Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
2351  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Beograd / Kosta Dimitrijević — Život boemske Skadarlije poslato: Mart 03, 2011, 09:55:57 pm
**

ŠETNJA KROZ ISTORIJU STARE SKADARLIJE


Kako je naučno utvrđeno da se na tlu današnje Skadarlije živelo još pre nekoliko hiljada godina, najbolje da prošetamo kroz istoriju ovog živopisnog kraja Beograda izdvajajući samo najvažnija zbivanja.

Jedno važno i zanimljivo arheološko otkriće iz 1892. godine u Beogradu ukazuje da je tlo današnje Skadarlije još u dalekoj prošlosti bilo predodređeno da postane istorijska znamen. Tada su arheolozi, po zapisu dr Đ. P. Jovanovića, u temeljima Bajlonijeve pivare u Skadarliji iskopali "desetinu komada slonovih zuba, a malo dalje čovekovu lubanju". Naučnik Jovanović tvrdi da su zubi pripadali izumrlom slonu "Elephans anpiuus a lobanja da pripada fosilnom čoveku, koji je živeo u takozvanoj helenskoj prirodi". Ovo otkriće pokazuje, zapravo, da naučnici pretpostavljaju da se na tlu ovog kraja živelo još pre nekoliko hiljada godina jer to dokazuje lobanja "prvog Beograđanina", koga još nazivaju "beogradski diluvijalni čovek". A paleontolog Niko Županić, analizirajući lobanju "prvog Beograđanina", tvrdi da je u "morfolopnsbm" pogledu" morao pripadati neandertalskoj rasi.





Stara Skadarska ulica

Novinar, urednik Politike Mihajlo Petrović, koji se bavio proučavanjem istorije našeg glavnog grada, u knjizi Kako je postao Beograd, za njegovog prvog stanovnika piše: "Tome neandertalcu bio je, izgleda, sličan najstariji Beograđanin, čije su kosti nađene u dnu Skadarlije. Koliko nas vekova od njega razdvaja? G. Župančić kaže, kako nije isključena mogućnost, da je on bio savremenik krapinskom čoveku. A od krapinca, po najkompetentnijim mišljenjima, razdvaja nas nekoliko desetina hiljada godina..."

Na ovaj način, zahvaljujući arheološkom otkriću, Skadarlija dvostruko simbolizuje stari Beograd: predstavlja njegov temelj svedočeći otkrivenom lobanjom, s kraja ledenog doba začetak života glavnog grada, dok je u novija vremena vezana za istoriju umetničke boemije, kao i za niz značajnih događaja iz kulturno-istorijske prošlosti.


*

Pomeni naselja gde se prostire današnja Skadarlija počinju još iz vremena turske okupacije, kada je Beograd skromnih kućeraka i onih boljih sa doksatima i ćepencima, bio u ropstvu visokog šanca, dubokih jendeka i rovova kao i zloglasnih kapija. Ali, za razliku od opkoljene rovovima punim vode beogradske varoši, ovo sirotinjsko naselje na prostoru od Stambol do Vidin-kapije, bilo je van šanca.

"Pažljivo oko može još i danas da vidi međe beogradske varoši dokle se prostirala pre predavanja na kadifenom jastučetu gradskih ključeva Ali-Rize paše 1867. knezu Mihailu", iznosi svoja zapažanja piscu ovih redova književnik Božidar Kovačević. "To je ona krivudava linija, koja se penje od Save, preko venca Kosančićevog, pa od Topličinog i Obilićevog prolazi ispod Knez-Mihajlovog spomenika, pored Narodnog pozorišta, skrećući k Dunavu. Dosta duboki jendeci i rovovi puni vodesprečavali su natoj liniji pristup varoši u koju se moglo ući samo kroz turske kapije. Jedna od tih, čuvena, masivna Stambol-kapija, ispod današnjeg spomenika kneza Mihajla, bila je glavni prolaz u varoš beogradsku, a zatim Varoš-kapija, kraj Dunava. Uveče su se dizale drvene ćuprije na lancima i niko nije mogao ući ili izaći iz nje napolje. Ali, izvan varoši, bilo je prigradskih naselja. Jedno od takvih, pokriveno utrinama, bila je današnja Skadarlija. Nekada, neka vrsta Jatagan-male, naseljena Skadranima, koje su zatim nadvladali Cigani (Romi), a posle sirotinja."

I putopisac Sreten L. Popović beleži da se ovo sirotinjsko naselje najpre na turskom zvalo "Šićan mala" što u prevodu znači Ciganska mahala.

Kao suprotnost očajne bede ove, gotovo puste Šićan male, u njenoj blizini, na prostoru između današnjih spomenika knezu Mihajlu i junaku Vasi Čarapiću, stajala je već pomenuta, moćna tvrđava - turska Stambol-kapija. Po opisu Koste N. Hristića u Zalisima starog Beograđanina, ova kapija je bila masivna i od tesanog kamena. "Levo i desno od kapije pružao se šanac sa visokim bedemima, silazeći desnim krakom preko Vidin-kapije ka Dunavu, a levim preko Varoš-kapije ka Savi", piše Hristić. Ispred Stambol-kapije bio je dubok jendek pun đubreta i strvina, preko koga se drvenim mostom nastupalo u kapiju".

Prolazeći ovim delom grada putopisac Bjanki beleži da je kod masivne Stambol-kapije morao da zapuši nos jer na kraju beogradske varoši beše đubrište.

Stambol-kapiju je od poljane rastavljao dubok rov, koji se često u slučaju nevremena i pljuskova, punio vodom. "Zimi se ta voda nekad i ledila, a leti se pokrivala zelenom žabokrečinom, i svakad bila prljava jer se u nju svašta bacalo", beleži hroničar Milan D. Milićević. I po ostalim zapisima ova pustara bila je često plavljena, a od izlivenih baruština uvek je najviše ispaštala sirotinjska Šićan mala. "Tu nikad nije bilo ni kuće, ni dućana, nego je leti rasla golema travuljina, najviše kukuta, a zimi je travuljina bila suva, ali se većinom držala uspravna", opisuje Milićević ovaj, od varoši beogradske potpuno odsečen kraj. "Iz te travuljine u svako doba mogli su jurnuti ili zli ljudi na putnika sama i bez oružja. Kako pse, po turskom zakonu, niko nije smeo ni taknuti a kamoli ubiti, "sirotinja raja" morala je strpljivo da podnosi njihov obesan lavež, zavijanje, pa i ujede. Sudeći, po iskazima savremenika, ovde su se preko zime pojavljivali i vuci, a još veći strah su zadavale odsečane glave srpskih buntovnika, nabijene na palisade u blizini današnje Skadarlije.





Luka Mladenović: Stara Skadarlija sa kafanom "Vuk Karadžić"

*

Prema planu Beograda iz 1854. godine vidimo da se ovaj, romskom sirotinjom nastanjen kraj sa nizom koliba i straćara oblepljenih blatom, pokrivenih trskom, slamom i ćeramidom, nalazi između starih naselja Dorćola i Palilule. Sa dolaskom kneza Miloša u Beograd, u Šićan mali se od skinutih drvenih palisada gradi novo naselje. "Bilo je tu puno straćara, krivudavih džombastih sokaka i neuglednih hanova u kojima su se napijali Srbi i Turci, te je često dolazilo do svađa i sukoba", beleži u knjizi Iz starog Beograda Ž. P. Jovanović. "Kad padne kiša, mali potok, koji je proticao sredinom ulice, toliko bi nabujao da bi usput sve nosio..."

Pionirski, urbanistički plan Emilija Josimovića iz 1867. godine daje još vidljiviji i tačniji snimak ove zapuštene mahale u kojoj su još uvek stanovnici Romi. Te, iste znamenite 1867. godine po predaji gradskih ključeva knezu Mihajlu, započinje preporod srpskog naroda, a sa ovim menja se dalja situacija ovog ubogog naselja zvanog Šićan mala.

Sa odlaskom Turaka iz Beograda i Romi napuštaju svoju Šićan mahalu na ivici grada, i po tvrđenju Nikole Trajkovića nastanjuju Čuburu, koja se kasnije spaja sa beogradskom varoši. Tada ovu mahalu naseljavaju siromašne zanatlije, a u njoj kao spomen na Turke ostaje samo kaldrma dok narod zatrpava jaruge i rovove, ruši palisade i gradi većinom prizemne kuće-čatmare i bondručare.

S proleća 1872. godine Šićan mala od Beogradske opštine dobija zvanično ime Skadarska ulica. Zanimljiv je podatak da se te iste godine u Skadarskoj ulici, u prizemljuši ondašnjeg broja 34, nastanjuje pesnik i slikar Đura Jakšić, prvi poznatiji velikan iz ovog kraja, čiji se boemski životni moto sadržavao u kratkoj pesmi:


Jedan dim još, jednu čašu,
Jedna pesma, jedna seka!
P'onda zbog, tamburašu!
Zbogom krčmo, zanaveka!


Za dalji istorijat ovog kraja važan je plan Beograda inžinjera Stevana Zorića iz 1878, koji daje detaljan opis Skadarske ulice sa 68 objekata od kojih danas imamo sačuvanu samo desetinu: kafane Tri šešira i Dva jelena, kuće Đure Jakšića i nekoliko poznatih glumaca, Štrihin dom, staru pekaru i stambene zgrade broj 19 i 27. Sve ove kuće sa kaldrmisanim dvorištima i cvetnim baštama daju bogat materijal za nenapisanu hroniku naše umetničke boemije.

Kosta Dimitrijević | Život boemske Skadarlije
2352  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Beograd / Kosta Dimitrijević — Život boemske Skadarlije poslato: Mart 03, 2011, 09:55:34 pm
**

SKADARLIJA, ČAROBNI KUTAK BEOGRADA


Skadarlija, u srcu Beograda, ona stara, romantična i boemska, poznata iz istorije i legende, živi više od jednog veka u vedrim pesmama, zanimljivim pričama i anegdotama kao i u mnogim književnim i novinarskim zapisima.

Strma krivudava Skadarska ulica, po kojoj je ceo kraj dobio ime S k a d a r l i j a, početkom ovog veka do drugog svetskog rata, bila je carstvo beogradske boemije, ali istovremeno i kulturno redovno sastajalište velikana pozorišne scene, pera, misli, kičice...

Ovaj čarobni kraj Beograda, voljeni kutak poezije i romantične istorije, poznat po drvenoj kaldrmi, plinskim fenjerima među rascvetalim krošnjama drveća, po znamenitim kućama i kafanama, gde su prijatne večeri provodili mnogi poznati književnici, novinari, glumci, reditelji, muzičari, pevači, slikari i ostali veseljaci, danas pored mladih i starih, najviše privlači radoznale turiste iz celog sveta, tako da Skadarlija ostaje zlatnim slovima upisana u istoriji našeg glavnog grada. "Nisam ni slutio da Beograd ima tako bogatu tradiciju poštovanja pisaca i pozorišnih ljudi", izjavio je pri poseti Skadarliji poznati italijanski pisac Alberto Moravija. "Mogu vam reći da u tom pogledu ne zaostajete od mnogih evropskih gradova. Vaša Skadarlija je zaista čaroban kutak istorije i kulture Beograda. U noći, čovek ima utisak kao da je na Monmartru, koji se tek rađa, u kojem se još oseća dah umetnosti..."

Kao što Prag ima Zlatnu uličicu, Beč — Grincing, Atina — Plaku, Pariz — Monmartr, tako se Beograd ponosi Skadarlijom, koja je odavno kao redovno sastajalište značajnih umetnika, kulturnih poslenika i starih zanatlija, ušla u legendu i istoriju, postala sastavni deo mnogih veselih priča, noćobdija, koji su ovde razdragani dočekivali zore uz "dobru kapljicu" i roštilj, tananu svirku i zanosnu pesmu sa simboličnom porukom:


Ovde su bančili naši veliki, stari
čuvari zvezda, mudraci i ljubavnici zora,
kovači, stolari, pekari, ribari, rezbari,
i putnici prošli sve gore i sva mora.


Pri ulasku u Skadarliju, kraj njene zastave sa simboličnim oznakama (žirardo-šešir, crni štap i crveni karanfil), krupnim slovima ispisana je dobronamerna poruka: " Skadarlija — centar umetničke boemije, tradicija je stvaranja već ceo vek. Zato posetioče, kad dođeš u ovaj kutak Beograda da se zabaviš i razonodiš, pokušaj da maštom svojom dočaraš davno minulo vreme. Seti se svih oni generacija pesnika i glumaca, novinara i slikara, boema znanih i neznanih..." Da se njih setimo, obnovimo njihove doživljaje i lepe uspomene, napisana je i ova knjiga.

Kad izgovorimo poetsku i istovremeno čarobnu reč  S k a d a r l i j a, odmah iz požutelog albuma uspomena, sećajući se davno minulih vremena, pred očima iskrsavaju likovi njenih znamenitih stanovnika i stalnih gostiju, koji su rado pevali onu staru, gradsku, ljubavnu pesmu sa refrenom:


Bre devojče, majka te nemala,
niti imala, nit' te kome dala
izgore me, tvoja lepotinja:
čarne oči, rumena ustašca.


Poznata u mnogim svetskim turističkim prospektima kao atraktivan kraj koji vredi videti, današnja Skadarlija nastavlja svoj veseli život, što se kaže "dok je sveta i veka". Najznačajniji kulturno-istorijski spomenik obnovljene Skadarlije, svakako je bela, prizemna kuća slikara i pesnika Đure Jakšića, a ovoj se pridružuju i znamenite, najstarije kafane Tri šešira i Dva jelena, pored još niza drugih objekata o kojima će u ovoj hronici biti više reči.

Najlepše uspomene iz stare, poetske i romantične Skadarlije, vezane su za one njene stanovnike i redovne goste, koji su, kako se tačno govorilo, ovde, svoje "najlepše dane proživeli — noću". Njeni redovni posetioci, bili su mnogi umetnici o kojima Antun Gustav Matoš beleži: "Istorija naše boeme bila bi, dakle, uglavnom, istorija naše književnosti".

Ovu Matoševu opasku prenosimo da bismo ukazali šta nas je još privuklo pisanju ove prve hronike Skadarlije, koja počinje doseljenjem najvećeg pesnika i slikara romantičarske epohe Đure Jakšića i završava svedočenjima značajnih savremenika — ljubitelja ovog znamenitog kraja.

U počecima svoje istorije, pored džombaste turske kaldrme i nekoliko česama, glavna obeležja Skadarlijske ulice iz tog davnog vremena, bile su tarabe iza kojih su se prostirale cvetne baštice sa kućicama oblepljenim blatom ili u bondruku, od kojih je nekolicina imala doksate i krovove od ćeramide. Ondašnja Skadarlija je izgledala upravo onako, kako joj u njeno ime daje impresivan, neposredan opis naš poznati karikaturista putopisac Zuko Džumhur:

"Zovem se Skadarlija ili Skadarska ulica, kako hoćete. Ja nisam ni bulevar, ni avenija, ni magistrala. Ja sam običan, strmi, krivudavi i loše kaldrmisani sokak usred Beograda i to bi bilo sve što bi vredelo reći o meni da nema moje duge povesti, da nema mojih trošnih krovova, rasklimatanih stolica i rasporenoga jendeka.

Moji gosti su, od davnine, bili čuveni ljudi od pera. Moji gosti su bili prvi beogradski glumci, pesnici, reditelji, slikari i pripovedači. Srdačno sam dočekivala prijatelje iz Zagreba, iz Sarajeva, iz Skoplja, iz Ljubljane. U mojim bledim noćima oni su se bratimili.

Dolazili su meni i ministri, i uvaženi načelnici, i sarači, i bozadžije, čevabdžije, i propali đaci, i učeni profesori. Pod mojim krovovima i na mojoj kaldrmi svi su pevali, sevdisali, lumpovali..."

Iz tmine zaborava, zahvaljujući zapisima starobeogradskih hroničara, izvlačimo niz zanimljivih, često simboličnih imena poznatih kafana u Skadarliji: Pašonin Bulevar, Esnafska kafana, Vuk Karadžić, Bums-keler, Bandist, Mala pivara, Zlatni bokal, Tri šešira, Dva jelena... Sve ove čuvene kafane čije ćemo zanimljive istorijate kasnije izneti, odavno su nestale, osim dve najstarije i najpoznatije: Tri šešira i Dva jelena. One su poznate u svetu poput pariskog restorana Prokop, londonske Sirene, rimskog Greka ili praškog Fleka. Ove najpoznatije skadarlijske kafane, vezane za mnoge boemske priče, po priznanjima stranih turista, predstavljaju i danas "čaroban kutak istorije i kulture Beograda".

Stanujući u blizini kafane Tri šešira, u njoj bi, ponekad, prijatne večeri provodio pesnik Đura Jakšić, nazivajući je "vinskim vrelom". Vladar smeha beogradske pozornice, nezaboravni komičar Čiča Ilija Stanojević, koji je poput mnogih svojih kolega stanovao u Skadarliji, nazivao je kafanu Tri šešira — "drugom kućom".

Skoro je, zaslugom Petra Vasića, u Skadarliji obnovljena kuća sa brojem 36 u kojoj je poslednje godine života proveo veliki srpski pesnik i slikar Đura Jakšić. Druga znamenita zgrada u današnjoj Skadarliji je ona u broju 38, gde je skoro pola veka sa porodicom proživeo proslavljeni bard scene Milorad Gavrilović zvani "Stari gospodin". Sada je u ovoj kući restoran Ima dana. Treća je čuvena Kuća Hristodulo u Skadarskoj 27, čija je spomen ploča ispunjena sa desetak poznatih imena glumaca, reditelja, pesnika i muzičara. Isto toliko slavnih imena dramskih umetnika trebalo bi da bude uklesano na spomen-ploči Kuće Kozlinskog, preko puta kafane Dva jelena. I u Zetskoj ulici broj 2, kao i u okolnim ulicama stanovali su mnogi umetnici koji su odavno zaslužili posebne monografije jer posle njih ostaju još jedino sećanja kao i izbledele fotografije.

Sa novim vremenom pristigle su u Skadarliju i nove kafane: Ima dana, Dva bela goluba, Zlatni bokal...





Čiča Ilija u veselom društvu boemske Skadrlije

Kosta Dimitrijević | Život boemske Skadarlije
2353  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Beograd / Kosta Dimitrijević — Muzičari i pevači skadarlijski poslato: Mart 03, 2011, 09:01:44 pm
**

MUZIČARI I PEVAČI SKADARLIJSKI


Uz pesnike, glumce i slikare, nenadmašne kozere i šaljivcije, legendi Skadarlije su doprineli i njeni proslavljeni svirači i pevači. Prvi je ovde iz gusle pevao Janko Veselinović, čija estradna slava nije tada bila ništa manja od književne.

U Zlatnom bokalu, ljubitelje pesme oduševljavali su moler Branko i litograf Kosta Bojković. Dok je Bojković bio ugledan član Prvog beogradskog pevačkog društva i često nastupao na koncertima, koje je voleo da reprizira i u Zlatnom bokalu, njegov drug Branko mu se pridruživao i lirskim tenorom razgaljivao okupljeno društvo.

U Bums-keleru goste su uveseljavale pevačice Kajče i Cveta, temperamentno pevajući "narodnjake" i romanse praćene odličnim orkestrom. "Sećam se Kajčeta, bila je lepotica kao Usnija Redžepova", priča novinar Dragoljub Lola Dimitrijević. "Imala je mašnice u kosi, nosila legovanu suknju i duboke, na šnir, cipele, a zanosno pevala uz daire. Uz pevačice Kajčeta i Cvetu svirao je mali Stevica, koji je nosio visoke štikle da bi "porastao". Bio je svagda u crnom odelu, lep, kočoperan, napuderisan. Svirao je violinu kao primaš prateći orkestar..."

Zanosno pevajući sevdalinke godinama je u Skadarliji oduševljavao sve živo advokat Mijat Mijatović, koji je snimio i nekoliko gramofosnkih ploča. Mnoge "skadarlijske veterane" teško je pobrojati, ali da izdvojimo nekoliko poznatih imena: Ruža Denić, Sofka Lazarević, Vuka Šeherović, Bata Cvijetić, Mile Lakić, Sava Jeremić...

Decenijama su se u Skadarliji smenjivale stare gradske, narodne pesme i romanse. A o onima koji su pesmom i svirkom Skadarliju zabavljali mogla bi se napisati posebna knjiga.

Zahvaljujući privlačnosti i popularnosti Skadarlije, negdašnje njene slavne pevačice u odmaklim godinama, skupljale su se ovde u kafani Tri šešira da bar jednom godišnje obnove uspomene zajedno sa proslavljenim frulašem Savom Jeremićem. Ostaće nezaboravno jedno prolećno veče 1970. godine, kada su već zašle u mnoge godine naboranih lica ali još čilog i lepog glasa Sofka i Vuka, na molbu svojih starih drugara iz Skadarlijskih veterana - čika Đoke, Milana, Bate, Slobodana, kao i brojnih drugih obožavalaca, otpevale pesmu iz svoje mladosti "Da znaš, mori mome..." Posle srdačnog aplauza čuvena Sofka pričala je okupljenim o nekadašnjim vremenima:

— Ove pesme probudile su u meni uspomene. Počela sam da pevam kod Pere Svilenog u Bums-keleru. Bila sam vrlo mlada, tek sam napunila šesnaestu... Sa pevanjem nikad nisam prekidala, bez pesme mi je život prazan... Sećam se, tamo me je rado slušao Nušić. Ućutim, on mi prilazi i kaže: "Alal ti majčino mleko, Sofka!" A u uglu sedi Tin Ujević. Pričalo se da on ne trpi žene, da je ženomrzac, a on je u mene piljio kao u ikonu. Jednom, po nagovoru Rake Drainca, priđem Tinu i upitam ga da li on mrzi i mene kao i ostale žene, a on se odade: "Vi me podsećate na jednu Francuskinju. Imate njene oči, kosu, glas..." Kažem to Draincu, a on se obradovao: "Dakle, i Tin se raskravio. Gotov je Tin..."

Posle Sofke i Vuke na scenu je stupio čuveni frulaš Sava Jeremić, u zelenom narodnom odelu od čoje, ukrašenim tokama, za žirardo šeširom na glavi. Čika Savina umilna frulaška svirka uz orkestar "Stari tračeri" razgaljuje i srce i dušu, kao i njegova sećanja na negdašnje susrete kod Tri šešira.

— Ovu kafanu je držao moj zemljak Stojan Krstić i tu sam od 1928. godine počeo da sviram. Tu sam prvi put video Nušića, Pašića, Rašu Radenkovića, Carevca... Kad god ovde dođem bude mi se drage uspomene..."

Skadarlijska legenda Vuka Šeherović je jednom prilikom izjavila da joj u Skadarliji, gde je provela svoje najlepše noći, ne bi bilo žao ni da — umre.


Kosta Dimitrijević | Život boemske Skadarlije
Toplikus, Beograd, 1990.
2354  MUZIČKA ČITAONICA / Muzička dešavanja, zanimljivosti i ličnosti / Velikani umiru u bedi poslato: Mart 03, 2011, 08:45:56 pm
*

MNOGE ESTRADNE ZVEZDE, PEVAČI I KOMPOZITORI, NAPUŠTAJU OVAJ SVET U SIROTINJI

Zašto, uprkos slavi i novcu, neke ličnosti sa muzičke estrade pred kraj života nemaju para ni za lečenje

Pesma je Šabana Bajramovića pronela po celom svetu, veliki poznavaoci muzike stavljaju ga uz rame sa najvećim imenima svetskog soula, Indira Gandi je plakala slušajući i gledajući Šabana koji je i u dalekoj Indiji bio pojam za pesmu nabijenu emocijama. Komponovao je veliki broj pesama za koje mnogi misle da su "narodne". Pamtiće ga i Romi i oni koji to nisu po nezaboravnoj "Đelem, đelem". Sve ovo nije bilo dovoljno da Bajramović izbegne smrt u bedi koja se merila nedostatkom novca i za najosnovnije lekove.

Odlazak Šabana Bajramovića, službeno u Indiji promovisanog u kralja romske muzike, samo je povod da se prisetimo sličnih slučajeva kada su velikani muzike ovog podneblja, što pevači što kompozitori, napuštali ovaj svet u sirotinji, oskudici svake vrste.

Samo dobri poznavaoci zabavne i narodne muzike danas se sećaju Dragana Tokovića, nekada velike muzičke zvezde, retko talentovanog čoveka koji je bio i vrhunski interpretator i još bolji kompozitor. Otac mu je bio sveštenik, majka profesor, a on se posvetio muzici. Voleo je džez i rano se otisnuo u svet gde je pevao po klubovima. Jedno vreme živeo je u Egiptu, a onda se vratio u Srbiju. Oni koji bolje poznaju njegov život tvrde da je više divnih pesama, koje je sam komponovao, uništio nego što je ostavio iza sebe.

A i to što je ostavio dovoljno je za večnost: Spomenimo samo "Rastao sam pored Dunava", "Zorice Zorule" i "Lela Vranjanka". Ovu poslednju napisao je inspirisan lepotom jedne devojke koja je radila u kafani u Vranju.

A šta veže Tokovića i Bajramovića? Identičan kraj. Toković je i pored ogromne slave i uspeha, pored božjeg dara koji je imao, završio kao beskućnik, klošar i umro je u domu za nezbrinuta lica.

Pre nekoliko godina u Požarevcu je umro Bora Spužić Kvaka, čovek za koga je Tereza Kesovija, inače ne baš sklona pohvalama, svojevremeno rekla: "Nekoliko puta sam pevala na istom mestu sa Borom Spužićem. Bude nas dvadesetak pevača, izredamo se, publika aplaudira a onda izađe Kvaka, krene da peva i svi okupljeni počnu da plaču".

Kvaka je imao taj redak, vrlo redak, talenat da u pesmu unese emociju i to ne može da se nauči. To je imao, uz ostale, i legendarni Toma Zdravković. Bora Spužić je živeo životom boema, počeo je kao bubnjar u jednom seoskom orkestru, bio velika zvezda jugoslovenskih prostora a život je skončao u Požarevcu, bez igde ičega, bez pomoći države, u naručju supruge Ranke koja je i danas kivna na Kvakine kolege sa estrade. Izdvaja jedino Hanku Paldum koja je, čuvši da Bora umire bez lekova i bez novca, sela u kola došla po njega u Požarevac, odvezla ga u Sarajevo, gde ga je svakoga dana vodila na terapije. Nije vredelo, ali je ostalo kao svetao primer ljudskosti. Iza Bore su ostale nezaboravne pesme: "Svirajte mi noćas", "Na rastanku", "Ako draga sretneš majku moju", "Dođi ljubavi..."

Ko danas od ljubitelja narodne pesme ne zna za kompozicije "Ne pitaj me stara majko", "Kad sretneš Hanku", "Jablani se povijaju", "Negde u daljine pogled mi se gubi"....ali malo ko zna da je te pesme stvorio Rade Jovanović, čovek koji je ovaj svet napustio na pragu devedesetih godina, takođe u bedi. Skončao je tako što je uzeo svoju staru lovačku pušku i pucao sebi u glavu. Na njegovoj sahrani, u Goraždu, bilo je preko tri hiljade ljudi. Nad odrom je poznati harmonikaš Omer Pobrić svirao "Negde u daljine...".

Nema veselja, ni svadbe ni rođendana, na kojima se ne otpeva bar jedna pesma Dragiše Nedovića; "Prođoh Bosnom kroz gradove", "Stani stani Ibar vodo", "U lijepom starom gradu Višegradu"; "Obraše se vinogradi, dole kraj topole", "Lepe li su nano Gružanke devojke"... Iza tih nezaboravnih i još tridesetak isto tako poznatih pesama stoji ime Dragiše Nedovića, Kragujevčanina koji bi, da je živeo na Zapadu, u Americi na primer, bio basnoslovno bogat čovek. Kao uostalom i već spomenuti Bajramović, Rade Jovanović, Bora Spužić Kvaka... Ali, u Srbiji je sve drugačije i uvek je bilo drugačije. Srbija, valjda zato, i rađa tolike talente. Ne samo u muzici.


TARANTINO "SKINUO" TOKOVIĆA Tražeći muzičku podlogu za svoj sada već kultni film "Petparačke priče", čuveni Kventin Tarantino angažovao je ekipu vrsnih muzičara koji su, na još uvek misteriozan način, došli do pesme Dragana Tokovića, "Lela Vranjanka" i tu melodiju pretvorili u instrumental po kojem je ovaj film, uz ostalo, poznat. Toković je imao pravo na tužbu, navodno da je i razmišljao o njoj, ali nije imao para za advokate.

PESMA POTICALA NA SAMOUBISTVO Za kompozitora Dragišu Nedovića veže se jedan nesvakidašnji podatak. Naime, on je 1950. godine oboleo od tuberkuloze, od koje je 16 godina kasnije i umro, a u jednom od trenutaka velike krize, kada je verovao da umire, napisao je pesmu "Pluća su mi bolna". Nekoliko godina kasnije, kada je pesma postala vrlo popularna, doneta je odluka o njenoj zabrani jer je nepobitno ustanovljeno da je nekoliko desetina ljudi izvršilo samoubistvo slušajući ovu pesmu.

ZABORAVILI DUBRAVKU NEŠOVIĆ Iako, srećom, ne pripada umetnicima koji više nisu živi, Dubravka Nešović, prva žena magistar pevanja u Srbiji, profesor muzike, odlukom države "istaknuti umetnik" od 1982. godine, svoje pozne dane provodi u Staračkom domu na beogradskoj Karaburmi. Dom plaća 300 evra a njena penzija je 200 evra. Razliku nadoknađuje davanjem časova iz pevanja. Na poslednja dva "deljenja" nacionalnih penzija u Srbiji, niko se nije setio Dubravke Nešović.

10.06.2008.
http://www.pinkiradio.com/web/content/view/1613/165/
2355  MUZIČKA ČITAONICA / Muzička dešavanja, zanimljivosti i ličnosti / Vanja Bulić — Tajna se ne može sačuvati poslato: Mart 03, 2011, 08:21:59 pm
*

TAJNA SE NE MOŽE SAČUVATImoja prijateljica estrada

Sjaj estrade prikriva suštinu: na sceni su ranjivi, osećajni ljudi, koji najčešće ne mogu da se izbore sa unutrašnjim nemirima. Kad se ugase svetla, vraćaju se u svoje sasvim obične živote iz kojih, neretko, odlaze tragično.

Jedna od iracionalnih želja svakog čoveka je prisustvo sopstvenoj sahrani. Kako će izgledati svečana povorka? Ko će doći na sahranu? Ko će plakati iskreno a ko će glumiti tugu? Rade Jovanović, pevač i kompozitor iz Požarevca, organizovao je probu svoje sahrane na groblju u Požarevcu. Rade je bio imućan, zlatar po struci, vlasnik porodične zlatarske radnje u centru grada. Legao je u grob. Postavio se tako da može da gleda ko ulazi u groblje. Iznad njegove glave bila je bista koju je pre toga uradio. A da ne bi bilo greške u proceni kako se ko ponašao, Rade je angažovao i snimatelja. Kasnije mi je u emisiji "Biseri" pričao kako je sve bilo besprekorno i kako su se ljudi u jednom trenutku zaneli i počeli da se ponašaju kao da je zaista umro. To ga je iznerviralo pa je ustao iz groba, doduše uplakan, pre nego što je planirano.

"Proba mi je pomogla da promenim neke detalje na grobnici ali i da promenim mišljenje o nekim prijateljima" — rekao mi je sasvim ozbiljno.

Rade Jovanović je početkom 70-tih godina dvadesetog veka snimio jedan od najvećih narodnjačkih hitova "Al' sam blesav". Pesma je oporezovana kao šund zbog navodno petparačkog teksta koji počinje ovako "al' sam blesav što zbog tebe glavu gubim..."

Pesma je ljubavna i danas bi sigurno prošla nezapaženo zbog mlakog teksta koji je tada bio avangardan. Rade je iskoristio popularnost pesme "al' sam blesav" pa je narednih godina snimao "na divlje" kasete sa seksi tekstovima i prodavao ih u milionskom tiražu uglavnom našim radnicima u Nemačkoj.

Rade Jovanović je nekoliko godina posle probe svoje sahrane preminuo i otišao na onaj svet po dobro uvežbanom ceremonijalu.

U Goraždu je živeo i radio drugi Rade Jovanović, penzionisani oficir, koji je napisao pesme Safetu Isoviću. On je autor možda najlepše narodne pesme "Kad vidiš Hanku". Njegova je i pesma "U lijepom starom gradu Višegradu". Pošto se kod nas malo govori o autorima, jer su zanemareni istinski doprinosi kulturi, mnogi smatraju da su pesme koje je pevao Safet Isović narodne, da pripadaju sevdalinkama kojima se ne zna poreklo. A saradnja jednog Srbina i jednog Bošnjaka samo govori o izmešanosti kultura na ovim prostorima koja se najviše prelama kroz melos i koja govori o tome koliko smo upućeni jedni na druge. I da nam je koren isti.

Rade Jovanović iz Goražda koji je zaslužio spomenik ne samo u svom gradu, ophrvan bolešću, izvršio je samoubistvo, ali će zato njegove pesme živeti još dugo.

Pevač Duško Kostić, veoma talentovan, zgodan i human čovek (nema humanitarne akcije na kojoj nije učestvovao) jednog tmurnog dana otišao je na pančevački most, popeo se na ogradu i skočio u Dunav. Nekoliko ljudi koji su išli peške preko mosta videli su nesrećnog čoveka kako skače u vodu, pritrčali, ali je bilo kasno. Ostala je samo torbica sa dokumentima. Telo Duška Kostića nikada nije pronađeno pa su, kako to već biva, krenule čaršijske priče: utopio se neko drugi a Duško je ostavio dokumenta i pobegao zbog dugova u inostranstvo. Njegova supruga, Nena Vukadinović, takođe pevač narodne muzike, ne zna prave razloge. Ostala je priča kako je počeo da pije jer nikako nije uspevao da ponovi uspeh koji je imao sa pesmom "Sačuvaj tajnu ljubavi moja". Ova pesma je i danas sastavni deo boemskog repertoara a ostala je tajna zašto je jedan veliki pevač otišao...

Iza mnogih stvaralaca u narodnoj muzici stajali su mučni dani preživljavanja ili nesnalaženja u trenucima kad su postali slavni. Neki od njih su tragajući za sopstvenim izrazom u životu prilazili prepreke koje su zauvek mogle da ih udalje od umetnosti. Dragan Toković i Zoran Gajić ostavili su neizbrisiv trag u narodnoj muzici. Dragan je bio jedan od naših najboljih pevača zabavne muzike, pobednik brojnih festivala, poznat u Evropi kao klupski pevač džez i evergrin standarda. Našoj kulturnoj baštini ostavio je pesme "Zorice, Zorule", "Rastao sam pored Dunava" itd. Većinu ovih pesama otpevao je Zoran Gajić, Kragujevčanin, a pesmu "Lela Vranjanka" maestralno je otpevao Staniša Stošić.

Dragan je dugo pevao u Egiptu, u noćnim klubovima. Kad se vratio stalno je spominjao muzičku temu koja ga je proganjala. U jednoj kafani u Vranju, zanesen lepotom nepoznate devojke, zapitao ju je kako se zove: "Ja sam Lela Vranjanka" — odgovorila je. U tom trenutku je počeo da pevuši frazu koja se pretvorila u jednu od naših najlepših pesama. A taj istaknuti umetnik, koji je burno živeo u mladosti, a potiče iz ugledne porodice sveštenika i intelektualaca, završio je u domu za nezbrinuta lica. Živeo je boemski, uz alkohol i muziku. Da je mogao da priušti sebi skupog advokata, obezbedio bi i sebe i širu porodicu zahvaljujući nadoknadi za ukradenu melodiju "Lela Vranjanka" koja se koristi samo sa izmenom jednog polutona u filmu "Petparačke priče". Tamo je "Lela" izvedena u pank obradi, kao instrumental.

Zoran Gajić koji je otpevao i pesmu "Nisam te se nagledao" Radeta Vučkovića, kao adolescent bio je u domu za maloletnike. Voleo je da se tuče, što je očigledno bio samo način da pobegne od suštine svoje ličnosti i da se lažno predstavi u društvu mangupa. Bio je nežan, osećajan pevač, sa mekim glasom koji su mnogi poredili sa glasom Cuneta Gojkovića.

"Zoran je imao nadimak Grozdinac. Čuo sam da ga je sam sebi dao, iz pijeteta prema majci. U njemu su živele dve ličnosti, impulsivni Zoran i nežni Grozdinac. Bili smo u isto vreme u Kanadi, pevali smo u dve kafane u Torontu. U kafani u kojoj sam pevao ja izbila je tuča. Ne znam kako je on saznao za tuču ali je već posle 20-tak minuta bio u mojoj kafani, uzbuđen, spreman za tuču. Rekao je da mu pokažem čoveka koji me je udario. Niko me nije udario, biju se međusobno — odgovorio sam. Odahnuo je, krenuo nazad u svoju kafanu" — seća se Nikola Urošević, pevač narodne muzike.

Zoran Gajić je iznenada umro, na vrhuncu karijere. Danas mnogi pevači pevaju pesme koje je on prvi otpevao i misle da je reč o izvornim pesmama. Ali, to je priča o nepoštovanju intelektualnog rada kojeg ima i na estradi ali se ljudi sa estrade trude da ga zanemare, osećajući ga kao nepotreban teret.

Saobraćajne nesreće su odnele nekoliko izuzetnih umetnika narodne muzike. U strahovitoj nesreći na autoputu stradale su Silvana Armenulić, njena sestra Mirjana Barjaktarević i Miodrag Jašarević koji je u Radio Beogradu nasledio Vlastimira Pavlovića Carevca. Jašarevića su zvali "Srce" jer se on tako obraćao pevačima, kotrljajući slovo R kao Francuz. Vozio je Gospodin Jašarević, posle napornog koncerta. Bio je stariji čovek, krhak i umoran. Obdukcija je pokazala da nije imao alkohola u krvi. Ljudi koji su uradili uviđaj posle nesreće tvrdili su da nikada nisu videli tako stravičan udes — delovi tela su bili razbacani...To je bio jedan od najvećih udaraca narodnoj muzici. Mirjana i Silvana su za samo nekoliko godina otpevale nezaboravne hitove "Šta će mi život bez tebe dragi", "Doleteće beli golub"...za njih dve su pesme radili najveći majstori narodne muzike a Gospodin Jašarević je suvereno čuvao Radio Beograd, što znači i narodnu muziku, od upada zvukova koji nisu svojstveni ovom podneblju.

Danak burnom životu na točkovima platio je i pevač Srećko Jovović koji je u istoriju narodne muzike ušao sa pesmom "Nek' me ne zaborave devojke sa Morave". Inače, ta pesma je delo samo na prvi pogled nespojivog dvojca — Obrena Pjevovića, čoveka koji je živeo na selu i koji je napisao nezaboravne pesme (kao što je na primer "Devojka iz grada") i rokera Bore Đorđevića.

Srećko je bio umoran, žurio da stigne na vreme i - poginuo. Na taj način živi većina pevača, iako im organizatori nastupa obezbede i prenoćište. Posle nastupa i večere često sa povećanom dozom alkohola kreću na put.

Dva velika pevača narodne muzike, ujedno i autora jer su komponovali i pisali reči, otišli su tiho, bez ušteđevine kojom bi obezbedili porodicu. To su Bora Spužić Kvaka i Toma Zdravković. Da je Toma živeo u nekoj pravno uređenoj zemlji, obezbedio bi, na osnovu tantijema, nekoliko generacija Zdravkovića. Elvis Prisli i Džon Lenon, iako su umrli pre nekoliko decenija, i dalje su na listama najplaćenijih muzičara jer na račune njihovih naslednika svakodnevno pristižu sredstva od autorskih prava.

Bora Spužić Kvaka koji je otpevao stihove "rastali se jednog dana, ispod grane jorgovana, sirotica od sirotana" kao da je tim stihovima ispisao svoju životnu priču: otišao je kao puki siromah, rastavši se sa državom siroticom koja nije umela da poštuje čoveka koji je imao milionske tiraže, punio koncertne sale i tako ubirao prihod državi.

"Bora je bio veliki boem. Mada, mi na estradi reč "boem" koristimo najčešće kada opisujemo nekog ko uživa u piću. Bora je bio korak ispred takve konstatacije jer je bio invalid od rođenja koji se nije predavao i koji je život gutao svim čulima. Ali, kada je mogao najviše da pruži, jer je imao specifičnu interpretaciju i nastup, bolest ga je odvojila od estrade i vezala za postelju." — kaže Nikola Urošević, koji je često nastupao sa Borom Spužićem i na koncertima se uverio kakvu je harizmu imao Kvaka. U vreme dok je bila moćna na estradno-političkoj sceni, Zorica Brunclik se založila da Bora Spužić dobije penziju. Ali, to je bilo nedovoljno za čoveka koji je mesečno odvajao veliki novac za skupe lekove. Kolege pevači su u Požarevcu priredili nekoliko koncerata a sav prihod je išao kao pomoć Bori. A da su mu davali samo delić od bakšiša koji su u kafanama dobijali pevajući Kvakine pesme... Umro je u Požarevcu usamljen ali ne i zaboravljen.

Na početku rata 90-tih godina prošlog veka umro je Toma Zdravković koji je dvadeset godina bio nekrunisani kralj estrade. Da bi neko neupućen shvatio koliko su tada zarađivale estradne zvezde, poslužiću se jednim poređenjem. Toma Zdravković je sedamdesetih godina kvartalno dobijao od autorskih prava (tada je na tom polju država bila uređena) dvadeset miliona ondašnjih dinara. A "fića 750" tada san svakog Jugoslovena koštao je 750 000 dinara. A to znači da je Toma, bez koncertnih i kafanskih nastupa, od autorskih prava godišnje mogao da kupi pedesetak fića i da oformi solidan vozni park.

"Sedeo sam jednom u "Šumatovcu" sa Tomom Zdravkovićem koji me je zamolio da mu pozajmim pare da plati račun. Istovremeno je potpisivao ugovor za novogodišnji nastup vredan 60 000 maraka. Novac je trošio neverovatnom brzinom" — seća se Saša Dragić, kompozitor i u dužem periodu menadžer naših najvećih rok grupa i pevača.

Neke kolege tvrde da je Toma preterivao kad se napije i da je vređao publiku. A ljudi su se smejali, misleći da je to deo šou-biznisa.

"Posle posete akcijaškom naselju Toma je gotovo mesec dana na svim koncertima nastupao u akcijaškoj uniformi, u kratkim pantalonama. Na koncerte su dolazile dame obučene u svečane haljine a on im se smejao sa bine" — seća se Snežana Đerdan koja je nastupala sa Tomom na koncertima.

"Bio sam sa Tomom u "Šumatovcu". Spustio se do toaleta. "Kako je majko?" — pitao je ženu koja je radila u toaletu. "Teško sine, mnogo dece, plata mala." Izvadio je poslednje dve hiljade maraka koje je imao u džepu i dao ih nepoznatoj ženi." — seća se Siki Ilić.

Toma Zdravković je pevao i komponovao do poslednjeg dana. Njemu nije bila potrebna proba da bi shvatio kako će se ljudi ponašati kada ode.

I danas živi kroz svoje pesme bez kojih se ne može zamisliti ni radost ni tuga.


Vanja Bulić
"Bazar" 29.06.2007

Napomena: Kompletni  autor pesme "U lijepom starom gradu Višegradu" je Dragiša Nedović a ne Rade Jovanović
2356  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Gordana Jovanović (1951—1999) poslato: Mart 03, 2011, 03:29:30 pm
*
PESME GORDANE JOVANOVIĆ
 

MILE, MILE, ŠUBARA TE KVARI
NARODNA

Aoj, Mile, Mile,
šubara te kvari,
aoj, Mile, aoj.
Mile, Mile, mermer kado,
mermer sado,
mermer Jole,
Đinđir Jole, oj!

Ide Mile, Mile,
šešir nakrivio,
aoj, Mile, aoj.
Mile, Mile,
žute dunje i jabuke,
neću, Mile,
preko ruke, oj!

A ja Mile, Mile,
đavo pa ga lečke diram,
aoj, Mile, aoj.
Mile, Mile,
žuta slama, sitna pleva
ja ga ljubim, Mile zeva.


Tekst po notnom zapisu Đ. K.


Gordana Jovanović — Mile, Mile, šubara te kvari
Gordana Jovanović — Piramange korkoro
Gordana Jovanović — Ej, romnji
2357  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Slobodanka Danka Stojiljković (1969) poslato: Mart 03, 2011, 03:27:19 pm
*

MOLITVA JE ZA ME

Molitva je za me kad ti oči gledam
s tugom ja se pitam što sam tebe željna;
što mi srce trepti i u letnje veče
bolna duša pati, traži malo sreće.
Zašto suze ronim neprestano za te
samrtno i bolno koliko te volim.
Uvek mislim na te.

Gorko plačem za te, danju i uveče
opraštam se s tobom, uvenulo cveće
al' kad te otpratim plakajući do groba
izniknut će ruža plačnog oka moga.
Na grob ću ti donet milo moje cveće;
ja te i sad volim i srce te moje zaboravit neće.

Molitva je za me u izvođenju Slobodanke Stojiljković, snimljeno 03.05.2004.

"Slobodanka Stojiljković je učenik Žarka Milanovića i pevač izuzetnih vokalnih kvaliteta.
Za klavirom je Stanko Jovanović dirigent hora i simfonijskog orkestra Radio Beograda."
Žarko Milanović | set 3 CD | Zapisano u vremenu.
2358  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Miroslav Radovanović (1947) poslato: Mart 03, 2011, 03:17:21 pm
**

NAJLEPŠE PESME MIROSLAVA RADOVANOVIĆA


LICE JEDNE ŽENE
P. Vuković — A. Savić — arr. P. Vuković

Noćas neka plaču žice na gitari
svirajte mi tiho tamburši stari.
Zaljubljeno srce bol rastanka krije
kako da ga tešim da to ništa nije.

Ref:
Lice jedne žene kroz život me prati,
ja ljubim to lice i ljubim te oči;
kako mi je sada, suza nek svedoči.

Bez tebe je draga tužno svako veče
Nema tvoje ljubavi, život prazan teče.
Sećaš li se mene u noćima dugim
il si možda srećna u životu s drugim.

Kada krenem kući, tuga biće jača
pratiće me pesma umornih svirača.
Pomisliće ljudi da za ljubav molim
ali ja ti pevam jer te silno volim.


TI SI ŽENA MOG ŽIVOTA
P. Vuković

U malenoj krčmi sedim sam za stolom
u mislima kao da sam s tobom
kao da me grli ruka tvoja
ali to je samo želja moja.

Ref:
Ti si žena mog života
našu pesmu noćas sviraju
a ja krijem svoje suze,
ja ih krijem one padaju.

U ruci mi stara požutela slika
na koju si napisala ti
da se večno sećam tvoga lika.
Da l' se noćas mene sećaš ti...

U malenoj krčmi još sedim za stolom
oko mene srećni su svi.
Ostao sam sam sa svojim bolom,
ja sa bolom, a sa kim si ti...[/color]


ŽELEO BIH DA TE SRETNEM
Č. Đoković — Č. Đoković —  ar. D. Aleksandrić

Želeo bih da te sretnem
da te pitam kako ti je,
da l' si sada s drugim srećna
ili oko suzu lije.

Želeo bih da te vidim
nasmejanu kao prije
da ugledam plavo oko
pa i ako moje nije.

Želela si ti da odeš
želja ti se ispunila.
Ako sada srećna nisi
ti si tome svemu kriva.

Ja ne krijem da te volim
pa i ako moja nisi.
Sebe sam ti poklanjao
al' drugoga našla ti si.

Podaci preuzeti sa: 2 CD-a / Miroslav Radovnaović / Da se ne zaboravi  / DISKOS CD 2172 / 2009




DUPLI CD MIROSLAVA RADOVANOVIĆA
PRODUKCIJA DISKOS 2009


YouTube: Lice jedne žene
YouTube: Želeo bih da te sretnem
YouTube: Ti si žena mog života
2359  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Miroslav Radovanović (1947) poslato: Mart 03, 2011, 03:16:56 pm
*


MIROSLAV RADOVANOVIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI & ALBUMI
2360  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Miroslav Radovanović (1947) poslato: Mart 03, 2011, 03:13:26 pm
*




MIROSLAV RADOVANOVIĆ
(Trešnjevica, Arilje, 01.06.1947)

Miroslav Radovanović je rođen 1.6.1947. godine u Trešnjevici kod Arilja. Vrlo rano, u svojoj osmoj godini, ostao je bez roditelja. Zajedno sa starijim bratom odlazi u Čačak, gde završava osnovnu i srednju školu. Još u ranoj mladosti učestvuje na mnogim takmičenjima pevača amatera i na svakom pobeđuje. 1970. godine snima prvu ploču sa pesmama "Želeo bih da te sretnem" i "Ne mogu bez tebe, ne mogu sa tobom" koje postaju veliki hitovi, nastali u saradnji sa kompozitorom Časlavom Đokovićem. Ploča je prodata u 200.000 primeraka, dva puta "zlatana". Ubrzo je usledila saradnja sa kompozitorom Predragom Vukovićem Vukasom i nastaje hit za sva vremena "Ti si žena mog života". Ploča je prodata u 500.000 primeraka. Posle ovih hitova Miroslav odlazi na turneje po Americi, Australiji, Evropi. Potom se ređaju hitovi "Dok te čekam ispod lipa", "Doviđenja, doviđenja", "Ne igraj se, ne muči mi dušu" i mnogi drugi.

U toku svoje dugogodišnje karijere Miroslav je sarađivao sa velikim kompozitorskim imenima kao što su Časlav Đoković, Predrag Vuković Vukas, Predrag Negovanović, Rade Bogićević, Šaban Šaulić i mnogi drugi. Neke pesme je i sam Miroslav komponovao. Sarađivao je sa tekstopiscima Rade Jovanović, Ruždija Krupa, Atanasije Savić, Miodrag Ž. Ilić, Novica Kostić, Zoran Maksimović, Milijana Božić. Sarađivao je sa orkestrom Branimira Đokića, Tomice Miljića, Buce Jovanovića...

Usledili su koncerti po Americi, Kanadi, Australiji, Evropi, zajedno sa Šabanom Šaulićem, Snežanom Đurišić, Hasanom Dudićem, Ljubom Aličićem... Miroslav je snimao za "Jugodisk", "Diskos", "Melos", "Renome" i druge izdavačke kuće. Ukupno je prodato preko dva miliona ploča. Učestvovao je na mnogim humanitarnim koncertima kako u zemlji tako i u inostranstvu. Miroslav Radovanović živi u Čačku, s obzirom da se iz opravdanih razloga dugo nije pojavljivao na estradnoj sceni, rado se odaziva na pozive za rad u zemlji i inostranstvu.


Kontakt telefon Miroslava Radovanovića: 065/89-04-088. | Zlatna nota
2361  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Milena Plavšić (1956) poslato: Mart 03, 2011, 03:09:53 pm
*

MILENA PLAVŠIĆ


ZABORAVLJENA SKROMNOST





Svi koji vide folk pevačicu Milenu Plavšić, redovno zaključuju da se ona skoro uopšte ne menja i da joj godine ne mogu ništa! Mada je nedavno snimila 25. album, malo se razlikuje od neiskusnog, skromnog i naočitog devojčurka kakav je bila pre dve i po decenije, kada je počinjala karijeru. Proputovala je više od pola sveta, okitila se nagradama na mnogim festivalima, snimila na desetine pesama koje su postale hitovi, a ostala je tiha, nenametljiva i skromna. Osvajala je priznanja stručnih žirija, publike, kolega, proglašavana najlepšom... Većinu pesama koje je otpevala i snimila, napisala je i komponovala sama, inspirisana onim što joj se u životu dešavalo. Ovih dana, promoviše pesme sa poslednjeg albuma i kuje planove o zajedničkom životu sa čovekom sa kojim je u ljubavi već pet godina.

Milena Plavšić: Nikad nisam želela da se preterano eksponiram u medijima. "Dozirala" sam se, ne zato da se ne bih brzo potrošila, već zato što po prirodi nisam nametljiva. Nikad ničiji broj telefona nisam okrenula da bih molila za uslugu, niti sam ikad ikoga za rukav povukla. Bila sam i ostala, protivnik svega što je namešteno — nameštaljki na festivalima, izmišljenih i dirigovanih tračeva koji podižu popularnost... Ponosna sam na to što me estrada nije iskvarila. U duši sam ostala patrijarhalno vaspitani devojčurak iz radničke porodice, devojčurak koji je odrastao na periferiji Banjaluke, zaljubljena u pesmu. Prvu ploču sam snimila zato što sam to zaslužila, a ne zato što nisam znala šta ću sa sobom.

Kako ste to zaslužili snimanje prve ploče?

Milena Plavšić: Učestovala sam na takmičenju pevača amatera u Sokobanji i pobedila. Nagrada je bila snimanje prvenca. Tako sam 1981. godine snimila pesmu "Ti ne znaš, a ja te volim" za koju je tekst napisao Marijan Beneš, bokser, moj zemljak, Banjalučanin. Kritike su bile fantastične. Sećam se jednog naslova u novinama "Čelična pesnica i nežan glas"! Nisam počela kao neke koje počinju danas, u 40. godini, glumeći devojčice. Ima onih koje počinju i mlade, zato što ne znaju šta će sa sobom. Ne tera ih talenat, već čista ludost. Važno im je da budu viđene na televiziji, a to bi valjda trebalo da im pomogne da lakše dođu do fudbalera, političara, bankara, da se bolje udaju, to jest da se lakše unovče.





Ipak, mlade pevačice često tvrde da su starije koleginice ljubomorne na njih!

Milena Plavšić: Ma kakva ljubomora! Jednostavno, drugo je vreme koje diktira drugačiji način ponašanja, krojenja karijere i sticanja slave. Mladi danas imaju mnogo prednosti, ali su i uskraćeni za mnogo toga. U vreme kada sam ja počinjala, od pevanja se nisu mogle "namlatiti" pare. Danas mladi uzimaju lovu na brzinu, pogrešno misleći da je to merilo njihove vrednosti. Ali, propadoše pevajući po ćumezima u koje nekada pevač ne bi ni kročio. Umetnost je bila pevati od Đevđelije do Triglava, biti poštovan. Mladi ne shvataju za kakvu su lepotu uskraćeni!

Mnoge vaše kolege se žale na nedostatak poštovanja...

Milena Plavšić: Pre nekoliko dana, čula sam koleginicu kako sa prezirom govori o doktoru nauka "koji nema hleba da jede". Visokoobrazovani čovek je bio predmet njenog prezira. Ona je digla nos do neba umislivši da je zvezda jer može da plati reklamu na televiziji i zbog toga zgrće brdo para po kojekakvim ćumezima, bez "tri dana" škole, nemajući pojma šta su poštovanje, moral i prave vrednosti. Užasno je što je tako... Zato nikada nisam digla nos i iritirala ljude. Da mogu, kad krenem na pijacu, stavila bih troje naočara, da me ljudi ne prepoznaju, da ne upiru prstom na mene što sam pevačica.

Dok je većina drugih pevačica jurila moćne muškarce i plastične hirurge, vi ste od njih bežali!

Milena Plavšić: Bežala sam i odbijala njihovu pomoć i prijateljstva, svesna da to košta i da su protivusluge neminovnost. Bežala sam i od plastičnih hirurga, užasavajući se svega što je veštačko. Sve što imam, dala mi je majka priroda. Uvek sam se dopadala muškarcima, ali to nikada nisam zloupotrebljavala i okretala u svoju korist. Danas je lako biti lep i popularan, kad se sve može platititi. Hvala lepo na lažnoj i plaćenoj popularnosti! Meni nikad nije bila potrebna...





Jednom sam vaše ime pročitala na spisku pevačica koje navodno kriju svoju decu!

Milena Plavšić: To je bilo strašno... Celog života sam želela da imam dete, a Bog mi je tu lepotu uskratio. Mnogo sam patila zbog toga, pokušavala, a onda se pomirila sa sudbinom. Bog nikad ne daje sve. Meni je mnogo dao, ali i uzeo. Imala sam gomilu porodičnih tragedija. Ostala sam bez brata, zatim je poginuo njegov 13-godišnji sin, pa sam izgubila sestričinu, majku i oca... Preživela sam i ispevala pesmu "Jaka žena" u kojoj se kaže: "Svaku buru i oluju koju život sprema, moje srce izdržaće, ja sam jaka žena!" Pisala sam pesme o svemu što mi se dešavalo i duboko sam preživljavala sve što pevam. Publika je osetila moj žar, moju patnju, moj bol, moju iskrenost i zahvaljujući tome sam i opstala u ovim teškim, ludim vremenima...


Vesna Tasić | Balkan media
2362  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Milena Plavšić (1956) poslato: Mart 03, 2011, 03:09:44 pm
*


MILENA PLAVŠIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI & ALBUMI
2363  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Milena Plavšić (1956) poslato: Mart 03, 2011, 03:09:07 pm
**




MILENA PLAVŠIĆ

Milena Plavšić, Banjalučanka, pevačku karijeru je počela u kulturno-umetmičkim društvima "Veselin Masleša" i "Vaso Pelagić" u rodnom gradu. Kada je zvršila srednju školu, otišla je u Novi Sad i upisala se u Višu ugostiteljsku. Po stečenoj diplomi je odlučila da se posveti ugostiteljstvu a pevušila je iz hobija sa svojom braćom.

Život joj je izmenila pobeda na amaterskom takmičenju u Soko-banji gde ju je zapazio kompozitor Aca Stepić a odmah je došla i prva ploča. Od tada Milena Plavšić je snimila veliki broj ploča sa pesmama koje se pamte kao što su: "Čašu mi tugom nalijte", "Pisma ću tvoja čuvati", Zar ti mene nije žao", "Haljina bela", "Odlazim"... Većina pomenutih hitova su njene pesme.— Ipak pesma "Banjaluko, i ta tvoja sela" je ona koja se odmah vezuje sa njenim imenom

— Tu pesmu može da peva bilo koji pevač na koncertu, ali publika čeka da je ja otpevam — kaže. — Takođe ja mogu da otpevam pregršt pesama ali publika čeka "Banjaluku". Ta pesma je postala moja lična karta.

Milena Plavšić je poznata kao učesnik mnogobrojnih humanitarnih koncerata. Peva gde god je pozovu.—

Ova pevačica ima status estradnog umetnika Srbije. Veruje samo u svoj rad.—


D. R.

Milena Plavšić više od tri decenije živi i radi u Beogradu.

Orig. fotografiju možete videti na : Boris Bizetić
2364  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Orkestri • ansambli • pevačka društva • družine / Vokalni ansambli "Šumadija" i "Stari Beograd" poslato: Mart 01, 2011, 09:13:23 pm
**

ŽENSKI VOKALNI ANSAMBL "ŠUMADIJA" — osnovan je 1962. godine pri Radio-Beogradu za negovanje i izvođenje tradicionalnih narodnih pesama iz Srbije. Osnivanje i umetničko rukovodstvo povereno je Dordju Karaklajiću, kompozitoru i dirigentu koji je odabrao grupu koja i danas sa uspehom interpretira narodni melos. Vremenom repertoar je proširen na melodije iz svih krajeva Jugoslavije, gradske i partizanske pesme kao i pesme stranih naroda. Za program Radio-Beograda snimljeno je preko 500 melodija. Ansambl je osim toga imao veliki broj TV emisija i nastupa na estradi širom naše zemlje i inostranstvu. Snimljeno je 7 velikih ploča i dve kasete sa pesmama iz repertoara ovog ansambla.

Od estradnih nastupa valja istaci učestvovanje na Vukovom saboru, smotri "Mermer i zvuči" —Aranđelovac, "Beogradskom proleću", "Beogradskom saboru", Festivalu narodne muzike jugoslovenskih radiostanica, nastupu koncertnoj dvorani "Lisinski" u Zagrebu, i BEMUSU. Ansambl ima 18 članica.


~ ~ ~

MUŠKI VOKALNI ANSAMBL "STARI BEOGRAD" — osnovan je pre 20 godina kao muški vokalni sekstet za negovanje i interpretaciju gradskih pasama. I ovaj ansambl Đorđe Karaklajić je osnovao od članova Radio hora. Solista ansambla bio je Branislav Simonović, a muzička pratnja Jovan Jovičić, na gitari. Pored snimanja i nastupa na Radio Beogradu i Televiziji izdate su i ploče u PGP. Ansambl nastupa i na koncertima, a naročito za Muzičku omladinu. Od pre tri godine nazvan je "Stari Beograd" i ove godine će izaći LP ploča sa pesmama iz njegovog repertoara. U ovoj knjizi su mnoge njihove pesme: "Kraj Dunava", "Nebo je tako vedro", "Sve se njive zelene", "Tijo noći", "Kroz ponoć nemu", "Na kraj sela", "Nekad si meni rekla", "Ti plaviš, zoro zlatna", "Kad se setim mila dušo" i dr.

Đorđe Karaklajić | NA TE MISLIM
Zbirka starih gradskih pesama, romansi, pesama iz pozorišnih komada i novih gradskih pesama
II izdanje 1986. god. | Izdavač IO "Nota" Knjaževac


Prilog člana Skypi
2365  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Marija i Rale Čajić poslato: Mart 01, 2011, 08:53:00 pm
*

NISI ZNALA DA TE VOLIM

Oduvek si meni bila,
ono što su tebi drugi,
u meni se ljubav krila,
dani su mi bili dugi,
dugi bez tebe

Ref.
Nisi znala da te volim,
da za tobom duša vene,
i zato te sada molim
ne vraćaj mi prošle dane
ne vraćaj mi uspomene...

Otišla si nisi znala,
da zbog tebe neko pati,
sad si ljubav drugom dala,
moja čeznja da te vrati,
da te vrati, ne može
Ref.

Sve tragove prošlih dana,
ova pesma neka leči,
u srcu mi beše rana,
al' ne rekoh ti ni reči,
reči ljubavi
Ref.


Marija i Rale Čajić — Nisi znala da te volim
2366  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Marija i Rale Čajić poslato: Mart 01, 2011, 08:44:17 pm
*


MARIJA I RALE ČAJIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI & ALBUMI
2367  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Marija i Rale Čajić poslato: Mart 01, 2011, 08:42:44 pm
*

MARIJA I RALE ČAJIĆ

Beogradski duet Marija i Rale Čajić, jedan je od najuspešnijih autorskih tandema YU-folka. Rale je započeo karijeru s kraja sedamdesetih sa velikim hitom Borisa Bizetica "Nisi znala da te volim", koju je otpevao u duetu sa Mirom Beširević. Sa svojim suprugom Marijom snima prvi solisticki album "Nije lako druže moj". Te 1986. godine sa pesmom "Nije lako druže moj" pobeđuje na sarajevskom festivalu folka "Ilidža". Posle punih 25 godina pobeda bosanskohercegovačkih pevača na "Ilidži", Marija i Rale odnose trofej u Srbiju. Zanimljiv je njihov album "Tebi voljena Srbijo", koji je nastao 1993. godine u ratnom vihoru. Sav prihod od ovog projekta uplatili su zajedno sa svojom izdavačkom kućom PGP RTS u Fonda Kapetana Dragana za ranjenike.

Pravili su kao kompozitori pesme za Ljubu Aličića, Lepu Brenu, Halida Muslimovića, Stelu, Biljanu Jevtić, Lauru, Keti Li...

Poznati su njihovi veliki hitovi: "Samo ona može u život da me vrati" (pevao Ljuba Aličić i pobedili su na festivalu "MESAM" 1986.), "Plačite sa mnom jesenje kiše", "Jugoslovenka", "Boli me uvo za sve", "Putuj, putuj, srećo moja", "Učini bar jedan pogrešan korak", "Kunem se i narodu i Bogu", "Proklet da je ovaj život", "Dajte ciganima stare violine", "Ti ne ličis ni na jednu"... U njihovoj verziji snimaju solistički album "Nisi znala da te volim", koji obara mnoge diskografske rekorde 1989. godine. Na kraju 2001. godine Marija i Rale Čajić prave pesme i verovatno buduće hitove za Bubu Miranović, Halida Muslimovića, Ket Li, Biljanu Jevtić, Lepu Brenu...
Balkan media
2368  DRUŽENJE / Angelinin kutak / "Serbian cafe" i srpska narodna muzika poslato: Mart 01, 2011, 03:26:10 pm
**

"SERBIAN CAFE" I SRPSKA NARODNA MUZIKA


"Bio sam na mnogim, takozvanim, 'Srpskim' internet stranicama. Verovatno sam bio u potrazi za nečim. Nečim... što je nasš, srpsko... nečim što bi me vraćalo korenima, nečim što bi me činilo ponosnim što sam to što jesam. Srbin. Nažalost, nigde nisam našao ono što sam tražio. Svega je bilo osim onog sto je trebalo da bude."

Mogle su to biti i moje reči.

"Serbian cafe" — poznato sastajalište na internetu za Srbe. Zašto je ovaj sajt jedan od "naših" najpoznatijih i najposećenijih? Šta je to što ga izdvaja od drugih sajtova?

Zastupljene teme su: vesti, oglasi, diskusije, zabava, društvo. Nista novo. Sve što se ovde može pročitati, može se pročitati i na drugim sajtovima, u dnevnoj i nedeljnoj štampi, na teleteksu, čuti na vestima, radiju. Tema koja bi trebala da se izdvoji od ostalih svakako je DISKUSIJA. Lično, od svih zastupljenih tema koje su izdvojene i za diskusiju, jedino mi se učinilo zanimljivo videti šta SC nudi ljubiteljima muzike?

DISKUSIJE: NARODNA. Umesto uvoda, ispod samog naslova neko je napisao: "Sa muzikom živi, uz muziku voli!" i "Pesme, vi što u srce dirate, što dušu hranite i opuštate, povedite nas putem sreće, suza, radosti i tuge... Kad se peva, kad se igra, kada tuga srce dira, kad se voli, kad se gubi, pesmo moja sa mnom budi."

Početak koji obećava. Malo niže postavljen je izbor tema: Izdvojene teme i Ostale teme.

Podnaslovi Izdvojenih tema su:

"Tražim.. Tražim.. Tražim.. Tražim.. Tražim..",
"Kvalitetni Snimci Narodne Muzike 320kb" i
"Važno obaveštenje u vezi razmene mp3 fajlova" i tako dalje...

Šta nude Ostale teme? Uglavnom to isto ali malo drugačije:

"Gdje se može skinuti", "Mile kitic 2008 'bas si sladak..' i sanker,, cd rip'",
"Molim za pjesme od Nade Obric" i tako dalje.

Klikom na "Tražim.. Tražim.. Tražim.. Tražim.. Tražim.." otvara se stranica. Ciga uz osmeh svečano obaveštava sve posetioce SC da je u ovom kafiću muzika gratis:  
 
"Ako vam treba neka pesma ili imate neko pitanje, ova tema je rezervisana za to Smeško"  

Potom sledi zahvalnica Cigi, i... "trazi se..., hvala, bezuspesno trazim, molim vas trazim, Ljudi pomagajte. Trebaju mi..., tražim high quality..., ima li neko od Sekija Turkovica..., Treba mi pesma..., Jel ima neko pesmu..." i tako dalje.

Druga po redu "diskusija" kod Izdvojenih tema je: "Kvalitetni Snimci Narodne Muzike 320kb - DJVuk".

Temu je otvorio DJVuk (DJ) uz sledeci tekst:
 
"Ova tema će se baviti iskljucivo kvalitetnim CD Rip-ovima narodne muzike.
Sto znaci, da ako želite nešto da postavite u ovu temu, materijal mora biti grebovan sa originalnog CD-a u maximalni kvalitet mp3 320kb.
Nemojte nikako iz 128kb,192kb... pretvarati u 320kb, jer time necete dobiti bolji kvalitet zvuka posto je on već pokvaren prilikom prvog grebovanja.
Pa eto caprkajte malo po vasim fiokama, policama...izgrebujte u 320kb i postavite.
Kolekcionari, ljubitelji dobrog zvuka i oni koji to žele da postanu uzmite ucesce u ovoj temi.
Gledajte da ostavite sto vise podataka (naziv albuma, godina...) o albumu koji postavljate.
Evo od mene za početak 2 Best of cd-a i jedan album iz 1996.
VESNA ZMIJANAC 1997 (SVE VESNINE RADOSTI I TUGE) PGP RTS..."

Nakon toga slede nazivi pesama i linkovi.

Ne može se reći da nema "diskusije" o "narodnoj" muzici...

Ciga: "Sve je to lepo DJVuk, ali shvati da mnogo ljudi imaju još uvek sporu internet vezu (256/128) i da nemaju mogućnosti ni da skinu ovo sto si postavio a kamoli da nešto postave. Ne samo to nego i mesto je problem, još mnogi da ne kažem vise od 50% ljudi imaju kompjutere sa malim HD, kad kažem malim sto znaci 120 - 250 GB. i kad bi za jedan album odvojili 100 mb, uh gde bi bio kraj... Ja ripujem 192 a poceo sam i na 256, ali iz iskustva znam da kad ljudi tu velicinu skinu oni konvertuju u 128, zbog mesta i da bi nekom lakse poslali.
Pesmu na 320 KB/S je nemoguće poslati mailom, može samo zahvaljujuci sadasnjim besplatnim serverima... "

Aurora2007 (lovac): "Hvala Bogu da se neko setio da kaci pesme dooobrog zvuka! Lepo bi bilo da se ova tema izdvoji i da se postuje dogovor o kvalitetu snimaka."

djvuk (DJ): "Hvala Cigo odlicna kompilacija hitova i dobar kvalitet za ovako stare pesme."

"...dobar kvalitet za ovako stare pesme"... Svi ti CD mogu se kupiti ili naruciti.

Šta se nudi ljubiteljima narodne muzike? Vesna Zmijanac, Meho Puzić, Asim Bajrić, Ritam srca, Usnija Redžepova, Dragana Mirković, Cana, Dejan Matić, Crni, Nada Mamula, Goca Božinovska, Halid Muslimović, Đani, Nataša Bekvalac itd. Nataša Bekvalac? Da. Zalutala. Ili je prešla u narodnjake?


"Ne, ne. To nije sve. Pogledajte i ostale sekcije..." stoji sasvim dole na početnoj stranici SC.

Ne. To nije sve. Na temi: DISKUSIJE: DOMACA ESTRADA uglavnom su komentari ovog tipa.  

Alapaca: "Pa ta drolja i jeste bila (i još uvijek je) sponzorusa vlasnika frankfurtske folkoteke. Ostavio je ženu i dijete zbog nje.
A onaj koji joj piše tekstove zaluzuje u najmanju ruku zabranu pisanja zbog degradacije jezika.
E ovo mi je bilo previse!
Zamislite samo izraz "cuka", koji se koristi za srce ,koliko je obezvijedjen.
FFFFFFFFFuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuJJJJJJJJJJJJJJJJJJ!!!!!!!!!"

natasalea (former): "A ono ' 'SVAKO VECE CRNO MECE' ' ili ovo još bolje ' 'Malo viski malo koka-kola' ',od toga mi je stvarno loše,uzas."

Da. Uzaš.

Jos dva primera više kako se na SC "diskutuje" o muzici. Jedna tema — jedan post:  

Princeza - Sladjana Milosevic i Dado Topic
mladen (consulting): "Ako neko ima gore navedenu pjesmu zamolio bih da je stavi za download ili posalje na adresu php@serbiancafe.com"

Veliki, veliki Toma Bebić - Giordano
Giordano (salim se): "Veliki, veliki Toma Bebić http://www.youtube.com/watch?v=tPZ9UtzLWOg

"Veliki, veliki Toma Bebić"? Ko je Toma Bebić? Zašto — veliki, veliki? Šta ga to čini velikim, velikim? Osim te rečenice i linka ništa drugo ne stoji u postu. Iz znatiželje, pogledala sam spot Tome Bebića. Tek nakon slušanja mi nije bilo jasno zašto je Toma Bebić veliki, veliki?

Očiti primeri kako se kod nas muzika neguje, čuva, voli i kako se diskutuje o muzici. Pogotovu muzika "po maksimalnom kvalitetu" i — gratis! Očiti primeri sa koliko "poštovanja" se SC i članovi SC odnose prema izvođačima i autorima pesama.

Sajtovi gde se može muzika gratis download-ovati, poput SC, najposećeniji su. Sajtovi gde se može nešto više pročitati o našoj izvornoj, narodnoj pisanoj muzici, njenim autorima i izvođačima, folkloru, skoro da i nema. Tema je nezahvalna. Najmanje je onih koji su uistinu zainteresovani da bilo šta saznaju o našoj kulturnoj baštini. Većini kao da je najbitnije sakupiti što više pesama. Sakuplja se sve i svašta. Parola je imati što više ali ne i slušati.

Početkom prošle godine, na SC pažnju mi je privukla diskusija na temu: "Iz mog detinjstva.... to su bila vremena... pesma se pevala..." Učesnici diskusije pisali su o Miodragu Krnjevcu tj. čika Miji, Dragiši Nedoviću, čika Vlasti Carevcu, Buci Jovanoviću, Miloradu Petroviću Seljančici, Savi Jeremicć... S vremena na vreme neko bi postavio linkove pesama sa interesantnim podacima vezanim za Temu. Jer, uslov je bio da se uz postavljanje pesama napiše i koja reč, o pevaču, pesmi, autoru kako se ne bi sve svelo na tražim-nudim... "dok se sluša da se nešto i pročita"... Tada sam čula prvi snimak Šantićeve "Emine", čika Miju kako na njegov način interpretira "Jesen prođe, ja se ne oženih", pesme sa posela... da je Himzo Polovina pesmu Dragiše Nedovića "U lijepom gradu Višegradu" oskrnavio bez da je ikoga briga, o nastanku pesama iz Velikog rata i njihovim autorima....

Tema je imala smisao i svrhu. Otvorena je bila sa nemerom da se na jednom mestu skupi što više podataka o našem muzičkom nasleđu kao i o muzičkom stvaraštvu  kod nas nakon II svetskog rata;. Bila je to idealna prilika da se ljubitelji stare, lepe srpske pesme iskupe, druže; da upoznaju istoriju naše muzike, a samim tim i vreme/vremena kada su te pesme stvarane kao i ljude i događaje toga vremena. Možda je tema bila suviše srpska a muzika suviše glasna, tek jednog popodneva pojavio se novi gost "s one strane Drine" sa kopiranim tekstom o "pjesmama sevdalinkama". Copy tekst koji već godinama kruži po internetu — taj ili njemu sličan. Ti, koji tekstove tog tipa postavljaju, zapravo jedino to i čine — Copy & Paste & Cut. Time počinje njihova diskusija — time se i završava. Neki ih nazivaju provokatorima, drugi opet "rušačima" tema na sajtovima ili kako već neko reče, mina je bačena. Ubrzo nakon toga, sve manje se čula svirka a diskusija je krenula drugim tokom. Ipak, sve bi se postavilo na svoje mesto da moderatori nisu "zapretili" da se učesnici drže teme, ili... Zar je jedna od članica "skrenula" sa teme rekavši da je "po regionalnoj pripadnosti Bosanka, po nacionalnosti Srpkinja i da ne može i neće da se pomirim s tim da 'Mujo' ima više prava na sevdah/ljubav prema sevdalinki od nje i njenih sunarodnika". Zar su i ostali redovni učesnici diskusije "skrenuli" s teme braneći svoje, srpsko, i upozoravjući da se naša muzika sramno prekraja i prisvaja? Moderatori SC su smatrali da jesu. Ostalo je poznato. Tema je ubrzo nakon toga zatvorena i sklonjena uz komentar: Niba: "Ljudi kako hocete. Ako hocete nastavite ako necete nemorate. Mi smo radili svoj posao vi vas." "Njihov" kafić, njihova metla i "njihovo" pravo.

nikbg: "...Mislim da nije u redu kritikovati moderatore pre svega sto su ovu temu stavili u izdvojene teme (ni to nisu morali)... Verujem da su brisani svi postovi neprikladnog sadrzaja (bez obzira sa cije strane dolaze), jer dugo pratim ovaj podforum i ako igde postoji tolerancija onda je to ovde. Predlazem Vam da nastavite sa tekstovima i prilozima o izvornoj muzici, jer je tema takva, a sve ostalo je suvisno. Ako ovako nastavite, moj je predlog da se čitav post obrise, bez obzira na trud koji je ulozen jer kao sto sam rekao na početku izgubio je smisao."

Niba: "Što se tiče brisanih komentara, neki su brisani zbog reklame drugih foruma, neki zbog nepristojnih reci ili nedolicnog pisanja a nijedan iz hira. A ti kako hoćeš, možeš da pišes a ako nećeš i to je tvoje pravo.
Pozdrav od Nibe"
 
Šta znači nedolično pisati? Šta znači koristiti nepristojne reči? Znači jedno — nekulturno ponašanje. Ako se iko ponašao "sirovo" onda su to bili upravo oni koji su sa metlom u ruci izigravali "svemoćnog".

Umesto stare lepe srpske pesme počeli su nam svirati Safetove — po narudžbini nekog dragana iz sydney-a. Zapevao je i Zekerijah Đezić. Atmosfera je postala više nego mučna. Gazda SC najavio je "fajront" — ko drugi? Tema sa toliko interesannih i korisnih informacija je sklonjena, potom "ugašena" na žalost mnogih učesnika diskusije.

"Bože, kako mi je žao što ljudi koji su na fascinantan način doprineli temi prestaju da bivaju ovde... tema je najblagorodnija moguća, ovo su naši koreni i naš smisao..."

Šta sam očekivala naći na SC? Čemu sam se nadala? Čemu se uopšte imamo danas nadati u zemlji Srbiji kada je reč o našoj narodnoj muzici? Da je konačno došlo vreme je da se ona jednom otkrije u celini i da svetlost dana sagledaju oni njeni delovi
koji još počivaju u magacinskoj tami
? Čista iluzija.

Nama Srbima se ne da da budemo Srbi. Taj serbiancafe od sveg, najmanje je srpski. U pravu je jedan naš član kada kaže "upravo naši sajtovi su najveći rasturači neukusa i blama. Neka svako pogleda hrvatske i bošnjačke sajtove kako se krade, otima, prepravlja da bi se uobličila ili stvorila "svoja" kultura. A šta radi SC? Širi šund, tupavost i prostakluk."

Toliko o SC i njihovoj temi o muzici. O SC zapravo najbolje govore oni sami — gazda i njegovi žandari i gosti koji ga redovno posećuju.
 

Angelina, 29.10.2008.
2369  TRAGOM SRPSKE PESME / Gde laž ruča tu ne večera / Pesme Dragiše Nedovića poslato: Mart 01, 2011, 03:16:38 pm
**

DRAGIŠA NEDOVIĆ — OSTASMO GITARO, SAMO TI I JA


Kompletni autor pesme "U lijepom starom gradu Višegradu" je Kragujevčanin, Dragiša Nedović, jedan od naših najplodnijih tekstopisaca i kompozitora u periodu između 1932. i 1966. godine.

Boraveći duže u Bosni, Dragiša je svoje pesme pisao u duhu narodnih pesama nastalih na teritoriji BiH. Pored gore spomenute pesme, u tom periodu nastale su i druge njegove poznate pesme: "Prođoh Bosnom kroz gradove", "Iz Bosne se jedna pesma čuje", "Bosanske me pesme zaniješe" itd.

Pesmu "U lijepom starom gradu Višegradu" prvi je snimio Himzo Polovina, a kasnije i drugi poznati i manje poznati pevači uglavnom iz Bosne. Mnogi ne znaju da je pesma oskrnavljena, da nije snimljena u originalu. Iz tog razloga, Dragiša Nedović se obratio sa molbom svim izvođačima da njegove tekstove i melodiju ne menjaju kako time ne bi izgubile na vrednosti. "S toga molim pevače i muzičare da se pridržavaju originala kao što je i cilj ove moje zbirke." Takođe, treba navesti i podatak da većina Dragišinih pesama ima biografski karakter.
 
Kada je reč o pesmi "U lijepom starom gradu Višegradu" išlo se i dalje od toga. Ne samo da je izostavljena cela treća strofa u kojoj Dragiša peva o svom povratku u Srbiju, tj. rodnom gradu već je i Dragišino ime kao autora izostalo na prvoj ploči koju je Himzo Polovina snimio. U drugoj strofi umesto devojke Kike, Himzo peva "cura". Pesma je najpre nosila naziv "Jutros rano slušam" i pisana je na ekavici ali i tu je Himzo bez pardona prekrajao po svome. To je uostalom činio i sa pesmama Alekse Šantića.

"Jutros rano slušam slavuji pevaju,
na Bikavcu brdu grada Višegrada.
Ustaj Kiko mala, ružo procvetala,
već je celu Drinu zora obasjala.

Ustaj, isprati me, moram da putujem
u Srbiju idem svome rodnog gradu.
Za tobom ću Kiko mnogo da tugujem —
zašto sam te samu ostavio mladu.
"

Ova pesma je dugo godina bila jedna od najpopularnijih na prostoru bivše Jugoslavije ali se decenijama ime autora jednostavno nije pominjalo. Čak ni da je autorska. Vremenom, pesma je dobila status "narodna". Stiče se utisak da je Himzo sve ovo radio sa određenom namerom, ne samo da bi se stekao utisak da je pesma "narodna" već i da je nastala među muslimanskim življem u Bosni. S toga ne treba da nas čudi da se ova Dragišina pesma još uvek redovno pojavljuje na omotima CD-a kao takozvana "sevdalinka".

Nažalost, i mnoge druge Dragišine pesme širom Bosne, Dalmacije i Srbije još uvek se navode kao "narodne" tj. "starogradske".

Zahvaljujući novinaru Draganu Alempijeviću i "Glasu javnosti" koji je 1999. godine objavio feljton, ime Dragiše Nedovića nije ostalo pod "velom zaborava". Nakon toga iz štampe je izašla i knjiga profesora Dragana Batavljevića o životu i delu Dragiše Nedovića.  





Raša Pavlović je naš prvi pevač koji Dragišinu pesmu "Jutros rano slušam" ("U lijepom starom gradu Višegradu") interpretira u originalu.
 

Angelina, 26.09.2008.

Dragiša Nedović — Život i delo
2370  TRAGOM SRPSKE PESME / Gde laž ruča tu ne večera / Ko je autor pesme "Ne klepeći nanulama"? poslato: Mart 01, 2011, 01:52:23 pm
**

Citat
...........

Nedžad Salković je jedan od velikih interpretatora narodne pjesme iz Bosne, sevdalinke posebno. Naravno, njegov trade mark je snimak legendarne pjesme Huseina Kurtagića i Ibrahima Dedića "Ne klepeći nanulama", ali u njegovom opsežnom repertoaru nalazimo i sijaset drugih izvedbi i snimaka kako tradicionalnih sevdalinki, tako i onih nastalih na nasadima bosanske narodne pjesme, a i šire. O eleganciji njegova pjevanja, finoj suzdržanosti i otmjenosti vokalnih interpretacija je već mnogo rečeno, a posljednjih godina smo dobili više kompilacija na kojima nalazimo neke od zvjezdanih trenutaka tuzlanske sevdalijske zvijezde, poput onih u izdanjima In Takt Recordsa i Halixa. Tako nas je sve aktivniji "Hayat Production" iz Sarajeva obradovao sa čak dva CD-a "Sokakom sevdaha - odabrane sevdalinke" i "Šta je život, stara moja" (brojevi 053 i 054), na kojima su i sevdalinke, ali i drugi materijal, pa nas najviše raduju snimci, uz ,naravno, "Ne klepeći nanulama", sevdalinki poput "Pod Tuzlom se zeleni meraja", "U lijepom gradu Višegradu", "S' one strane Plive", "Od kako je Banja Luka postala" i druge. No, ono što brine je drastičan nedostatak uredničke ruke — snimci nisu datirani, ne zna se sa kim su napravljeni, niti su ispisani autori, aranžeri, orkestri i producenti, sa kojih ploča su uzete i sve ono ostalo što ovakva izdanja naprosto moraju imati, a da bi bila seriozna i mogla se prodavati na duže staze. Pa i malo više selekcije i malo više odvajanja istinske bosanske tradicionalne pjesme od nečega što je ipak nova narodna pjesma, ma kako je baštinila, kao u slučaju onih "...nanula". ...........
Hamdija Šahinpašić — posljednji veliki "narodni pjevač"

...........
E sada dolazi ono pitanje — što to niko nije ovdje napravio, gdje su tačni podaci o snimcima, kada gdje, kako i tako redom, ali nama znani izdavač Mićo Miranović, u čije poštenje ne treba sumnjati, naglašava da je to samo početak i da daljnji radovi slijede.
Ognjen Tvrtković

Dobila sam ovaj članak pre nekoliko dana od jednog našeg člana. Autor teksta je Ognjen Tvrtković. Između ostalog, u tekst je ubačen i komentar Hamdije Šahinpašića — posljednjeg velikog "narodnog pevača".

U krstarenju po "beskrajnim elektronskim morima" muslimanski sajtovi su neizbežni. Piše se uistinu o svemu i svačemu. Prisvajanju nikad kraja.  

Citat
Naravno, njegov trade mark je snimak legendarne pjesme Huseina Kurtagića i Ibrahima Dedića "Ne klepeći nanulama"

Hamdiji Šahinpašiću nije poznato da je tekstopisac pesme Srbin. Godine 1982. Nedžad Salković snimio je album po nazivom "Ne klepeći nanulama". Godine 1987. snimio je album pod nazivom "25 godina sa vama — Nedžad". Pesma "Ne klepeći nanulama" nalazi se na oba albuma. U oba slučaja, kao autor muzike navodi se H. Krtagić, kao autor teksta Svetomir Šešić i aranžer I. (Ibrahim) Dedić).  

Citat
...u njegovom opsežnom repertoaru nalazimo i sijaset drugih izvedbi i snimaka kako tradicionalnih sevdalinki, tako i onih nastalih na nasadima bosanske narodne pjesme, a i šire.

Za svoj "opsežan repertoar", posebno "na nasadima bosanske narodne pjesme" i uspešnu karijeru Nedzad najviše treba da zahvali srpskim autorima muzike i teksta a ponajviše Radojki Živković.

Citat
...sevdalinki poput "Pod Tuzlom se zeleni meraja", "U lijepom gradu Višegradu", "S' one strane Plive", "Od kako je Banja Luka postala" i druge.

Hm. Sve se trpa u "sevdalinke". Pa i Nedićeva "U lijepom starom gradu Višegradu", po ko zna koji put već!!!

Citat
No, ono što brine je drastičan nedostatak uredničke ruke — snimci nisu datirani, ne zna se sa kim su napravljeni, niti su ispisani autori, aranžeri, orkestri i producenti, sa kojih ploča su uzete i sve ono ostalo što ovakva izdanja naprosto moraju imati, a da bi bila seriozna i mogla se prodavati na duže staze. Pa i malo više selekcije i malo više odvajanja istinske bosanske tradicionalne pjesme od nečega što je ipak nova narodna pjesma, ma kako je baštinila, kao u slučaju onih "...nanula".

Sve to se ipak zna. Ali nekom očigledno ne odgovara da sve te podatke stavi crno na belo.

Citat
E sada dolazi ono pitanje — što to niko nije ovdje napravio, gdje su tačni podaci o snimcima, kada gdje, kako i tako redom, ali nama znani izdavač Mićo Miranović, u čije poštenje ne treba sumnjati, naglašava da je to samo početak i da daljnji radovi slijede.
Ognjen Tvrtković

Pitam se takođe — čega to početak?

Ne može se za ovo što se već deceniju-dve dešava u Bosni kriviti Hamdija Šahinpašić — posljednji veliki "narodni pjevač". On je kao i mnogi drugi samo jedna žrtva više zabluda i laži. Laži se uporno ponavljaju. Uporno, i iz dana u dan. Niti jedan medij je pošteđen. Te laži nekima već počinju da zvuče kao istina. Mi, koji želimo isterati neku pravdu, vrlo dobro znamo efekat laži — prosuto perje na vertu. A efekat istine? To je skupljanje tog perja...

Angelina, 02.10.2008.
2371  DRUŽENJE / Angelinin kutak / Narodne pesme i sevdalinke Šabana Šaulića poslato: Mart 01, 2011, 01:05:47 pm
**



Šaban Šaulić
Narodne pesme i sevdalinke



Poznato mi je svakako značenje reči sevdah i sevdalinka. Takođe znam da se narodne pesme po sadržini, načinu pevanja dele na ljubavne, svatovske, verske, šaljive, uspavanke itd. Iz tog razloga nekada je na svim pločama narodnih pesmama iz Bosne pisalo — Narodne pesme iz Bosne bez obzira o kojim narodnim pesmama je reč, ko su bili izvođači i da li su te pesme pripadale srpskim narodnim pesmama ili narodnim pesmama muslimana.

Sada su druga vremena. Danas Srbi iz Bosne zapravo i nemaju svoje narodne pesme. Uzete su! Otete! Najlepše srpske pesme svrstavaju se u "sevdalinke", bilo da je reč o ljubavnim, porodičnim, obrednim, običajnim, o radu... Znamo šta rade i znamo kako to rade. "Sevdalinka" je pesma sviju naroda koji žive u BiH — rećiće muslimani. Mi znamo da tako ne misle. Namerno se za narodnu pesmu koristi isključivo reč "sevdalinka" Reči: sevdah i sevdalinka ne samo da su turskoarapskog porekla, one tako i zvuče.

Već deceniju-dve upornog traganja (traga se još uvek) za sevdalinkama, muslimani su prešli i na drugu stranu Drine. Ko će ih zaustaviti? Kako ih zaustaviti? Niko ne mari.  

To što nam čine muslimani iz BiH, ne bi trebalo mnogo ni da nas čudi ali ovo što radi Šaban Šaulić ne može biti u redu. Rođen je i odrastao u Šapcu; potom je otišao u Beograd gde i danas živi. Imao je sreću da u Šapcu sretne čuvenog kompozitora i tekstopisca Budimira Bucu Jovanovića, još više sreće da sa Bucom sarađuje nekih pet godina. Tada su nastale njegove najlepše pesme, pesme koje će se uvek slušati. Družio se i sarađivao sa Srbima. Vernik ili ne, koga zapravo interesuje?! Ovaj omot CD-a koji gledam, ne ostavlja me ravnodušnom. Zašto Šaban na ovom CD-u deli pesme na narodne i sevdalinke? Zar sevdalinke nisu narodne pesme? Samo po sebi nameće se pitanje: čije su to narodne pesma a čije su sevdalinke?

Godine 1986. snimio je album sa deset pesama pod nazivom "Biseri narodne muzike — Ah, meraka u večeri rane". Tada su te pesme nazvane "biserima narodne muzike".

01.  Ah, meraka u večeri rane
02.  Šta ću kući tako rano
03.  Tužno vetri gorom viju
04.  Gde ćeš biti lepa Kejo
05.  Na Đerđefu vezak vezla Fata
06.  Na prijestolu sjedi sultan
07.  Hej, Munira, đe ti je Muharem
08.  Niz polje idu babo sejmeni  
09.  Nigde zore ni bjela dana  
10.  Prošetali Šabački trgovci

Novi album Šabana Šaulića sadrži 21 pesmu. Sve pesme koje su se našle na albumu iz 1986. godine, nalaze se i na ovom. Ali ovaj put, eto, nisu sve pesme "biseri narodne muzike". Ima i "sevdalinki"...

Muzika CD: Narodne pesme i sevdalinke

01.  Ah meraka u večeri rane J. Penava
02.  Oprosti mi nano D. Toković
03.  Kada moja mladost prođe J. Petković
04.  Oj moja ružo rumena narodna
05.  Šta ću kući tako rano narodna
06.  Sestra brata kani na večeru narodna
07.  Idem kući a već zora M. Nešić
08.  Hoćemo li u Šabac na vašar narodna
09.  Sirotan narodna
10.  Milke dušo narodna
11.  Hej Munira đe ti je Muharem narodna
12.  Na Đerđefu vezak vezla Fata Z. Imaović
13.  Tužno vetri gorom viju D. Kapisatović
14.  Nigde zore ni bjela dana narodna
15.  Niz polje idu babo sejmeni narodna
16.  Prošetali Šabački trgovci narodna
17.  Gde ćeš biti lepa Kejo D. Jenko
18.  Prikrašću se tebi pod prozore Š. Šaulić, B. Đorđević
19.  Na prijestolu sjedi sultan H. Polovina
20.  Lijepi dani mog detinjstva Š. Šaulić, R. Vučković
21.  Ne plači dušo G. Šaulic

Međutim, pesme: "Lijepi dani mog detinjstva", "Ne plači dušo", niti su narodne, niti su pisane u duhu narodnih pesama.... Bonus numere? Ili su dodate čisto da se popuni prostor na CD?

Pesmu "Lijepi dani mog detinjstva" Šaban je snimio 1978. godine samo što se tada zvala "Lepi dani mog detinjstva". Autor muzike je Š. Šaulić. Tekst je napisao D. Knežević a aranžer je R. Vučković.

Pesmu "Ne plači dušo" snimio je 1983. godine. Autor muzike i teksta je G. Šaulić a aranžer je D. Stojković.

Ovo sigurno nije jedina primedba ovom CD-u. Šabanova karijera počela je 1969. godine. Još uvek traje. Za nekoga ko je skoro 40 godina u ovoj branši propusti kao na ovom albumu jednostavno ne smeju da se dese. Nimalo se nije vodilo računa o izboru pesama, poreklu, tematici niti o redosledu pesama. Album "Narodne pesme i sevdalinke" urađen je krajnje nemarno. Reč suvenir ovde gubi značenje.

Angelina
2372  DRUŽENJE / Angelinin kutak / Toše Proeski (1981—2007) & Whitney Houston (1963—2012) poslato: Mart 01, 2011, 12:53:28 pm
**


T o d o r   P r o e s k i   T o š e
25. januar 1981. — 16. oktobar 2007.









Zajdi, zajdi

Zajdi, zajdi, jasno sonce, zajdi, pomrači se!
I ti jasna, le, mesečino, begaj, udavi se!
  
Crni goro, crni sestro, dvajca da crnime,
ti za tvojte lisja, le, goro, ja za mojta mladost.
  
Tvojte lisja, goro, sestro, pa ke se povratat,
mojta mladost, goro, le, sestro, nema da se vrati...


Ima li pesme

Ima li pesme ispevane
da je pevam za nju
da je pevam za nju

Ima li reči izrečenih
Ima li
da ih kažem za nju
da ih kažem za nju

Ima li suza gorkih
da ih pijem za nju
da ih pijem za nju

Ima li suza gorkih,
ima li
da ih pijem za nju

Ostade tuga velika,
ljubavna
duboko u grudima skrivena
duboko u grudima skrivena


Poljsko cvijeće

Stižu laste, šire krila i ljube se svi
kao kad si moja bila ti.
Nekom drugom božur cvijeta
na mom srcu si i jedina i prokleta ti.

Poljsko cvijeće nek' me mladog pokrije;
nek' mi dušu ljube oblaci kad me nećeš ti.
Kamo sreće da te oči ne vide;
ne bih znao da su poljupci tuđi po tebi.

Lako mi je zakleti se u krv i u čast
al' podkleknem kad se sjetim nas.
Suza žene često krene, al' nebo zapiše
samo kad muškarac zaplače.









Autor fotografije nepoznat
2373  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke teme / Dejan Stevanović — Ko to tamo komponuje poslato: Mart 01, 2011, 12:42:05 pm
*
PISMA UREDNIŠTVU
PRIPREMA: Desimir Đorđević



KO TO TAMO KOMPONUJE

Nedavno je na drugom programu Radio Beograda gostovao jedan od naših najpoznatijih etnomuzikologa, po zvanju profesor. Objašnjavao je različite faze u razvoju naše narodne muzike. Najpre je govorio o izvornoj muzici, a zatim o komponovanoj koja je nastala u gradu "i samim tim je gradska". Osvrćući se na poslednjih deset, petnaest godina, rekao je: "A onda su, privučeni novcem, u narodnjački deo estrade došli Zlaja i kompanija. Oni nisu u stanju da komponuju narodnu pesmu, jer tu vrstu muzike ne osećaju. To naprosto nije njihov teren. Oni, u stvari, rade ono što su radili i ranije — zabavnu i pop, samo što su te pesme sada malo obojili folkom".

Izvanredno! Jedan od naših najvećih muzičkih znalaca u samo nekoliko rečenica vrlo precizno je objasnio aktuelnu narodnjačku scenu, ali i razloge koji su je odveli u duboki ponor.

Šezdesetih godina počelo je komponovanje nove narodne muzike. Odmah je postalo jasno da će formula koja glasi: harmonika, lepa komponovana pesma i dobra interpretacija, pridobiti gotovo celokupan narod. To će se do kraja potvrditi sedamdesetih, osamdesetih, i do sredine devedesetih. Narodnjački pevači su i u zemlji i u inostranstvu (svugde tamo gde su živeli naši ljudi) bili apsolutne zvezde. U ovaj deo estrade slivao se ogroman novac. I upravo zbog tog novca u narodnjačko okruženje su krajem osamdesetih i naročito tokom devedesetih masovno počeli da dolaze akteri zabavnih, pop i rok nota.

Ali, odmah se pokazalo da oni nisu u stanju da komponuju narodnu pesmu (niti ih to zanima). To je za njih više matematika. Ta vrsta muzike daleko je od njih mnoge svetlosne godine. Ne osećaju je, naprosto, to nije njihov teren. Ne pripadaju tom muzičkom svetu, došli su iz neke sasvim druge priče. I ako malo bolje pogledate, jasno ćete videti da oni, zapravo, rade ono što su radili i ranije, ono sa čime jedino i mogu da izađu na kraj — dakle, zabavnu i pop muziku, samo što su tim pesmama sada dodali malo folka. Harmoniku su zamenili sintesajzerom, narodne orkestre pop-rok bendovima. Po mišljenju nekih naših muzičkih stručnjaka, to što oni rade eventualno bi mogao da bude prihvaćeno kao neka srpska zabavna i pop muzika, ali kao folk ni u kom slučaju.

Tim svojim zabavnjačkim pesmicama, koje pomoću medija već godinama plasiraju u okviru narodne muzike, čine nemerljivu štetu. Velikim delom oni su deformisali ukus narodnjačkoj publici, odvojili je i odvikli od narodne pesme i preveli na drugu stranu. Upravo to, kao i svekoliki primitivizam koji se zahvaljujući njima uselio u ovaj deo estrade, doveli su do toga da se publika, u, nažalost, velikom broju, opredelila za nesrpske žanrove.

Koliko oni, zapravo, mrze narodnu muziku, i do koje mere joj ne pripadaju pokazuju i njihove izjave date bez imalo stida, da sebe smatraju najzaslužnijim što je, najzad, srušena dominacija narodne muzike, što je potpuno promenjen muzički ukus i slušalačka navika najširih slojeva ovog naroda i što se, zahvaljujući upravo tome, konačno ustalila pop scena u Srbiji.


Dejan Stevanović,
Beograd
2374  MUZIČKA ČITAONICA / Svaka pesma ima priču [poreklo pesme] / Što se bore misli moje — pevana i svirana, iz generacije u generaciju poslato: Mart 01, 2011, 12:20:23 pm
**

ŠTO SE BORE MISLI MOJE


...Najpopularnija od svih postaje još u prvoj polovini XIX veka pesma "Što se bore misli moje", čije autorstvo ni do danas nije definitivno utvrđeno, ali koja je u Beogradu pevana i svirana, iz generacije u generaciju, sve do Drugog svetskog rata, a prenosila se i mnogo dalje od Beograda.7

Stana Đurić Klajn


________________

7 Najraniji podatak o izvođenju te pesme potiče iz 1860 g., kada je Kornelije Stanković na koncertu priređenom 4 aprila u Beču izvodio tu kompoziciju "osobito lepo", ali se ne kaže čija je ("Danica", br. 7, 1860). Kasnije isti časopis ("Danica" od 10/III-26/II donosi vest da je na Slovenskoj besedi u Beču pevao hor "pesmu kneza Mihaila, stavljenu u muziku od našeg Kornelija Stankovića; g-djica Zadrobilkova svirala je na klaviru Stankovičeve varijacije na temu "Što se bore misli moje". Ako prihvatimo tvrđenje izvesnih autora (o čemu će biti docnije reči) da je knez Mihailo pisac stihova, onda bi se moglo pomisliti da je na istom koncertu pesma izvođena i u horu i na klaviru. Međutim, "pesmom kneza Mihaila" nazivana je u narodu pesma "Prag je ovo milog Srpstva", koju je Stanković harmonizirao, a i Kuhač je objavio pod istim naslovom (Kuhač, or. cit., IV, str. 149). Na svojim koncertima u Beogradu 25 maja i 1 juna 1861, prema pisanju lista "Vidovdan" od 27 maja, Stanković je "između ostalih pesama" izvodio "Što se bore..." poznatu kompoziciju našeg mladog kompozitora" (što znači svoju, prim. S. Đ.-K.). "O njezinoj vrednosti suđeno je još kad je izašla, zato nam ostaje da kažemo koju samo za sviranje. Ovu je pesmu naš pijanista propratio sa lakošću i osećanjem, osobito ono na posletku kad u basu svira melodiju vrlo se približuje tonu violončela. Pesma ta na zahtevanje svirana je dva puta, a sviranje je donelo veštaku zaslužen venac od ružica sa trobojnim trakovima."

Da je pisac stihova ove pesme knez Mihailo, tvdi dr. Drag. Stranjaković u svojoj knjizi "Mihailo i Julija" (Beograd 1940, Geca Kon) i navodi da se "u ovo doba, u drugu polovinu 1865 godine stavlja i postanak pesme "Što se bore...", koju je sastavio knez Mihailo i koja je u Beogradu tada mnogo svirana i pevana. Međutim, mi znamo sigurno da je Mihailo tu pesmu napisao mnogo ranije, i da je pevana već 25 februara 1861 godine..." No, mi znamo drugo: da je harmonizaciju ove melodije objavio još 1850 godine Alojz Kalauz (Što znači da je tekst već tada postojao) u zbirci narodnih srpskih pesama, i da je isti autor istu temu obradio i objavio kasnije sa varijacijama; da je Kornelije Stanković takođe štampao svoje varijacije na istu, narodnu temu 1857 godine.

Sasvim nova verzija, nepotvrđena, jer nije dokumentovana, potiče od Božidara Kovačevića, koji tvrdi da je pisac stihova ove pesme malo poznati vojvođanski pesnik Vasa Nikolić, a da je "odnekud nakalemio na ove stihove neku pozajmljenu melodiju" Alojz Kalauz i da je Stanković izvršio neku "adaptaciju" i "preradu te melodije". (Strazilovo, br. 12, 14. III. 1953). No nijedan od ove dvojice kompozitora nije ni "nakalemljivao" ni "adaptirao" ni "prerađivao" — nego je Kalauz objavio, prvo, samo harmonizaciju za klavir, a zatim su i Stanković i Kalauz objavili "Što se bore..." kao narodne teme sa svojim sopstvenim varijacijama. Jedini zaključak koji se iz svega ovoga može izvesti, u pogledu na melodiju, jeste: da je melodija zbilja anonimna, ali svakako građanskog a ne seoskog porekla, i da su je Kalauz i Stanković, ne razlikujući tada folklorno od gradskog, kao narodnu interpretirali.

Deo teksta preuzet iz knjige:
Stana Đurić Klajn
MUZIKA I MUZIČARI
Prosveta | Beograd 1956
2375  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke knjige • Muzički časopisi • Zbirke notnih zapisa / Dragoslav Slović — Pesma puna tuge poslato: Mart 01, 2011, 12:16:36 pm
*
Dr Dragoslav Slović
ANATOMIJA SRPSKE DUŠE 9


PESMA PUNA TUGE


ISTRAŽIVAČI koji su se bavili srpskih duhom i karakterom saglasni su s tim da je Srbin veseo i da živi po principu "udri brigu na veselje". U tome, naravno, ima mnogo istine, pa se sklonost veselju i pesmi, kao i brzom zaboravljanju nevolja, javlja kao jedan od faktora njegovog opstanka kao etnosa. On peva u svakoj prilici, ali ima i pesmu za svaku priliku. Iz tih razloga značajno je da se shvati sadržaj i karakter srpskih pesama i poruka koje se u njima nalaze. Njegova pesma veseli duh, ali ga i teši i umiruje.

Vuk Karadžić o tome daje sledeće svedočenje: Osim pjevanja uz gusle Srbi sve poslove svoje rade pjevajući: pastiri pjevaju po brdima i po šumama, radini po polju, žene kod kuće, putnici putem.

Stvar je, međutim, u tome da pesme imaju drugačiji karakter i sadržaj, koji se razlikuje onoliko koliko se kod Srba razlikuju etnički varijeteti i uticaji na njih.

Veliko je pitanje: kako bismo sa aspekta današnje civilizacije predstavili guslanje i da li se ono može predstaviti kao pesma u užem smislu? To je pevanje, ali specifično u tom smislu da su se preko njega odražavali nacionalni duh i moral. Guslarske poruke ne vesele ljudski duh. One ga hrane i hrabre. One mu šalju jasne moralne poruke. One ga prosvećuju i prenose mu sadržinu srpske mitologije i tako čuvaju unutrašnju snagu nacije. One neguju narodnu tradiciju, pa čak i jezik, te su u tom smislu imale značajnu ulogu u očuvanju srpske duše, njegove kulture i obogaćenju njegovog jezika.

Teško je danas dočarati suštinu tih poruka savremenom čitaocu, kao i snagu emocija koje one nose. Iz tih razloga učiniću napor da čitaocu predstavim makar malo ambijenta koji bi mogao da prikaže realnost koja je jedva malo starija od pola veka.

U JUŽNOM delu centralne Srbije guslanje nije bilo u tradiciji, ali je veliki broj seljaka ipak znao da gusla, pa sam u detinjstvu imao prilike da na zimskim prelima slušam guslanje. Uporedo sa guslanjem, kao dečak sam, inače nepismenom svetu, na prelima čitao junačke narodne pesme. Čitanje tih pesama i slušanje gusala je izazivalo snažan osećaj tog sveta, a posebno pletilja i prelja, pa su pojedini delovi mog čitanja bili propraćeni suzama.

Čitanje pesama o majci Jugovića je izazivalo opšti plač, a opet je veliku radost izazivala scena kad je "naš" Marko uspeo da nadvlada "njihovog" Musu Kesedžiju.

Suština je u tome da se na ovaj način prenese poruka o stanju nacionalnog duha i da se on, preko tih pesama, sačuva i održi. Reakcija na pobedu "našeg" Marka nad "njihovim" Musom me je mnogo godina kasnije podsetila na reakcije koje su se mogle videti na fudbalskim terenima, kada pobedi "naša" ekipa. U toj pobedi se ne vidi pravda već konsolidacija našeg etničkog duha. To je bila osnovna svrha ovakvih pesama.

One su spontane i nekontrolisane, praćene snažnim emocijama i, naravno, suzama. Slične su scene bile i kod Omera i Merime, a posebno su intenzivna osećanja budile pesme o majci Jugovića pa i ljubi Damjanovoj. Po svojoj sadržini i porukama one su bliže Ilijadi nego savremenom folku. U "Damjanovoj ljubi" mnoge naše majke su videle snahe ostale iza izgubljenih sinova.

Ovakve pesme su odavno nestale, a njih je zamenila pesma koja je opevala izvornu lepotu prirode i najplemenitija osećanja ljubavi u svom pitomom obliku. Majčinska i sestrinska ljubav, poštovanje braće, pobratima i kumova kao i ljubav prema dragom ili dragoj, bile su teme koje su one opevale. Ta izvorna pesma podseća na planinski izvor i čuva njegovu čistotu, čak i kad se ispoljava kao kakav bećarac ili nadmetanje.

PESMA je, međutim, totalno deformisana otkad je urbani folk zamenio njenu izvornu lepotu, pa je po ritmu i po sadržaju pesma prevedena na vandalizam, te nije nikakvo čudo da u srpskom narodu više i ne postoji narodna pesma. Danas postoje samo solističke pesme u smislu da ih niko ne prihvata. Zbog prevelike produkcije, ne postoji ni mogućnost da se ma koja pesma prihvati kao narodna, pa čak ni kao folk za široke mase. Pesme su postale roba za jednokratnu upotrebu, tako da već više od pola veka nijedna pesma stvorena u ovom vremenu nije opstala kao narodna u izvornom smislu.

Problem je očigledno u tome da samo dobra (kvalitetna) dela mogu da nadžive svoje izvođače i autore. Masovna produkcija u ovoj oblasti ruši čak i dobre pesme, te se i one utapaju u neki opšti šund. Urbanom čoveku postala je strana pesma o čobanskoj ljubavi, pa pastiri Jovo i Jovanka nemaju više svoje mesto u njoj.

Pesme bazirane na dekadenciji i seksualnoj aroganciji takođe nisu prihvaćene, i ispostavilo se da su pesme o pustoj kafani u stilu: pijem da je zaboravim, postale deo našeg etnomelosa.

Vreme je nametnulo razne kafanske pesme, ali one u kojima se peva o neostvarenoj ljubavi, koja se još samo u kafanama može izlečiti. Za to vreme narodi oko nas ispevavaju pesme pune optimizma i nade, a naše sve više naginju ka nekim tužbalicama, koje čak i u melodiji i u ritmu izražavaju patnju.

Samo je vojvođanska populacija sačuvala svoj bećarac i želju da pesma ima veseo sadržaj, ali je u prošlom veku afirmisala i neku kombinaciju starogradskog i savremenog melosa koji je otrgnut od tužbalica i lečenja ljubavnih jada u kafanama.





MRŽNJA U PESMI

KRAJEM prošlog veka učinjen je pokušaj da se lansiraju patriotske pesme usmerene na mržnju protiv suseda, pa čak i nekih svetskih političara, kao što je "Švaba Genšer", ali one nisu prihvaćene od naroda. Taj stil mržnje očigledno nije odgovarao srpskom duhu. Oni koji su pokušali da lansiraju ovakav stil nisu dobro kalkulisali sa srpskim patriotizmom. Tako lansiran lažni patriotizam u obliku pesama a i knjiga koje su bile slavopojke srpskom narodu i njegovom jadu, ipak nisu prošle. Ispostavilo se da su i to bile jeftine tvorevine za jednokratnu upotrebu. Šund tog nivoa očigledno nije prošao, ali je u našoj duhovnoj produkciji on i dalje naglašeno prisutan. Srpski narod nije naseo na tako jeftinu komercijalizaciju svoje nevolje.



***




SRPSKA DUŠA NA DVE VATRE

KNJIGU kao ogledalo ponudio je svom narodu prof. dr Dragoslav Slović. Da u njoj prepozna sebe, osobine koje su za ponos, i stvari za sram i osudu. U nedavno objavljenoj "Anatomiji srpske duše", složio je pola veka dugu analizu ljudi na selu, porodica jednom nogom na njivi a drugom u soliteru, njihovu borbu da se urbanizuju i potomke kojima je grad postao jedini zavičaj. Prošao je Srbiju od juga do severa, posmatrao kako vreme menja navike i ljude. I sve to pretočio u knjigu koja analizira srpsku golubiju ili vučju ćud, rascepljenost između srca i glave, kulture i prirode, istoka i zapada.-


***

Ilustracija Toše Borkovića
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279982-Pesma-puna-tuge
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »