Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
3551  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Miodrag Todorović Krnjevac poslato: Februar 08, 2011, 03:36:02 pm
*




Miodrag Todorović Krnjevac — singl 19XX. | Jugoton SY 1149

01. Miodrag Todorović Krnjevac — Krnjevačko kolo (M. T. Krnjevac)
02. Miodrag Todorović Krnjevac — Levačko kolo (M. T. Krnjevac)
3552  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Miodrag Todorović Krnjevac poslato: Februar 08, 2011, 03:35:19 pm
*

S A D R Ž A J


19XX. — Kola
1973. — Duet Krnjevac (kola)
19XX. — Kola sa solistima (album)
1981. — Peva i svira za Vaš Mija Krnjevac (album)
3553  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Nikola Urošević poslato: Februar 08, 2011, 03:32:48 pm
**




Nikola Urošević — singl 1976. | RTB S 13 143

01. Nikola Urošević — Ne pitaj me, moj jarane (B. Jovanović — B. Boljanović)
02. Nikola Urošević — Drugovi moji, drugovi (B. Jovanović — B. Boljanović)
3554  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Nikola Urošević poslato: Februar 08, 2011, 03:31:28 pm
*

S A D R  Ž  A J


1976. — Ne pitaj me, moj jarane
3555  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Slavko Petrović poslato: Februar 08, 2011, 03:27:05 pm
**




Slavko Petrović — singl 1973. | EP 11 099

01. Slavko Petrović — Danas majko ženis sina (B. Jovanović — A. Nikolić)
02. Slavko Petrović — Ne žuri srećo (B. Jovanović — V. Grujic)
03. Slavko Petrović — Selime, bolan Selime (B. Jovanović — R. Mišković)
04. Slavko Petrović — Daleko smo u tuđini (B. Jovanović — V. Grujić)
3556  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Slavko Petrović poslato: Februar 08, 2011, 03:25:15 pm
*

S A D R Ž A J


1973. — Danas majko ženiš sina
3557  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Sida Marković poslato: Februar 08, 2011, 03:15:37 pm
**




Sida Marković — singl 19XX. | DISKOS EDK - 5259

01. Sida Marković — Samo njega volim (Dragan Aleksić)
02. Sida Marković — Kako više biti sama (Dragan Aleksić)
03. Sida Marković — Stavi Mirče šeširče (Dragan Aleksić)
04. Sida Marković — Mili sine, gde provodiš noći (Dragan Aleksić)
3558  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Sida Marković poslato: Februar 08, 2011, 03:15:17 pm
**




Sida Marković — singl 19XX. | Doskos EDK 5152

01. Sida Marković — Moj dragane iza brega (D. Aleksić)
02. D. Aleksić — Pigino kolo (svira ansambl Dragana Aleksića)
03. Sida Marković — Što se dragi ne zeniš (D. Aleksić)
03. Sida Marković — Čujem dragi da odlaziš (D. Aleksić)
3559  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Sida Marković poslato: Februar 08, 2011, 03:13:28 pm
**




Sida Marković — singl 1965. Jugoton | EPY-3431

01. Sida Marković — Oj, ljubavi da te nije bilo (Vitomir Životić — Dragiša Jovović)
02. Sida Marković — Živankino kolo (Dragiša Drenjaković)
03. Sida Marković — Livada je moja uspomena (Vitomir Životić — Zoran Obradović)
04. Sida Marković — Misli moje tebi se vracaju (Vitomir Životić — Miodrag Milutinović)
3560  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Sida Marković poslato: Februar 08, 2011, 03:11:23 pm
*

S A D R Ž A J


1965. — Oj, ljubavi da te nije bilo
19XX. — Moj dragane iza brega
19XX. — Samo njega volim
3561  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Gordana Jovanović poslato: Februar 08, 2011, 03:10:13 pm
*




Gordana Jovanović — album 19XX. | Piramande korkoro

01. Gordana Jovanović — Piramande korkoro (D. Petrović)
02. Gordana Jovanović — Bašalen romalen (D. Vasić)
03. Gordana Jovanović — A, bre, kaduno mome (narodna)
04. Gordana Jovanović — Marika, turski karanfil (narodna)
05. Gordana Jovanović — Melinda (D. Vasić)
06. Gordana Jovanović — Dodolke (narodna)
07. Gordana Jovanović — Moj borije (narodna)
08. Gordana Jovanović — Lelo Vranjanke (D. Toković)
09. Gordana Jovanović — Lično mome (narodna)
3562  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Gordana Jovanović poslato: Februar 08, 2011, 03:10:05 pm
*

S A D R Ž A J


19XX. — Piramande korkoro
3563  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / B. Dugić & P. Obradović poslato: Februar 08, 2011, 03:08:48 pm
*




Duet Dugić & Obradović — Kola | singl 27.09.19XX. | RTB PGP EP 14 458
 
01. Duet Dugić & Obradović — Gružanska pletenica (B. Dugić/P. Obradović)
02. Duet Dugić & Obradović — Moravska zora (B. Dugić/P. Obradović)
03. Duet Dugić & Obradović — Đurđevka kolo (B. Dugić/P. Obradović)
04. Duet Dugić & Obradović — Čukojevka kolo (B. Dugić/P. Obradović)
3564  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / B. Dugić & P. Obradović poslato: Februar 08, 2011, 03:08:22 pm
*

S A D R Ž A J


19XX. — Kola
3565  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Radojka Živković poslato: Februar 08, 2011, 03:07:23 pm
*




Ansambl Radojke i Tineta Živkovića — Kola | singl 19XX | RTB PGP EP 14304

01. Radojka & Tine Živković — Ćuprijsko kolo (Tihomir Tomić)
02. Radojka & Tine Živković — Leskovačko kolo (narodna)
03. Radojka & Tine Živković — Čuburka (narodna)
04. Radojka & Tine Živković — Drenovačko kolo (Radojka Živković)
3566  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Radojka Živković poslato: Februar 08, 2011, 03:07:11 pm
*

S A D R Ž A J


19XX. — Kola
19XX. — Kola
1973. — Četrdeset godina umetničkog rada Radojke Živković
3567  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke teme / Srpsko kolo — Hajd' povedi veselo, naše kolo šareno poslato: Februar 08, 2011, 02:45:43 pm
**

SRPSKO KOLO





Kulturni identitet jednog naroda čine svi izrazi njegovog nacionalnog duha, u koje spadaju: vera, jezik, običaji, nošnja, književnost, umetnost, arhitektura, društveno uređenje... Svaki narod ima svoje osobenosti po kojima se razlikuje od drugih i koje ga čine orginalnim. Slepo kopiranje i pretapanje u tuđe kulturne obrasce vodi gubitku identiteta jednog naroda i zbog toga je stalna briga o čuvanju svih elemenata nacionalne kulture jedan od osnovnih zadataka svake ozbiljne nacionalne elite.
 
U tom pogledu muzička tradicija predstavlja jednu od najvažnijih komponenti tog kulturnog lika jednog naroda. Pored Pesme, i Igra predstavlja izuzetno značajnu nacionalnu karakteristiku svakog naroda. U njima se krije ona maternja melodija po kojoj je jedan narod prepoznatljiv među drugima. Nacionalne pesme i igre posebno su vezane za svenarodna i porodična slavlja, dakle, vesele i lepe trenutke, čime na najbolji način oslikavaju život i dušu jednog naroda.
 
Svaki narod ima svoju nacionalnu igru. Kroz nju on demonstrira svoj duh, svoje ideale, svoju filosofiju života. Istovremeno, nacionalna igra predstavlja narod i njegove vrednosti. Ona je njegova slika pred svetom. Ako želite da saznate nešto više o jednom narodu, najbolje je da pogledate njegovu nacionalnu igru.

Srpska nacionalna igra je kolo. Kolo je savršena audiovizuelna slika nekada osnovnog srpskog pogleda na svet, koji podrazumeva sabornost, zajednicu, jednodušnost. U kolu su svi povezani u jedan lanac, svi čine jednu celinu, sve nosi isti ritam. U kolu svi gledaju jedni u druge, upućeni su na bližnje do sebe, bez kojih kolo ne postoji.

Kolo znači sabornu igru, potčinjavanje zajedničarskom duhu, ali ne i poništavanje ličnosti, kako to biva u kolektivnoj igri jednog komunističkog ili nacističkog sleta, gde su pojedinci samo šrafovi jedne mašinerije. Kolo nije ni virtuelna zabava miliona u kojoj se lično ne učestvuje, već kolo traži igrača i njegovo učešće.

S druge strane, sabornost kola je u suprotnosti sa individualnim igrama drugih naroda koje forsiraju samostalne igrače ili plesne parove. Kolo odbacuje samodovoljnost pojedinca ili para i hrli široj zajednici. Kolo je svenarodna igra i upravo želi da istakne šire jedinstvo duha.

U kolu ima mesta za svakog ko je kadar u kolo se uhvatiti. U kolu igraju svi: od dece do staraca, i dobri i manje dobri igrači, i lepotom najistaknutiji i manje markantni pojedinci, i žensko i muško, i bogati i siromašni. U kolu nema veštačkih, već samo prirodnih razlika među ljudima.

Kolo je nacionalna igra u koju se sabiraju i gosti i domaći, predstavnici različitih srpskih krajeva i zemalja. Kolo je i porodična igra u kojoj deda i baba igraju do svoje dece i unučadi. Kolo je i ljubavna igra u kojoj se momak hvata do devojke ili devojke zagledaju momke. Kolo je uvek i nadmetanje najboljih igrača, prava prilika da se oni najbolji istaknu, a ostali učestvuju u zajedničkoj radosti.

U srpskom kolu, ma koliko ono bilo jedinstvena celina, svako igra svojim stilom. Svako pokušava da svojoj igri da neku orginalnu crtu koja bi pokazala njegovu individualnost, a da pritom ostaje nerazdvojni deo jednog istog kola.

Muzički ritmovi kola su različiti prema srpskim krajevima, kao i način igre, ali su za sve jednaki kult zajedništva, pozitivno raspoloženje i nadigravanje.

Kolo ume i da posebno istakne zaslužne pojedince: bilo igranjem na čelu ili kraju kola. Kolovođe postaju oni koji to zaslužuju kao najbolji igrači ili im to sleduje kao obaveza prema nekom od narodnih običaja. Jer kolo je začin mnogim srpskim običajima, posebno veseljima.

Kolo se nekada igralo i kod crkve, i na ratištu, i na svadbama i drugim narodnim radovanjima. Svuda je ono simbolisalo svijenost naroda oko zajedničkog ideala, iste želje i opštu sreću.

Njegoševski posmatrano, srpsku naciju bismo mogli definisati kao "kolo oko Crkve". Jer Crkva je tvorac srpske nacije i čitav društveni život srpskog naroda bio je inspirisan jedinstvenim pogledom na svet. U svakodnevnim pozdravima među ljudima ("Pomaže Bog!" i "Zbogom"), zdravicama ("Zdrav si! — Od Boga ti zdravlja!") i mnogobrojnim narodnim umotvorinama ("Bez nevolje nema bogomolje"), možemo lako uvideti isti taj duhovni uticaj.

Nekada je bilo sramota ne znati igrati kolo. Danas je, sve češće, sramota znati ga igrati. Kolo se od tada do danas nije promenilo, a šta se sa nama desilo pitanje je koje bismo sebi svakako trebalo da postavimo.

Koliko Pesma toliko i Igra nas je održala. Imamo sa čim izaći pred druge kulture. Ne jednom već hiljade puta nastupi srpski folklornih društava zadivili su svet. Samo smo mi počeli da se stidimo svoje tradicije. Negovanje narodne igre kola predstavljalo bi znak budne nacionalne svesti. Zanemariti kolo bio bi znak kulturnog umora i propasti duha jednog velikog naroda.

Za kraj podsetimo se čuvenih stihova Branka Radičevića iz "Đačkog rastanka":

 "Kolo, kolo,
 Naokolo,
 Vilovito,
 Plahovito,
 Napleteno,
 Navezeno,
 Okićeno,
 Začinjeno
 Brže, braćo, amo, amo,
 Da se skupa poigramo!
 (...)
 Hvatite se kola toga,  
 Od višnjega je ono Boga!"





Boško Obradović
SRPSKI ZAVET
SRPSKO NACIONALNO PITANJE DANAS
Srpski sabor Dveri
Beograd, 2010.



Tekst je preuzet iz knjige "Srpski zavet" s odobrenjem autora, književnika, Boška Obradovića.

Fotografija preuzeta sa interneta: autor Aleksandar Zec (nacionalni ansambl "Kolo" @ koncert Olivere Katarine, 19.06.2008)
3568  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzički folklor Srbije / Srbija — Narodni plesovi, igre i kola poslato: Februar 08, 2011, 02:35:45 pm
**

ETNOMUZIKOLOŠKE KARAKTERISTIKE


Srbija

Srbija se deli na dva glavna okolna područja, na istočnu i zapadnu. Ta prirodna podela datira iz vremena starih kultura koje su još pre dolaska slovena u ove krajeve dominirale na balkanskom poluostrvu: vizantijska na istoku i romanska na zapadu. Oba područja imaju ove zajedničke etnomuzikološke karakteristike:

a) kolektivan karakter narodne muzike;
b) muziku kao sredstvo za izražavanje poetskih oblika i osećanja;
c) sedeljke i posela na kojima se razvija kolektivna pesma i kolektivan rad;
d) otvoreno kolo u narodnim igrama;
e) dvoglasno pevanje u nekim planinskim predelima;
f) starinske čobanske instrumente: frulu (sviralu) i gajde, a u novije vreme i harmoniku;
g) melodije zasnovane na obradi monostiha;
h) trohejske akcente.


Iz Muzičke enciklopedije

[postavljeno 11.09.2007]
3569  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Rad na proučavanju narodne muzičke tradicije / Melografski rad prvih srpskih muzičara poslato: Februar 08, 2011, 02:04:28 pm
**

O RADU NA PROUČAVANJU NARODNE MUZIKE


Prvi srpski skolovani muzičar, Kornelije Stanković, savremenik Vuka Karadžića, veoma je brzo shvatio važnost i vrednost narodnih pesama u stvaranju nacionalne umetničke muzike Srba. Kao što je Vuk zapisivao narodne umotvorine, tako je Stanković, putujući po Vojvodini i Srbiji, beležio narodne melodije, dodavao im klavirsku pratnju, ili stvarao nove klavirske kompozicije na narodne teme ("Srpske narodne pesme" za glas i klavir), varijacije na temu "Što se bore misli moje" i druge) i izvodio ih na svojim koncertima. Među zabeleženim pesmama nalazi se i "Uskliknimo s ljubavlju". Ova najstarija srpska himna postala je popularna u narodu naročito početkom 19. veka i pevana je na svim svetosavskim školskim svečanostima. Tako ju je i Stanković čuo i zapisao posle jedne proslave u Beču 1858. godine.

Rođen u Budimu, školovan u Beču, Stanković je došao u Beograd sa naprednim idejama o stvaranju i popularizovanju muzike u mladoj srpskoj državi. Bio je osnivač Beogradskog pevaćkog društva, njegov dirigent i kompozitor.

Nežnog zdravlja, osetljiv i blage prirode, često je svoje savremenike podsećao na Šopena, pod čijim je uticajem bio sve dok nije, na jednom koncertu u Beču, čuo Lista. Kažu da ga je List toliko opčinio da je počeo da vežba po deset sati dnevno želeci da svira kao on. Ali, teška bolest ga je sprečila u mnogim planovima.

Korak dalje u razvoju srpske nacionalne muzike učinio je Stevan Stojanović Mokranjac stvaranjem nove muzičke forme za hor — rukoveti. Materijal za svoje "Rukoveti" Mokranjac je nalazio na terenu. Putujući po raznim krajevima, u kontaktu sa narodom, on je slušao, beležio, proučavao narodne napeve, a one najlepše i obrađivao. Kao rezultat jednog takvog putovanja po Kosovu komponovana je VIII rukovet sastavljena od četiri pesme. Zanimljivi su podaci koje daje Branislav Nušić o Mokranjčevom bavljenju na Kosovu. Nušić o tome piše: "Dva puta smo se sreli tamo dole, iza Kopaonika i Suhe planine. Jedanput je to bilo dosta davno, devedesetih godina, kada je Mokranjac objavio sedam svojih rukoveti, koje su plenile i osvajale širom Srpstva. Tada je sišao na Kosovo, gde sam ja boravio kao konzul, i probavio kao moj gost mnogo i mnogo dana, pribirajući građu za VIII rukovet. Organizovali smo tada zajednički rad, te svakodnevno pribirali sa pazara seljake i seljanke, dovodili iz grada i okoline starije ljude i žene, dobavljali iz raznih krajeva Kosova poznatije pevače, te je Steva probavljao sa njima od jutra do mraka, beležeći svaki ton i svaku varijaciju..."

Kao dirigent Beogradskog pevačkog drustva Mokranjac je izveo svoje rukoveti. Sa njim je ovaj hor postigao visok nivo izvođenja. Pored brojnih koncerata u zemlji, značajni su i oni u inostranstvu (Mađarska, Bugarska, Turska, Rusija, Nemačka). Tako je srpska muzika prvi put zazvučala u velikim koncertima dvorana Evrope.

Učenik Stevana Mokranjca, Stevan Hristić, uz Konjovića i Milojevića, jedan je od najznačajnijih srpskih muzičkih stvaralaca prve polovine 20. veka. On je u svojim delima nastavio vezu modernog muzičkog izražavanja i folklora srpskog i drugih balkanskih naroda. To je postigao naročito u svom baletu Ohridska legenda.

Živeo je i radio uglavnom između dva svetska rata delujući u Beogradu i kao stvaralac i kao organizator muzičkog života. Bio je osnivač Beogradske filharmonije, dirigent i direktor Opere posle Stanislava Biničkog, profesor na tek osnovanoj Muzičkoj akademiji, a posle II svetskog rata prvi predsednik saveza kompozitora Jugoslavije i član Srpske akademije nauka i umetnosti.


Gordana Stojanović & Nadežda Ćirić

[postavljeno 20.10.2008]
3570  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Rad na proučavanju narodne muzičke tradicije / Melografski rad prvih srpskih muzičara poslato: Februar 08, 2011, 01:58:42 pm
**

RAD NA PROUČAVANJU NARODNE MUZIKE


Od prvog sakupljackog interesovanja za narodnu muziku u XIX veku do danasnjeg kompleksnog proucavanja, ne samo sa muzikoloskog, vec i sa drustvenog-kulturnog aspekta, mogu se uociti nekoliko faza koje su formile put od srpske muzicke etnografije do etnomuzikologije. Prve zbirke narodnih melodija pojavile su se u XIX veku iz pera F. Mireckog, E. Kolarovica, A. Kalauza i dr., a posebno Kornelija Stankovica. Melografskom radu prvih srpskih muzicara treba dodati i rad hrvatskog muzikologa F. Kuhaca koji je u ono vreme zabelezio blizu tri stotine melodija iz Vojvodine i Srbije.

Od samog pocetka XX veka melografski rad postaje precizniji i sistematskiji, ali jos uvek predstavlja individualne napore pojedinih muzicara. Tom periodu pripada mesto Stevana Mokranjca, Vladimira Djordjevica i Zivojina Stankovica. Ako je u XIX veku rad na proucavanju narodne muzike predstavljao samo sakupljanje muzicke gradje i njeno belezenje, od pocetka XX veka pojavljuju se vec izvesna naucna nadgradnja u obliku etnografske dokumentacije (Z. Stankovic), prvih oblika sistematizacije i skromnih pokusaja muzicke analize (S. Mokranjac i V. Djordjevic).

Period izmedju dva rata doneo je mnoga zrelija shvatanja o znacaju rada na proucavanju narodne muzike, i dublja zahvate u materiju. Trojica istaknutih kompozitora, Miloje Milojevic, Kosta Manojlovic i Petar Konjovic, ulazu velike napore da proucavanje narodne muzicke tradicije uvrste u red naucnih disciplina. Tako je rad u ovom periodu bio pre svega obelezen neposrednim terenskim proucavanjem i prikupljanjem narodnih melodija. Pored toga pojavljuju se i znatan broj etnomuzikoloskih studija koje su tumacile i objasnjavale nasu narodnu muziku i sa aspekta tonske psihologije, estetike i istorijske muzikologije. Medjutim, krajnji ciljevi ovoga rada nisu bili usmereni ka iskljucivoj oblasti  nauke, vec umetnickom stvaranju. Ovom periodu pripada i ziva delatnost sestara Ljubice i Danice Jankovic na zapisivanju i proucavanju narodnih igara. One su ustanovile svoj poseban sistem zapisivanja pokreta, koji je obuhvatio oblik, tip, stil i tehniku igranja. Osam objavljenih knjiga sa vise od 900 zapisanih igara, sadrze i niz teoretskih clanaka i studija u kojima je narodna igra posmatrana i proucavana u citavom kulturnom konteksu. Etnomuzikoloski rad u posleratnom periodu predstavlja donekle prirodni kontinuitet predratnih napora, ali dobija i nove uslove za dalji razvoj.

Godine 1948. u Beogradu se osniva "Muzikoloski institut" u sastavu SANU, koji je u Srbiji prvo srediste organizovane naucno-istrazivacke delatnosti na polju srpske muzicke istorije i etnomuzikologije, muzicke teorije i estetike. Rad u "Odseku za muzicki folklor" (kasnije za etnomuzikologiju) pocinje sistematski da se razvija u pogldeu terenskih ispitivanja i snimanja narodne muzike, i u pogledu terenskih studija o karakteristikama srpske narodne muzike.

Sredisna licnost posleratnih proucavanaj narodne muzike bio je Miodrag Vasiljevic, ciji se rad razvio u tri nivoa. Metodom neposrednog terenskog proucavanja prikupljao je muzicku gradju svom potrebnom dokumentacijom. Sredjivanje te gradje i njeno melografisanje predstavljaju drugi nivo Vasiljevicevog rada. Izvanredni smisao za zapisivanje i preciznost u radu stvorili su cetiri zbornika sa oko 2000 melodija narodne muzicke tradicije Srbije, Makedonije i Crne Gore. Treci novo Vasiljevicevog rada nadovezuje se na prva dva i predstavlja logican produzetak rada istrazivaca-naucnika. Na osnovu dubokog poznavanja ne samo srpske vec i juznoslovenske narodne muzike, razvijaju se njegove teorijske rasprave o problemima ritma, tonalnih osnova i muzicke terminologije.

Dalji rad u oblasti etnomuzikologije postepeno se menjao. Muzikoloski pristup polako je ustupao deo svog mesta etnoloskom, odnosno istorijskim, kulturnim drustvenim i funkcionalnim dimenzijama i njihovim medjuakcijama, posmatrajuci i proucavajuci narodnu muziku kao sastavni deo narodnog zivota, kulture i ljudskog ponasanja. Tako se rad u ovom periodu usmerava na ispitivanje muzicke dijalektologije pojedinih srpskih etnickih oblasti u kulturnom konteksu, na proucavanju funkcionalnosti narodne muzike, njene tipologije i stratigrafije, prilazeci genetickim tumacenjima tamo gde je to moguce. Prilazi se takodje ispitivanju i tumacenju pojedinih muzickih svojstvenih idioma kao sto je sekundni dvoglas planinaca ili strukuralni odnos muzickog oblika i oblika stiha u njemu, itd.

Organoloski problemi posebno privlace paznju etnomuzikologa, utoliko pre sto se na tom polju u ranijim periodima veoma malo radilo. Sistematsko proucavanje srpskog narodnog instrumentarija obuhvata pojedine narodne instrumente koji su jos u upotrebi, a i one cije postojanje potvrdjuju arheoloska nalazista, fresko slikarstvo i ikonografski izvori.

Rad na proucavanju narodnih igara u ovom periodu okuplja postepeno vise mladih strucnjaka, sledbenika sestara Jankovic, njihove metode, pristupa i sistema zapisivanja. Prilazilo se pre svega detaljnijem belezenju i proucavanju narodnih igara pojedinih uzih etnickih oblasti Srbije. Visestruki aspekti proucavanja (istorijski, etnoloski, strukuralni, kinetografski, koreoloski, funkcionalni itd.) stvorili su bitne uslove za razvoj i primenu komparativnog metoda u ovoj naucnoj grani.


Muzička enciklopedija III

[postavljeno 10.11.2007]
3571  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / KUD "Stanko Paunović" Pančevo poslato: Februar 08, 2011, 01:34:17 am
*

KUD "STANKO PAUNOVIĆ" NAJBOLJI U SRBIJI


PANČEVO, 2. decembar 2010. (TV Pančevo) — Predstavnici Kulturno umetničkog društva "Stanko Paunović" NIS Rafinerije Pančevo, danas su imali svečani prijem u Gradskoj upravi. Povod prijema jeste najveći osvojeni uspeh ovog društva do sada, prvo mesto u Srbiji.

Na 15. po redu Festivalu folklornih ansambala kulturno umetničkih društava Srbije, koji je održan krajem novembra u Požarevcu KUD "Stanko Paunović" proglašeno je za najbolje u Srbiji.

Ovo je do sada najveći uspeh koji je KUD "Stanko Paunović" ostvario. Reč je o prvom mestu Folklornih ansambala u Srbiji. Ovo je bio četvrti krug takmičenja posle regionalne, opštinske i pokrajinske smotre. Među 18. ansambala mi smo bili najbolji u Srbiji i to zaista jeste potvrda našeg truda, rekao je Dejan Trifunović, umetnički direktor KUD "Stanko Paunović".

Ja sviram banatske gajde, to jeste specifičan i stari instrument koji niko u Pančevu ne svira. Ja sam imao razne seminare na kojima sam usavršavao banatske gajde, tako da ću i dalje nastaviti sa sviranjem, kazao je Tomislav Ćirić, član KUD "Stanko Paunović".

Zaista je dosta truda potrebno i mi tokom čitave godine vežbamo i spremamo se za takmičenje. Onda poslednja dva meseca pre nastupa malo učestimo probe i trudimo se da budemo maksimalno aktivni, kako bi pripremili koreografije i nošnje, rekla je Jelena Andrić, članica KUD "Stanko Paunović".
 
Gradonačelnica Vesna Martinović rekla je da je ponosna što Pančevo već dugi niz godina ima Kulturno umetničko društvo sa kojim se ponosi.

Niko nije u Pančevu iznenađen uspehom u ime Društva i u ime igrača i Grada kojio je ostvaren ali smo svi toliko bili obradovani, jer biti prvi u Srbiji ipak nešto govori, kazala je Vesna Martinović, gradonačelnica.

Prijemu su prisustvovali predstavnici Naftne industrije Pančevo, koji su i dugogoduišnji sponzori ovog Društva. Predstavnicima KUD "Stanko Pauović" pored svečanog prijema u Zelenom salonu Gradske uprave, upriličeni su pokloni.

 
KUD "Stanko Paunović" Pančevo | 02 decembar 2010
3572  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / KUD "Stanko Paunović" Pančevo poslato: Februar 08, 2011, 01:05:04 am
*

KUD "STANKO PAUNOVIĆ" — PANČEVO





Kulturno-umetničko društvo, "Stanko Paunović" osnovano je 1984. godine kao društvo železničara Pančeva. Od 1977. godine sponzor društva je Rafinerija nafte Pančevo, čiji je naziv dodat imenu društva.

Ansambl je učestvovao na međunarodnim festivalima u Poljskoj, Francuskoj, Grčkoj, Rumuniji, Slovačkoj, Belgiji, Holandiji, Ukrajini, Italiji, Švajcarskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Engleskoj, Kanadi, Turskoj, Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Češkoj, Sloveniji, Španiji i Portugaliji.

Najveći uspesi:


  • prvo mesto na festivalu folklora u Košicama u Slovačkoj
  • drugo mesto na svetskom festivalu folklora u Dižonu u Francuskoj
  • treće mesto na festivalu folklora u Samsunu u Turskoj i
  • treće mesto na festivalu folklora u Zakopanima u Poljskoj.

Ansambl je s uspehom predstavljao grad Pančevo i na mnogim festivalima u našoj zemlji, o čemu svedoči veliki broj osvojenih nagrada i plaketa.

Ansamblu je 2003. godine dodeljena nagrada grada Pančeva za izuzetna dostignuća u oblasti kulture, kao i zlatna plaketa Saveza amatera Srbije za 55 godina kontinuiranog i uspešnog rada.

U okviru KUD-a ,"Stanko Paunović" postoji 12 igračkih grupa, ženske i muške pevačke grupe, narodni orkestar, tamburaški orkestar i radionica za rekonstrukciju narodnih nošnji. Na repertoaru ansambla nalaze se koreografije iz svih etnokoreoloških oblasti Srbije.

Društvo je organizator dva međunarodna festivala: Festivala pevačkih grupa "Etno glas" i Festivala dečjih folklornih ansambala "Pančevo — grad igre".


KUD "Stanko Paunović" Pančevo
3573  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / KUD "Izvor" Pariz poslato: Februar 08, 2011, 01:02:58 am
**

KULTURNO UMETNIČKO DRUŠTVO "I Z V O R"


KUD "Izvor" Pariz na svom repertoaru ima sledeće igre:


ĐURĐEVDANSKI URANAK — Igre iz Podgrmečja
 
Dužina trajanja: 10 min
  
Specifična koreografija pod nazivom "Djurdjevdanski uranak" predstavlja običaje i tradiciju podgrmečkih Srba i zapadnih delova Republike Srpske. Igra se sastoji iz šest delova spojenih u jednu celinu. To su: Šetnja, Kolo oko stožera, Izvrnuto kolo, Devojačko kolo, Biračko kolo i Šestica. Uvodni deo koreografije praćen je tradicionalnim narodnim instrumentima, diplama i dvojnicama. Kolo "Šestica", praćena je tamburicom "samicom" dok se ostali delovi koreografije igraju bez muzičke pratnje uz karakterističan bat koraka i tradicionalno krajiško pevanje. Ritam, tj. teški bat nogu je veoma prepoznatljiv i rado se igra na području Podgrmečja i Krajine. Vrlo upečatljiva nošnja i stil igre navedenih krajeva privlači pažnju i pleni svojom karakterističnošću.


IGRE IZ BARANJE
  
Dužina trajanja: 8 min

Nastale su u plodnoj Baranji, koja se u letnjim mesecima zlati od žita i ispunjava zvucima pesama i devojačkih glasova. Mladići i devojke ovde igraju sa posebnom maštovitošću, prikazujući običaje stanovništva ravničarskog kraja od setve do žetve pšenice, kroz živu igru i pesmu sa prizvukom šaljivosti.

...Moja dika ore na volove
a ja idem i pevam za njime...



IGRE IZ ŠUMADIJE  
  
Dužina trajanja: 7 m. 40 s.

Neprevaziđene "Igrale se delije", bez kojih se Šumadija teško može zamisliti, "Moravca", bez kog se Šumadija ne može prepoznati i "Čačka" bez kog se ne može dočarati umešnost šumadijskog kola. Sve to začinjeno "Čarlamom" koja prati momačko udvaranje i prosidbu. Vrlo interesantna koreografija kroz koju su dočarane sve lepote Šumadije.


IGRE IZ OKOLINE GNJILANA  

Dužina trajanja: 10 m. 20 s.  

Koreografija puna simbola kojim se ističu skladni pokreti koji iskazuju ljubav, ponos i gordosr srpskog naroda Kosova. Ženska igra puna nežnosti, elegancije i blagih pokreta, dok u muškim igrama dominiraju pokreti snage i ponosa. Zajedno čine skladnu celinu sjedinjenu u bogatoj nošnji koja svedoči o vekovnom postojanju i običajima srpskog naroda na Kosovu.


ŠOPSKO TROJNO  

Dužina trajanja: 2 m. 30 s.

Ova impresivna i atraktivna igra potiče iz istočne Srbije. Muškarci u grupama od tri i izvode fantastične igre tog kraja koje su pune skokova i okreta u veoma brzom ritmu.







Fotografija 1: Nošnja sa Kosova
Fotografija 2: Nošnja iz grmečkog kraja


Kulturno umetničko društvo "Izvor" Pariz

KUD "Izvor" Pariz
3574  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / KUD "Izvor" Pariz poslato: Februar 08, 2011, 01:02:37 am
**


KULTURNO UMETNIČKO DRUŠTVO "I Z V O R" — PARIZ


Folklor pripada duhovnom blagu jednog naroda. U Srpskom narodu, narodni život se uvek oslanjao na narodne tradicije, na baštinu prošlih generacija, jer nema narodne budućnosti ako se prekine kontakt izmedju sadašnjosti i prošlosti.

U toj perspektivi, sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Vladike Zapadno-evropskog Gospodina Luke i zahvaljujući gostoprimstvu i velikoj pomoći Protojereja-Stavrofora Nikole Škrbića, starešine hrama Svetoga Save u Parizu, je stvoreno, 2004. godine, Srpsko Kulturno Društvo "IZVOR".  

Ambicija društva je da sačuva lepe folklorne tradicije Srpskog naroda, iz raznih krajeva gde žive Srpske duše, i da upozna mlade generacije Srpskog porekla koje žive u Francuskoj i u Zapadnoj Evropi o bogatstvu naših narodnih korena.
[KUD "Izvor" Pariz]



Kulturno umetničko društvo "Izvor" Pariz


3575  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / FA "Đido" Bogatić poslato: Februar 08, 2011, 01:01:37 am
**

FOLKLORNI ANSAMBL "ĐIDO" — BOGATIĆ









Vranjanske igre. — Igre grada Vranja prepoznatljive su po svom dostojanstvenom stilu sa primesama gordosti i žudnje. Uzdržljiv je kod igračica, dok igračima daje više slobode u stvaranju ličnih improvizacija. U novije vrijeme, uvođenjem limenih instrumenata opaža se izvesno ubrzanje tempa igranja.

Igre iz Šumadije. — "Šumadijsko kolo je gotovo uvek otvoreno i kreće se u desnu stranu. Držanje u kolu je za ruke i ređe za pojas. Kola su redovno mešovita. Igrači i igračice su naizmenično povezani. Većina kola su vedra, brza i sitna ali ima i dosta i 'šetanih' kola... U okviru osnovne šeme, koraci se kite improviziranim ukrasima. Odnos između muzičke pratnje i igre je gotovo uvek simetričan... Tehnika igranja se ne razlikuje kod muškaraca i žena, pošto žene igraju isto tako slobodno kao i muškarci."
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »