Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
276  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Gordana Stojićević Janković (1955) poslato: Mart 31, 2014, 08:24:06 pm
*
GORDANA STOJIĆEVIĆ:


TUGA SE NAJBOLJE LEČI PESMOM

Pevačica Gordana Stojićević govori za Novosti o muzici, odsustvu sa estradne scene i duetu sa ćerkom Lanom

Retki su pevači za koje se može reći da "miluju" glasom i pesmama. Takav epitet svakako zaslužuje Gordana Goca Stojićević. Muziku je zavolela još u detinjstvu, i to je bila ljubav na prvu pesmu. Sa 11 godina je osvojila prvu nagradu žirija na festivalu u Kučevu, a sa 15 pobedila na audiciji Radio Beograda. Pesme "Pusti me da nađem srcu lek", "Dobro jutro Šumadijo", "Pala ćuprija", "Ja ne mogu bez njega" i "Zagrli me i oprosti mi", samo su neki od hitova kojima je ova pevačica ostavila neizbrisiv trag u narodnoj muzici.

Dugo je nema u javnosti i retko snima albume. Ali, pesme se nije odrekla. U svom restoranu "LM", u beogradskom naselju Medaković, dva puta nedeljno peva sa koleginicama iz ansambla "Đerdan", čiji je nekad bila član. Goca Stojićević je nedavno snimila dva dueta, sa pop grupom "Radijacija" i ćerkom Lanom. Mada nije bila oduševljena što je njena mezimica odlučila da postane pevačica, na kraju je popustila. Njihova zajednička pesma zove se "Ništa više nije isto", a na početku intervjua za "Novosti", poznata pevačica objašnjava zašto se protivila ćerkinoj ideji da krene njenim stopama.

Nemam ništa protiv toga, ali nisam ubeđena da je pevanje danas sigurna profesija — kaže Goca. — Lana je student četvrte godine psihologije i mislim da nije pametno da zbog pevanja zapostavi fakultet. Voli muziku i izuzetno je talentovana. Svi žanrovi su joj bliski, ali njena želja je da se bavi pop ili arenbi muzikom. Nikad nisam forsirala i pritiskivala decu, već sam osluškivala njihove želje i usmeravala ih u tom pravcu.

Šta ste joj savetovali?

Prvenstveno mora da zna kakva iskušenja vrebaju u životu, a da ne pričamo o tome šta je čeka na estradi. Biće izložena raznim kritikama, jer kada ste na sceni, publika ima pravo da ocenjuje vaš rad. Danas je sve drugačije i nije važan samo talenat. Mlad čovek mora da upija i krade zanat od starijih i iskusnijih.

Zašto vas dugo nije bilo na muzičkoj sceni?

U penziji sam već nekoliko godina i sada se muzikom bavim iz hobija. Nema svrhe da se takmičim sa mladim pevačima. Svako vreme nosi nešto svoje. Ostvarena sam i nema razloga da se pojavljujem u medijima po svaku cenu.

Živite li isključivo od ugostiteljstva?

Može se tako reći, jer od penzije mogu da živim samo nekoliko dana. Povremeno i nastupam. U svemu treba imati meru. Čak i lek može da bude otrov, ako ga previše konzumirate. Petkom i subotom u restoranu "LM" imamo žive svirke, koje su najbolja antistres terapija. Ljudi se opuste, pa svi i zajedno pevamo. Jednom je dolazila i gospođa koja je psihijatar i rekla mi je da je moja terapija bolja od njene.

Da li je u vreme surove borbe za egzistenciju ljudima stalo do pesme?

Pesama i igara nikad dosta! Tuga se najbolje prebrodi uz pesmu. Ona je lek, hrana i napitak. Čak i kada vam nije do muzike, uz nju ćete zaboraviti probleme.

Jedna od vaših najlepših pesama nosi naziv "Zagrli me i oprosti mi". Kada ste poslednji put to nekom rekli?

Kada nešto pogrešno kažem, spremna sam da se izvinim. Lepa reč sve rešava. Zagrljaji su u našoj porodici gotovo deo svakodnevnog rituala. Kad dođem kući, prvo raširim ruke ka deci da ih zagrlim i poljubim. Kažu da je sirotinja izmislila duhovno bogatstvo da bi se tešila, ali ja ne mislim tako. Poštuj druge, da bi bio poštovan. Nije teško, potrebno je samo da se malo potrudimo.

Smatrate li da sve ređe izgovaramo "volim te", "zagrli me", "oprosti"...?

Nažalost, u pravu ste! Još bih dodala "hvala" i "izvoli". Ljudi sa takvim manirima i načinom izražavanja smatraju se čudacima, da ne kažem ludacima. Fascinirana sam takvim osobama. Retke su, a svaka retkost je dragocena. Mnogi danas jure za nečim, a ne znaju čemu teže. U tom haosu, zaboravljaju na prave vrednosti.


MUZIKA ZA GLEDANJE

Rekli ste da estrada danas deluje zastrašujuće. Šta je najgore?

Strašno je to što za pevanje nije dovoljan samo talenat i što se muzika više gleda, a manje sluša. Danas je poželjno da pesme budu što jednostavnije, što lakše za pevanje i slušanje. Ali i tu treba biti majstor, jer i takve kompozicije imaju vrednost. Na estradi ima svega i svačega. Od kvalitetnih pevača i pesama do koještarija. Jasno mi je da su druga vremena i da scena zahteva mnogo više od pevanja. Ja sam na početku karijere na sceni izgledala kao mrtav konj. Bilo me je sramota da se pokrenem, a kamoli da igram ili da se nasmejem. Smatrala sam da je to neprimereno. Trebalo mi je mnogo vremena da se oslobodim.

S. Dobrosavljević | 28.01.2014. | Večernje novosti
277  MUZIČKA ČITAONICA / Svaka pesma ima priču [poreklo pesme] / Kreće se lađa francuska [Tugovanka sa solunskog fronta] poslato: Mart 31, 2014, 07:51:10 pm
*

UTOPLJNE DUŠE

Pukovnika Branislava Milosavljevića je dirnula sudbina ranjenika koji su brodovima kretali u Tunis, i tada je spevao pesmu o lađi francuskoj.

Kada je u prvoj godini Velikog rata pešadijski pukovnik Branislav Milosavljević sa srpskom vojskom prešao Albaniju, stigao je na Krf i ubrzo se našao u grupi oficira koja je, septembra 1916, otišla u Rusiju i preuzela komandu u Srpskoj dobrovoljačkoj diviziji. Međutim, boljševička revolucija je naredne godine presudno uticala na to da se dobrovoljački korpus povuče iz Rusije i ode na Solunski front.
 
Vojnici i njihov komandant su prevezeni sa juga Rusije na sever, do luke Arhangelsk na Belom moru, odakle su brodovima otišli u Francusku. Odatle su dobrovoljci prevezena vozovima da bi se ponovo ukrcali na brodove i Sredozemnim morem stigli u Solun.


MOLBA SVETOM NIKOLI

Tu, u Solunskom polju, u logoru neraspoređenih oficira u Mikri 1917. godine pukovnika Milosavljevića je dirnula sudbina ratnih drugova, ranjenika i bolesnika, koji su ponovo prebačeni na brodove kako bi stigli u saveznički vojni logor i bolnicu u tuniskoj luci Bizerti. Spevao je "Izgnanike", a kada je stihovima dodata i melodija, pesma je postala najpoznatija srpska tugovanka iz Velikog rata "Kreće se lađa francuska". ...

Pukovnik Milosavljević je preživeo rat i ostao oficir, a 1922. godine pesmu je prvi put objavio u zbirci "Mač i lira" iz 1922. godine. Ali, u izdanju iz 1930. napominje se da "Ova pesma, danas svima poznata, peva se sa izmenjenim tekstom". Drugu verziju pesme je posle rata objavio i Nikolas Balon, pariski muzičar, koji je i komponovao rondo na ovu temu.

"Lađa se kreće francuska
sa pristaništa solunska,
transport se kreće Srbadi,
ranjeni, braća bolesni.

Moleše svetog Nikolu,
najveću silu na moru,
živi se vratili kućama.

Živela bratska sloboda!
Živela bratska Francuska!".

Ova verzija pesme nalazi se na francuskoj gramofonskoj ploči "Veliki rat", koja je snimljena čim je nastao mir, a peva je Živan Vasić.

Nastala je uoči velike ofanzive pod komandom francuskog maršala i vrhovnog komandanta na Solunskom frontu Franše D'Eperea, kada su na Vardaru, tom grudobranu od austrougarske vojske, zbog nedostatka prave sanitetske službe, ranjenici, među njima i srpski, bili izvlačeni sa ratiša i brodovima prevoženi u dobro opremljene bolnice južne Francuske, bolje opremljenim za lečenje. Brod je podigao sidro u Solunskoj luci. Ranjenici, iscrpljeni i izgladneli ječe, a more se sve više uzburkava i odvlači ih sa sobom, u neizvesnost, jer su lađe u tim ratnim godinama donosile ne samo život nego su odvodile i u smrt.

Lađe su bile sudbonosne za srpsku vojsku u Prvom svetskom ratu: značile su spas preživelih ratnika sa albanske Golgote, francuska lađa ih je odvezla na Krf i Vido, potapane su lađe srpskim junacima, ali su i dovodile srpske dobrovoljce iz celoga sveta da pomognu svojoj braći za oslobođenje. Na lađama su srpski vojnici umirali, sa njih su bacani u more. Na lađama su poslednji put marširali, pevali o rodnim selima, brdima i dolinama otadžbine. Lađe su služile da i ih vrate kućama. ...

M. Đorđević | 09.03.2012.
Deo teksta preuzet sa: Vesti online
278  MUZIČKA ČITAONICA / Svaka pesma ima priču [poreklo pesme] / Kreće se lađa francuska [Tugovanka sa solunskog fronta] poslato: Mart 31, 2014, 07:47:29 pm
*

KREĆE SE LAĐA FRANCUSKA
[TUGOVANKA SA SOLUNSKOG FRONTA]



IZGNANICI*
(Tugovanka sa solunskog fronta).

Sinje je more široko.
Široko, hladno, duboko.
Kreće se lađa francuska
Sa pristaništa solunska.
 
Odlaze moji drugovi,
Drugovi srpski vitezi,
U zemlju daljnu Afriku;
Svi nose tugu veliku.
 
Iz svoje zemlje prognani,
Po svetu blude mlađani;
Tuđino majko — maćijo,
zbogom za navek, Srbijo!
 
Pa kad se more zaljulja,
Mahnito silno udara,
Svi mole Svetog Nikolu,
njegovu silu na moru!
 
Mnogi će od njih biti plen,
Kad dođe švapski sumaren,
Mnogo je Srba propalo,
u moru hladnom, ostalo,
 
Šta li je Srbin zgrešio?
Bogu se uvek molio;
Sedam se leta borio;
U rovu slavu slavio.
 
Uzalud čekaš, majko ti,
Da ti se vojno živ vrati,
More je sito — miruje,
Jedinca tvoga — miluje.

Stihovi Branislav R. Milosavljević

___________

* Ova pesma danas svima poznata peva se sa izmenjenim tekstom.
   Spevana u logoru neraspoređenih oficira u Mikri 1917 godine


* * *

Kreće se lađa Francuska je poznata pesma, "tugovanka" sa Solunskog fronta. Spevana u Solunskom polju u logoru neraspoređenih oficira u Mikri 1917. Autor teksta pesme, a verovatno i melodije je peš. pukovnik Branislav Milosavljević. Izvorni naslov pesme je "Izgnanici"1. Pesmu je prvi put je objavio u zbirci "Mač i lira" iz 1922. godine2. U izdanju iz 1930. u napomeni ističe da "Ova pesma danas svima poznata peva se sa izmenjenim tekstom". [sr. wikipedia]

Reference
1 B. Milosavljević — Bard Jugoslavije, Mač i lira, drugo dopunjeno izdanje, Brod na Savi 1922, str. 128-129,
2 Mač i lira, Beograd 1930, str. 72.
279  MUZIČKA ČITAONICA / Svaka pesma ima priču [poreklo pesme] / Kako je nastao marš "Na Drinu" poslato: Mart 25, 2014, 04:12:40 am
*

KAKO JE NASTALA PESMA MARŠ NA DRINU


Čuveni "Marš na Drinu", tradicionalnu, popularnu koračnicu, koja je postala simbol hrabrosti srpske vojske u Prvom svetskom ratu, Stanislav Binički je, malo je poznato, komponovao u  — Valjevu. Prepoznatljivu kompoziciju posvetio je prvoj pobedi srpske vojske, koja je na Ceru do nogu potukla neuporedivo nadmoćniju austrougarsku armadu.

Činjenicu da je Stanislav Binički, poznati srpski kompozitor, dirigent i pedagog, vojni kapelnik, osnivač prvog Beogradskog vojnog orkestra i Muzike kraljeve garde, koji je sa Mokranjcem i Kostom Manojlovićem utemeljio Srpsku muzičku školu, "Marš na Drinu" napisao u Valjevu, iz zaborava je otrgnuo Zdravko Ranković, direktor i urednik Izdavačke kuće "Kolubara". Pripremajući veliki narodni kalendar "Kolubara" za narednu godinu, koji će biti umnogome posvećen i jubilejima Prvog svetskog rata, naišao je Ranković na taj zanimljiv podatak.

— Dimitrije Đorđević iz Paraćina, nekadašnji vojni muzičar, pre pola veka ostavio je pisani trag da je "Marš na Drinu" komponovan u Valjevu 1914. godine gde se Binički zatekao sa Vrhovnom komandom — kaže Ranković.

— Kao vojni muzičar srpske vojske za vreme Prvog svetskog rata, učenik Biničkog i njegov stalni pratilac, izneo je podatak da je marš komponovan kada je Kombinovani puk, pod komandom pukovnika Stojanovića u hrabrom naletu preko Drine proterao nadmoćniju austrougarsku vojsku. Marš je Binički posvetio tom puku i njegovom komandantu.

Docnije, na Solunskom frontu, kao i u vreme turneje srpske vojne muzike po Francuskoj, na kojoj je i Đorđević učestvovao, "Marš na Drinu" je dostigao takvu popularnost da su ga interpretirali i orkestri savezničkih armija. Cerska bitka vođena je od 16. do 19. avgusta 1914. godine, hrabri pukovnik Stojanović, koji se po nekim izvorima zvao Milivoje, a saborci su ga oslovljavali sa Brka, poginuo je na toj planini. Drinska divizija, koju su većma činili Valjevci, Užičani i Šapčani, uz zvuke "Marša na Drinu" 12. oktobra 1918. godine marširala je kroz tek oslobođeni Niš.

— Pre pola veka, "Marš na Drinu" Stanislava Biničkog bio je izuzetno popularan u mnogim evropskim zemljama — kaže Ranković.

— Kad je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu, švedskim i drugim skandinavskim izdavačima, zainteresovanim i za druga umetnička dela našeg podneblja, ova kompozicija Biničkog činila se povezanom sa Andrićevim romanom "Na Drini ćuprija". Gramofonske ploče sa "Maršom na Drinu" postale su istinski bestseleri. To umetničko delo izvođeno je u raznim aranžmanima i obradama.

I zaista, "Marš na Drinu", sem kao originalni sastav za vojni orkestar, našao se na repertoaru "Smaka", "Lajbaha", "Šedouza", Džonija Štulića... Tako je i u Srbiji naglo poraslo interesovanje za ovu koračnicu.

— "Marš na Drinu" postao je toliko popularan da je po njemu nazvan čuveni film Žike Mitrovića posvećen pobedi srpske vojske u Cerskoj bici - kaže naš sagovornik.

— Sem što je u ovom gradu napisana popularna kompozicija, veći deo filma Žike Mitrovića 1963. godine sniman je upravo ovde, u Tešnjaru, čuvenoj trgovačkoj staroj čaršiji. Tako je "Marš na Drinu" ostao sudbinski vezan za Valjevo...

DRAMATIČNA SEDNICA

Sem činjenice da je u Valjevu komponovan "Marš na Drinu", u kalendaru "Kolubara" za narednu godinu otkrićemo i da je ovde dva meseca 1914. godine izlazio prvi i jedini dnevni list u gradu "Velika Srbija" — kaže Ranković.

— U Valjevu, u zgradi sadašnjeg Višeg suda, održana je istorijska, dramatična sednica Vrhovne komande kojoj je predsedavao Aleksandar Karađorđević. Ne zna se i da je Slovenac Josip Jeras, profesor fiskulture u Valjevskoj gimnaziji, odbio poziv austrougarske vojske i priključio se Komitskom odredu vojvode Vuka, bio ranjen u borbama na Drini, prošao sa srpskom vojskom preko Albanije i između dva rata bio predsednik Udruženja Slovenaca dobrovoljaca učesnika Solunskog fronta.


UMALO HIMNA Pčetkom šezdesetih godina prošlog veka nastali su stihovi Miloja Popovića, novinara i pesnika, koji su često pevani uz ovu muziku. Prvi ih je izveo hor KUD "Ivo Lola Ribar" iz Beograda. Kasnije, devedesetih godina, kad je birana himna Srbije, u najužem izboru bio je - "Marš na Drinu". ...

B. Puzović | 24.11.2013. | Večernje novosti
280  MUZIČKA ČITAONICA / Svaka pesma ima priču [poreklo pesme] / Kako je nastao marš "Na Drinu" poslato: Mart 25, 2014, 04:11:07 am
**

Marš NA DRINU
poema: Miloje Popović
muzika: Stanislav Binički


Tiho spuštala se letnja noć
na Cer, na tu gordu planinu.
Čak i divlja zver gubila je smer
od čudnog straha
da će smetat' četama što kreću se bez daha.

Drini, Savi, svuda gde je plač
tamo hita britak, srpski mač,
samo laki bat
niko nikog zvat' te noći neće
dok se vojska s proplancima i brdima sreće.

Sred tog mraka
preko obronaka
svakog srce mori
svakom vatra u grudima gori
da se odmah bori.

U toj zemlji gunja, opanka
gde su zore večno crvene
nikad boj ne spi
a kad žito zri
tad bez prestanka
svuda se čuje pesma tanka, pesma od
uranka.

Jedan rat tek što je prošao
drugi je sa letom došao
tuđin je za tren
kao neka sen iz mrklog mraka
prekinuo letinu i pesmu devojaka.

Nije teško
za seljaka, đaka
za pravog junaka
iz veselja, kola devojaka
latit' se pušaka.

Borac svaki nema pušku, ne
ali nosi srce planine.
Borce, drži steg
tuđin će u beg se brzo dati
ponovo će sunce Šumadiju obasjati.

Zov junaka s bojne Drine te
sve se ori, sve do daljine.
Svuda, svaki puk
puške, trube zvuk i juriš pravi
pevala se pesma rata, slobodi i slavi.

Pucaj, momče
majka ti ne plaka
jer je kuća svaka
dala Ceru po jednog junaka
oca, sina, brata.

Na Cer, pođite sa snagom svom
znajte, vi branite rod i dom
svud' je poklič, zov
taj viteški kov starca, momaka
to je oganj što ga nose od svojih predaka.

U boj, krenite junaci svi
kren'te i ne žal'te život svoj
Cer da čuje tvoj, Cer nek' vidi boj
a reka Drina — slavu, hrabrost
i junačku ruku srpskog sina.

Napred borče
brani svoju zemlju
ne daj, nikad ne daj
za nju život uvek rado predaj
ali je nikom ne daj!

Poj, poj Drino, vodo hladna ti
pamti priče kad su padali
pamti hrabri stroj
koji je pun ognja, silne snage
proterao tuđina sa reke naše drage.

Poj, poj Drino, pričaj rodu mi
kako smo se hrabro borili
pevao je stroj, vojevo se boj kraj hladne vode
krv je tekla
krv se lila Drinom zbog slobode.


Youtube: Bora Dugić & Boban Prodanović — (Marš) Na Drinu
Youtube: Vlada Mikić & Radomir Percević — (Marš) Na Drinu
Dušan Jakšić — (Marš) Na Drinu

Više o kompozitoru Biničkom  
Više o autoru poeme Popoviću  
281  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Stari muzički instrumenti / Gusle poslato: Mart 18, 2014, 03:29:01 am
*

GUSLE U KULTU PREDAKA I KULTU POTOMAKA KOD SRBA


Odgovor na pitanje, postavljeno u naslovu našeg skupa, pokušaćemo da potražimo kroz sagledavanje uloge gusala u kultu kod Srba pre i posle Hrista, tačnije kroz pomeranje i prebražaj te uloge, koja je morala pratiti pomeranje i preobražaj samoga kulta. Kult je središnja žiža, sabirna tačka svih zajednica svih vremena, naroda i verovanja. Kult je razlog njenog postojanja i opstanka. Bez njega zajednica se pretvara u hordu, u čopor. Na drugoj strani, promena kulta dovodi do promene u razlozima postojanja zajednice, njenog krajnjeg cilja ili naznačenja, i posledično do promene u načinu na koji ona prolazi kroz vreme, narode i prostore. Smatramo, kao što ćemo to dalje detaljnije videti, da je sabirni kult Srba pre Hrista, bio, po promislu Božijem, priprema za prihvatanje vere u Hrista kao Sina i Slova Božijeg, kao našeg Tvorca, Iskupitelja, Spasitelja i konačno Sudiju, odnosno, da bez tog prehrišćanskog kulta ne bi bilo ni našeg pravoslavnog hrišćanstva. Zato ćemo praćenjem razvoja kulta kod Srba pre i posle Hrista, kao i uloge gusala u njemu, moći da odgovorimo na pitanje da li su Srbima gusle danas potrebne, da li mogu bez njih da sačuvaju i ostvare svoje krajnje, tačnije, večno naznačenje. Već sada, na početku, možemo delimično odgovoriti tvrdnjom da se mi Srbi danas možemo odreći gusala, da ih zaboravimo, da ih ne sačuvamo, samo pod jednom uslovom: da nam više ne treba pravoslavni kult, kao najdonji, krajeugaoni i završni kamen građevine večnog života, razlog našeg jučerašnjeg, današnjeg i večnog postojanja.

Kod prehrišćanskih Srba najvažniji kult je bio kult predaka, ili kult pokojnika, odnosno, u početnoj i ishodišnoj tački pamćenja — kult rodonačelnika. To znači da su Srbi pre Hrista razlog svog postojanja imali u prošlosti, u mitologizovanom rodonačalniku, koji je u kultu dobijao mitska, herojska, božanska svojstva i moći. Kultom se stalno obnavljalo sećanje na rodonačelnika, koji stoji na početku istorije zajednice. U slovenskoj mitologiji predak Slovena i Srba je bio Dažbog (Dajbog, Dabog), koji se pretvarao u vuka, totemskog pretka Srba. Kao i svi nehrišćanski narodi i religije, Srbi nisu mogli da razreše problem smrti, i nalazeći se u klopci, krugu vremena, tj. sudbine, oni su pomoć tražili od predaka koje su morali da umilostiljuju. Tako se precima spremaju gozbe prilikom sahrana, Zadušnica, takva je slavska i večera na Badnje veče. Prema Čajkanoviću polaznik na Božić je mitski predak koga treba darivati i umilostiviti. Kum je takođe mitski rodonačalnik roda, koji bi davao imena deci, venčavao, umirivao krv, a njegova uloga u kultu pokojnika je polaganje "kumove slame" ispod groba, da bi duša pokojnika imala lakši prelazak na onaj svet. U nemoći da razreše budućnost, Srbi pagani su sve svoje moći okretali prošlosti, i, kao što smo rekli, kultom predaka su objavljivali kult prošlosti, a u samoj suštini — kult smrti.

Pri tačnijem određivanju uloge gusala u kultu predaka, tj. pokojnika, kod prehrišćanskih Srba, poći ćemo od činjenice da su se sanduci za pokojnike i gusle izrađivale od javorovog drveta, veoma važnog u kultu predaka: "Sine mili, je l' ti zemlja teška, / Il' su teške daske javorove", kako peva narodna pesma. Čajkanović pominje javorove, jovove ili zlatne jabuke, "koje u nepristupačnoj šumi čuva zmija ili aždaja", i njihovo podsećanje "na jabuke hesperida i na plodove sa drveta života u raju (koje je, u prvobitnom mitu, takođe čuvala zmija)", upućuje na mogućnost da je javor u izvornoj mitologiji kod Srba imao ulogu rajskog drveta života. Zato je polaganje pokojnika u izdubljeno deblo javorovo, ili u sanduk napravljen od njegovih dasaka, trebalo da upokojenom daruje besmrtnost.

Budući korotni instrument, gusle javorove u kultu pokojnika, odnosno, predaka, imaju istu ulogu kao i sanduk od javora. Sanduk u prehrišćanskom kultu ima istu onu ulogu koju ima kivot (κίαωτος — kovčeg, sanduk; λειψανοθήκη — moštohranilica) u hrišćanstvu, da sačuvaju mošti, moći, tj. telesne ostatke pokojnika. Starosrpska reč sahraniti znači sačuvati, izvorno sačuvati hranu. Sanduk od javora je trebalo da sahrani, sačuva telesne ostatke pokojnika, a gusle, od istog drveta, su trebale da sahrane, sačuvaju sećanje na njega, tj. na sve pretke. Ono što je sanduk bio u materijalnoj, to su bile gusle u duhovnoj sveri. Kao korotni instrument gusle su nad pokojnikom izražavle bol i tugu bližnjih zbog rastanka s njim, a potom su imale da sačuvaju sećanje, pamćenje na pretka, time što bi u dane pomena podsećale zajednicu na njega, odnosno, podsećala bogove koji su trebali da se staraju o duši pretka. Dakle, gusle su u najvažnijem kultu kod prehrišćanskih Srba, kultu pokojnika i predaka, imale središnju ulogu čuvanja sećanja na pretke, odnosno podsećale zajednicu na izvor ili razlog njenog postojanja, koji je bio pohranjen u mitologizovanoj prošlosti, oličen u oboženom rodonačalniku. Prema tome, gusle su kod Srba čuvale pamćenje na njihovo božansko poreklo. Ako je naša pretpostavka da je u srbskoj mitologiji javor označavao drvo života, onda su gusle pamtile večni život, tj. besmrtnost, a u drugom, prenosnom i dalekom smislu, gusle su pamtile naše i svečovečansko edemsko poreklo. U krajnjem, krajnjem smislu, poj gusala je bio daleki, daleki odjek, lelek nad sudbinom rodonačelnika čitavog čovečanstva — palog praoca Adama, koji je imao, podsetimo se, svojstva boga po naznačenju, po daru; naime, Adam je stvoren da bi postao bog, što on, nažalost, nije ispunio.

Po primanju hrišćanstva gusle svoju središnu ulogu u kultu kod Srba nisu izgubile.

Zahvaljujući kultu predaka, kultu rodonačelnika, koji ponovo treba da dođe u središte zajednice, Srbi su u Hristu prepoznali Boga i Adama. Hristos je uzeo Adamovo telo, i ono što stari Adam nije mogao, učinio je Novi Adam: otelotvorio se, pristao da bude žrtvovan, umesto da mu se prinesu žrtve, Tvorac Drveta života legao je u sanduk napravljen od javora — drveta života, i iz njega ustao, pobedivši smrt, koja je u grobu predaka bila sahranjena. I gusle javorove, koje su do tada imale da objavljuju samo leganje predaka u grob, u sanduk od javora, sada su po prvi, ali ne i poslednji put, objavile nečije ustajanje iz sanduka: ustajanje ili Vaskrsenje Hristovo iz mrtvih. U središte zemlje je pobodeno i uspravljeno novo Drvo života — Časni i Životvorni Krst, i na njemu plodovi, hrana besmrtnosti, Telo i Krv Gospodnja, kao ispunjenje arhetipskog javora — drveta života i zlatnih jabuka na njemu.

Ono što je našim precima pre Hrista bilo nemoguće, sada je, zahvaljujući Hristu, bilo moguće: bila je omogućena pobeda nad vremenenom, izlazak iz začaranog kruga sudbine, bila su otvorena vrata ka budućnosti, ka večnosti; od robova prošlosti i vremena postali smo gospodari budućnosti i večnosti. Pre Hrista u grobove smo polagali smrt i prošlost, a posle Njega vaskrsenje i budućnost. Došlo je do zamene kulta: umesto kulta zaveta pretku, mitologizovanom bogu-rodonačalniku, u središte zajednice Srba došao je kult Zaveta istinitom Bogu. Kult smrti zamenjen je kultom vaskrsenja. Pre Hrista, Srbi su žižu svoje zajednice imali u pretku, u praocu, dakle, u prošlosti, i iz njih, iz pretka i prošlosti, crpeli razlog za postojanje zajednice, a posle Ovaploćenja Sina i Slova Božijeg, svoj smisao premeštaju sa prošlosti na budućnost, ne umanjujući značaj prošlosti. Kult zaveta vernosti precima zamenio je kult Zaveta vernosti Hristu, koji je Sobom, kao Novi Adam obuhvatio i praoca Adama, i u njemu sve pretke. Početak Novog Zaveta je u prošlosti, ali je njegovo konačno ispunjenje u budućnosti, budućnosti kojom se ne ukida prošlost, već se ona njome obuhvata i ostvaruje, budućnosti u kojoj se preci i potomci objedinjuju.

O svemu tome gusle su nesumnjivo pevale, ali je malo šta od toga do nas stiglo. Vreme gusala dolazi tek na kraju srednjeg veka, kada je od zaborava trebalo sačuvati pamćenje da je čitavo jedno pokolenje predaka čitavo jedno Polje pretvorilo u jedan zajednički sanduk, kivot od javora. Pogotovo zato što je duhovnu pobedu u bitci na tom Polju pratio vojni i državni poraz, pa nad kivotom 500 godina nije bilo obeležja. Zato je glas struna spojio klik zbog pobede i lelek zbog poraza. I tako, evo, sve do naših dana gusle javorove pamte i objavljuju najveći javor-kivot srbskog roda na Polju kosova. Svedoče veru da će kao što je u Časnom i Životvornom Grobu Gospodnjem život pobedio smrt, isto biti i sa Kosovom. Da ono, silom vere u Hrista, mora vaskrsnuti, jer se u kultu Hristovom objedinjuje i spaja kult predaka i kult potomaka, sve i sva u vaskrslom životu, kome smrt više ne može nauditi.

Danas, kada nam polako sve uništavaju i za kraj ostavljajući najvrednije — kult Zaveta sa Hristom i hristonosnim i hristolikim precima, nastupilo je ponovo vreme gusala. Javorovi sanduci i gusle javorove, naši grobovi i naš lelek i klik, naše su najbolje i najduže pamtiše. Oni su pamtili i ono što je bilo pre Hrista, pamtiće i ono što je u Hristu večno: besmrtni život. Zato bi u osnovi odgovora na pitanje postavljeno u naslovu našeg skupa trebalo da bude misao da pamtiša mora da postoji do momenta ispunjenja onoga što on pamti. Drugim rečima, ono što pamti večnost mora da postoji dok večnost ne stigne. Zato se, dakle, ne moramo plašiti: Srbi će sačuvati gusle — pamtiše i glasonoše večnosti, jer iz blagoslovene samobrige žele da sačuvaju sebe za večnost, koja u sebi objedinjuje i kult predaka i kult potomaka, prošlih i budućih naslednika nebeskog Rajskog vrta.

Protosinđel dr Nikodim (Bogosavljević)
Hoće li Srbi sačuvati gulse kao što su gusle sačuvale njih : zbornik radova
Izdavač: Društvo guslara "Nikola Tesla" Obrenovac
Obrenovac — 18.02.2012. god.
282  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Stari muzički instrumenti / Gusle poslato: Mart 18, 2014, 03:12:38 am
**

ZLATNI ZVUCI SRPSKOG DUHA

                                                 Sjajni hrame, u kom Srbin čuva
                                                 Svoje ime, svoj amanet sveti,
                                                 Oj, vi gusle, od javora suva,
                                                 Vašem zvuku moja duša leti.

                                                                            (Aleksa Šantić)


U godini kad su gusle, zajedno sa još dvadeset šest elemenata naše duhovne baštine, ušle u prvi Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, u izdanju novosadskog Prometeja (2012) pojavljuje se, evo, zbornik (almanah) Dejana Tomića ''Gusle u stihovima srpskih pesnika''.
 
Vekovna tema koja predstavlja samu srž srpskog narodnog bića oličenu u amblematičnoj snazi gusala, našla se u spektru interesovanja ovog kulturnog poslenika i publiciste, retkog i dragocenog u više mahova. Nakon niza sličnih poduhvata, Dejan Tomić je znao da bez teme o guslama njegov saakupljački rad bio bi okrnjen za sva vremena.

Postoji podatak da je Stefan Nemanja u 12. veku guslama dočekao u Nišu Fridriha Prvog Barabarosu gde su razgovarali o saradnji u krstaškom ratu. Barbararosa je bio udivljen zvučnom mistikom gusala i pevanjem. Gusle se prave od javora, što nije nimalo slučajno, jer to drvo u srpskoj prethrišćanskoj religiji nosi kult predaka, ima simboliku koja ga povezuje sa iskonom.

Gusle nisu samo predmet, već pre svega medij preko kojeg su saopštavani i opevani važni događaji iz srpske istorije. S kolena na koleno, oni su upamćeni kao epska poezija koja je, konačno, u 19. veku, zaslugom Vuka Karadžića i zapisana. Pevanje uz gusle naročito je vezano za teme iz ropstva pod Turcima, ali i za druge potonje motive.

U nizu otkrića i iznenađenja koja donosi zbornik Dejana Tomića jedno zaslužuje poseban osvrt. U prilozima pronalazimo gusle u stihovima Omer-bega Sulejmanpašića (1870—?), Avde Karabegovića (1875—1908), Ćazima Ćatića (1878—1915) i Osmana Đikića. To su autori iz vremena kada nije postojala muslimanska nacija stvorena u Jugoslaviji komunističkim dekretom posle Drugog svestkog rata.

Iz pevanja ovih autora vidi se da su, kroz gusle, svesni svoga srpskog porekla i da se, ustvari, tako izjašnjavaju — kao Srbi muhamedanske vere. Osman Đikić svoju pesmu naslovaljava: ''Pjesma Srbina muhamedanca Crnoj Gori.'' A Ćazim Ćatić kaže: ''Ja sam Srbin — gusle imam,/ uz njih tio popijevam,/ i ljubavlju prema Srpstvu/ svoje pjesme zagrijevam./ Slavim Marka i Miloša,/ Slavim hrabrog Đerzeleza: /imam njinu uspomenu,/ Britki handžar oštra reza.'' Svesni jednog i drugog, poput Meše Selimovića mnogo godina kasnije: ''Potičem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin.''
 
Nova knjiga Dejana Tomića, uz narodnu poeziju, donosi dragocenu lepezu stihova srpskih pesnika, poznatih i anonimnih, antologijskih i onih koje je vreme progutalao. Upravo iz toga razloga, iz slike krajnjih pesničkih raspona i doskoka, čitaocu je data mogućnost da relativizuje kanonizovane literarne vrednosti i pronađe zlatna zrnca srpskog duha i jezika tamo gde je prašina već uveliko pala. Nema sumnje da će ovaj projekat imati svoju misiju i značaj u našoj kulturi i šire, otvoriti konkretnu riznicu zapretenog poetskog blaga, demistifikovati malograđanski pežorativni odnos prema guslama i biti bogat bedeker kroz prohujala stoleća u zvuku i daru pesničkom. Kao što je sačinjena sa snažnim motivom i nadahnućem, tako će ova i knjiga u rukama čitalaca trajati u neprestanom otkrivanju novih detalja od životnog značaja, a u dubokoj veri i neugasloj ljubavi prema guslama.


Nenad Grujičić

(Izgovoreno u Matici srpskoj 25. aprila 2013.)




25. april 2013. Na promocija zbornika ''Gusle u stihovima srpskih pesnika'' Dejana Tomića, u Matici srpskoj.
O knjizi su još govorili Rajko Petrov Nogo, Ljubomir Zuković i Zoran Kolundžija. Stihove iz knjige je kazivao dramski umetnik Miodrag Petrović.
283  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Petar Tanasijević (1932—2016) poslato: Mart 18, 2014, 02:25:37 am
*
PETAR TANASIJEVIĆ:


HITOVIMA GREJE DUŠU

Jedan od naših najznačajnijih i najplodonosnijih kompozitora. Njegove tri pesme nalaze se među 50 najboljih 20. veka

Da nije bilo dede Sime, ovaca koje je čuvao i jedne ruže, Petar Pera Tanasijević (82) možda nikada ne bi postao čuveni kompozitor, tekstopisac i pevač. Ali bilo je i dede Sime, i ovaca i ruže, a pre svega nesvakidašnjeg talenta, pa je tvorac neprolaznih pesama "Jutros mi je ruža procvetala", "Varaš me, varaš me", "Od izvora dva putića", "Čaj za dvoje"... napisao oko 700 narodnih kompozicija, muziku za film "I Bog stvori kafansku pevačicu" i kultnu seriju "Kamiondžije", i prodao više od 12 miliona ploča!

Prvu pesmu napisao je 1952. godine "Spustila se jesen po poljima", koja je kasnije našla mesto u knjizi Ivana Cenerića "Lira od 1.000 najboljih narodnih pesama". Dve godine kasnije, na prvom studentskom festivalu, u duetu sa bratom Draganom osvaja prvo mesto i tada sve počinje... Njegove kompozicije "Od izvora dva putića", "Jutros mi je ruža procvetala" i "Godine su prolazile" uvrštene su među 50 najboljih pesama 20. veka!

Tanasijević nas, sa suprugom Desom i ćerkom Marijom, dočekuje u stanu na Konjarniku. Vitalan, pričljiv i duhovit. U sobi okićenoj nagradama (a imao ih je u karijeri više od 30), LP pločama, starim fotografijama i sećanjima koja sežu daleko, Petar nas vodi tamo gde je sve i počelo — u Smederevsku Palanku.

Odrastao sam tamo gde su bili najbolji tekstopisci, muzičari i pevači. Možda je to i uticalo da kasnije nadogradim ono što sam želeo. Pored moje kuće živeo je Mija Krnjevac, svirao harmoniku sa njegovim ocem Acom, bio je neki Draga Kec, najbolji harmonikaš u Srbiji, pa njegov brat, takođe harmonikaš. A i moji su svi bili muzičari, i deda, i baba... Majka je pevala fenomenalno. Voleo sam da ih slušam, ali nisam ni sanjao da ću krenuti tim putem. Pevao sam uz njih, dok mi deda nije rekao: "Ti, bre, pevaš samo staro! Imaš li neku svoju pesmu?" Zafrkavao me, ali sam pomislio da je možda i u pravu.

Znači, deda Sima je "isprovocirao" vaš talenat?

Jeste. Tada smo se svakog petka okupljali kod Krnjevca. U dvorištu jedna kuća i livada, nikakav luksuz. Cela Šumadija, od Topole pa do Požarevca, tu je dolazila, svirala i pevala. Dragiša Nedović, Obren Pjevović, neki harmonikaš iz Paraćina... I ja sam uvek bio tu. A onda, dok sam se jednog dana po kiši vraćao sa ovcama, napišem "Divlje ruže". Gledam kiša pada, jedna ruža ostala, kisne sama, a meni žao. I dok sam stigao do kuće, nastali su stihovi "Da li znadeš, sunce milo, gde mi draga hladuje"...

Ali ste u muzički svet ušli kao pevač?

Pevao sam s bratom još u gimnaziji. Tada je u Palanci bilo KUD "Abrašević", Krnjevac je bio vođa grupe "Kvartet gitara". Pevušili smo, išli od sela do sela, pevali po raznim domovima kultura, zarađivali pare... Tada je "dvojka" bila u modi, lagana da bude pesma. Išli smo na vašare, proslave, obično oko crkve su se održavale igranke... Mnoge stvari sam tada pamtio, pa koristio kad sam došao u Beograd.

Sa bratom ste učestvovali u radio emisijama, koje su se tada emitovale uživo?

Da, nije bilo magnetofona da bismo vraćali. Bile su audicije na kojima se nije tolerisala ni najmanja greška. Ako kiksnete, skidaju vas tri meseca s programa. Nije bilo kao danas. Pevaju celu pesmu za pola tona niže ili više, i nema veze. Al' dobro, brat i ja smo gurali polako, mada je Carevac govorio da "malo zavrćemo", al' Đorđe nas je pravdao time da smo iz Šumadije.

Kroz kakve je filtere tada neko morao da prođe da bi snimio ploču?

Kontrole na radiju su bile rigorozne, imali su čoveka koji je pregledao tekstove, pa se tek posle išlo kod producenta Miće Đorđevića, da snimite ploču. Bilo je teško, ali dobro. Tad su na radio mogli samo oni koji ne pevaju u kafani.

I tu se znao red?

Da. Prvo je bio Radio Beograd, pa kafana, pa vašari. Takav je bio raspored. I nije bilo mešanja. Recimo, Toma Zdravković je bio izvanredan, ali je pevao malo španski. Da sad živi, bio bi opasan, ali onda kad se pevalo čisto narodno, nije. On, Cune, Tozovac... pevali su u kafani. Ali posle smo Tomu izvukli, pa je bio u našoj grupi, kod Krnjevca. Pevao je španske, a ja napolitanske i narodne pesme.

A onda ste napisalii danas čuvenu pesmu "Od izvora dva putića"?

Prvo sam pevušio, a onda sam se osmelio, i kolege su me ohrabrile, da počnem malo i da komponujem. I napišem "Od izvora dva putića". Odem na Kordun, moja supruga je odatle, fino vidim jedan izvorčić na dve strane i napišem je časkom.

I tom pesmom proslavite Lepu Lukić, čije ime neizostavno ide uz vaše?

Našao sam je na "Župskoj berbi", u Aleksandrovcu 1963. Vozimo se, a ona mi celo veče iza leđa peva "U sokaku komšija mi...". Kažem joj: "Dosta, bre, mala, prekini", a ona stidljivo odgovori da samo tu pesmu zna. Ali je Lepa bila jedini alt. Nada Mamula u Bosni, a Lepa u Srbiji. Sve druge su bile soprani. Kad sam je čuo, zaprepastio sam se. Tada sam mom kolegi tekstopiscu Mići Milutinoviću predložio da napišemo nešto za Lepu. Pozvali smo je posle godinu dana u Beograd, snimila je pesmu, i bez ikakve audicije bila primljena u Radio. Pesma je u narodnom duhu, sačuvala je one fine motive, nema ničeg modernog i dosadnog. Posle me terao Đavo da sretnem Silvanu Armenulić, pa sam i sa njom napravio duet, ali nisu hteli da je prime, jer je ona tada pevala kod "Londona".

Sarađivali ste i sa Bebom Selimović?

Jesam, slučajno. Nju je znao direktor "4. jula", lista Jugoslovenske narodne armije. Pitao me je hoću li ja da napišem muziku na njegov tekst. Bebi se dopalo, došla je kod mene i snimili smo "Kako srcu svom da kažem da te ono više nema."

Jesu li se tada naplaćivale pesme, kako je to funkcionisalo?

Morao je da vam se dopadne pevač, a novac smo dobijali od autorskih prava. Pesme se nisu naplaćivale, a mehanička prava smo primali svaka tri meseca. Za pesmu "Od izvora dva putića" sam preko SOKOJ-a za tri meseca dobio 16 miliona.

Dobijate li danas tantijeme od vaših pesama?

To je čudo, ali stižu regularno. Na godišnjem nivou to su male pare, oko 1.500 evra. Ali to je za pesme koje su se vrtele mnogo, mnogo davno. Neka dama iz Švedske je snimila pesmu koju je pevala Dušica Bilkić "Idu putem dvoje, ne govore"... I za nju sam dobio novac. Čak mi je prošle godine, a i ove će, stigao novac iz Mađarske, preko EU. Zamislite, oni vode računa o našim pesmama, sve beleže i meni pošalju oko 2.000 evra.

A ovde niste dobili ni nacionalnu penziju.

Ne, al' dobro, ima tu svačega, nema veze. Zadovoljan sam što sam napisao toliko, valjda će neko nekad to ceniti.

Napisali ste na desetine bezvremenih pesama?

Imam sad i na Radio Beogradu oko 70 numera koje su primljene kao trajni snimci i stalno se vrte, kao da su narodne. Ali, nije tada baš tako izgledalo, iako sam od početka želeo da ostavim nešto za budućnost, da ne bude popularno samo mesec-dva. "Jutros mi je ruža procvetala" sam, recimo, napisao 1959, a na Radiju Đoka kaže: "Ko to napisa?". Mislim ja sad će da me pohvale, kad oni kažu da imaju ruža koliko hoćeš i da im ne treba još jedna. Snimimo je ipak, Milica Popović je pevala, ali ja kažem bratu da ne govori da smo mi autori. Tek posle tri godine, kad se SOKOJ javio da nam isplati honorar, morao sam da "priznam" da je moja.

Kako je i kada došlo do urušavanja i potpunog preobražaja novokomponovane muzike? Da li je to momenat kada zabavnjaci počinju da uzimaju elemente iz narodne muzike?

To je bilo početkom osamdesetih godina. Do tada je Radio imao godišnji Sabor, gde se pevalo najbolje od najboljeg, a onda ga je Salih Nuši iz Prištine zabranio. Tad je počelo da se taloži sve i svašta. I sad kad razmišljam o turbo-folku... Vidite, mi polako odlazimo. Ne razumemo mladu generaciju, kao što ni nas nisu raumeli oni pre nas.

Da li je samo vreme bilo drugačije ili i ljudi?

Sve je bilo drugačije. Mi smo se družili, poštovali, razmenjivali ideje, čitali jedan drugom pesme, pazili jedni na druge... Obren Pjevović, Nedović, Mića, braća Spasojevići, Aca Stepić... Zajedno smo i nagrade "trošili". Događalo se da, na primer, ja dobijem prvu nagradu, a onaj iz PGP mi priđe i šapne: "E, pazi, koverat je prazan". Potrošili već, nema veze. Samo se zahvalim i ćutim.

Ima li danas talentovanih pevača i tekstopisaca?

Mnogo ih je dobrih. Rada Manojlović lepo peva. Adila uživam da slušam, i Milana Topalovića Topalka. Zahar je dobar majstor, pa Braja. Ipak mi se učini ponekad da neki pevači pevaju stalno jednu istu pesmu. Ne može da se piše ono što se ne proživi. Mora čovek da prođe kroz taj život... Danas, kao da svi negde žure, pa u toj žurbi nema ni prvog, ni drugog dela pesme, prave ih naopako, pesme su nagomilane i natrpane.

Kako sada provodite dane?

Malo je te bolesti, srećom, nemam problem ni sa čim osim malo sa očima, sputavaju me, pa moram da pazim u koje vreme pišem. Možda sam i na mog dedu Simu, gurao je do 94. godine. Ali, i pisanje je kao neka bolest. Počeo sam u 18. godini, sad mi je 82. Kako da prestanem? Život je bogat i kad bih se još jednom rodio, čini mi se da ništa drugo ne bih umeo, nego olovku i papir u ruke i sve, još jednom, isto.



ĆERKA Pričala mi je supruga njen život i događaje, sve sam beležio i kad oni svi zaspe, ja pišem. Kad mi se rodila ćerka Marija, bože koliko sam tekstova napisao, puna ih je kuća bila. Tada sam napisao i "Kćeri moja milija od zlata". Mariji sam kasnije kupio klavir, ali nisam hteo da se bavi muzikom. Moraš ili da budeš prvi, ili nemoj da čaprljaš tek da bi se našao tu. Onda je završila pravni fakultet, međunarodno i američko međunarodno pravo.

ANDRIĆ Godine 1972. mi je tadašnji ministar prosvete Vojislav Marković rekao da je Ivo Andrić pohvalio moju pesmu, za koju je tekst napisao Blagoje Popović — "Ne pitaj me" ("Vremena su prošla stara i sa njima običaji, ne kriju se više, nano, kao nekad osećaji"). Po Andriću, stihovi iz te pesme su adekvatno odražavali zbivanja i osećanja našeg mentaliteta. Nema mi draže nagrade od Andrićeve pohvale — priznaje Tanasijević.

PESME Ovo su samo neke od pesama koje je komponovao Petar Tanasijević:

— "Oj, mjeseče, zvezdo sjajna"
— "Čaj za dvoje"
— "Dva oka njena"
— "Idu putem dvoje, ne govore"
— "Đurđija"
— "Ne živi se hiljadu godina"
— "Šumadijo zelena livado"
— "Moj Dragane"
— "Godine su prolazile"
— "Poljubi me dragi"


Katarina Joković | 16.10.2013. | Večernje novosti
284  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Petar Tanasijević (1932—2016) poslato: Mart 18, 2014, 01:31:04 am
*
Tako je počelo — PETAR TANASIJEVIĆ


NAŠAO PUT ZA LEPU LUKIĆ

Pre 45 godina komponovao "Od izvora dva putića" čime je ispunio obećanje mladoj pevačici da će je izvući iz kafane. Vrata Radio Beograda bila mu širom otvorena nakon što je Ivo Andrić pohvalio njegovu pesmu "Vremena su prošla stara". Prvo naučio da svira saksofon. I Silvana Armenulić mu se podvukla pod kožu.

Autobus za Župski Aleksandrovac bio je u jesen te 1964. godine prepun estradnih umetnika, pevača, muzičara i kompozitora, koji su hitali na manifestaciju Župska berba grožđa da bi uveče održali zajednički koncert. Iza Petra Tanasijevića, kompozitora i pevača, sedela je mlađana Lepa Lukić i pevušila neku pesmicu koja mu je išla na živce. Petar joj je odbrusio: "Prestani, sačekaj da stignemo u Župu, pa pevaj do mile volje!" Lepa ga je samo "belo" pogledala i nastavila da peva. Bio je to susret za koji i Lepa i Petar uvek kažu da ga je režirao sam Bog. Petar nastavlja priču:

Kada smo stigli, raspitao sam se ko je ta mlada nevaspitana devojčica. Rekoše mi da je kafanska pevačica, da se švercovala u estradnom autobusu, da ne učestvuje u programu. Međutim, pred kraj koncerta ta lepojka se pojavila na bini u pratnji harmonikaša Radojke Živković. Bio sam u publici, jeza mi je prošla kičmom kada je zapevala, imala je alt koji niko od pevačica narodnih pesama tada nije imao, pre nje je pevala tako samo Nada Mamula. Kada je završila nastup, otišao sam iza scene i čestitao joj na interpretaciji. Naravno, prepoznala me je, znala je ko sam i kada sam joj obećao da ću napisati i komponovati pesmu za nju, rekla mi je: "Ljubim vas, pomozite mi da se izvučem iz kafane, sita sam svega." Godinu dana je prošlo od tada, komponovao sam pesmu "Od izvora dva putića" i setio se Lepe. Ostalo je legenda.

HVALA KRNJEVCU

Petra Tanasijevića posetili smo u njegovom nevelikom stanu u naselju Konjarnik, u Beogradu, gde živi sa suprugom Desankom i ćerkom Marijom. Sedamdeset i pet mu je godina, ali još radi, piše tekstove i komponuje muziku za nove pesme. Penzioner je, primi svakog meseca 23.000 dinara jer ne spada u zaslužne umetnike. Komponovao je "samo" 1.200 pesama koje su se vrtele na 1.200.000 nosača zvuka. Da je za svaku emitovanu pesmu koju je iznedrio dobio onu staru, žutu banku, danas bi bio milioner, ali...

Sve sam u životu naučio osim da se laktam. I vreme kada sam komponovao svoje najlepše pesme bilo je drugačije, radilo se više za slavu, a manje za pare, a ja sam se muzikom bavio jer mi je bila u grlu, srcu i mozgu. Muzikom sam počeo da se bavim u Smederevskoj Palanci, gde sam se rodio i odrastao. Prvi komšija bio mi je harmonikaš Miodrag Todorović Krnjevac. Hvala mu za sve. Mija je primetio da lepo pevam, da imam fantastičan sluh i uvalio mi u ruke jedan veliki stari saksofon. Iako je instrument bio veći do mene, vrlo brzo sam naučio da sviram.

U Palanci se nekoliko godina kasnije osnovalo Kulturno-umetničko društvo "Abrašević", Mija Krnjevac je bio šef orkestra, a Petar i njegov brat Dragan su počeli da pevaju kao duet Tanasijević.

Kada se Mija Krnjevac preselio u Beograd, brat i ja smo krenuli za njim. Ja sam upisao svetsku književnost na Filološkom fakultetu, a Dragan arhitekturu. Svi smo postali članovi beogradskog KUD-a "Abrašević". Mija me je posavetovao da naučim da sviram i gitaru. Sećam se da je Mija od Antoana Damoa, kolege harmonikaša iz Italije, dobijao note najpopularnijih pesama. Kada bi KUD "Abrašević" gostovao u Italiji, ja sam pevao kancone i operske arije, a žabari su padali u nesvest.

CAREVAC MLATIO GUDALOM

Braća Petar i Dragan završili su fakultete koje su upisali, Dragan je postao arhitekta i kasnije poznat slikar, član ULUS-a, ali su nastavili da pevaju kao duet. Tako su postali i članovi Radio Beograda, pevali uživo i snimali za fonoteku izvorne narodne pesme u pratnji orkestra čuvenog Vlastimira Pavlovića Carevca.

Bilo je to čudno vreme. Pevači i muzičari su se rangirali kao oni vrhunski koji su mogli da uđu na vrata Radio Beograda, kafanski i vašarski. Bratu i meni na pamet nije padalo da pevamo u nekom beogradskom restoranu gde su se mlatile pare. U to vreme komponovao sam pesmu "Jutros mi je ruža procvetala" koju je pevala tada čuvena pevačica Milica Popović, ali ja sam u Radio Beogradu krio kao zmija noge da sam autor pesme da mi ne bi pokazali vrata. Kompozitori i muzičari koji nisu pevali ili svirali ravno kako su se pevale izvorne narodne, pesmu su ukrašavali trilerima. Sećam se da je legenda Carevac mlatio gudalom muzičare i pevače kada bi se zaneli. Ja sam se okuražio, počeo sam da komponujem, ali sam se čuvao da mi ne pobegne ta narodnjačka žica.

Istovremeno, kompozicije Petra Tanasijevića raširenih ruku prihvatili su zagrebački Jugoton i sarajevski Diskoton. Bilo koji pevač da ih je pevao svaka je bila hit.
 
Tako sam komponovao pesmu "Vremena su prošla stara". Verovali ili ne, presudio je književnik Ivo Andrić koji je čuo pesmu i jednom od urednika Radio Beograda rekao: "Sve je više autora koji prave lepe narodne pesme, slikaju današnji život, a tako i treba, jer prošla su stara vremena, pa pustite ljude da pevaju o novom vremenu i običajima..."

NAGRADE DO NAGRADE

Odmah posle toga produkcija RTB širom je otvorila vrata gardi pevača i kompozitora novokomponovane narodne muzike, počeli su širom bivše Jugoslavije da se održavaju festivali.

Slao sam na konkurse tih festivala i raznih muzičkih manifestacija i po 15 pesama, primili bi dve-tri, tako da sam svake godine dobijao po neku estradnu nagradu.

Ipak, Petar Tanasijević kaže da pravim početkom svoje kompozitorske karijere smatra trenutak kada je krenula saradnja sa Lepom Lukić.

Kada sam počeo da komponujem pesme za Lepu, prestao sam da pevam. Lepa je bila i ostala hit pevačica, gotovo sve pesme sam komponovao za nju, ali sam uporedo sarađivao i s ostalim estradnim umetnicima.

Ne postoji pevač na prostoru bivše Jugoslavije koji nije snimio neku pesmu Petra Tanasijevića.

Moram da vam priznam da mi se pored Lepe i pokojna Silvana Armenulić uvukla pod kožu. Komponovao sam pesme za Lepu, ali sam u isto vreme pokušao da radim i sa Silvanom. Pripremio sam sa njom duetsku ploču za PGP RTS, snimili smo u Studiju 5 čak 11 pesama, ali na tome se završilo. Nešto se izmaklo kontroli. Rekao sam Silvani da je ona, ipak, pevačica iz Bosne, da mi taj njihov melos ne leži, da potraži drugog kompozitora i saradnika, a ja ću da nastavim sa Lepom. Rastali smo se kao prijatelji. Eto, umalo nisam izneverio
Lepu zbog Silvane i zato kažem, Bog me je pogledao kada me je spojio sa Lepom. I ona misli isto...

PARE POJELE KVALITET

Lepa Lukić ovih dana u studiju RTS-a privodi kraju snimanje kompilacionog albuma sa najlepšim pesmama koje sam komponovao za nju. Ona će pesme "Oj, meseče, zvezdo sjajna", "Opančići na kljunčiće", "Varaš me, varaš me", "Pevam i tugujem" i mnoge druge otpevati ponovo sa novim žarom. Ja pregovaram sa Milanom Topalovićem da mu komponujem pesme za novi CD i to me raduje, izvanredan je pevač. Moram da kažem da su zavladali klanovi u novoj srpskoj muzičkoj produkciji, nekoliko kompozitora i tekstopisaca drži monopol, čak postavljaju i uslove u saradnji sa pevačima. To je dovelo do toga da godinama nemamo pravu narodnjačku hit pesmu. Novac je pojeo kvalitet. Da sam mlađi možda bih se borio protiv toga. Ali, kada se osvrnem, nisam imao laktove da
postanem ni zaslužni umetnik.

INSPIRACIJA ISPOD VAŠARSKE TEZGE

Petar Tanasijević je, pored ostalog, napisao muziku i za dva kultna filma "I Bog stvori kafansku pevačicu" i "Kamiondžije". Jedini je u istoriji srpske muzike dobio od Saveza kompozitora status kompozitora iako nema završen muzički fakultet, čak ni srednju muzičku školu, samo nižu.

Često me pitaju u čemu je tajna uspeha mojih pesama i kako komponujem, gde nalazim inspiraciju. Još kao klinac sam stalno sve interesantno zapisivao i iz tih beleški su se rađale pesme. Tako sam pesmu "Jutros mi je ruža procvetala" napisao kada sam se setio svoje bake koja je mlada postala udovica, gajila ruže u svom vrtu i pevala im. Pesmu "Tarabica od mladog cerića" napisao sam kada sam zatekao oca kako pravi ogradu od cerovog drveta i kada mi je objasnio da je cer drvo čudnovato. Na jednom vašaru u Velikoj Plani noć sam proveo spavajući pod tezgom na kojoj je jedan moj rođak prodavao drangulije. Kada sam se ujutru probudi ugledao sam noge posetioca vašara i napisao pesmu "Op, op, opančići...". Kasnije mi je bilo lako da komponujem muziku...

Lazar S. Topalović | 12.12. 2010. | Vesti online
285  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Petar Tanasijević (1932—2016) poslato: Mart 18, 2014, 01:30:54 am
*

NAJLEPŠE PESME I KOMPOZICIJE PETRA TANASIJEVIĆA


SVRATI DEVOJKO U MOJ VINOGRAD
Muzika i tekst: Petar Tanasijević

— Svrati, svrati devojko u moj vinograd,
U njemu je zrelo grožđe a još lepši hlad.

Prvog cveta, sećam se. Rekla si mi tad —
Svakog dana dolazićeš u moj vinograd.

— Sedi malo kraj mene, dušu odmaraj
I dok zriju vinogradi sa mnom zapevaj.

Grožđe tada lepo je, kad počne da zri
A mladost kad u ljubavi dane provodi.


DRAGI, DRAGI, OČI MOJE DIVNE
Muzika: Petar Tanasijević — Tekst: V. Malović

Dragi, dragi, oči moje divne
Od života tebe više volim
Ako nekad do rastanka dođe
Pomozi mi tugu da prebolim

Varaš me, varaš me
dva ti oka tvoja
a tek smo se zavoleli
ljubavi moja

Ako tebe budem izgubila
I moj život neka se ugasi
Čemu bih se ja nadala dragi
Samo tvoja ljubav mene krasi

U proleće kad se laste vrate
I kad slavuj zapeva iz luga
Setićeš se da si izgubio
Vernu ljubav, još vernijeg druga


DIVLJE RUŽE
Muzika i tekst: Petar Tanasijević

Da li znadeš sunce milo
Gde mi dragi hladuje
Ko mu usne rashlađuje
Ko mu kosu miluje

Pokaži mi staze one,
Prolaze skrivene
Da ga nađem, da ga pitam
Da l' misli na mene

Sanjala sam da je dragi
Svoje žito požnjeo
I umoran bistrom vodom
Svoje lice umio

Stajalo je, gledao je
Sebi me je zvao
Divlje ruže nabrao je
Najlepšu mi dao

Uzeo je divlje ruže
Milovao pupoljke
Milujući zakitio
Moje plave uvojke

Ko je ne bi zavoleo
S tim očima plavim
Srce moje nikad neće
Da ga zaboravi




Petar Tanasijević sa Lepom Lukić
Fotografija: rts.rs


YouTube: Lepa Lukić — Svrati devojko u moj vinograd
YouTube: Lepa Lukić — Dragi, dragi, oči moje divne
YouTube: Merima Njegomir — Divlje ruže
YouTube: Biljana Petković & Vesna Dimić — Divlje ruže
286  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Vlado Georgiev (1976) poslato: Mart 18, 2014, 01:14:44 am
*
VLADO GEORGIJEV


PRIJA MI SAMOĆA

Jedan od najvećih miljenika žena, čuveni Barba, još uvek nosi titulu najpoželjnijeg neženje, verujući da će prava ljubav tek doći

Vlado Georgiev je odmalena želeo da postane muzičar i sada kada se sa trideset i tri godine osvrne na vreme turbofolka, kada niko nije verovao u njegove pesme, drago mu je što nije dozvolio da tuđe mišljenje utiče na njega i što od početka karijere sluša samo sebe i svoje srce. Pesmama Hej ti i Bez tebe najavio je novi album i već pobrao u svom rodnom gradu na festivalu Sunčane skale nagrade za pesmu Hej ti u kategorijama za najbolji singl, hit i video-spot.
  
Kako je izgledalo tvoje odrastanje u malom primorskom gradu?
  
Izgledalo je drugačije u odnosu na ovaj grad. Sada to mogu da primetim pošto dugo živim u Beogradu. Osim mnogo čistijeg vazduha, što bih voleo da bude i u Beogradu, jer ne bih imao ništa protiv toga da moja deca sutra ovde rastu, plivanja, turista preko leta, sve ostalo mi je bilo tesno. Bilo je vrlo naporno u maloj sredini istrajati u nekoj svojoj ideji. Uvek sam stremio muzici. Nešto što bi ljudi ovde možda cenili tamo tada nisu. Male sredine imaju bolest zakasnelih reakcija. Zato danas ljudi veoma cene to što radim, dok mi je tada bilo teško dobiti pravu podršku. Čak su i pojedini profesori muzike bili ljubomorni, ali sam prelazio preko toga, govoreći samom sebi ko zna kakav ću ja biti kad porastem. Nisam imao izbora i zato sam i otišao iz Herceg Novog sa 16 godina. Klasična muzika me je zanimala koliko je to bilo potrebno, ali uvek sam više voleo džez. Nisam imao gde da učim ono što me je zanimalo, pa sam morao sam. Nikada nisam ni imao dilemu ni gde ću doći niti čime ću se baviti. Kada sam došao ovde, odmah mi je bilo jasno. Rekao sam sam sebi — sad ću malo da sviram pa ću da probam da vidim šta se radi po studijima, da se malo upoznajem sa ljudima. Ovde imaš izbor i odlično možeš raditi na sebi. Odmah sam znao da ću ostati u Beogradu i da ću živeti ovde.
  
Dakle, bacio si sidro u Beogradu i ne misliš da ideš nigde dalje?
  
Tu sam i ne mrdam nikuda, mada sam imao ponude. Za vreme bombardovanja sam dobio sjajnu ponudu za odličan studio u Milanu. Imao sam vrhunske preporuke, mogao sam ući u neki profesionalan svet, skupo plaćen i jedan krug ljudi gde se ceni samo rad, što je bilo vrlo zanimljivo. Ali, ja sam sedeo u svom stanu, tada u Cvijićevoj, igrao karte sa svojim društvom i gledao vatromet PVO-a i kako nas bombarduju. Potpuno revoltiran, iz čisto patriotskih razloga, odmah sam odgovorio da neću doći u Milano. Nikada nisam zažalio zbog te odluke. Ne bih voleo da živim u inostranstvu. Više volim da slušam komšinicu Maru i komšinicu Miru kako pričaju neku običnu priču, ali je pričaju na srpskom jeziku. Toliko dugo živim u Beogradu i već ga doživljavam kao svoj grad.
  
Ko su ljudi koji te okružuju?
  
Uglavnom su to ljudi koji me već dugo poznaju i za koje verujem da su moji prijatelji. Volim da zadržim stare poznanike i prijatelje, što ne znači da nema mesta za nove ljude. Ne volim ljude koji zaboravljaju staro društvo. Najviše cenim druge vrednosti, a ne materijalne. Prirodnost me oduševljava. Volim kada je neko iskren i pažljiv. Volim normalne ljude i mesta.
  
Niče jednom reče: "Imamo umetnost da ne bismo umrli od istine." Je li muzika za tebe sklonište od ružnih momenata?
  
Muzika mi je sve, da li moja koju stvaram ili neka koju slušam. Retko se dešava da mi prija tišina. Samo kada treba da spavam. Sve i gledam kroz muziku, pitanje je da li se to zove deformacija ili je to ono što sam zapravo ja. Voleo bih, možda, da sam slikar, ali ništa me ne uzbuđuje kao muzika. Ljubav je najzahvalnija tema. Ne pevam samo o ljubavi, ja i komponujem u ljubavi i po tome što sam komponovao pišem i tekst. Ljubavni tekst može ići samo na ljubavnu melodiju. Kada radim za neke druge ljude, trudim se da se prilagodim njihovom karakteru, njihovoj životnoj priči da bi to sve imalo veze sa njima. Ne volim da pričam svoje životne priče u tekstovima koje dajem drugim ljudima. To mi teško pada, pošto se na kraju ispostavi da to nije ono što sam očekivao. Moje pesme su definitivno ja, i u svakoj mojoj pesmi se sve to desilo, baš tako ili malo drugačije. Ili sam izabrao da to na neki način kažem, a možda je bilo i malo drugačije. Kraj može biti i izmišljen ako je priča dobra. Niko neće imati ništa protiv. Bitno mi je, kad pravim pesmu, da osetim da je tekst pravi, da je to kompaktna celina, pesma koja isto svira i isto priča. Čim mi teško ide pisanje teksta, odmah vidim da ne znam šta sam rekao u melodiji. Pesme koje odlučim da stavim na ploču nastajale su vrlo brzo i odmah tekst posle melodije.
  
Kroz šta sve osećaš muziku?
  
Muziku osećam kroz sve ostalo što ona sama nije, ali ipak na kraju sve te osećaje pretvorim u muziku. Sve negativno što se dešava oko mene volim nekako da transformišem i kanališem na drugi način. Gorčinu koju sam osetio, bes, patnju, ljutnju, prevaru, laž sprovedem u neke tužne note. Možda ja to nikada ne objavim, ali, jednostavno, dođem i sviram pod utiskom svega što se dešava i konstantno sve to gledam kroz muziku. Dobro je što uvek sve gledam da okrenem na neku dobru stranu. Nisam neki namćor, kada se ljutim, ako je iz gluposti, vrlo brzo se odljutim.
  
Pesmama Hej ti i Bez tebe najavljuješ novi album. Oni koji te vole s nestrpljenjem su ga dugo čekali.
  
Pesma Hej ti je najsličnija mojim ranijim pesmama. Nastala je pre nekoliko godina, jedne večeri uz klavir. Spot smo snimali u Veneciji i Kragujevcu i nije bilo nimalo lako nabaviti sve potrebne dozvole. U Italiji sam imao odličnog producenta, koji mi je mnogo pomogao oko svega. Pesma Bez tebe se može čuti na portalu Telenora. I za tu pesmu ću snimiti spot tokom leta.
  
Kada praviš bolju muziku — kada si dobre volje ili kada ti se desi nešto što te čini neraspoloženim?
  
Moje raspoloženje diktira i atmosferu pesme i, ako je tekst u pitanju, celu priču. Dešava se nešto češće da sam malo molski raspoložen. Voleo bih da budem u situaciji da sve to malo okrenem jednog dana. Kad budem mnogo zadovoljan životom, naravno, pri tom ne mislim na finansije jer mislim da je čista glupost da ti novac diktira sreću. Mislim onog trenutka kada budem potpuno jasno znao šta ću u narednom dužem periodu i kada budem potpuno emotivno zadovoljen, tada ću praviti i malo veselije pesme.
  
Veruješ li u bajke?
  
Bajka sama po sebi znači nešto što nije tako. Dešava mi se da idealizujem puno toga, da nekad o nečemu bajkovito razmišljam, da predviđam jednu situaciju, a na kraju se desi da je priča sasvim drugačija, da ima potpuno drugačiji kraj. I tada uglavnom nastane neka tužna pesma.
  
A da li veruješ u veliku ljubav?
  
Verujem! Mislim da neko ko ima godina koliko i ja ne bi smeo da ne veruje u veliku ljubav. Živim kao da imam deset godina manje i trenutno nisam u situaciji da bilo šta promenim, još mi prija da budem sam.
  
A kako ti se čini varijanta — Samo jednom se ljubi?
  
U to ne verujem. Uverio sam se da nije tako. Nije to samo ta jedna, prva i nikad više. Treba verovati da ćeš sresti nekoga za koga znaš da ti treba.
  
U kom pravcu je krenuo tvoj brod?
  
Krenuo je kopnom ka moru, putuje polako i čeka jedan dan da izađe na more i da tada ubacim tamo jedan klavir, vrlo malo brodskog nameštaja, da napravim sebi jedan kutak gde mogu da provodim dosta vremena i da uživam sa voljenom osobom. Sada pravim svoje pesme, pružam ih publici da ih slušaju. Kod mene sve ide nekim tokom. Kako se stvari odvijaju, neke druge su mi sve jasnije i sigurno znam da mi se nigde ne žuri. Voleo bih da trajem, da se moje pesme slušaju dugo i zato sve što radim dok ih spremam, dok ih komponujem, snimam, radim vrlo umereno, detaljno, da upriličim da to može dugo da traje. Najviše mi je do toga stalo. Ako se na ovo što radim gleda kao na umetnost, onda se mora misliti o kvalitetu i dugotrajnosti.

Autor: Jelena Ranković | 20.07.2009. | Stil magazin
287  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Vlado Georgiev (1976) poslato: Mart 18, 2014, 12:36:47 am
**

    U POTRAZI ZA MEJNSTRIMOM
— FENOMEN VLADO GEORGIJEV —



Na sceni popularne kulture u Srbiji uočava se u poslednje vreme jedan krajnje zanimljiv fenomen. Jedan isti pevač se, polako i nenametljivo, pojavljuje na koju god stranu da bacite pogled. Tek nekoliko meseci nakon dupke punog Taša (oko 2.000 ljudi je ostalo van stadiona jer nije bilo mesta), isti čovek je pet puta uzastopno napunio Sava centar (znači oko 20.000 posetilaca), a prema interesovanju mogao je i da nastavi seriju. Istovremeno, u svim anketama i ispitivanjima gde je presudan glas naroda, on po pravilu pobeđuje bez konkurencije — pomenimo samo izbor za Džeka godine koji je naterao čak i B92 da mu posveti nešto pažnje. Ne samo na koncertima (na kojima ga zasipaju cvećem, plišanim igračkama, medvedićima i sl), već naročito na internet forumima (kao što je Nostalgija ili njegov izuzetno posećeni lični forum), fascinira ogromna količina iskrene ljubavi koju fanovi pokazuju za svaki njegov projekat. Konačno, možda i najindikativnije priznanje je rezultat nedavnog Dureksovog istraživanjima prema kome Srbijanci najčešće vode ljubav upravo uz pesme Vlade Georgijeva.

Da paradoks bude veći, sve to se dešava uprkos činjenicama da iza njega stoji vrlo mala izdavačka kuća, da je u direktnom sukobu sa mnoštvom medija (uključujući i najkomercijalniju televiziju na ovim prostorima), da se za reklamiranje njegovih nastupa i albuma troše skoro beznačajna sredstva i da svojim stavovima i načinom prezentacije odudara od svega što su ovde postojeći standardi pop-kulture i estrade. Izgleda da je ključ za ovu zagonetku upravo u poslednjoj činjenici — ceo fenomen Georgijev pokazuje ogromnu glad koja kod nas postoji za stvarnim mejnstrimom, za onim klasičnim, konvencionalnim ili čak konzervativnim u fundamentalnom smislu koji se ovde nekako izgubio. I nije reč samo o mejnstrimu u muzici, već o onom stabilnom, kvalitetnom, prepoznatljivom srednjem toku u kulturi, društvu, moralu, konačno i u politici.
 
Samu reč mejnstrim (engl. mainstream — srednji tok, matica) Vikipedija definiše kao ono što je normalno, uobičajeno, obično; ono što je poznato masama ili što pripada žanru koji se može identifikovati. To je ono što je prevladavajući tok, struja misli, uticaja i delovanja, odnosno ono što predstavlja prevladavajuće vrednosti i prakse društva ili grupa (primer je npr. vladajuća moralnost). Sinonimi su klasično, kliše, normalno, popularno, standardno...
 
Priča o muzičkom mejnstrimu u drugoj Jugoslaviji je vrlo složena priča koju su još od pedesetih i posebno šezdesetih godina, kada je zemlja u velikom delu integrisana u tokove zapadne potrošačke kulture, obeležili stalna natezanja između tržišnih oblika delovanja i promovisanja popularne muzike s jedne strane (sa svim odlikama i segmentima savremene zapadne muzičke industrije kao što su izdavačke kuće, snažna distributivna mreža, mnoštvo revijalnih i specijalizovanih časopisa, adekvatnih koncertnih prostora i klubova, dovoljno medijskih kuća i stanica, zaštićena autorska prava,) i s druge strane državne intervencije usmerene ka ograničavanju "štetnih pojava" kao što su kič i šund, te promovisanju određenih žanrova (kao što je rokenrol). Ne zaboravimo ni zapomaganje velikog broja intelektualaca nad svime što je shvaćeno kao potrošačka kultura.

Uprkos svemu, za nekih četvrt veka stvoreno je nekoliko vrlo ozbiljnih žanrova popularne muzike koji su naporedo postojali, dolazeći posebno tokom osamdesetih u sve češći dodir. Prvi talas obeležili su majstori šansone i festivalske muzike kao Dušan Jakšić, Ivo Robić, Vice Vukov a zatim Dragan Stojnić te Arsen Dedić, Gabi Novak ili Kemal Monteno koji i danas rade. Sledili su oni koji su ovaj žanr dinamizovali i poveli ka nekim bržim vodama — Đorđe Marjanović, Miki Jevremović, Čobi i Pro arte i kasnije Čolić. Paralelno sa ovom strujom, kao njen posebni deo postajala je dalmatinska tradicija Olivera Dragojevića, Miše Kovača ili Tereze Kesovije, ali i autohtona panonska pojava Đorđa Balaševića.
 
Druga struja je povezana sa takozvanom novokomponovanom narodnom muzikom koju su nosili bosanski pevači školovani na sevdalinkama (Nedžad Salković, Nada Mamula, Silvana Armenulić), te srbijanski klasici (Lepa Lukić, Toma Zdravković, Cune, Miroslav Ilić). Ova struja svoju kulminaciju doživljava u već uveliko modernizovanom obliku sa Lepom Brenom.
 
Treću struju činili su pop-bendovi osamdesetih kao Novi fosili, Zana, Magazin, Hari Mata Hari, Merlin, Plavi or kestar, Crvena jabuka i njima tek delimično blizak Bajaga. Konačno, uprkos velikoj državnoj podršci tek su pojedini rok bendovi uspeli da dosegnu tiraže (od nekoliko stotina hiljada prodatih nosača zvuka) i popularnost prethodno nabrojanih (Riblja Čorba, Bijelo Dugme a u jednom trenutku čak i Azra). Ovo je važno istaći zbog ideoloških pretumačenja istorije prema kojima su navodno osamdesetih "svi" slušali Ekatarinu, Haustor ili Orgazam. Takvi bendovi su bili i ostali alternativa a ne mejnstrim i retko su prelazili tiraže od 20–30 hiljada.

Kraj ovog uređenog i dovoljno dinamičnog kosmosa koji se polako pravio tokom tridesetak godina, nastupio je 1991. sa početkom ratova. Raspao se kompletan prostor, presečena su i zatvorena tržišta, smanjila se kupovna moć potrošača, potpuno se raspala zakonska regulativa, država se potpuno povukla iz domena kreiranja kulturne politike u ovim sferama i stvari su se potpuno otele kontroli. Iz stanja razvijenog tržišta sa delimičnom državnom intervencijom naglo smo prešli u vladavinu golog tržišta bez ikakvih pravnih osnova, što obično završi u anarhiji.

Nagla ekspanzija medijskih kuća, razbijanje svih tabua, neprestano pomeranje granica u domenu muzičkog izraza, eksperimenata, krađe i beskruploznog preuzimanja tuđih tekstova i melodija, mešanja svega i svačega, te isto to u domenu vizuelnog izražavanja (čitaj: ukidanje svih granica na putu ka otvorenoj pornografiji), u vreme ratova, inflacija i svih drugih društvenih zala proizveli su gomilu đubreta iz koga je retko provirivalo po nešto što je živelo duže od mesec dana. Ovo je naravno odgovaralo ukupnoj nenormalnoj i iščašenoj društvenoj i političkoj situaciji pa je u obe sfere stalni eksperiment postao mejnstrim; ono nenormalno, haotično, ekscesno, postalo je standard. Raspao se prethodni sistem vrednosti a da nije nastao novi, nije doneo bilo kakvo čvrsto uporište već seriju eksperimenata, niz provokacija i ekscesnih situacija koje jedna drugu prevazilaze. Zato su devedesete obeležene raznim oblicima raskalašnog treša koji je postao mejnstrim. I stoga nije čudo što su se mnogi vraćali starim snimcima i što su brzo nakon ratova ljudi ponovo počeli da slušaju lagani, ne previše zahtevni, ali ipak civilizovani pop Magazina, Hari Mata Harija ili Olivera Dragojevića.
 
Svest o problemu pojavljuje se tek nakon 2000. kada počinje ponovno i mučno uspostavljanje neke vrste poretka. Prvi revolucionarni talas je doneo vraćanje klatna na drugu stranu i skoro agitpropovske zahteva za zabranama, kažnjavanjima i moralnim i političkim osudama "šund izvođača". Srećom, tržište je već toliko duboko ušlo u sve pore ove industrije da se ona vrlo brzo konsolidovala, ali se svima očigledno postavio ključni problem: kako se vratiti u normalu, odnosno kako mučno haotično muzičko, zanatsko, vizuelno iskustvo eksperimentisanja stvoreno u teškim devedesetim prevesti u jedan prihvatljiv mejnstrim. Dakle kako poroditi mejnstrim iz treš-nasleđa i kako steći legitimaciju.

Problem je jasan i samim akterima jer je očigledna istrošenost modela — sve granice su pomerene, videli smo gaćice, grudi pa i polne organe svih aktera i uprkos mnoštvu časopisa, utisak je da je sve već postalo dosadno i izlizano. To je kao u onoj epizodi Saut parka kada se prvi put izgovori shit na televiziji. U početku je to neverovatan šok, uzdrman je tabu, svi su fascinirani. Sledi zatim stalno pomeranje te granice, razni oblici upotrebe iste reči, da bi se na kraju završilo u njenoj potpunoj inflaciji koja je naprosto dosadna. Zaključak epizode je ono što levica teško može da nauči, a to je da provokacija suštinski zavisi od standarda normalnosti koji joj prethodi, od onog konzervativnog mejnstrima koji ona osporava, ali koji drugi teškom mukom prave i čuvaju. Bez njega provokacija gubi smisao i pobija samu sebe odlazeći u besmisao.
 
U svom ovom haosu, u inflaciji provokacija i normalnosti nenormalnog, Georgijev je revolucionaran zato što je, paradoksalno, potpuno normalan u klasičnom, ovde zaboravljenom smislu. Njegova suštinski mejnstrim pojava je stoga vrsta konzervativne revolucije u vladavini raznih alternativa, i u pogledu muzičkog i vizuelnog izraza, i u pogledu njegove ličnosti i sistema vrednosti koji promoviše.
 
Muzika. On je čovek koji ceo posao vraća svom osnovnom smislu, muzici. Dok na primer Karleuša kao vrhunski indikator devedesetih ima hiljadu naslovnih strana, ali ne može da napravi nijedan koncert ni u jednom prostoru u Beogradu jer se niko ne seća nijedne njene pesme, Georgijev nema nijednu naslovnu stranu ali ima 20.000 ljudi na koncertima koji sve njegove pesme znaju napamet. Njegovo fundamentalno insistiranje na privatnosti je upravo u funkciji afirmacije njegovih pesama ("Moje pesme treba da pričaju same za sebe", kaže on). A one su zaista briljantna mala remek-dela klasičnog mejnstrima.
 
U pitanju je pre svega veliki profesionalizam nadograđen na krvavo sticanom i bogatom iskustvu sakupljanom u desetogodišnjem neprestanom radu i učenju sviranja, komponovanja, producentskog i studijskog zanata. Njegova biografija je tipično američka borba ambicioznog čoveka da nešto napravi uprkos strašnim okolnostima. Sa 16 godina je došao u Beograd, godinama tezgario za niske gaže po raznim rupama, ali polako učio i sticao iskustvo. Zatim je počeo da piše pesme za tadašnje zvezde, a potom i da sa tek dvadeset godina producira gomilu pevača iz tada dominantnog treš-popa kao što su Knez, Mobi dik, Li-men, Montenigersi, Ana Stanić ili Nataša Bekvalac. Njegovo ime se nalazi i na saundtreku za Dragojevićeve Rane, napisao je za druge mnoštvo i dalje popularnih pesama... Jednom je izjavio da se kaje zbog svog rada na tim projektima. Međutim, upravo zato je postao idealna osoba koja je na takvom iskustvu mogla da izgradi sasvim novu (a zapravo klasičnu) muzičku i životnu filozofiju. Nije stoga čudo što na dva albuma ima više od deset ultra-hitova.

Pesme su mu građene na vrlo smirenoj, a opet ritmičnoj matrici mediteranskih i latino ritmova, obojenih bogatim fanki koloritom, što je sve blisko domaćim asimetričnim ritmovima i pogodno za ples. U osnovi je uvek savršen gruv bunjeva (produciranih na svetskom nivou, kao i sve ostalo) koji retko ali upečatljivo prelaze u džez brejkove, bez previše dodatnih udaraljki i efekata. Zvuk je obeležen izvanrednim i nenametljivim klavijaturama koje sa dosta duvačkih linija prave vrlo lepe zvučne pejzaže. Ima tu i gudača, i razigrane francuske harmonike, i poigravanja elektronskim efektima, i korišćenja hip-hopa, i mnoštva metinijevskih efekata (posebno u solo deonicama), i tenor saksofona za kakvim je ludela Merlin Monro, i savršeno uklopljenih ženskih vokala a la Iglesijas ili Beri Vajt. Sve to opet u meri koja neće ugroziti jednostavnu harmonsku strukturu već samo pomoći njegovom karakterističnom, pomalo hrapavom vokalu koji peva klasične, pomalo sladunjave i patetične tekstove (a koji ipak uvek ostaju s ove strane granice ne padajući u kič) o ljubavi, rastanku, patnji, prijateljima, čežnji, dakle o onim najosnovnijim, kod nas nažalost proskribovanim temama.
 
Ceo proizvod je upakovan na neverovatno pažljiv, sveden i profesionalan način — od trifoovsko-godarovskih crnobelih fotografija (kao takođe poziv na povratak jednostavnosti) i spota Žena bez imena, preko poigravanja artizmom i kičom u Jedina, do čitavog projekta za pesmu Anđele (najveći hit postpetooktobarske Srbije) koja je izdata i u odličnoj remiks verziji, a za obe verzije su rađeni odvojeni spotovi. Spot u kome je savršeno islikano crnogorsko primorje je s pravom prezentovao crnogorsku ugostiteljsku ponudu na Fešn kanalu.Što se profesionalizma i odgovornosti prema svojoj publici tiče, treba napomenuti da je kompletna produkcija daleko iznad svega što se ovde radi, da je u Sava centru na bini bilo trinaest ljudi, da su ti koncerti trajali po tri i više sati, a da je letos na Tašu svirao čitava četiri sata.

Čovek. Uz sve ovo jednako je značajno što Georgijev afirmiše i zastupa jedan klasičan, jednostavan i čak vrlo konzervativan sistem vrednosti koji je u poplavi levičarskog totalitarizma postao politički nekorektan, a koji je obeležen pojmovima porodice, prijateljstva, morala, vere, poverenja, Boga, pripadnosti, lojalnosti, privatnosti i stabilnosti. On izuzetno čuva svoju privatnost, izbegavajući bilo kakvo povlačenje po medijima i bilo kakve skandale. Na omotima se nalazi čitava mala porodična saga iskrene zahvalnosti, posvećenosti i ljubavi za roditelje, brata, prijatelje, saradnike i svoje uzore. Nakon uspeha prvog albuma Georgijev je odlučio da ostane sa malom podgoričkom kućom Goraton i time je ostao najveći muzički proizvod koji se izdaje u Crnoj Gori možda još od Branke Šćepanović! Još lepši primer je fantastičan koncert urađen za njegov Herceg Novi koji je napravio proletos uz pomoć grada.
 
Georgijev čak i svojim oblačenjem gradi imidž jedne klasične gospodstvene pojave uz dominantne pastelne boje i jednobojnu odeću (farmerke, rolke, sako) sa tek pomalo mediteranske ležernosti. U svim svojim intervjuima on nenametljivo ali dovoljno odučno ističe svoju privrženost klasičnom moralu, veri i Bogu kao čvrstom osloncu, traži uvođenje reda i zakonske regulative u muzičku industriju, afirmiše stvaralaštvo, ističe da nema namere da gostuje u Hrvatskoj gde se na Srbe gleda kao na građane drugog reda, ne libi se da iznese vrlo tradicionalističke stavove po pitanju porodičnih dužnosti ili homoseksualizma. (Zanimljivo je da njegova publika nisu samo tinejdžeri već i sredovečne žene, pa čak i ozbiljna gospoda.) Iznad svega je međutim neverovatno prisan i topao odnos koji on ima sa svojom publikom. Upravo ta neka porodična, iskrena i vrlo nevina toplina i pristojnost jesu onošto boji celokupnu atmosferu ovog fenomena.
 
Time je Georgijev postavio osnove za jedan dominantan pravac mejnstrima koji pokušavaju polako da slede i drugi (Željko Vasić ili Sergej Ćetković, na primer). Međutim, postoji i niz drugih mogućnosti za izgradnju takvih pravaca. Uslov za mejnstrim je da tekstovi budu na domaćem jeziku, da budu razumljivi i ne previše zahtevni i hermetični, te da uz tu muziku može da se igra i zabavlja. Iz ovoga slede mogući pravci razvoja:
 
1. Pravac koji je postavio Joksimović sa Lanetom. Smirivanje prenaglašenih orijentalizama i njihovo svođenje na prihvatljivu meru, bez suvišnih efekata i manirizama. Mnogo je talentovanih i čak obrazovanih likova koji mogu da pođu u tom pravcu (Leontina, Goca Tržan).
 
2. Pop-rok akteri bi morali da počnu da izlaze iz svog hermetičnog i ograničenog sveta prema nečemu što mogu da prihvate i drugi, a ne samo oni kojima je od svega muka. Primeri Ivane i Negativa ili Kristala su dobri orijentiri.
 
3. Bregovićev neiskorišćeni put. Razni etno-umetnici (Boban Marković, Hazari) mogli bi da probaju da naprave malo komercijalniji trominutni komad baziran na etnu koji bi mogao da se peva i da se uz njega igra. Skorašnja saradnja Šabana Bajramovića i Kubizma je odličan primer.
 
4. I reperi bi poput rokera mogli da probaju da izađu iz geta. Uopšte ne postoji takozvani svit-rep s kakvim je nekada Gru počeo da pravi dobar posao.

5. Ostaje nada da će se i tehno-folkeri polako upristojavati, smanjivati grudi, učiti da pevaju i da će njihovi kompozitori makar pomalo svoditi manirizam na formu koja može malo duže da potraje. I tu se vremenom desila diferencijacija između onih koji traju godinama i onih čijih se pesama niko i ne seća.
 
Za sve ovo je potrebno da država radi svoj posao. Dakle, dobra zakonska regulativa ali i njeno sprovođenje, nemilosrdna borba protiv pirata, stvaranje normalnog tržišta sa distributivnim mrežama, zaštita autorskih prava i oštro kažnjavanje plagiranja, oživljavanje državne izdavačke kuće, čitava filozofija brendiranja domaćih autora, zaštite njihovih autorskih prava u drugim zemljama, pa i delimična pomoć u plasiranju njihovih proizvoda u inostranstvu. U ovoj grani se nalazi ogroman tržišni potencijal — podsetimo da je muzička industrija u Engleskoj tradicionalno među četiri-pet najvažnijih izvoznih grana. A nije nevažno podsetiti se i da od Platona važi nauk o imanentnoj povezanosti kvaliteta jedne države, njenog morala i muzike koja se u njoj sluša.
 
Kod Georgijeva posle dužeg vremena na jednoj ploči može da se čuje i tišina.

Miša Đurković
SLIKA, ZVUK I MOĆ
OGLEDI IZ POP-POLITIKE
Beograd, 2009.
288  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Vlado Georgiev (1976) poslato: Mart 18, 2014, 12:34:57 am
*

JEDINA

činim sve
mislim, najbolje za nas
krijem se
mislim, ne treba da znaš

Jedina, istina nije da si jedina
a trebalo bi jer si najbolja
između ljubavi i nas je laž i istina

Dobro znam
svaki dodir tvoj i glas
al' gubim se
ona između je nas

Jedina, istina nije da si jedina
a trebalo bi jer si najbolja
između ljubavi i nas je laž i istina

Ref.
Kad vino popijem razum izgubim
sve zaboravljam i ništa ne vidim
i tebe dodirnem, drugo ime dozivam
pijan ti dušu otvaram

Dobro znam
svaki dodir tvoj i glas
al' gubim se
ona između je nas

Jedina, istina nije da si jedina
a trebalo bi jer si najbolja
između ljubavi i nas je laž i istina


SAMA BEZ LJUBAVI

Danju budem sam
noću negde zalutam
tamo gde si ti,
ti, ljubavi

Vešto pravim se
al' nije loše, dobro je
kad nazad ne mogu
samo jedno brine me

Da l' mi nekad ime spomeneš
i pomisliš li da me pozoveš

Ref.
Srce je moje veliko za dvoje
ako si i ti sama bez ljubavi
srce moje je veliko za oboje
ako si i ti, kao i ja
sama, sama bez ljubavi

Vešto pravim se
al' nije loše, dobro je
ja nazad ne mogu
i zaboraviću sve

I briga me što vino prosipam
i uspomene tebi ostavljam

YouTube: Vlado Georgiev — Jedina
YouTube: Vlado Georgiev — Sama bez ljubavi
289  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Vlado Georgiev (1976) poslato: Mart 18, 2014, 12:31:06 am
*

VLADO GEORGIEV — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI

Ne brže od života, 2000 duet sa MC Niggorom
Nisam ljubomoran, 2005, VG ART Studio
Do svitanja, 2007, Barba Music
Hej ti, 2009.


ALBUMI

Navika, 2001, Goraton
Žena bez imena, 2003, Goraton
Daljina, 2013, Barba Music
290  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — I poslato: Mart 17, 2014, 11:58:14 pm
**

IDI KUĆI, NAMESTI SE
pesma u kolu / Pomoravlje

Idi kući namesti se,
lele, dunje ranke,
idi kući namesti se,
lele, dunje ranke,
dunje ranke, dunje ranke, kruške karamanke,
dunje ranke, dunje ranke, kruške karamanke!


Idi kući namesti se!
Idi kući očešljaj se!
Opet dođi, kolo vodi!

YouTube: Mira Vasiljević — Lele, dunje ranke
YouTube: Sekstet "Skadarlija" — Lele, dunje ranke
291  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — K poslato: Mart 06, 2014, 12:00:16 am
**

KOPA CURA VINOGRAD1

Kopa cura vinograd, vinograd.
Otud ide momak mlad, momak mlad:
"Dobro jutro, curo mala
jesil' okopala vinograd?"

"Odkud ideš Nikola, Nikola?"
"Idem iz Krušedola, Krušedola:
Ljubio sam Krušedolke,
najlepše devojke garave."

"Odkud ideš Anice, Anice?"
"Idem iz Ravanice, Ravanice.
Prevezi me, preko druma
ne znam gde je Ruma odavde."

1 Mile Bogdanović Zavičaju, mili kraju | Beograd, 2004.

YouTube: Gordana Stojićević — Kopa cura vinograd
YouTube: Anđelka Govedarević — Kopa cura vinograd
292  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — A poslato: Mart 05, 2014, 11:41:58 pm
*

ALT'NO KAD'NO, MORI

Alt'no kad'no, mori
Alt'no kad'no
Pov'zdan te gledam, mori
Pov'zdan te gledam
Belu, promenjenu, mori
Belu, promenjenu

Nešto da ti kažem, mori
Nešto da ti kažem
Doma da si ideš, mori
Doma da si ideš
Večeru da got’viš, mori
Večeru da got’viš

Nemoj za Molzina, mori
Nemoj za Molzina,
Nemoj za Malcina, mori
Nemoj za Malcina
Za mene, za tebe, mori
Za mene, za tebe

YouTube: Staniša Stošić — Alt'no kad'no, mori
293  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — L poslato: Mart 05, 2014, 10:14:53 pm
*

LOMIO ME ŽIVOT

Sakrio sam tugu u srcu duboko
Prevari me to nemirno oko
Godine su prošle ja te nisam sreo
Sad ne verujem sebi da sam te video

Ref.
Gledao sam tebe nemo, hej, predivna ženo
Bez daha sam bio, čašu ispustio
Gde baš da dođeš ti, stara ljubavi
u ovu kafanu da otvoriš mi ranu

Lomio me život, trošio polako
Mislio sam bez tebe ću lako
Godine su prošle ja te nisam sreo
sad ne verujem sebi da sam te video

YouTube: Zoran Kalezić — Lomio me život
294  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Vlado Georgiev (1976) poslato: Januar 31, 2014, 10:56:48 pm
*

VLADO GEORGIEV
(Dubrovnik, 06.06.1976)


Vlado Georgiev rođen je u Dubrovniku, ali je ceo život proveo u susednom Herceg Novom. Živeo je u porodici u kojoj je majka bila izuzetno stroga, a roditelji su njega i deset godina starijeg barata Gileta vaspitavali u skladu sa tradicionalnim vrednostima.

Interesovanje za muziku pokazuje od malih nogu, a već sa pet godina udarao je po stvarima kako bi napravio neki svoj ritam. Roditelji nisu bili srećni zbog činjenice da Vlado želi da postane muzičar, već su želeli da se on bavi nekim sigurnijim poslom. ... [Story]

* * *

... Osim uspešne pevačke karijere, Vlado je sjajan kompozitor i tekstopisac. Sarađivao je sa mnogim zvezdama, a poseduje i izdavačku kuću. Veliki avanturista, sa Harley-Davidsonom je obišao celu Evropu, popeo se na Himalaje, a obožava more i brodove. [Puls]
295  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Nikola Marković Giba (1949) poslato: Januar 31, 2014, 10:44:19 pm
*

JEDAN DAN ŽIVOTA

Volim te, volim više od svega
Od sjajnog sunca, od plavog neba.
Volim i noge, duge i bose
I oči tvoje prepune rose.

Ref.
Jedan dan života da ostane meni
I njega bih draga poklonio tebi.
A kad srce stane na njemu nek piše
Žalim što te nisam voleo još više.  

Lažu da s drugom provodim noći
Da volim neke toplije oči.
Ne znaju da te toliko volim
Da svaku tvoju ranu prebolim.

Ne reci nikad ljubavi zbogom
Misli na mene kad nisam s tobom.
Poklanjam tebi sve svoje pesme
Niko te više voleti ne sme.


AZRA
(R. Boban — G. Gunjak — S. Ilić & S. Marković)
 
Ej, kad se setim grizao bih usne
što si nestala.
Ej, kad se setim, samoća vrisne
— Što nisi ostala!  

Šabac je mali grad
u njemu sve se zna.
Tvoje je mesto ovde kraj mene.
Moja si sudbina.
 
Dao bih ruku al' neko reče
— Azra je neverna.
Šabac je mali grad,
u njemu sve se zna.

Ne mogu ti to oprostiti.
Neverna si, sad me ostavi.
Srce pamti kad ga prevare,
Moja Azra, to je najgore.

Ne mogu te više voleti.
Neverna si, sad me ostavi.
Srce pamti kad ga prevare.
Moja Azra, to je najgore.

Ej, kad se setim grizao bih usne
što si nestala.
Ej, kad se setim, samoća vrisne
— Što nisi ostala!

Šabac je mali grad
u njemu sve se zna.

Ne mogu ti to oprostiti,
nemam snage da zaboravim.
Srce pamti kad ga prevare
moja Azra, to je najgore.

Ne mogu te više voleti.
Neverna si, sad me ostavi.
Srce pamti kad ga prevare.
Moja Azra, to je najgore.


ZABORAVLJEN I OSTAVLJEN
(R. Vučković — R. Vučković — S. Ilić & S. Marković)

Ne sviram više na gitari,
Ne pišem pesme kao nekad
Živim sam u ovoj kući
Na kraju grada…
U ruci cigareta
A noćas sve mi smeta;
Moj svet, slomljeni svet
Sa tobom pade.

Zaboravljen i ostavljen
Od tebe i mnogih prijatelja,
Zaboravljen i ostavljen…
Učinila si ono što si htela.

Ne sviram više na gitari,
Ne pišem pesme kao nekad
Na poklon drugoj ženi.
Sati me prate…
U ruci cigareta
A noćas sve mi smeta.
Moj svet, slomljeni svet
Sa tobom pade.

Zaboravljen i ostavljen
Od tebe i mnogih prijatelja,
Zaboravljen i ostavljen…
Učinila si ono što si htela.


Pesmu "Jedan dan života" Nikola Marković nikada nije snimio ali je izvodio uživo u beogradskim klubovima. Ova pesma se trebala naći na njegovom albumu. Međutim, pesma se, sa manjim izmenama u tekstu, našla 1985. godine na Breninom mini LP u izdanju PGP RTB.  

YouTube: Nikola Marković Giba — Azra
YouTube: Nikola Marković Giba — Jedan dan života
YouTube: Nikola Marković Giba — Zaboravljen i ostavljen
296  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — P poslato: Decembar 27, 2013, 03:08:14 am
*

POZIV
Muzika: A. Milić  Tekst: M. Tucakovic / Lj. Jorgovanović  Arr: A. Milić

U ovom gradu ti si zver
i ne znam što se noći te
u srcu alarm nije oglasio,
da kaže stani, ne idi
tu gde si poveo me
i za mnom svetla odmah ugasio.

Te usne što su pritisnule moje
bile su ko dugme za samouništenje,
i ljubila sam ludo
k'o da mi je poslednje.

Refren:
Bio si poziv koji se ne odbija
od nesreće je samo sreća lošija
kad treba da vratiš je
a tek si se dočep'o nje.

Taj mi se poziv
sad o glavu odbija.
Ja samo luđa,
luđa što sam starija.
I posle tebe ni sa kim
ja ne mogu da spavam.

Tu gde si druge vodio lepo si govorio,
moja ljubav lako menjala te.
I već sam dečje glasove ja čula ni od kuda
a tebe tako brzo prošlo je sve.

YouTube: Svetlana Ražnatović — Poziv
297  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — K poslato: Decembar 27, 2013, 02:34:17 am
*

KRALJICA SRCA MOG

Umoran od noći
slomljen od života
na mome odelu tragovi od kiše
javi se ljubavi, ja ne mogu više

Ref.
Otvori mi svoja vrata
ja sam čovek koji kuca
verni sluga što te moli
zarobljenik što te voli
ti kraljice moga srca

Otvori mi svoja vrata

Ljubavi su mnoge
kroz moj život prošle
ali ti si bila jedina i prava
umoran sam ljubavi i meni se spava

Tražim te u kući
gde si nekad bila
prozori su tvoji noćas otvoreni
javi se ljubavi, znaj, teško je meni

YouTube: Šaban Šaulić — Kraljice srca moga
298  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — N poslato: Decembar 27, 2013, 01:40:37 am
*

NAJLEPŠA USPOMENA

Ja osećam strah u duši
Da će ovo brzo proći
Da će ovi srećni dani
Izbrisati divne noći

Noći što mi ti pokloni
To je tvoja ljubav prava
Pupoljak si tada bila
I mom srcu melem dala

Dala si mi sve najlepše
Što priroda može dati
Zato ću te znaj malena
Sve do groba spominjati

Ref.
Najlepša si uspomena
Mome srcu ti ostala
Nikada te, nikad neću zaboravit'
znaj voljena

YouTube: Velibor Spužić Kvaka — Najlepša uspomena
299  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — B poslato: Decembar 27, 2013, 01:07:52 am
**

BESANE NOĆI
Budimir Jovanović Buca

Mnogo puta suze su mi tekle
Mnogo puta boli su me pekle
Mnoge noći nisam prespavao
Mnogo para na pjesmu sam dao

Ref.
Ne bi li u pjesmi našao nju,
ljubav nevjernu
Ne bi li u vinu vidio oči varljive

Violine plakale su sa mnom
Mnoge noći sastavlj'o sa danom
Iz kafane zadnji izlazio
Mnogo čaša gorčina ispio

Sreće nemam al mi nije žao
Jer je nikad nisam ni imao
Svake noći idem u kafanu
Da bi srcu zalječio ranu

YouTube: Safet Redžić — Besane noći
300  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — O poslato: Decembar 27, 2013, 12:58:35 am
**

OD LJUBAVI DO RASTANKA1
muzika: Budimir Bica Jovanović
tekst: V. Grujić


Od ljubavi do rastanka
Tako malo ima, znaj
Nekad ljubljah jednu ženu
Sada svemu dođe kraj

Ref.
Ti ženo mojih snova
Ti davna uspomeno
Zbog tvojih lažnih riječi
Sve je izgubljeno

Od vjernosti do nevjerstva
Jedan čovjek dijeli nas
U tvoj život on je doš'o
Da mu svoje srce daš

Od kafane do kafane
Lutam tužan, jadan, sam
Nekad sam za sreću znao
Sada samo tugu znam

1 Album Safet Redžić — MC 1978. / RTB NK 10377

YouTube: Safet Redžić — Od ljubavi do rastanka
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »