Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
3576  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / FA "Đido" Bogatić poslato: Februar 08, 2011, 01:01:20 am
**

FOLKLORNI ANSAMBL "ĐIDO"


FA "Đido" bazira svoj program na izvornom melosu.


NA SVOM REPERTOARU IMA SLEDEĆE IGRE:

* Igre iz Mačve
   koreograf: Dragomir Vuković

* Vlaske igre
   koreograf: Branko Marković

* Igre iz Šumadije
   koreograf: Branko Marković

* Šopsko trojno
   koreograf: Branko Marković

* Igre iz jugoistočne Srbije
   koreograf: Vladimir Spasojević
   solisti: Katarina Martinović i Braniša Odžić

* Splet narodnih melodija
   koreograf: Branko Marković
   solisti: Katarina Martinović i Braniša Odžić

* Banatski motivi
   koreograf: Branko Marković
   solisti: Katarina Martinović i Miroslav Radonjic

* Narodne pesme
   izvorna pevačka grupa
   vokalni solisti: Mirjana Aleksić

* Bunjevaćke igre
   koreograf: Branko Marković
   solisti: Danka Sević, Ana Dostanić i Marko Simić

* Igre iz okoline Leskovca
   koreograf: Milan Vujnović

* Hercegovačka poskočica "Lindzo"
   koreograf: Branko Marković
   vikač: Marko Simić
   solisti: Jelena Paunović i Darko Sević

* Narodne pesme
   izvorna pevačka grupa
   vokalni solista Mirjana Aleksić

* Crmnički oro
   koreograf: Branko Marković
   muzika: Bora Tamindžić
   muzički aranžman: Josip Cerovec
   solisti: Danka Sević, Miloš Simić
   guslar: Vladimir Raičević



***

Umetnički rukovodilac folklornog ansambla "Đido"
Miloš Simić

Umetnički rukovodilac ansambla narodne muzike
Zoran Puzić

Koreografi
Branko Marković, Dobrivoje Putnik,
Dragomir Vuković, Dragoslav Džadžević,
Vladimir Spasojević, Milan Vujnović

***
3577  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / FA "Đido" Bogatić poslato: Februar 08, 2011, 01:01:00 am
**

"I g r a j,   m l a d o s t i   i   m a n'   s e   ž a l o s t i"


* * *

"Najlepši venac na svetu — to je kolo.
Tu je cveće, tu je lepota, sve lepo, sve zdravo i krepko,
sve obučeno čisto, sve umiveno i očešljano,
zar ima šta krasnije na svetu!"


*

"Ona uvek zdrava, ko od brega odvaljena,
ka tresak, da je pojedeš ka jabuku,
uzeo bi je čovek da mu dom ukrasi."


*

"On 'đido' sam ribić,
momčina, kao grm,
ka da je rastao po kišnoj godini."

* * *


FOLKLORNI ANSAMBL "Đ I D O"


Iz nekadašnjeg, Kultrno-umetničkog društva "Janko Veselinović" u Bogatiću, osnovanog 1950. godine izrastao je i oformio se folklorni ansambl "ĐIDO", koji je ime dobio po naslovu Jankovog istoimenog komada sa pesmom i igrom. Od 1995. godine ansambl kontinuirano radi i postiže izuzetno uspešne i zapažene rezultate. Zasnivajući svoj program na stilizovanim oblicima narodne umetnosti, "Đido" nastoji da igru, pesmu, nošnju i običaje sačuva od zaborava, poklanjajuću posebnu pažnju scenskom prezentovanju programa.

Od najvažnijih rezultata u zemlji ansambl izdvaja plasman u 18 najboljih ansambala u Srbiji na republičkom takmičnju u Požarevcu i zlatnu plaketu dečjem ansamblu, takođe na republičkom takmičenju u Kraljevu. "Đido" je uspešno predstavljao svoju zemlju na međunarodnim festivalima u Spaniji, Italiji, Francuskoj, Moldaviji, Grčkoj, Mađarskoj, Portugalu, Rumuniji, Turskoj, Poljskoj, Sloveniji.

U sastavu ansambla je i pevačka grupa, pet dečijih ansambala i narodni orkestar koji okuplja vrhunske muzičare. Program ansambla je sa ponosom zasnovan na koreografijama maestra Branka Markovića, prvaka baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.


Adresa: FA "Đido"
Mike Vitomirovića 6
15350 Bogatić

Izvor: brošure FA "Đido"

đidija, đido = delija, obesenjak, živahan, junak
3578  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / KUD "Srpski vitezovi" Banja Luka poslato: Februar 08, 2011, 01:00:04 am
*

KUD "SRPSKI VITEZOVI" — BANJA LUKA


KUD "Srpski vitezovi"  osnovano je 30.08.2000. godine. Ono je jedno od najmlađih KUD-ova u Banjoj Luci.





Društvo raspolaže sa 873 m2; od koga je jedan dio devastiran. Društvo broji 110 članova raspoređenih u slijedeće sekcije: folklorna, muzička, izvorna grupa, horska i guslarska sekcija.

Društvo posjeduje veoma mali fond opreme jer je veći dio za vrijeme ratnih dejstava ili otuđen ili uništen.

Pored glavnih sekcija u Srpskim Toplicama društvo je osnovalo istureno odjeljenje folklorne i muzičke sekcije u Dragočaju, selu pored Banja Luke. Odjeljenje radi u sklopu osnovne škole gdje će jednom sedmično održavati probe. Takođe u istom mjestu postoji interesovanje za formiranje muške i ženske izvorne grupe koja bi održavala izvornu narodnu pjesmu. Navedeno odjeljenje broji 25 članova.

Društvo ima svoju krsnu slavu Sveti Vasilije Ostroški.

Osnovni ciljevi i zadaci društva su da okuplja srpsku omladinu koja će da gaji, istražuje i prezentuje srpsku kulturnu baštinu  sa svih srpskih prostora, a posebno sa prostora sa kojih su Srbi protjerani tokom prošlog rata .

S obzirom da je kultura jedino po čemu se razlikuju narodi, jedino njenim očuvanjem i prezentovanjem možemo sačuvati identitet srpskog naroda, kako sa sadašnjih tako i sa prostora sa kojih smo otišli tokom rata (Kordun, Lika, Banija, Dalmacija, Drvar, Glamoč, Sanski Most, ...).

Stvaranjem novog svjetskog poretka koji nažalost potencira samo razvoj  materijalizma samim tim  uništava duhovnost i kulturu naroda uopšte. Želja za naglim bogatstvom odvodi mlade ljude u poroke kao što su droga, kriminal, alkohol i prostitucija.

S toga smo se uključili u borbu protiv navedenih poroka,  na taj način što okupljamo našu omladinu učeći ih običajima svojih predaka i uopšte srpskoj kulturi, jer kako je već navedeno to je jedini način očuvanja identiteta  srpskog naroda. Da bi mladi učestvovali i bili aktivni članovi društva, uslov je da moraju biti primjerni učenici i omladinci, što smo do sada  sa ovim brojem članova uspjeli  i ostvariti. Dokaz za to je da su u protekle dvije godine rada svi članovi uspješno završili školske godine.

U današnje vrijeme veoma je teško ostvarivati ovakve zadatke i ciljeve zbog veoma loše ekonomske situacije, jer rad društva zahtjeva i znatna materijalna sredstva. Uz pomoć šire društvene zajednice vjerujemo u ostvarivanje navedenih ciljeva.

Sedište društva je u Ul. Manjačkih ustanika broj 8, Srpske Toplice, Banja Luka.


Autor teksta nepoznat
3579  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / KUD "Veselin Masleša" Banja Luka poslato: Februar 08, 2011, 12:59:12 am
*

U KRUNI ŠEST DECENIJA


Šest decenija plodnog rada Centralnog kulturno-umjetničkog društva mladih "Veselin Masleša" u Banjoj Luci našlo je mjesto u monografiji, koja nažalost nije objavljena u godini jubileja, jer za to nije bilo novca.

U KUD "Masleša" vjeruju da će monografija, koju je radila njihova čkanica, novinar i publicista Radmila Kolundžija svjetlo dana ugledati ove godine što bi bila svojevrsna završnica velikog jubileja.

Šezdesetogodišnjica KUD "Masleš" obilježena je prvenstveno u Banjoj Luci i Republici Srpskoj, ali i brojnim gostovanjima po festivalima i gradovima zemalja u okruženju, te evropskim metropolama.

Imamo jedan od najbogatijih fundusa narodnih nošnji i opreme, pa pravimo svojevrsne male modne revije, da se podsjetimo na odjeću naših predaka i na našu duhovnost i tradiciju i, drugo, tu je naša stara grupa, veterani, koji imaju i svoj pjevački sekstet i to je nešto što je izuzetno prihvaćeno. Doda li se ovome i naš dječji ansambl, te priredba "Djeca su vojska najjača" koja se održava blizu tri decenije, onda je jasno čime smo sve mogli obilježiti naš jubilej. Naravno, naš reprezentativni ansambl narodnih igara i pjesama priredio je tri različita koncerta u godini obilježavanja jubileja, a imali smo goste iz različitih sredina na njima, tako da je tim šarenilom dostojno obilježen naš prošlgodišnji jubilej u Banjoj Luci - kaže Luka Medar, sekretar CKUDM "Veselin Masleša".

Naravno, ne zaboravlja učešće svojih ansambala na brojnim festivalima i smotrama u okruženju i širom Evrope, a "Masleša" je u prošlosti gostovao na skoro svim kontinetima.

Ta su nam gostovanja za pamćenje, a i naša aktivnost ukupno, jer mi smo Evropu prokrstarili uzduž i poprijeko, a stigli smo do SAD i Kanade. Na desetine hiljada članova prošlo je kroz naše društvo. Odavde datira veliki broj "Maslešinih" brakova, a uz folklor u prošlosti smo imali dramsku, likovnu sekciju i Klub mladih pisaca. Imali smo i svoje glasilo "Kolo" i za nekih dvadesetak godina objavili smo 43 broja ove zanimljive publikacije. Sve ovo je, na neki način, našlo mjesta u monografiji - dodaje Medar.

Očekuje se da će se, uz monografiju, pojaviti i neka vrsta književnog imenika "Kola" i "Masleše" gdje su, između ostalih, boravili i stvarali Desanka Maksimović, Gustav Krklec, Nenad Radanović, Stevka Kozić-Preradović, Ismet Bekrić, Brane Moconja, Miloš Milojević, Sakib Salama i mnogi drugi.


www.fokus.ba
3580  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / KUD "Veselin Masleša" Banja Luka poslato: Februar 08, 2011, 12:58:55 am
*

KUD "VESELIN MASLEŠA" — BANJA LUKA





Osnovano 1948. godine od strane tadašnje omladinske organizacije grada, kao dobrovoljno udruženje građana, sa ciljem da kroz organizovan rad prvenstveno sa mladim generacijama, njeguje, čuva od zaborava i javno prezentuje autentične oblike tradicionalne narodne kulture i umjetnosti (muzika, igre, pjesme, narodne nošnje i običaji), kao i da razvija ostale oblike kulturnog i umjetničkog djelovanja (dramska, likovna, književna i sl.). Od osnivanja do danas, Društvo radi bez prekida uključujući i neprekidan rad za vrijeme posljednjeg rata (1991—1995), za vrijeme kojeg je kao jedna od rijetkih organizacija u oblasti kulture, bila na usluzi Srpskom narodu kako u gradovima tako i u jedinicama Vojske Republike Srpske, bolnicama, školama, humanitarnim organizacijama.

Kroz dugogodišnji rad, Društvo je ostvarilo vrhunske rezultate u mnogim oblastima. Tokom postojanja, sekcije, grupe i ansambli ovog Društva su izveli oko 6.000 programa u zemlji i inostranstvu (u gotovo svim zemljama Evrope i nekim zemljama Azije), pred više od 6.000.000 gledalaca, ne računajući gledaoce brojnih TV kanala.
 
Samo za vrijeme 4 ratne godine (1991—1995), ansambli i grupe ovog Društva su izveli 180 programa, uglavnom za pripadnike Vojske Republike Srpske i ranjenike, a u jedinicama VRS je učestvovalo 46 članova iz aktivnog — izvođačkog sastava i veći broj članova iz reda veterana, od kojih je 6 članova izgubilo život, a mnogi su ranjavani i sa visokim stepenom invalidnosti.

U posljednjih 10 godina, Društvo okuplja oko 300 aktivnih članova — djece, omladine i radnika, koji su svrstani u 4 sekcije i 8 grupa po uzrastu. Svi oni redovno i vrijedno rade kako bi nastavili tradiciju i održali visok umjetnički nivo izvođenja programa dostojan renomea stečenog u dugoj istoriji Društva. Posebno kvalitetetan je rad sa najmlađim uzrastima.
 
Dječiji folklorni ansambl je postao poznat kako u Banjoj Luci tako i na prostorima bivše Jugoslavije i inostranstva po vlastitim cjelovečernjim programima koji su sastavljeni od desetak koreografija posebno pravljenih ili prilagođenih dječijim uzrastima i kostimiranim u odgovarajuće narodne nošnje.

Najveći uspjeh ovog ansambla je osvajanje prvog mjesta i visokog priznanja "Ajason d'Or" (zlatni plesač), na velikom međunarodnom festivalu dječijeg folklora u organizaciji C.I.O.F.F.-a (svjetska asocijacija folklorista u sastavu UNESCO-a) 1980. godine u Francuskom gradu Matha.

Poseban znak prepoznavanja "Masleše" je fundus narodnih nošnji koji se svrstava među najbogatije na našim prostorima, a čini ga 1.000 kompleta, od čega su tri četvrtine originali, što predstavlja veliku etnološku vrijednost. Ovo je rezultat dugogodišnjeg sakupljačkog rada, brižnog i domaćinskog odnosa prema ovome dijelu narodne baštine i jedna je od karakteristika Društva.
 
Obnavljanje članstva i prijem novih članova se vrši redovno svake godine u mjesecu septembru.

Ostati na nivou dostignutog renomea i biti prisutan na pozornicama u zemlji i inostranstvu, na festivalima folklora, održavati veze sa udruženjima naših građana u inostranstvu, težiti ka još višim dometima i prije svega raditi na očuvanju tradicionalnih oblika narodne kulture i umjetnosti, ostaju ciljevi ovoga Društva i za budućnost.

U narednom periodu Društvo planira izgradnju Centra za kulturu mladih "Veselin Masleša" koji će na jednom mjestu objediniti sve aktivnosti ovog društva, kao i izvođenje programa kako vlastitih tako i drugih kulturnih programa i aktivnosti. Lokacija za gradnju ovog centra obezbijeđena je uz saglasnost Gradske uprave Grada Banjaluka, dok je društvo vlastitim sredstvima i uz pomoć Vlade Republike Srpske obezbijedilo izradu projektne dokumentacije.


http://www.banjaluka.rs.ba
3581  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / KUD "Semberija" Bijeljina poslato: Februar 08, 2011, 12:58:07 am
*

KUD "SEMBERIJA" — BIJELJINA

 
Srpsko kulturno umjetničko društvo SEMBERIJA Bijeljina osnovano je daleke 1954. godine. U proteklih 50-tak godina društvo je nastupalo na brojnim domaćim i međunarodnim festivalima i na njima odnosilo prestižna priznanja.

U okviru Međurepubličke zajednice kulture "SAVA", koja je objedinjavala sve kulturne organizacije i institucije na području 20-tak opština ovog regiona, društvo je dalo značajan doprinos, kako u očuvanju narodne tradicije, igre i pjesme, tako i kulturnom razvoju uopšte.
    
Početkom 80-tih godina prošlog vijeka društvo doživljava sveopšti napredak. Povećava se interesovanje mladih za kulturno angažovanje i u sve jačoj konkurenciji postiže se zavidan kvalitet izvođenja. Društvo tada odlazi na prve inostrane turneje i na njima dostojno reprezentuje bogatsvo folklora ovih naših prostora.

Dolaskom na mjesto predsjednika gocpodina Siniše Kajmakovića, društvo doživljava zlatne dane. Na festivalima folklora MZK Sava društvo osvaja brojne nagrade. Kao malo koje društvo iz okruženja, KUD Semberija je u tom periodu imao prosječno tri inostrane turneje godišnje u zemlje zapadne Evrope.

Od međunarodnih gostovanja mogu se istaći gostovanja u Njemačkoj (Hanau 1978., Homburg 1981., Firt 1984.—1990., Minhen 1987., Remšajd 1985.—1990., Keln 1987., Vupertal i Zolingen 1989., Hanover i Langenhagen 2003. i 2004., Nordhauzen 2004...), Švajcarskoj (Vatvil 1987.), Austriji (Beč 1987.), Španiji (Teruel 1999.), Grčkoj (Drama 2002., Marmaras 2003., Solun 2004., Amfisa 2005.), kao i velika turneja narodnog orkestra i vokalnih solista po Kanadi (Vankuver 1984.).
    
Poslije ratnih sukoba u BiH društvo ponovo intenzivira rad i 1997. godine biva od strane Skupštine opštine Bijeljina preinačeno u javnu ustanovu za kulturu, sa zadatkom očuvanja tradicije, običaja, igara i pjesama sa svih srpskih prostora. Time su stvoreni svi preduslovi za jačanje kulturnih aktivnosti i na kvantitativnom i na kvalitativnom planu.

KUD Semberija je bio sastavni dio kulture ovog grada. Na najbolji način smo ispratili i učestvovali u svakom iole značajnijem događaju u našem gradu (privrednom, političkom, kulturnom, zabavnom i svakom drugom). Dnevnik nastupa SKUD-a Semberija je, na neki način, i dnevnik ove naše kulturne, političke i privredne sredine, damar koji je pokazivao javni život u našem gradu. Nema doma kulture ni u jednom selu u našoj opštini u kojem nismo više puta nastupali, nijedne sale, škole, ustanove, fabrike, mjesne zajednice i javne zgrade. Ovaj grad je naš jer smo svirali i igrali na svim njegovim ulicama i na svim trgovima. Ponosni smo zbog toga i opet bismo!


KUD "Semberija" Bijeljina 
3582  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / KUD "Mladost" Pale poslato: Februar 08, 2011, 12:57:06 am
*
 
REPERTOAR FOLKLORNOG ANSAMBLA KUD-a "MLADOST" PALE


1. IGRE SRPSKOG STANOVNIŠTVA IZ OKOLINE SARAJEVA

Koreografija: Vladimir Mandičevski
Dužina trajanja: 10 min
Kostimi: Originalni kostimi iz ovog kraja, muzejske vrijednosti, košuljci od reljefnog domaćeg platna, džečerme, preko njih kićene i bogato rađene ćurdije, na glavama ćenari ili marame u veselim bojama kod djevojaka i duge bijele haljine. Kod muškaraca takođe košuljci, prsluci, crne suknene pantalone, a na glavama tkani krmezi. Na nogama su opanci oputari.



Igru počinju djevojke kolanjem, uz pjesmu "Trebeviću, visok teferiču, s tebe mi se vidi Sarajevo...".
Igre zastupljene u koreografiji su vrlo dinamične sa živim treskanjem cijelim tijelom. Igrale su se o praznicima, svadbama i prelima. Neke od igara su se igrale i u gradu i na selu.
Osmerac, Šarano, Poskakuša, Cuca, itd. su neka od kola zastupljena u koreografiji. Uz igru "Dirlija" jedan muški igrač u ritmu igre uzvikuje: "Dirli, dirli dirlija, oženi se Ilija...", uz pojačanu igru. Većinu od igara je pratila i lijepa pjesma sa ovog podneblja, kao npr.: "Čuvam ovce na livadi sama, slušam pjesmu mojega dragana" ili "Milica je večerala, pa na sokak istrčala, da vidi svoga dragoga".


2. GRADSKE SRPSKE IGRE IZ SARAJEVA

Koreografija: Jelena Dopuđa
Postavio i sačuvao od zaborava: Mladen Krsman
Dužina trajanja: 10 min
Kostimi: Originalni kostimi iz ovoga područja sa sačuvanom originalnošću vezano za naciju i vjeru srpskog stanovništva: duge crne plišane suknje, bijele bezane bluze, preko njih bogato ukrašene libade, oko struka pojasi, zvani pafte, a na nogama ukrašene papuče sa visokom potpeticom. Kod muškaraca crne pantalone i gunjevi, bijele košulje, a na nogama crne cipele.



Karakteristika ovih igara su veoma elegantni i profinjeni raznovrsni koraci sa laganim njihanjem tijela i sitnim treskanjem koje daje posebnu draž ovim igrama. U ovoj koreografiji imamo igara u otvorenom i zatvorenom kolu sa dosta pjesme koje ponekad imaju i šaljiv ton.
Igraju se: Jeftanovićevo kolo, Igra kolo na čekicu, Sarajčica, Daj to maj to, Duđun pop itd.


3. STAROBOSANSKO NIJEMO KOLO IZ OKOLINE GLAMOČA

Koreografija: Vladimir Mandičevski
Dužina trajanja: 8 min
Kostimi: originalna srpska nošnja: muške tamnoplave suknene čakšire, preko košulje je ukrašeni prsluk, zvani džemadan, od crvene tanje čohe sprijeda vezen crnim vezom, a dugi gunj obrubljen je crvenom čohom i ukrašen vunenom crvenom ružom, na glavama kape sa resama. Ženske košulje od domaćeg platna, do članaka, sa tamnim vezom, sadak (zobun) od tamnoplavog sukna otraga vezen, gerdan ili "zveke" kod žena na prsima, do pojasa, čije zveckanje pojačava ritam igre, a na glavama su bijele marame sa crvenim trakama.



Najkarakterističnija igra stanovnika planinskih krajeva bez muzičke pratnje. Počinju je djevojke kolanjem. Ritam daju igrači korakom uz zveckanje gerdana — zveka na prsima djevojaka. Kolovođa komanduje glasno i živo, da sve potakne na promjene. Dominantna je igra muškaraca, snažnih gorštaka, koji su kroz grublju igru i treskanjem ruku ispitivali izdržljivost djevojaka, procjenjujući njihovo zdravlje. Kod djevojaka je izražena smjernost i potčinjenost u igri niskim koracima, a ujedno i čvrstina i odlučnost u neodavanju umora.


4. IGRE IZ ISTOČNE HERCEGOVINE — OKOLINA GACKA

Koreografija: Vladimir Mandičevski
Dužina trajanja: 8 min
Kostimi: originalna srpska nošnja, bijela platnena haljina s tamnijim vezom oko rukava, tkana pregača s resama, teget zobun od teškog materijala, obrubljen tamnocrvenim uskim trakama, na glavi kapa. Muškarci su obučeni u prirodno bijele pantole i duge gunjeve, sa tamnocrvenim tkanim pojasom, takođe s kapama na glavama. Na nogama su opanci od kože s gornjim dijelom od kanape.



Dio igre se izvodi šutke, a dio uz bogatu vokalnu pratnju. Igra se po principu jednovitih i dvovitih kola u koja spada i tzv. Kolo na kolo (kolo na dva nivoa). Važno je napomenuti da u toku igre često dolazi do neslaganja igre uz vokalnu pratnju. U ovim igrama karakteristične su razne vrste kolanja, hodavki, kola udvoje i sl.
Igraju se: "Jednovito kolo", "Prolijeta", "Proskaka", "Kolo na kolo", "Trusa" itd., a pjevaju: "Tekla voda na valove", "Kalopere-pere", "Kićeno, kićeno nebo zvijezdama", "Oj djevojko"…


5. VLAŠKE IGRE

Koreografija: Desa Đorđević
Dužina trajanja: 8 min
Kostimi: Originalni kostimi vlaškog kraja sa karakterističnim muškim čupavim šubarama, prirodnobijelim zobunima oivičenim crnim trakama i pantolama od istog materijala. Ženski zobuni su više ukrašeni, haljine su bijele sa crnim sitnim vezom, na glavama su ubrađene bijele marame. Na nogama su kožni opanci.



Vlasi kao jedan od rijetkih naroda na svijetu koji ima svoj jezik, a nema svoje pismo uspjevaju da barem kroz igru i pjesmu sačuvaju dio svoje bogate folklorne tradicije. Igra ima muzičku pratnju i vrlo je temperamentna i atraktivna. Karakteristična je po brzim sinkopiranim koracima propraćenim često šaljivim scenskim pokretima, a ponekad i uz vokalnu pratnju i nadigravanje.


6. IGRE IZ PIROTA

Koreografija: Desa Đorđević
Dužina trajanja: 8 min
Kostimi: originalni kostimi istočne Srbije, bogato ukrašeni kod muškaraca prirodno bijeli zobun preko kojeg je crno-crveni pojas, crne ili crvene pantole, na glavi šubare, a kod djevojaka preko bijelih haljina su crni zobuni oivičeni zlatnim trakama, ukrašene pregače, a na glavama su ubrađene bijele marame. Na nogama crvene čarape i kožni opanci.



Malo koji od regiona posjeduje toliko ritma i brzine kao region istočne Srbije. Igre su koreografski vrlo zahvalne i atraktivne. Igraju se: Pošla rumena, Pirotsko momčeto, Lile lile, Šestorka, Šopske, Stara planina itd.


7. IGRE IZ SRBIJE

Koreografija: Vladimir Mandičevski
Dužina trajanja: 9 min
Kostimi: originalni kostimi bogato ukrašeni i vezeni. Kod djevojaka crno-crvene tkane suknje sa sitnim plisama, bogato vezene pregače, platnene bijele haljine i tamnocrveni tijesni jeleci, na rukavima zavezane crvene mašne. Kod muškaraca teget pantole, šarena tkanica, preko bijele košulje je tamni jelek. Na nogama kožni opanci, sa kaišima oko nogu.



Igra puna šarenila, pjesme, vriske i veselja. Promjena ritma, nadigravanje, isticanje pojedinaca su osnovne karakteristike ove koreografije. Igraju se: Kolenike, Čarlama, Sumatovac itd., a pjevaju: Mala bašta...


8. IGRE IZ VRANJA

Koreografija: Desa Đorđević
Dužina trajanja: 12 min
Kostimi: originalni kostimi — mješavina lokalne tradicije i orijentalnog uticaja, kod muškaraca tamne pantole i gunj sa crvenim obrubima oko rukava, sa crvenim svilenim pojasom i crnim cipelama na nogama. Kod djevojaka su crne plišane suknje, bijele bluze i bogato ukrašene libade, izvezene zlatnom srmom, oko pojasa pafte, a na glavama tepeluci.



Igre grada Vranja prepoznatljive su po svom dostojanstvenom stilu sa primjesama gordosti i žudnje. Uzdržljiv je kod igračica, dok igračima daje više slobode u stvaranju ličnih improvizacija. U novije vrijeme, uvođenjem limenih instrumenata opaža se izvjesno ubrzanje tempa igranja. U ovom spletu prikazane su igre: Teško oro, Vranjanka uz pjesmu "Iz banju ide", "Preševka" i "Pembe". Splet se završava igrom veselih Cigančica, koje su svojim temperamentnim igranjem zabavljale stare Vranjance, podstičući ih da im se pridruže u igri i veselju.

Koreografija koja je sačuvala izvornost, a ujedno zadovoljila sve scenske potrebe.


9. IGRE IZ LESKOVAČKOG POMORAVLJA "STANI RADO, BELA RADO"

Koreografija: Milorad Lonić
Trajanje: 10 min
Kostimi: originalni kostimi iz leskovačkog kraja, kod muškaraca tamne pantole, tkanice, bijele košulje i tamni jeleci, na glavi su crne šubare, a na nogama kožni opanci. Kod djevojaka suknje tkane fute, šarene pregače, bijele haljine sa vezom i tamni jeleci, na glavama su ubrađene bijele marame, a na nogama kožni opanci.



Sačuvani su mnogi obredi iz leskovačkog kraja u kojima igra i muzika imaju važnu ulogu. Stani Rado, bela rado je splet igara, pjesama i žetelačkih običaja iz leskovačkog Pomoravlja. Počinje izlaskom djevojaka koje nose upaljene svijeće uz pjesmu "Zađi sunce, ne zašlo ga", zatim se nižu brze, temperamentne igre: "Vlasinka", "Čačak", "Ljubovno kolo", "Bugarka", a pjevaju se pjesme: "Grabajte, da grabamo", "Devojče, devojče", "Ide Jovo od oranje, bela Rada od kopanje, stani rado bela Rado, daj da ljubim lice mlado"...


Kud "Mladost" Pale
3583  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / KUD "Mladost" Pale poslato: Februar 08, 2011, 12:56:46 am
*




KULTURNO UMETNIČKO DRUŠTVO "MLADOST" — PALE


KUD "Mladost" Pale, osnovano je davne 1953. godine u Palama, gradiću smještenom između istorijske planine Romanije i olimpijske Jahorine, poznatom po ljudima vedrog duha i velikog gostoprimstva. Okuplja djecu i omladinu svih uzrasta u više sekcija: folklorna, horska, frulaška, guslarska, narodni orkestar i izvorne grupe. Bavi se čuvanjem izvorne narodne tradicije i kulture kroz igru, pjesmu i sakupljanje narodne nošnje. Stoga, s ponosom možemo reći da je KUD "Mladost" Pale ambasador kulture ovog olimpijskog i ekološki čistog prostora naše zemlje.

Programski ciljevi Društva su: njegovanje folklorne tradicije, sakupljanje i čuvanje narodne nošnje, razvijanje muzičke kulture i čuvanje od zaborava izvorne narodne pjesme i tradicionalnih instrumenata (gusle, frula, dvojnice i sl.), osnivanje kulturnih sekcija, a posebno njegovanje kulturnih veza izmedu gradova i država i prijatelja svih naših naroda.

Godine 1987. na festivalu folklora u Alžiru "Mladost" je u konkurenciji od 67 zemalja podijelilo prvo mjesto sa Indonezijom, a u oktobru 2005. učestvovali su na otvorenju BH ambasade u Pragu.

Folklorni ansambl, uz podršku Narodnog orkestra, imao je niz značajnih nastupa u zemlji i inostranstvu.

Izdvajaju se, svakako, osvajanje prvih mjesta na festivalima folklora u Njemačkoj — Nojštatu (1985. godine), Alžiru (1987.) gdje je Društvo u konkurenciji od 67 zemalja podijelilo prvo mjesto sa Indonezijom. Na Saboru izvornog narodnog stvaralaštva u Tesliću (2000.) osvojili su prvo mjesto, zatim drugo mjesto na Međunarodnom festivalu dječijeg folklora u organizaciji SPKD Prosvjeta Zvornik 2003.

Učestvovali su na Festivalu djeteta (1987.) u Turskoj, Festivalima folklora u Grčkoj (1996, 1997. i 2000).

U avgustu 2002. godine, na prijedlog Ministarstva vanjskih poslova u BiH, a na poziv gradonačelnika grada Soluna, predstavljali su našu zemlju na festivalu pod nazivom Balkanski trg koji je održan u Solunu i okolini.

Značajna su učešća na Evropskoj smotri folklora, najmasovnijoj i najznačajnijoj manifestaciji omladine koja živi van svoje matice, godine 2001. u Parizu, kao i 2002. u Mađarskoj.

Posebno treba istaći veoma uspješno organizovanje 8. evropske smotre srpskog folklora, Pale - 2003, gdje su ugostili više od 1500 učesnika, Srba koji žive u Njemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Švedskoj, Mađarskoj, Francuskoj, Rumuniji, Sloveniji, Hrvatskoj, organizovanih u kvalitetnim udruženjima i folklornim grupama.

2004. godine učestvovali su na najznačajnijoj manifestaciji u organizaciji Saveza Srba u Rumuniji pod nazivom "Maraton srpske narodne pjesme i igre" u Temišvaru, a njihov pionirski ansambl učestvovao je na Internacionalnom festivalu folklora pod nazivom "More bez granica" u Burgasu u Bugarskoj. Krajem godine boravili su i u Njemačkoj, u prijateljskoj posjeti članovima KUD-a "Šumadija" iz Hajlbrona, gdje su održali koncert za ljubitelje folklora.

2005. godine svoje igre i pjesme predstavili su na Saboru izvornog narodnog stvaralaštva u Tesliću, zatim gostovali u hotelima Budvanske rivijere, a učestvovali su takode i na "Maratonu srpske narodne pjesme i igre" u Temišvaru. U oktobru 2005. "Mladost" je uzelo učešće prilikom otvaranja BH ambasade u Pragu, gdje su njegovi članovi predstavili Igre iz Glamoča. Urađena je i nova postavka koreografije pod nazivom "Stani Rado bela rado" iz leskovačkog Pomoravlja, koja je premijerno izvedena na tradicionalnom godišnjem koncertu koji je održan 03.12.2005. godine. Tokom zimske sezone, redovno su održavani koncerti na Jahorini gdje su turistima predstavljene igre i pjesme sa naših prostora, narodna nošnja i tradicionalni instrumenti.

U periodu svetosavskih svečanosti u Kaću kod Novog Sada održan je humanitarni koncert, za djevojčicu oboljelu od leukemije, na kom smo učestvovali.

Najmlađi članovi KUD-a su od 19. do 25. februara 2006. god. učestvovali na VII dječjem festivalu zimske rekreacije — "Tara 2006" u organizaciji Asocijacije "Sport za sve" iz Beograda, a od 01.07. do 08.07.2006. god. na međunarodnom ljetnjom kampu — Divčibare 2006 u organizaciji TRAS (Tim rekreacije animacije i sporta).

Na IV međunarodnom festivalu folklora u Zalužanima kod Banjaluke pod nazivom "Vaskršnji koncert u podne" održanom 23.04.2006. godine okupila su se društva sa prostora bivše Jugoslavije kojima je zajedničko da nose ime "Mladost", a naši najmlađi članovi su prikazali igre iz okoline Sarajeva, kao i igre iz Srbije.

Prvi festival folklora tromeđe SCG i RS u povodu slave hrama Svete Trojice u Rogatici održan je 11.06.2006. g. gdje su organizovane i hajdučke igre članova društava u narodnim nošnjama, a istog dana najstariji članovi učestvovali su na 3. tradicionalnom saboru "Staro pjevanje u Srba" u organizaciji SPKD "Prosvjeta" Novo Goražde.

29. Sabor srpskog izvornog narodnog stvaralaštva Banja Vrućica — Teslić održan je 30.06. i 01.07.2006. g. gdje su prezentovani duhovno i materijalno stvaraštvo, nacionalna kuhinja i individualno likovno i literarno stvaralaštvo zasnovano na narodnoj tradiciji.

Sjedište KUD-a "Mladost" je u prostorijama Kulturnog centra, gdje se okuplja više od dvije stotine mladih, koji uz stručno vođenje od zaborava čuvaju narodne običaje, igre i pjesme.

KUD "Mladost" Pale je ambasador kulture ovog olimpijskog i ekološki čistog prostora naše zemlje, koje odgaja generacije folkloraca, muzičara i pjevača koji njeguju naše običaje i uspješno ih predstavljaju na smotrama i festivalima širom svijeta.


Iz repertoara ovoga Društva izdvajamo:


  • Igre srpskog stanovništva iz okoline Sarajeva
    (Koreografija: Vladimir Mandičevski)
  • Starobosansko nijemo kolo iz okoline Glamoča
    (Koreografija: Vladimir Mandičevski)
  • Gradske srpske igre iz Sarajeva
    (Koreografija: Jelena Dopuđa, sačuvao Mladen Krsman)
  • Igre iz istočne Hercegovine — okolina Gacka
    (Koreografija: Vladimir Mandičevski)
  • Vlaške igre
    (Koreografija: Desa Đorđević)
  • Igre iz Srbije
    (Koreografija: Vladimir Mandičevski)
  • Igre iz Pirota
    (Koreografija: Desa Đorđević)
  • Igre iz Vranja
    (Koreografija: Desa Đorđević)
  • Igre iz leskovačkog Pomoravlja
    (Koreografija: Milorad Lonić)
  • Repertoar Narodnog orkestra, hora i repertoar pjevačkih grupa.

Kud "Mladost" Pale
3584  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / KUD "Abrašević" Šabac poslato: Februar 08, 2011, 12:56:02 am
*

KUD "ABRAŠEVIĆ" — ŠABAC

Amatersko kulturno-umetničko društvo "Abrašević" osnovano je u Šapcu davne 1905. godine. Od tada, do današnjih dana, kroz sekcije "Abraševića" prošlo je više desetina hiljada članova, u prvom redu, mladih. Po završetku karijere aktivnog nastupanja, članovi društva ostaju uz "Abrašević" koga osećaju kao svoju kuću, za koju ih vezuju najlepša osećanja.

Amateri "Abraševića" sa uspehom su nastupali širom nekadašnje Jugoslavije ali i u mnogim zemljama Evrope, predstavljajući muzičko-folklornu kulturu i občaje naših naroda. Na međunarodnim festivalima "Abrašević je osvojio brojna priznanja i nagrade (Francuska, Italija, Nemačka, Holandija, Belgija, Norveška, Austrija, Španija, Grčka, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Turska).

U Društvu trenutno aktivno radi oko 500 članova koji ulažu veliki trud da svoje programe izvedu na visokom umetničkom nivou.


SEKCIJE

KUD "Abrašević" danas čine:


Folklorni ansambl

  • prvi
  • drugi
  • dva pionirska


Narodni orkestar sa  solistima


Horovi

  • mešoviti
  • ženski
  • dečji


Tamburaški orkestar "Bisernica"

  • izvođački
  • pripremni


Škola modernog plesa

http://www.abrasevic-sabac.org.rs
3585  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / KUD "Gradimir" Beograd poslato: Februar 08, 2011, 12:55:22 am
*

KUD "GRADIMIR" — BEOGRAD


Kultruno-umetničko društvo "Gradimir" nalazi se u samom srcu Vračara gde postoji i radi više od 60 godina. Društvo je svoje prve korake napravilo 13. maja davne 1945. godine kao Društvo drvodeljskih i građevinskih radnika. Naziv je dobilo po Gradimiru Mihajloviću iz Vladičinog Hana. Tokom bogate dugogodišnje aktivnosti KUD "Gradimir" je nastupalo na mnogim scenama u zemlji i inostranstvu, dobijalo značajne nagrade i tako se afirmisalo kao istinski misionar našeg narodnog stvaralaštva.

Danas Društvo okuplja više od 500 aktivnih članova u okviru različitih ansambala: Izvođački ansambl narodnih igara i pesama, pripremni, početni i dečiji ansambl, narodni orkestar, mešovita grupa pevača, vokalni solisti, baletski studio, dramski studio, ansambl veterana, društveni klub.

Programskom raznovršnošću i kvalitetom svrstava se u  red najistaknutijih kulturno-umetničkih društava Beograda i čitave Srbije. Dodajući tome i odlične prostorne uslove za rad Društvo je preraslo klasične oblike kulturno-umetničkog delovanja i na taj način postaje, u pravom smislu te reči, kulturni centar Vračara.

Svi koji volite druženje, igranje, pevanje, sviranje ili glumu, dođite da se družimo i putujemo zajedno!





http://www.kudgradimir.org.yu
3586  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / NA "Kolo" Beograd poslato: Februar 08, 2011, 12:54:33 am
*

ANSAMBL "KOLO"

... Osnovni cilj ansambla "Kolo" jeste da sačuva autentičnost naše narodne umetnosti. "Dela se obrađuju uz punu odgovornost prema narodnom stvaraocu i prilagođavaju se zakonima scene", rekla je između ostalog Ljiljana Kuzmanović Tubić, umetnički direktor "Kola", na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture...

Repertoar koji su pripremili istaknuti koreografi i etnomuzikolozi sačinjavaju igre iz tzv. Vranjskog pomoravlja, koreografije iz Srema, obredne igre iz Gružanskog kraja u vreme poklada, koreografije iz Niša i sa Kosova i Metohije. Takođe, biće izveden i opus tradicionalnih pesama, koje je postavila, pronašla i zapisala Sanja Ranković, etnomuzikolog. Ona je istakla da se srpski narod najlakše odrekao onoga čime bi trebalo da se najviše ponosi. Prema njenim rečima u ovdašnjim uslovima zavladala je rečenica "Selo volim, a u gradu živim", a mnogi su počeli da se stide onoga što jesu, svojih korena koje vuku sa sela. Ona je objasnila da su pogrešnoj slici o narodnoj pesmi, delom doprineli i mediji, na televiziji su najčešće predstavljane izvorne grupe, sastavljene od starijih ljudi koji dugo nisu pevali i koji više ne mogu punom snagom da iznesu pesmu...


Piše: A. Ćuk
Decembar, 2004.
3587  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / NA "Kolo" Beograd poslato: Februar 08, 2011, 12:54:14 am
*

REPERTOAR ANSAMBLA "KOLO"


Od osnivanja do danas ansambl "Kolo" istrajao je u nastojanju da narodnu igru podigne na razinu visoke umjetničke interpretacije. Programi ansambla Kolo u mnogome predstavljaju uzor, model scenskog etnoprikazivanja, objedinjujući osnovne vrijednosti tradicionalne kulture. U radu se uvijek polazilo od autentičnog stvaralaštva i izdvajalo se ono što je srž i jezgra narodne umjetnosti. Djela se obrađuju uz punu odgovornost prema narodnom stvaraocu i prilagođavaju scenskim uvjetima.

"Kolo" ima 80 zaposlenih s umjetničkim korpusom koji čini 65 umjetnika-izvođača U 55 godina rada repertoar Ansambla "Kolo" obuhvatio je više od 120 koreografija, dok danas repertoar Kola obuhvaća preko 40 koreografskih djela svih etnokoreoloških oblasti Srbije i Crne Gore, kao i oblasti s područja bivše Jugoslavije u kojima živi ili je živio srpski živalj (npr. Ciganska igra iz Vojvodine, Čobansko nadigravanje ― trojno, Igre iz Kninske krajine, Igre iz Podgrmečja, Igre sa Stare planine, Splet igara iz Srbije, Srpske igre iz Prizrena, Svadbeni običaji iz sela Koretište, Šta se sjaji u Jovinom dvoru, Vesele šopske igre...).
 

REPERTOAR OBUHVAĆA:

  • posebne, tj. namenske programe
  • programe tradicionalne muzike i pesama
  • program starogradskih igara i pjesama
  • programe etnoteatra
  • scensko-muzičke programe
  • koreorevije

Ansambl "Kolo" predstavlja i pokretni muzej. Oko 2.000 originalnih kostima neprocjenjive vrijednosti, od kojih pojedini datiraju iz 19. stoljeća, predstavljaju nacionalno blago.

Godine 2003. koncertima u zemlji i 20-odnevnim gostovanjem u Australiji (četvrtom po redu) obilježena je jubilarna, 55. umjetnička sezona (9 koncerata u Adelaideu, Canberri, Melbourneu Perthu i Sydneyu — u Sidnejskoj operi). Te godine ustanovljena je i nagrada za životno delo Ansambla "Kolo". Prvi dobitnik te nagrade bila je živa legenda "Kola", gospođa Živka Đurić. Ona je u "Kolo" došla 1949. godine i krupnim se slovima upisala u stranice bogate umjetničke tradicije Ansambla. Bila je solist-igrač i solist-pjevač, prva Srpkinja s prostora bivše Jugoslavije koja je pjevala na engleskoj televiziji BBC. U svojoj bogatoj karijeri izvela je više od 2.500 koncerata. Godine 1968. odlikovana je "Ordenom zasluga za narod" sa zlatnim vijencem.

Izvor: "Leksikon jugoslavenske muzike", Zagreb, 1984. — Flajer "Koncert Igra je — kolo je" (Beli Manastir, 27. I 2005.)
3588  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / NA "Kolo" Beograd poslato: Februar 08, 2011, 12:53:55 am
*
OPŠTI ISTORIJAT

ANSAMBL "K O L O" — BEOGRAD


Uredbom Vlade NR Srbije od 5. maja 1948. god. osnovan je Ansambl narodnih igara Srbije.

Za rukovodioca Ansambla postavljena je gospođa Olga Skovran. Ansambl počinje sa radom 15. maja 1948. godine u muzičkoj školi Stanković.

Prvo učestvovanje Ansambla bilo je 28. novembra 1948. godine na svečanoj Akademiji u Narodnom pozorištu u Beogradu. Ansambl se predstavio koreografijama Olge Skovran: "Banatska momačka igra", "Kalač" i "Igre iz Srbije".

Već posle mesec dana, 25. i 26. decembra Ansambl je održao prva dva koncerta u Narodnom pozorištu u Beogradu. Program je bio sačinjen od sledećih koreografija: "Narodne igre iz Vojvodine", "Narodne igre iz Vranja i okoline", "Narodne igre iz Crne Gore", "Narodne igre iz Hrvatske", "Narodne igre iz Makedonije", "Bunjevačko momačko kolo", "Narodne igre iz Prizrena" i "Narodne igre iz Srbije".

Autor koreografija bila je Olga Skovran, orkestrom beogradske opere dirigovao je Živojin Zdravković, a tamburaškim orkestrom radio Beograda, Maksa Popov.  

01. aprila 1949. godine počinje sa radom hor Ansambla koji je brojao 30 članova.

01. jula 1949. godine otpočeo je sa radom orkestar.

04. avgusta 1949. godine Ansambl dobija Stručni savet: Stana Klajn, Dragutin Čolić, Maga Magazinović i Branko Marković.

U periodu od samo godinu dana rada, Ansambl postaje umetnički kompaktan kolektiv koji je kvalitetom i izražajnim mogućnostima mogao da ostvari i najzahtevnije zadatke scenski postavljene narodne igre. Potvrda takvog rada je prvo priznanje - nagrada za umetnički rad, koju Vlada FNRJ dodeljuje Ansamblu 31. decembra 1949. godine, za uspehe postignute u negovanju i obradi narodnih igara, a Olgi Skovran za umetničko rukovođenje.

Pored mnogobrojnih koncerata u zemlji, ansambl u martu 1950. god. odlazi u Švajcarsku na prvo inostrano gostovanje.

1953. godine Ansambl narodnih igara i pesama NR Srbije dobija ime KOLO, koje su mu dali sami igrači.

Nizale su se godine, programi, turneje, generacije, ali Ansambl KOLO je uvek imao svoj zacrtan put koji je neprikosnoveno sledio. Taj put je utrla prva dama Ansambla KOLO gospođa Olga Skovran i njena prva generacija igrača, koja je negovala i razvijala KOLO za nas koji smo ih nasledili i za one koji su ih gledali punih 55 godina.

Sa Ansamblom su sarađivali i danas sarađuju najbolji srpski koreografi: Olga Skovran, Dobrivoje Putnik, Dragomir Vuković, Desanka Đorđević, Mira Sanjina, Branko Marković, Milorad Mišković, Vladimir Logunov, Radojica Kuzmanović, Milorad Lonić, Bora Talevski i drugi.

Sa Ansamblom KOLO su radili i sarađivali istaknuti srpski muzičari, kompozitori i dirigenti: Petar Josimović, Borislav Janković, Žarko Milanović, Ljubomir Bošnjaković, Krešimir Baranović, Josip Slavenski, Živojin Zdravković, Stevan Hristić, Nikola Hercigonja, Mihajlo Vukdragović, Borivoje Pašćan, Oskar Danon, Stanojlo Rajičić, Borivoje Ilić, Dušan Skovran, Zoran Hristić i drugi.

KOLO je gostovalo na svim kontinentima, priredilo više od 5.000 koncerata pred više od 10.000.000 gledalaca u najprestižnijim koncertnim salama:

Metropoliten, Palata Šajo, Karnegi hol, Rojal festival hol, Opera u Kelnu, Teatar Feniče, Baljšoj teatar, Opera u Amsterdamu, E hol, Kembridž teatar, Grand kazino u Ženevi itd.

Ansambl je nosilac najviših domaćih i inostranih priznanja.

Povodom 55 godina uspešnog rada na negovanju, predstavljanju i širenju narodnog stvaralaštva i kulturnog blaga u zemlji i inostranstvu, 2003. godine Ansambl KOLO odlikovan je Ordenom VUKA KARADŽIĆA PRVOG STEPENA.







http://www.kolo.co.yu
3589  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / NA "Kolo" Beograd poslato: Februar 08, 2011, 12:53:32 am
*

ANSAMBL "K O L O" — BEOGRAD


Koreni

Ne "temperament" u razuzdanosti, preteranom "đipanju", "drmanju", neukusnom i izazovnom ponašanju, koje ponekad može da izazove aplauze publike, ali ne vaspitava ukus gledalaca i vulgarizuje narodnu umetnost... Iz ovih principa detaljnije su se iskristalizovali i zadaci Ansambla: da na sceni prikazuje tradicionalnu narodnu igru razvijajući je u smislu i skladu sa savremenim zahtevima scenske umetnosti, te da tradicionalna igra progovori novim, svežim umetničkim jezikom ― da spoji prošlost sa sadašnošću.

Ovako je shvatila svoj zadatak Olga Skovran, kada joj je na predlog Ministarstva prosvete Srbije 1948. godine poveren zadatak da osnuje Državni ansambl narodnih igara i pesama NR Srbije. Na tim principima je u zemlji, koja se tek gradila posle ratnih razaranja, ona gradila mladu umetničku instituciju. ... NA "Kolo"


***

KOLO je igra u krug, lanac međusobno povezanih igrača.
KOLO je krug koji ide uokolo naokolo.
KOLO je magijska radnja zatvaranja kruga kao sredstvo zaštite od svega što bi zajednici moglo naneti zlo.
KOLO je najčešći i najrasprostranjeniji oblik igre kod našeg naroda.
KOLO je ime našeg nacionalnog ansambla.



***

... Osnovni cilj ansambla "Kolo" jeste da sačuva autentičnost naše narodne umetnosti.
"Dela se obrađuju uz punu odgovornost prema narodnom stvaraocu i prilagođavaju se zakonima scene".
Ljiljana Kuzmanović Tubić
3590  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ana Bekuta (1959) poslato: Februar 07, 2011, 08:04:14 pm
*

Ana Bekuta:
Pouzdana, perfekcionista i esteta






Folk zvezda koja tri decenije sija nesmanjenim sjajem Ana Bekuta, svoju karijeru je gradila pažljivo i postupno, bez skandala. Godine kao da joj ne mogu ništa, izgleda svežije i poletnije od mnogih znatno mlađih koleginica. Pevačica prepoznatljiva po vedrom duhu i nepresušnoj energiji, za sebe ponekad kaže da je kao vino — što je starija, to je bolja.

Pevačica prepoznatljivog osmeha, trenutno promoviše album pod nazivom "Blago tebi", šesnaesti po redu u njenoj plodnoj karijeri. U svom minimalistički uređenom stanu, na beogradskoj opštini Vračar, živi sa ljubimcem, mačkom Lavom. Iako izgleda kao sijamska ili ruska mačka s pedigreom, Ana otkriva da je njen mezimac zapravo ulična mačka. Za magazin "Hello!", baka jedanaestogodišnjeg Branka i dve godine mlađe Sonje, započinje priču o svom domu, za koji kaže da ga je uredila po sopstvenoj meri, potrudivši se da zadovolji potrebu za udobnošću, ali i lepotom. "U ovom stanu živim nekoliko godina i uređen je prema mom ukusu i željama, koje su realizovane uz dragocenu i stručnu pomoć arhitekte Peđe Rajića. Adaptacija je dugo trajala, ali mi nije žao, jer je rezultat takav da se u njemu savršeno osećam. Izuzetno je funkcionalan, ali i topao. Uređen je minimalistički, ali ne na uštrb udobnosti. Volim lepe predmete, ali im ne robujem, nisam fetišista. Sve je po mojoj meri, počev od dizajna nameštaja do boja i detalja. No, smatram da moj dom treba da služi meni, a ne ja njemu, a drago mi je što se i gosti osećaju prijatno u mom domu."

Što se tiče poslovnih planova Ana kaže da na tom planu baš i nema nekih noviteta: "Pošto još uvek promovišem album 'Blago tebi', koji se pojavio početkom ove godine, na poslovnom planu nemam baš neku ekskluzivnu vest. Neću snimati ništa novo, bar u ovoj godini". Na pitanje da li izdvaja nekog od mladih pevača i ko joj se najviše dopada od zvezda "Granda", poznata pevačica kreće sa nabrajanjem. "Tanja Savić, Milan Topalović, Milica Todorović, Katarina Živković i Slavica Ćukteraš. Mislim da im se smeši lepa karijera, ali to će uglavnom zavisiti od hitova koje budu snimali. U rukama su produkcije koja na pravi način brine o njima. Videćemo, vreme je najbolje 'rešeto'", kaže Ana i na pitanje kako bi sebe opisali u nekoliko reči, veli: "Pouzdana, velikodušna, dosledna, esteta, filantrop, perfekcionista", iskreno će Ana.—
Svet
3591  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ana Bekuta (1959) poslato: Februar 07, 2011, 08:03:54 pm
*
Ana Bekuta čari zrele žene


Nikad više pred matičara!

U sedamnaestoj je postala majka, u dvadeset drugoj, silom prilika, pevačica, a u trideset devetoj, na njenu veliku radost, baka. Upravo snima četrnaesti album i uživa, kako kaže, u svoje četvoro dece — sinu Igoru, snaji Jeleni i unucima Sonji i Branku





Sonja je četvorogodišnji slatkiš koja pred svako spavanje propisno "namuči" svoje roditelje. Ali, kad se ugnezdi kod bake u krilo i zaroni lice u ono malo, meko udubljenje između bakinih ramena i vrata, zaspi u trenu najslađim snom kome ni žamor u kući, ni zvonjava telefona ne mogu ništa.

Na mojim grudima zaspi kao beba u bilo koje doba dana — kaže Ana dok se polako, sa usnulom Sonjom u rukama, diže iz fotelje i prekida razgovor sa nama da bi svoju mezimicu smestila u krevet. — Ona je najrazmaženija od sve moje cetvoro dece, kako ja doživljavam sve moje ukucane, sina Igora, snahu Jelenu i ove male, unuka Branka i unuku Sonju — nastavlja Ana pošto je brigu u devojcici preuzela mama. — Moj sin je strog prema svojoj deci, kao što sam i ja bila prema njemu, a ja sam opet popustljiva kao što je i moja mama bila prema Igoru. Kada su se uzeli, Jelena i Igor su živeli kod moje mame u Pribojskoj Banji, gde su se rodili i Branko i Sonja, a od kada sam se uselila ovde, žive sa mnom. Jedino mama nikako ne pristaje da se preseli u Beograd, iako je, kad je tata umro pre osam godina, ostala sama. Sestre i ja kado god možemo, odemo da je obidjemo. Dodje i ona kod nas, prode dan, eventualno dva, a onda kaže: moram kuci, ne može krava bez mene. Ne mogu ja da budem prokleta i stavim katanac na kapiju imanja na kom Polici žive vec dva i po veka. I ode ona u svoju Banju. Džaba što bi ovde imala i svoj prostor i sav komfor.

To ovde je kuca u novom naselju "Savo Kovacevic" u Zemunu. Miran kraj, daleko od velegradske buke, radoznalih ociju i nezvanih gostiju. Opremljena je tako da ništa u njoj ne napada cula niti se ukucani, cak i ako im je trcanje omiljeni nacin kretanja kao šestogodišnjem Branku, ne sudaraju sa stvarima. Tek kad se enterijer pažljivo osmotri uocava se niz finih detalja. Kao serija slika na kojima je naslikana samo balerina koja pleni svojom gracioznošcu i suptilnom erotikom ("Moj frizer kaže da sam na ovoj najvecoj u stvari naslikana ja", smeje se Ana) ili polica sa knjigama po cijim naslovima i nacinu na koje su poredane vidi da su one to zato što se citaju, a ne radi dekora, ili, pak, okrugli stocic sa neobicnom lampom i cvetom u vazi uz koji je divna stilska stolica... Čime se bavi vlasnica da se naslutiti tek ako vas povede u potkrovlje. Na zidovima pored stepenica Ana je okacila uramljene zlatne ploče, nagrade i priznanja koje je dobila tokom dvadesetogodišnje pevačke karijere.

Nikada nisam mistifikovala svoj posao. Posao kao posao, pre bih rekla zanat. Uvek me nerviralo kad kažu: ti si zvezda! Hajte, molim vas, kakva zvezda. Zvezde su na nebu. Mi smo svi ljudi od krvi i mesa. Ja sam jedna normalna, obicna, žena, koja vodi isti takav život i mislim da nema nikakvog razloga da se drugacije predstavljam publici.

Nesudjena učiteljica

Nada je prva od tri cerke Policevih gde se glava porodice bavila zemljoradnjom, a majka radila kao kuvarica. Živeli su skromno, nije preticalo, ali nije ni ništa bitno nedostajalo. Kako to obicno biva u porodicama gde su samo ženska deca jednom zapadne uloga i dužnosti koje po tradiciji pripadaju sinu. Sada Ana zna da je sudbinski, ili sticajem okolnosti, svejedno, mada joj se dugo opirala, baš ona preuzela tu ulogu.

Život je tako hteo da Igora rodim rano, u sedamnaestoj godini. I silom prilika sam otišla u pevacice. Moje životne vizije, pre nego što sam postala majka, bile su sasvim drugacije. Pod uticajem uciteljice, pa razredne starešine, želela sam da budem prosvetni radnik. Ali, kad sam rodila Igora, sva moja maštanja i planovi su pali u vodu, s tim, sa ove distnace, mogu da kažem, Bogu hvala, sve je dobro ispalo i sve se dobro završilo. Kažem sebi cesto: pa, to je sigurno put koji sam morala da predjem, da ostavim trag iza sebe, a ne da budem uciteljica u Priboju ili Užicu.

Nadinoj majci kao svakoj nije bilo milo da joj cerka ide u pevacice. Sa ocem je bila druga prica. Imala je njegovu podršku.

Tata nije bio strog, navijao je za to, tim pre što je i on bio muzicar, svirao je na fruli, a i prvi me je odveo na binu, u kulturno-umetnicko društvo. Voleo je muziku i cašicu, to je bio njegov život. Mama je zatezala, ali kako je moj prvi angažman, tada sam vec imala dvadeset godina, bio u hotelu "Mileševa" u Prijepolju, gradu gde je moj teca bio policajac, što je znacilo i da imam zaštitu a i nekog pouzdanog koji ce da motri na mene, malo se umirila. Kad sam donela svoju prvu platu u kucu, svi su me drugacije gledali.

Jedan, kratak brak

Kad je okoncan angažman u Prijepolju, Nadu je, posle nekoliko meseci, isti bend, muzicari su bili iz Kraljeva i Vrnjacke Banje, ponovo zvao da radi sa njima. Krenula je da peva po hotelima širom ondašnje Jugoslavije.

Bio je to rudarski posao. Svako vece pevaš, samo jedan slobodan dan u nedelji. I svaki put kad ga dobijem, ja trcim u Banju, da vidim Igora koji je ostao kod mojih. I sad kad zatvorim oci, jasno vidim te slike kako Igor place, vrišti, kad odlazim ili kako ga mama, pre nego što cu krenuti, negde sklanja da me ne vidi kad podem. A onda ja celim putem placem. To su teške price. Jeste da je Igor imao sve što je poželeo, ali ja sam bila jako, jako stroga mama. Žao mi je zbog toga. Mislim da je, u najvažnijim godinama za njega, prešao da živi sa mnom. Kada je 1997. izašao iz vojske, u Priboju je sreo Jelenu, i vec u septembru iste godine se njom oženio. Srecna sam što su se našli i što je Jelena sa tog podneblja i iz jedne veoma fine porodice. Iako je mlada postala majka, odlicno se snašla u toj ulozi.

Sa gitaristom Aleksandrom iz tog prvog orkestra sa kojim je pevala bila je u braku celih deset meseci. Ostao je to jedini njen brak. Razišli su se kada je u Bosanskoj Gradišci, gde je imala angažman, srela drugog muzicara, bubnjara Preju. Sa njim je deset godina živela u vanbracnoj zajednici. Sa tim susretom fakticki je i pocela njena karijera, a i konacno je Igora mogla da dovede kod sebe, u Šabac, gde su Preja i ona živeli.

Pevajuci po hotelima, naucila sam dve-tri hiljade pesama iz svih muzickih žanrova. Nudili su mi i 1981. godine da snimim plocu, ali ja tada nisam bila sigurna ni u sebe, ni u pesme, niti sam imala jasnu predstavu kako bi ta moja karijera trebalo da izgleda. Rešila sam da sa plocom sacekam još neku godinu.

Susret sa kompozitorom Predragom Vukasovicem Vukasom ju je osokolio. Svi uslovi za dobar pocetak diskografske karijere su bili tu, samo je Vukasu smetalo njeno ime i prezime.

Kad sam rekla kako se zovem, on je uzviknuo: ima vec tri Nade, Obric, Topcagic i Kneževic, pa još Polic. Znaš ti šta je polic, pita. Nemam pojma, kažem. Pa to ti je pola litra rakije, ne može tako, mora da bude celo. Odmah je imao novo prezime za mene. Bekuta je, kako mi je objasnio, staro crnogorsko prezime, a sama rec oznacava mali, zakrivljeni nož koji se sklapa u drvene korice. Ime je predložila Lidija Habic iz PGP-a, jer joj se Ana dopadalo, a nije tada bilo nijedne pevacice sa tim imenom.

I tako je Nada Polic postala Ana Bekuta. Dugo joj je trebalo da se navikne na novo ime. Bilo je i neprijatnih siutacija, posebno kada dode u hotel pa na recepciji da licnu kartu gde piše Nada Polic, a nju vec znaju kao Anu Bekutu. U dvdeset šestoj konacno je prisvojila novo ime i upisala ga u sva dokumenta. Po njenom imenu je i grupa sa kojom je nastupala i snimila tri ploce dobila naziv ''Anabe''. Sa njima je se rastala 1988. godine kada pocinje solo karijeru. Prva ploca i odmah veliki hit "Ja nisam rođena da živim sama". Je li tačno?

Pa da vidiš i jeste — smeje se. — Sa Prejom sam ostala do 1992. godine, dok nisam u Švajcarskoj upoznala Bobana, opet muzicara ali i ambicioznog poslovnog coveka. Do 2000. Boban i ja smo živeli i radili zajedno. Od pre cetiri godini živim samo sa decom. Što ne znaci da nisam zaljubljena. Ja se izgleda zaljubljujem svake desete godine. I, znaš šta, kako idu godine, sve manje sam ženetina, od onih koje kad se zaljube, hoće odmah da se udaju. Najvažnije je da sam ja iznutra zadovoljna, da imam nekoga koga volim i uopšte nije bitno da li cemo ikada živeti zajedno. Bitno je samo osećanje. Ono me pokreće.

Da li bi ponovo stala pred matičara?

Ne bih. Imam ispunjen život. Nisam u godinama da ludujem, znam šta hoću, šta neću, znam da se uskladim sama sa sobom. Dobro mi je ovako.

Karijera bez skandala

Iako je imala i ima sve neophodne fizicke atribute da uz njeno ime ide pridev seksi i vamp, nikada je nismo videli razotkrivenu na nacin koji vecina njenih koleginica forsira. Ali ce zato svako na pomen njenog imena, pocev od Lepe Lukic, koja je to isticila gde god je stigla još na pocetku njene solisticke karijere, reci - sjajna pevacica. Da li je glas "ugušio" njen stas ili je ona htela da to baš tako bude?

Karijera jedne pevacice se pravi tako što ta žena peva. Pevač peva, to je to. Moja podsvesna želja je bila da pokažem sebi i kolegama da se jedna ozbiljna karijera može graditi, da tako kažem, i u pantalonama. Ne tvrdim da sve to ne bi bilo žešće da sam nosila minice i pravila ekscese, ali ja sam po prirodi osoba koja voli da sve to bude mirno, kulturno, bez pompe. Volim red i u životu i u kuci, da svaka stvar bude na svom mestu, da vladaju harmonija i mir. U haosu, koji neminovno nastaje sa takvim nacinom eksponiranja, ne bih mogla da se snadem.

Sa druge strane, cini joj se da sa godinama sve bolje i bolje radi svoj posao i da u njemu sve više uživa. Uspeva da napravi atmosferu za pamcenje gde god da peva, a radi koliko hoce i može. Smatra to velikom srecom.

Ne postavljam sebi nikakve rokove. Plocu, cetranestu po redu, radim godinu dana. Trebalo bi da izade u februaru. Izaci ce kad ja budem zadovoljna, necu da snimam radi snimanja. Mislim da u ovom poslu zaradim penziju. Iako bih bilo cega drugog da se dohvatim, i to radila solidno, bicu iskrena, ovo je najplaceniji posao koji bih ja mogla raditi u ovom trenutku.

Kaže da u njenoj karijeri kao ni u emotivnom životu nije bilo nekih velikih uspona, ali ni padova.

Volela sam svakog muškarca sa kojim sam bila u vezi. Odlazila bih kada bih shvatila da se u tom okruženju više ne osecam dobro u svojoj koži. Dešavalo mi se da se nekoliko godina mucim u tim vezama pokušavajuci da sve vratim na pravi kolosek. A trebalo je da odem onog trenutka kada sam prvi put pomislila na to. Sada mislim da sam morala da naucim i tu lekciju. Nadam se da sam je savladala -smeje se.

Kada govori o prijateljima, neizbežno se pocinje od njene najpoznatije prijateljice, kojoj je Ana i vencana kuma, Mire Škoric.

Mislim da ona mene doživljava kao duhovnu mamu u ovom poslu. Upoznala sam je pre osamnaest godina kada je pevala na audiciji za nastupe na turnejama koje su se zvale "Raspevana jesen". Iako je mlada jedanaest godina od mene, naše prijateljstvo je opstalo svih ovih godina. Kada se rodila Mirina Milica, upoznala sam a potom i stekla divne prijatelje Gocu i Dragana Ivanovica, tada ginekologe u Klinici u Višegradskoj.

Ipak, žena koja sve zna o Ani, kao i obrnuto, zove se Hani, odnosno Sonja Mitrovic (prva supruga Željka Mitrovica, prim. a.).

Družimo se što u studiju, što privatno, kada nam to obaveze dozvoljavaju s obzirom na to da ona ima dvoje dece. Nerazdvojne smo vec jedno sedam-osam godina i ona mi je stvarno najbolja prijateljica.

A šta je za nju lud provod?

Onaj koji se desi iznenada. U studiju, na primer. Bez obzira da li smo završili posao ili ga nismo ni poceli, naide neko raspoloženje i onda Mira, Hani, snimatelj, ja i drugari koji su tu napravimo žurku. Lud provod je bio te godine kada sam se uselila u ovu kucu i slavila svoj rodendan. Dovela sam nekoliko muzicara, ispomerala sav nameštaj u dnevnom boravku i, zabava je trajala do zore. Lud provod za mene je kada sam u prostoru gde se osecam opušteno i sa ljudima koje volim, kad svi dišemo kao jedno. Ti koji se opuštaju na javnim mestima hoce da budu videni. Ja to ne želim. Ne želim da me svi vide kada su moji ventili otvoreni. Jer, oni su samo moji.

  
Milica Stamatović | Ilustrovana politika
3592  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ana Bekuta (1959) poslato: Februar 07, 2011, 08:03:34 pm
*
| ESTRADA |

Intervju: Ana Bekuta

Propast estrade!

Ispovest Ane Bekute, koja posle 20 godina pevanja, razočarano priznaje:
"Nema para, nema novog zvuka, a mesetari i pirati pljačkaju do gole kože"!






Kada sam zimus odlucila da radim novu plocu nisam ni slutila da ne mogu da sakupim osam novih narodnih pesama! Na estradi vlada velika kriza, sve se raspada, kompozitori vise nisu u stanju ni da ukradu tudju, a kamoli da naprave svoju pesmu!

Ovako zapocinje svoju ispovest pevacica narodne muzike Ana Bekuta, koja je posle 20 godina uspesne karijere po prvi put resila da presece i otvoreno progovori, o, kako kaze, "mraku koji vlada na sprkoj estradi"...

Nema vise autora, kakav je, na primer, bio Dragan Aleksandrić, koji je komponovao orginalne srpske pesme. Danas se kompozitorom zove covek koji sedi za kompjuterom, krade muzicke fraze i refrene, elektronski lepi razne zvuke i tako pravi pesme. Uzme nesto sa satelita, malo sa interneta, brlja po muzici, skida i sklapa sekvence, a da pri tom ne ume da odsvira ni to sto ukrade. Poseban problem je sto se ne zna sta je danas glavni trend u narodnoj muzici. Ako su devedesetih to bili turbo i pop folk, sada bi to trebalo da bude etno zvuk, kakav je proizveo Zeljko Joksimovic. Ali, za to je potrebno mnogo vise talenta i rada od kopiranja starih pesama ili kradje stranih melodija.

Kako se dogodilo da turbo i pop folk naglo zamru?

Nas najveci, a rekla bih i jedini pravi izdavac, koji stvara i pesme i pevace, Grand produkcija, a za kog ja radim vec trecu plocu, naglo je pre dve godine presekao taj talas. Tu odluku su doneli vlasnici Lepa Brena i Sasa Popovic, jer su shvatili da je turbo folk izgubio svoj smisao. U ono ratno vreme, a potom i za vreme velike ekonomske krize, turbo zvuk bio je pravi bensedin za narod. Pocetkom 21. veka tu ulogu pokusao je da preuzme pop folk, ali ovaj pravac nije uhvatio koren, jer kompozitori i aranzeri nisu uspeli da ga obogate novim idejama. Plagiranje je svima nama doslo glave.

Svojevremeno se govorilo da su upravo rokeri, odnosno pop muzicari unapredili novokomponovanu narodnu muziku tako sto su u nju ubacili elektricnu gitaru, pop ritam i rokersku energiju. Kako se dogodilo da dve decenije kasnije, pop muzicari, kako kazete, upropaste tu istu estradu?

Kompozitor Predrag Vuković Vukas je prvi imao viziju da narodna muzika ne treba da robuje harmonici i fruli, da treba postane jedan moderan umetnicki pravac. Secam se da sam svoju prvu plocu, sa bendom 'Ana B.' snimala uzivo u studiju PGP RTB. Moja najpoznatija pesma 'Ja nisam rodjna da zivim sama' ima sve odlike pop muzike. U njoj je gitarista Krle iz grupe 'Generacija 5' odsvirao lep gitarski solo. To je, medjutim, bila jedna od poslednjih ploca koja je kod nas snimana uzivo. Danas, kad otpevam fals ton, kompjuteras to ispegla, umesto da me vrati da otpevam ponovo. Ta tehnoloska revolucija u proizvodnji narodne muzike, glavni je krivac za propast novokomponovane narodne pesme, a i citave nase estrade.

I za Vas se prica da ste od jednog hodze iz Dubaija "pozajmisli" pesmu i da nameravate da je objavite na sledecem albumu?

To je trac. Marinko Rokvic i ja smo na aerodromu u Dubaiju, dok smo cekali let za Sidnej, culi dvojicu hodza kako pevaju neku, nama vrlo poznatu pesmu. Zamolili smo ih da nam dozvole
da je snimimo. Posto je jedan hoda bio neki njihov svetac, odbio je da peva i da se slika, ali ovaj drugi nije. I otpevao nam je tu pesmu, onako kroz nos, sa jakim tupim i dugim tonalitetom. Mi smo posle slusajuci tu pesmu otkrili da ona jako slicni na onu "Case lomim, ruke mi krvave". I bili
smo zbunjeni, jer nismo znali da li je hodza tu pesmu izmislio ili je negde cuo...

Kako sam postala Ana Bekuta?

Moja majka htela je da se zovem Vesna, ali je pop rekao da je to katolicko ime. Predlozio je da budem Nadezda i roditelji su se slozili. Medjutim, kada sam 1984. kao pevacica u hotelu "Morava" u Cacku snimala plocu, kompozitor Predrag Vukovic rekao mi je: "Nada Polic, kakvo je to ime? Na estradi vec ima tri-cetiri Nade, a prezime Polic zvuci kao nesto polovicno. Ti treba da se zoves Bekuta". Tako sam 1985. promenila sva dokumenta i, evo, vise od 20 godina sam Ana Bekuta, ali me moji roditelji, sestra sestra, rodbina i unuci zovu baba Nada.

Kako ste uopste poceli da pevate narodne pesme?

Mada sam zelela da budem nastavnica, bas moje uciteljice, Jelka Miletic, a i razredna Tanja Redzic, nagovarale su me da pevam. Uz to, moj otac je bio poznati frulas, clan kulturno-umetnickog drustva i solista, a majka talentovana kucna pevacica. Prvi javni nastup kao pevacica imala sam sa 14 godina sa KUD Sloga u mom selu, Pribojska Banja. Pevala sam tada na ingrankama nekih petnaestak narodnih pesama, a danas ih, posle 20 godina rada, znam oko 2.000.

Koliki je bio tiraz Vase prve ploce, a koliki ce biti ove poslednje, cetrnaeste?
 
Pre dvadeset godina, kao pocetnik na estradi, prvi album prodala sam u 100.000 primeraka. Danas sama moram da finansiram snimanje novog albuma sa osam pesama i da molim Boga, da cu sklopiti dobar ugovor sa mojim izdavacem Grand produkcijom. Ne znam da li cu ove godine uopste zavrsiti novu plocu i disk i da li cu uspeti da prodam bar 10.000 primeraka. Sa jedne strane, trziste je prezasiceno estradnim pevacima i besmislenom muzikom bez identiteta, koju proizvode kompjuteri, a ne ljudi. Narod nema para za ploce, jos manje za koncerte. U Beogradu ne postoji mesto u kome nastupaju izvodjaci narodne muzike! U Srbiji nema ni koncerata, o turnejama ni da ne govorim! I to niko nece da prizna!

Ima li uopste narodnih pevaca koji i dalje "dobro prolaze"?

Luksuz da odrze koncert sebi mogu da priuste samo najpopularniji - Lepa Brena, Ceca i Cola. Ni oni na tim koncertima ne zaradjuju, ali kao umetnici koji imaju ugled i dobru ustedjevinu, ulazu u marketing, u novu publiku, nova trzista. Ja za to finansijski nisam sposobna.

Ni Vama, izgleda, ne ide bas lose. Nedavno ste bili na turneji po Australiji, odrzali ste koncert u Vitezu, pevate na svadbenim veseljima... Kolika je cena Vaseg nastupa?

To je poslovna tajna, ali se ta cena ne menja vec godinama. I u Sidneju i na svadbama pevam za isti honorar. Od pevanja sam zaradila lep stan, dobar automobil... Nisam bogata, ali sam zadovoljna...


Oktobar, 2004. | Serbian Mirror
3593  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ana Bekuta (1959) poslato: Februar 07, 2011, 08:03:19 pm
*





Ana Bekuta
3594  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ana Bekuta (1959) poslato: Februar 07, 2011, 08:03:06 pm
.
3595  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ana Bekuta (1959) poslato: Februar 07, 2011, 08:02:36 pm
*

Ana Bekuta





Pesme Ane Bekute
sa ansamblom "Anabe"



JA NISAM ROĐENA DA ŽIVIM SAMA

Život je vetar koji snažno duva,
treba mi neko ko će da me čuva.
Ja sam bez tebe ko na vetru ruža
treba mi neko ljubav da mi pruža.

Ja nisam rođena da živim sama
u ovo vreme burno,
samo u tvom zagrljaju
osećam se ja sigurno.

Život je polje cvetno ili snežno.
Ljubav nas vodi, zagrli me nežno.
Život je reka vrlo čudne ćudi,
čuvaj me, čuvaj pored mene budi.


BUDI JAKO SRCE MOJE

Jedne crne oči
noćaj gube sjaj.
Jedan čovek hoće
da mi kaže "kraj".

Budi jako srce moje,
večeras izdrži;
jedan čovek na rastanku
kad mi ruku pruži.

Među nama stoje
hladne čaše dve,
kao srca dva
kad se rastave.

Nikad neću sresti
takva oka dva,
ali hoću nekog
ko voleti zna.


NAĐITE MESTA ZA JEDNU REKU

Da li negde šire nebo postoji
pod koje bi stali uzdasi moji,
jer moja ljubav, moj idol
pokloni mi bol.

Nađite mesta za jednu reku
od mojih suza što teku.

Njega sam volela,
njega sam ljubila.
Sve, sve, sve sam mu dala
i sve izgubila.

Sve sam izgubila!


KOLIKO SAM TEBE VOLELA

Listam dane kao knjige stare,
hladan vetar po kosi mi skita.
Po mome licu pise spomenare
cini mi se da ih svako cita.

Koliko sam tebe volela
toliko te samoca zelela.
Koliko sam sebe davala
sudbina te tako bolela.

Zadnji list je napustio granu,
guste magle najavljuju zimu.
Jos suze moje ne znaju da stanu,
sreca mi je kao brod u dimu.

Divne dane s tobom provedene
proslo vreme u nepovrat ode.
A mnoge sate sto su ispred mene
preplakacu, gorki moj zivote.


YouTube: Ana Bekuta — Ja nisam rođena da živim sama
YouTube: Ana Bekuta — Budi jako srce moje
YouTube: Ana Bekuta — Nađite mesta za jednu reku
YouTube: Ana Bekuta — Koliko sam tebe volela





Članovi ansambla "Anabe" bili su:

S leva na desno: Predrag Vidović, Zoran Bursać, Milenko Božić, Sava Jovanović i Boban Živković.


"Kompozitor Predrag Vuković Vukas je prvi imao viziju da narodna muzika ne treba da robuje harmonici i fruli, da treba postane jedan moderan umetnicki pravac. Secam se da sam svoju prvu plocu, sa bendom 'Anabe.' snimala uzivo u studiju PGP RTB. Moja najpoznatija pesma 'Ja nisam rodjena da zivim sama' ima sve odlike pop muzike. U njoj je gitarista Krle iz grupe 'Generacija 5' odsvirao lep gitarski solo. To je, medjutim, bila jedna od poslednjih ploca koja je kod nas snimana uzivo. Danas, kad otpevam fals ton, kompjuteras to ispegla, umesto da me vrati da otpevam ponovo. Ta tehnoloska revolucija u proizvodnji narodne muzike, glavni je krivac za propast novokomponovane narodne pesme, a i citave nase estrade."

Napomena: Sve priložene fotografije su sa trećeg albuma Ane Bekute "Samo ti"
3596  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ana Bekuta (1959) poslato: Februar 07, 2011, 08:02:11 pm
*

ANA BEKUTA — DISKOGRAFIJA



ALBUMI


1985. — Ana Bekuta *
RTB 5114888

01. Ti si mene varao (P. Vukovic - S. Vukovic)
02. Še, še, šeboji (P. Vukovic - Lj. Krstic)
03. Ja nisam rođena da živim sama (P. Vukovic - S. Krupa)
04. Ludo moja (P. Vukovic - S. Vukovic)
05. Koliko sam tebe volela (P. Vukovic - S. Vukovic)
06. Čuvaj se samo za mene (P. Vukovic - Lj. Krstic)
07. Od samoće goreg druga nema (P. Vukovic - S. Vukovic)
08. Vodi me (P. Vukovic - S. Vukovic)
09. Nemamo bogastva, imamo ljubavi (P. Vukovic - S. Cvetkovic)
10. Čekam te, čekam (P. Vukovic - S. Cvetkovic)
     Ansambl Ana B.


1986. — Ti mi trebaš *
RTB 5115620

01. Ti mi trebaš (P. Vukovic - S. Vukovic - ar. P. Vukovic)
02. Nađite mesta za jednu reku (P. Vukovic - S. Gajic - ar. P. Vukovic)
03. Umori me usnama (P. Vukovic - M. Tucakovic - ar. P. Vukovic)
04. Treba mi pola jastuka (P. Vukovic/S. Vukovic - M. Poledica - ar. P. Vukovic)
05. Molitva za malo sreće (P. Vukovic - ar. P. Vukovic)
06. Miluj, miluj, Milovane (P. Vukovic/Z. Halilovic - M. Poledica - ar. P. Vukovic)
07. Tajne suze (P. Vukovic - S. Vukovic - ar. P. Vukovic)
08. Budi jako, srce moje (P. Vukovic - R. Krupa - ar. P. Vukovic)
     Ansambl Ana B.


1987. — Samo ti *
RTB 2115530

01. Piši mi (P. Vukovic - S. Vukovic - ar. P. Vukovic)
02. Sarajevo (P. Vukovic - S. Vukovic - ar. P. Vukovic)
03. Samo ti (P. Vukovic - S. Vukovic - ar. P. Vukovic)
04. Suze moje vidi pa odluči (P. Vukovic - Luburic - ar. P. Vukovic)
05. Donesi mi sunce (P. Vukovic - M. Jankovic - ar. P. Vukovic)
06. Svi putevi ka tebi vode (P. Vukovic - M. Jankovic - ar. P. Vukovic)
07. Sama (P. Vukovic - S. Vukovic - ar. P. Vukovic)
08. Sve mi tvoje nedostaje (P. Vukovic - M. Romandic - ar. P. Vukovic)
09. Ne poklanjam bisere (P. Vukovic - Lj. Krstic - ar. P. Vukovic)
10. Bilo je lepo (P. Vukovic - R. Dikic - ar. P. Vukovic)
     Ansambl Ana B.


1988. — Došli dani rastasmo se sami

01. Moj Milane, moje plakanje
02. Podrži našu ljubav
03. Zabrinuta žena
04. Došli dani rastasmo se sami
05. Hvataš me u zamku
06. Pij ako ti se pije
07. Jesam, pa šta mi možeš
08. Za kim srce da plače
09. Uvek postoji nada
10. Nek se vrata sreće otvore

Nek ti bude žao
Pričaj mi
Sačuvaj ga, anđele
Volim ga majko, volim


1989. — Stani, stani zoro *
x

01. Kako mi je pitaš sad (A. Radulović - M. Tucaković)
02. Bog te kaznio (Kikamac/Radovan II - M. Tucakovic)
03. Rano moja (H. Dudic - Bogdan Kostadinović)
04. Ne izluđuj me (Kikamac/Radovan II - M. Tucaković)
05. Nije meni nidočega (Rajčević Rodoljub)
06. Rastanak (M. Antonić)
07. Stani, stani zoro (H. Dudić - M. Jovičić)
08. Šta bi bila ja, šta bi bio ti (A. Radulović - M. Tucaković)


1991. — Tu sam ruku da ti pružim

01. Tugo moja crnooka
02. Tu sam ruku da ti pružim
03. S' tobom sreće ni za leka
04. Moje oči pogledaj
05. Nema povratka na staro
06. Bekrija
07. Srećan dan
08. Zanele te noći
09. Ostavljena


1993. — Pitaš kako živim *
RTS PGP 505096

01. Pitaš kako živim (P. Zdravkovic - S. Spasic)
02. Imam jedan život (P. Zdravkovic - Zana)
03. Veseljak (S. Simeunovic)
04. Neverno moje, neverno (Lj. Keselj - M. Jovicic)
05. Kiše (D. S. Bosanac - Ruska Najdanovic)
06. Što me nisi budio (Z. Matic)
07. A i ti me izneveri (G. Bregovic - xx)
08. Eh, đavole (S. Simeunovic)
09. Nema dana, nema noći (S. Simeunovic)
10. Seja (S. Simeunovic)


1995. — Taj život moj *
RTS PGP 506666

01. Ne žalim ja (Z. Timovic - S. Koncar)
02. Sve vode (Z. Timovic - S. Koncar)
03. Dugo te nije bilo (Z. Timovic - S. Koncar)
04. Što me pitaš (Z. Timovic - S. Koncar)
05. Gorim (Kreg Mek Lafen - tekst: S. Simenunovic)
06. Oluja (S. Simenunovic)
07. Taj život moj (S. Simenunovic)
08. I noći me more (S. Simenunovic)
09. Htela sam tebi biti žena (xxx - S. Koncar)


1996. — Opet imam razlog da živim *
RTS PGP CD 402147

01. Kralj ponoći (A. Radulovic - M. Tucakovic - A. Radulovic)
02. Zlatiborske zore (A. Radulovic - M. Tucakovic - A. Radulovic)
03. Opet imam razlog da živim (A. Radulovic - M. Tucakovic - A. Radulovic)
04. Zavoleh te (A. Radulovic - M. Tucakovic - A. Radulovic)
05. Umri muški (A. Milic - M. Tucakovic - D. Abadic)
06. Idu vetrovi (A. Radulovic - M. Tucakovic - A. Radulovic)
07. Bogovi su hteli (P. Stokanovic - Srki Boy)
08. Nek' srce progovori (P. Stokanovic - Srki Boy)
09. Da ti duša zaluta u raj (P. Stokanovic - Srki Boy)
10. Sve sam stekla sama (A. Radulovic - M. Tucakovic - A. Radulovic)


1998. — Sve je bolje od samoće

01. S obe mi se ruke...
02. Telo kao slika
03. Umreću na tuđi dan
04. Kad popiješ...
05. Sve je bolje od samoće
06. Nije ljubav kolo
07. Kud koji mili moji
08. Neću ja da propadnem
09. Prevarena žena
10. Nemoj ništa pričati


2000. — Kriv si samo ti *
x

01. Kriv si samo ti (xxx -xxx - arr. E. Mavric)
02. Ne živim sama (S. Simnunovic - arr. E. Mavric)
03. Uspomene (R. Raicevic - V. Petkovic - arr. D. Abadic)
04. Zelene oči (R. Raicevic - V. Petkovic - arr. D. Abadic)
05. Užice i Čačak (R. Raicevic - V. Petkovic - arr. D. Abadic)
06. Moje milo (B. Nikolic - V. Petkovic - arr. E. Mavric)
07. Ostaću ja (Z. Matic - arr. D. Abric)
08. Godinama (R. Raicevic - Lj. Jevremovic - arr. E. Mavric)


2001. — Svirajte mi onu pesmu *
GRAND

01. Svirajte mi onu pesmu (S. Simenunovic)
02. Kumina pesma (R. Raicevic - V. Petkovic)
03. Crven konac (D. Zivkovic - S. Milosevic)
04. Kako da ljubim posle nje (A. Milic - M. tucakovic)
05. Neka ti je... (Vlada Graic)
06. Drumovi (S. Simenunovic)
07. Sasvim (S. Simenunovic)
08. Samo nemoj ti (A. Huseinovic - E. Muracevic / S. Simenunovic)
09. Ne gledaj me tako (Vlada Graic)
10. Plače mi se od života (A. Huseinovic - S. Milosevic /  Z. Poturic)
11. Fatamorgana (Basa)
12. Tvoje pravo ime (Dream Team - Nena)


2003. — Ana Bekuta *
GRAND CD 213

01. Dve suze (B. Opacic - arr. D. Setina)
02. Čekalica (Ceda Cvorak - arr. Dj. Jankovic)
03. Zora (B. Opacic - arr. Dj. Jankovic)
04. Treba vremena (duet Dragan Kojić Keba) (A. Sakovic - arr.D. Setina)
05. Tu si svi (S. Simenunovic - arr. Dj. Jankovic)
06. Grana pokidana (B. Opacic - arr. Dj. Jankovic)
07. Zeman (Z. Milenkovic / Z. Simovic - arr. Dj. Jankovic)
08. Još imas kad (S. Kamba / B. spasic - arr. Dj. Jankovic)
09. Ma, što baš ti (I. Gavrilovic / B. spasic / S. Simenunovic - arr. Dj. Jankovic)
10. Razum i srce (N. Filipovic - arr. Dj. Jankovic)
11. Zeman (instrumental trube) (Z. Milenkovic / Z. Simovic - arr. Dj. Jankovic)


2005. — Brojanica

01. Brojanica
02. Otkud baš ti
03. Vreme je
04. Ako ga vidite
05. Gost
06. Čujem
07. Na tvoju milost
08. Sačuvaj mi nešto


2006. — Manite se ljudi

01. Manite se ljudi
02. S tobom bar znam gde je dno
03. Reci svojoj deci
04. Stari moj
05. Dobro jutro, lepi moj
06. Praznik
07. Konak
08. Luduva mesecina


Ana Bekuta — Hitovi

01. Eh, djavole
02. I noci me more
03. Moje oci pogledaj
04. Stani, stani zoro
05. Pricaj mi
06. Ljubavi moja (duet Hasan Dudic)
07. Gorim
08. Seja


Ana Bekuta — Oluja

01. Oluja
02. Veseljak
03. Nema dana, nema noci
04. Ostavljena
05. Bekrija
06. Srecan dan
07. Rano moja
08. Taj zivot moj
09. Eh djavole
10. I noci me more
11. Moje oci pogledaj
12. Stani, stani zoro
13. Pricaj mi
14. Ljubavi moja (duet Hasan Dudic)
15. Gorim
16. Seja


Ana Bekuta — Specijalno

01. Da zadnji put se s tobom pozdravljam
02. Eh, moj brate
03. Ja sam kaznjena
04. Ljubavi moja
05. Stariot chumbushlija
06. Women in love


Ana Bekuta — The Best Of

01. Umri muski
02. Oluja
03. Bogovi su hteli
04. Eh, djavole
05. Opet imam razloga da zivim
06. Nema dana, nema noci
07. Idu vetrovi
08. Pricaj mi
09. Zavoleh te
10. I noci me more
11. Da ti dusa zaluta u raj
12. Stani, stani zoro
13. Zlatiborske zore
14. Rano moja
15. Kralj ponoci
16. Veseljak
17. Srecan dan
18. Nek srce progovori
19. Ostavljena
20. Bekrija
21. Sve sam stekla sama
22. Seja


Ana Bekuta — Dueti

Ana Bekuta & Marinko Rokvić - Još te volim
Ana Bekuta & Marinko Rokvić - Stani suzo
Ana Bekuta & Dobrivoje Topalović - Po rastanku
Ana Bekuta & Hasan Dudić - Ljubavi moja
3597  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ana Bekuta (1959) poslato: Februar 07, 2011, 08:01:47 pm
**

Ana Bekuta





Biografija

Nadežda Polić rođena je 6. septembra 1959. godine u Pribojskoj Banji. Svoju muzičku karijeru izgradila je pod umetničkim imenom Ana Bekuta. Familija i najbliži prijatelji oslovljavaju je pravim imenom. Zbog ljubavi prema muzici, ali i delom zbog siromaštva, rodno mesto napustila je kao 17-godišnja devojka. Sa muzičarem Aleksandrom Savić bila je kratko u braku, ni godinu dana. Jedini njen brak.

Godina 1981. bila je sudbonosna za Anu kada je upoznala poznatog šabačkog muzičara, bubnjara Predraga Vidovića Preju. Predrag Vidović se početkom 80-tih vratio u Šabac nakon angažmana po Nemačkoj i Americi. Svativši da se bolje može zaraditi na narodnjacima, Vidović je promenio muzički pravac i zajedno sa svojim bendom raspisao konkurs za pevačicu na koji se javila Nada Polić t.j. Ana Bekuta. Ansambl je dobio ime "ANABE". Pored Predraga Vidovića ansambl su činili: Zoran Bursać, Sava Jovanović, Milenko Božić i Boban Živković.

Uz Predraga Vidovića Ana se počela ozbiljno baviti muzikom. Radeći, zbližili su se i privatno i bili su punih deset godina u vezi.

Iako su se na sceni pojavili početkom 80-tih, Ana Bekuta i grupa "Anabe" svoj prvi debitantski album pod nazivom "ANA BEKUTA" snimili su tek par godina kasnije, tačnije 5. septembra 1985. godine za PGP RTB, koji je ujedno predstavljao i prekretnicu u Aninoj karijeri. Album je producirao Predrag Vuković koji je takođe napisao muziku i aranžmane za sve pesme na albumu. Sa albuma izdvojile su se sledeće pesme: "Ti si mene varao", "Čuvaj se samo za mene", "Vodi me". Pesma "Ja nisam rođena da živim sama" postala je veliki hit. Od tada karijera Ane Bekute išla je stalnom uzlaznom putanjom.

Već naredne godine snimila je drugi album pod nazivom "Ti mi trebaš". Istoimena pesma postala je ubrzo veliki hit.

Na jednoj od svojih turneja, početkom 90-tih, Ana se zbližila sa klavijaturistom Slobodanom Smakićem. Godine 1992. zauvek je napustila Preju i Šabac i preselila se u Beograd. Sa Slobodanom je živela i radila zajedno do 2000.

Već više od dve decenije rada, Ana važi za jednu od najuglednijih pevačica na domaćoj estradi. Sve ove godine ostala je u vrhu. Taj imidž izgradila je uglavnom na dobrim pesmama i zahvaljujući izvanrednom glasu.

Na pitanje novinara šta misli o pevačima koji zbog novih trendova sve više "preleću" iz jednog muzičkog žanra u drugi, Ana je odgovorila da joj ne pada na pamet da menja muzički pravac i dodala da mašta da snimi album sa našim najlepšim narodnim pesmama koji će posvetiti svojim prijateljima.


Angelina, 28.03.2008.
3598  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Dobrivoje Topalović (1944) poslato: Februar 07, 2011, 07:58:10 pm
*

DOBRIVOJE TOPALOVIĆ — DISKOGRAFIJA


ALBUMI



3599  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Dobrivoje Topalović (1944) poslato: Februar 07, 2011, 07:56:10 pm
*

DOBRIVOJE TOPALOVIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI
3600  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Dobrivoje Topalović (1944) poslato: Februar 07, 2011, 07:55:55 pm
*

Iz diskografije DOBRIVOJA TOPALOVIĆA

U početku je snimao singl ploče:

1968. (Cigančiću mali, Jagodice, jagode, Kad bi znala koliko te volim i Srbijanka),
1970. (Nevjerna moja ljubavi i Kaluđer),
1970. (Daj, daj Daliborko i Kad se lampe pogase u selu),
1970. (Rabadžijo budi prav, Zašto pevam, Gde je ljubav moja i Ciganska čerga),
1970. (Samo ti, Usamljeni momak, Za ljubav dajem sve i Nemoj reći o našoj nesreći),
1971. (Poslednja noć, Srećan ti majko rođendan, Ne idi, ne idi i Vrati se, molim te),
1971. (Na venčanju, toga dana i Na mramornoj steni),
1972. (Uplakana ruža),
1972. (Olivera, Kosili smo seno, Tuđa zemlja i Sad smo stari nas dvoje),
1973. (Esma i Zar za mene sreće nema),
1973. (Poljubi me da se pomirimo i Lastavice željo moja),
1974. (Ljubomorna i Tvoje mesto prazno je za stolom),
1974. (Majkina čežnja i Ručkonoša), 1975. (Voleo sam tebe draga i Što te nema),
1975. (Po rastanku i Piši mi sejo),
1976. (Pšenica se povila u klasu i Kako mogu da te zaboravim),
1978. (Ispratih te u zagrljaj grada i Ne pitaj me, ženo, gde su pare moje),
1979. (Ovde gde smo stanimo i Travo zelena),
1979. (Tuđa zemlja nema kalauza),
1981. (Ej, da mi je i Ko te budi u svitanja bela).


OBJAVIO JE ALBUME:

1981. (Od kada te nema, Ah, što nisam jasmin beli, Još za ljubav nisam ostario, Priznaj da me voliš, Hej, drugovi, drugovi, Ej, da mi je, Rasti, rasti malena, Vodeničar, Daleko je moj zavičaj mio i Mala moja),

1982. (Kad bih mogo i umro bih za te, Ranjeno je srce moje, Ti si bila moja greška, Ajde Leno da kosimo seno, Volim te jedino moje, Sad je važno da budeš uz mene, Ja nisam gospodin i Vojsko moja), 1984. pod nazivom Voleću te beskrajno (Uvek se rastužim kada dođe maj, Voleću te beskrajno, Ukrašću te, ružo bela, Nedostižna, Blago vodi što te mije, Dugo se nismo videli, Njenu pesmu ne svirajte i Kockar bez sreće),

1985. (Hvala ti što postojiš, Čija li si ove noći, Ne boj se, ne boj, Nismo više ono što smo bili, Pesma pevača, Progovori sliko, Ako hoćeš dođi, Pričaj mi kako živiš, Na mramornoj steni i Kucaj srce), 1986. (Crno vino, Samo ti znaš, Ovo je naše veče, Treća jesen zajesenila, Ja sam rođen u Srbiji, Svi mi bismo da smo srećni, Jedna senka i Ne pričaj mi ništa),

1987. pod nazivom Delićemo sve na pola (Delićemo sve na pola, A ja sam kriv, Ostao sam sam, Da sam ja na tvom mestu, Sve moje želje, Voleo sam sad shvatam koliko, Idi mala, idi, Pričam ti priču i Iako tajnu kriješ),

1991. (Voleo sam samo ja, Tebi se ne žuri, Kaži šta te muči, Morava, Ti nisi kriva, Nevidljive suze, Ti možeš da biraš, Ne verujem da veruješ i Uzela si, a vratila nisi), 1992. (Crni dani, Posle tebe nema dalje, Kaži moja ljubavi, Ja te tražim, Što je teško kada nemaš sreće, Opet sam pogrešio, Moja tugo i Tajno mesto), 1993. (Samo znaju ostavljeni, Pišem ti pismo mati, Pesmu pevam, Travo zelena, Skitnica, Crni život, plava žena, Ne možeš me zaboraviti i Srce si mi ranila),

1995. (Kaješ li se još, Tamara, Po rastanku, Zbog žene, Vreme ljubavi, Rastanci, Ne žalite mene, Bez tebe i Svi ti se nadaju),

1997. (Ako me budeš volela, Anđele plavi, Najteže je, najteže, Neću se ženiti, Oprosti mi, majko, Ostaću sam, Rađaj goro, Šta ti znači i Sve moje ljubavi),

2000. pod nazivom Život u pesmi (Ej da mi je, Crno vino, Progovori sliko, Tebi se ne žuri, Dočekaću opet one dane, Kad bih mog'o i umro bih za te, Idi mala idi, Na mramornoj steni, Po rastanku, Ja sam rođen u Srbiji, brale, Okreni glavu Milice, Ko te budi u svitanja bela, Kaješ li se još, Vodeničar, Kosili smo seno, Ako pijem ne pijem što volim, Blago vodi što te mije, Da sam ja na tvom mestu i Treća jesen zajesenila),

2002. (Imali smo bašču šljiva, Ti imaš njega, Željo moja, Malena, Sada imam, Sedam dana, Od tebe do mene, Ali mi je, Voleo sam samo nju, Šta je bilo, dušo, Ej, da mi je, Progovori sliko, Kad bih mogo i umro bih za te i Crno vino),

2006. pod nazivom Mesečina nad Moravom (Sve mi tvoje fali još, Mesečina nad Moravom, Ako treba..., Kraj hladna potoka, Stara staza, Noć je tiha, Šta te briga kako živim, Oj, Moravo reko, Njenu pesmu ne svirajte, Čija li si ove noći, Oprosti mi majko, Najteže je, najteže i Treća jesen zajesenila).

Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja: Estradna nagrada Srbije (1983), više zahvalnica i plaketa, Prva nagrada publike na "Ilidži" (1970), treće mesto na "Poselu" (1986), Treća nagrada žirija na festivalu u Parizu (1985), Druga nagrada publike u Vrnjačkoj Banji (1971); priznanje "Najomiljeniji kolega".
Radio dženarika
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »