zadužbina svome narodu ovog umetnika.

Pesma "Beograde", koju je sam komponovao i pevao i danas je prisutna na svim beogradskim svečanostima.

Dobio je više nagrada, medju kojima i "Zlatni beočug" Kulturno-prosvetne zajednice za celokupno delo.—
S media
3699  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Dragan Stojnić (1937—2003) poslato: Februar 07, 2011, 02:18:59 pm
*

DRAGAN STOJNIĆ — Jedna davna ljubav






Preuzeto sa: Ars Nova Ex-Yu Music Blog
3700  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Dragan Stojnić (1937—2003) poslato: Februar 07, 2011, 02:18:42 pm
*

DAN ZA DANOM

U oku tvom svi dani prolaze
U oku tvom što nema dna
Na licu tvom ja vidim sve
I zato znam da to je kraj.

Ja nemam sna zbog tebe znaj
Jer odlaziš k'o oblak
Gde ode ti i nesta sad
U noći toj, u nepovrat.

Na dlanu tvom sve je ostalo
Moj svaki glas i ljubav sva
Poneki cvet što tebi dadoh ja
Na dlanu tvom kad umire dan.

Ja nemam sna…



JA TO ZNAM

Kad mi pružaš deo sna
Ja to znam, ja to znam
Kad si ljuta, besna, zla
Ja to znam, ja to znam
To na licu vidim tvom
Veruj mi, veruj mi
Kad si tuđa srcu mom
Vidim to, veruj mi

Kad ne želiš dodir moj
Ja to znam, ja to znam
Kada nećeš da sam tvoj
Ja to znam, ja to znam
To na licu vidim tvom
Veruj mi, veruj mi
Kad se lažno smeješ ti
Vidim to, veruj mi

Poput munje dok sa dna
Uz blesak roni nebu svom
Tako željan tebe ja
Opet jurim domu tvom
Kad u slutnji tražiš draž
Ja to znam, ja to znam
Kad po koju kažeš laž
Ja to znam, ja to znam
To na licu vidim tvom
Veruj mi, veruj mi
Kad si tuđa srcu mom
Vidim to, veruj mi

Poput munje dok sa dna
Uz blesak roni nebu svom
Tako željan tebe ja
Opet jurim domu tvom
Kad ti telom rije žeđ
Ja to znam, ja to znam
Kad je gasiš bilo s kim
Ja to znam, ja to znam
To na licu vidim tvom
Veruj mi, veruj mi
Kad si tuđa srcu mom
Vidim to, veruj mi

YouTube: Dragan Stojnić — Dan za danom
YouTube: Dragan Stojnić — Ja to znam
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »