Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
226  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — Z poslato: Oktobar 25, 2014, 02:33:34 am
*

ZORA ZORI, DAN SE BELI1

Zora zori, dan se beli,
A ja moram odlazit'.
 
Nije meni što ja moram,
Što ja moram na daleko odlazit'.
 
Već je meni što ja moram
Moju dragu ostavit'.

1 Prema pevanju Branislava Tošića
 
YouTube: Branislav Tošić — Zora zori, dan se beli uz pratnju NO Carevac
227  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — Z poslato: Oktobar 25, 2014, 02:24:06 am
*

ZASPALA DEVOJKA1

Zaspala devojka
Bregu na kamenu
Majci na kolenu

Budilo je momče
Ustani devojče
Svanulo je sunce

1 Prema pevanju Branislava Tošića

YouTube: Branislav Tošić — Zaspala devojka uz pratnju NO Carevac
228  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — M poslato: Oktobar 25, 2014, 02:09:09 am
*

MOJA KRALJICA SPAVA

Kraljica spava...

Otkad tebe nema, i ja ne živim
zašto mi dušu napravi robom
noćas sam tebe sanjao majko
i dugo plakao nad tvojim grobom

Sirotice moja, bogate duše
da li je ovo san ili java
u rajske odaje tiho sam ušao
anđeo mi reče, moja kraljica spava

Kraljica spava, spava, spava

YouTube: Zoran Kalezić — Moja kraljica spava
229  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — Š poslato: Oktobar 25, 2014, 02:01:22 am
*

ŠTA JE ŽIVOT KAD SE MRETI MORA

Živim od danas do sutra
U kafani dočekujem jutra
Nemam drage da me čeka
Kraj prozora i meka duseka

Ref. 2x
Šta je život kad se mreti mora
Zato pijem dok ne svane zora

Majka me pita zašto tako
Život teče, moja draga majko
Zato pijem svake noći
Tebe žalim što si u samoći

Kad bi mi život večan bio
Ja bih kući rano dolazio
Al' je život kratkog veka
Veruj majko, za to nema leka


YouTube: Predrag Živković Tozovac — Šta je život kad se mreti mora
230  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Miša Marković (1949) poslato: Oktobar 25, 2014, 01:21:35 am
*

ČUVALA ME POLICIJA OD OBOŽAVAOCA

Miša Marković davnih 70-ih godina važio je za jednog od najpopularnijih pevača. Bio je jedan od najtiražnijih izvođača diskografskih kuća, PGP RTB i Studija B. Prodao je više od milion ploča i učestvovao na mnogim festivalima.

Miša je sarađivao sa najvećim kompozitorima tog vremena, među kojima su bili Arsen Dedić, Nikica Kalođera, Aca Korać, Đorđe Novković, Kornelije Kovač, Kemal Monteno, Boris Bizetić. Posle pevačke karijere okrenuo se komponovanju, a uradio je brojne hitove za mnoge poznate zvezde, Tomu Zdravkovića, Vesnu Zmijanac, Veru Ivković, Lepu Lukić, Gocu Lazarević, Lepu Brenu i brojne druge.

I dan-danas se pevaju njegove pesme "Šta će mi šalvare", "Ej, Branka, Branka", "Recite mu da ga volim", "Oj, Srbijo, lepotice", "Kunem ti se životom", "Srce je moje violina", "Vidovdan"...

ŽESTOKI MOMCI

— Rođen sam i odrastao u samom srcu Beograda u ulici Narodni front. Moji roditelji majka Božana i otac Nedeljko meni i bratu su pružili svu ljubav ovog sveta. Majka je iz okoline Čačka, a otac iz okoline Užica. Iz svojih rodnih mesta doselili su se u Beograd. Od malih nogu interesovala me je muzika i već sa 13, 14. godina imao sam bend Mladi lavovi. Tada se tačno znalo koji orkestar svira u kom delu grada i restoranu. Elipse su recimo držale gradski podrum, a mi smo svirali na Umci i u Obrenovcu.

Bio sam pevač i gitarista u bendu i to je tada bila velika stvar. Muzičari su bili veoma popularni i tada su bile popularne te igranke koje su i te kako bile posećene. Kasnije me je zainteresovalo slikarstvo, tako da sam se dvoumio između muzike i dizajna.

Ipak, završio sam dizajn, ali ljubav prema muzici je prevladala. Inače, živeo sam u jednom kraju koji je u to vreme bio poznat po mangupčićima. Bio sam lepo vaspitan i trudio sam se da pobegnem od svega toga, ali to je bilo veoma teško. Video sam i tu drugu, mračnu stranu života, jer sam hteo ne hteo morao da se družim sa mangupima. Tada su bili poznati žestoki momci Buca Al Kapone, Sloba Globus i drugi i prosto sam bio primoran da se družim sa njima. Sve je bilo na ivici žileta, na koju ću stranu otići, tamo ili ovamo. Na sreću, otišao sam na pravi put i to zahvaljujući mojim roditeljima koji su bili toliko požrtvovani za mog brata i mene, da nismo mogli da ih razočaramo.

 
ŠETNJA U SLOVENIJI

— Poslao sam pesmu na Omladinski festival u Subotici 1971. godine i tako je počela moja pevačka karijera, koja je trajala više od 10 godina. U dva navrata imao sam veliku popularnost, prvi put kada sam pevao hitove Borisa Bizetića, a drugi put 1979. godine. Doživeo sam nešto što malo koji pevač može da doživi. Pošto sam počeo kao roker, počelo je nešto da me kopka pošto je naša muzika bazirana na folkloru. U stvari od početka karijere odlučno sam branio stav po kome je nacionalna muzika ona koja je zasnovana na folkloru.

Tako sam 1982. godine napustio pevačke vode i definitivno se posvetio kompozitorskom radu u folk muzici. Rekao sam sebi neću više da pevam i stavio tačku. Prva pesma koju sam napisao bila je za Veru Ivković, "Šta će mi šalvare" i postala je veliki hit, a ova predivna pevačica je maestralno otpevala. Rano sam osetio šta znači biti popularan, ali mene to nije interesovalo. Uvek sam išao tom parolom da moje delo treba da ide ispred, a ja da ga pratim. Malo sam se pojavljivao u medijima, jer se nisam nešto ni gurao. Radio sam svoj posao i to mi je bilo dovoljno.

— Roditelji su me stalno pitali kada ću da počnem da radim kao dizajner, jer me je čekalo to mesto u štampariji u Beogradu, gde je radio i moj otac. Mama i tata su bili ta generacija za koje muzika i pevanje nije bilo zanimanje, nešto što može da obezbedi egzistenciju. Kada su videli kako sam se dobro snašao u muzici i kako radim, podržali su me. Što se tiče te popularnosti, uvek mi je prijalo da imam dobru pesmu i da me ljudi vole zbog pesme, a ne zbog mene kao pevača. Bio sam srećan što se dešavalo da me ljudi ne prepoznaju na ulici. Ta popularnost može da bude interesantna neko vreme, ali počne čoveku da smeta. Mene recimo nisu znali u Sloveniji, pa smo tako Boris Bizetić i ja lepo šetali ovom zemljom kao bilo ko drugi. Sećam se kako mi je jednom rekao: "U, čoveče, kako je ovo lepo što te niko ne poznaje".

MUZIKA I POLITIKA

— Moju karijeru obeležile su turneje, koje su bile nezaboravne. To je bilo nešto fenomenalno i zaista treba doživeti. Imao sam hitove i punio sale, posebno u manjim mestima i gradovima. Obišao se sve gradove i mesta po Srbiji, Kragujevac, Kraljevo, Valjevo, Kovačica... Uvek je morala da bude prisutna policijska patrola, koja me je pratila, jer kako me vide, tako nagrnu svi obožavaoci. Traže autogram, hoće da me dotaknu, da razgovaraju sa mnom. Ono što i danas prati muzičare iz Beograda, bilo je i tada, a to je da sam najmanje bio popularan u rodnom gradu. I tada je bilo klanova, kao i to da su muzičari iz drugih krajeva bivše Jugoslavije bilo zastupljeniji od nas. Isto je to i danas. Mi nismo mogli da priđemo Zagrebu, a oni su na velika zvona dolazili u Beograd. Evo samo nekih od primera. Recimo festival Beogradsko proleće, od 25 učesnika, 16 je sa strane, a tek desetak iz Srbije. Zagrebački festival nijedan izvođač iz Srbije. Na Splitskom festivalu evenutalno se pojavi Miki Jevremović, koji je sarađivao sa hrvatskim muzičkim radnicima. U Beogradu se prošeta neki hrvatski ili bosanski pevač, ovi odmah slikaju, pa naslovne strane. A ja sam morao da čekam po dve-tri godine da neko objavi članak o meni, a kamoli naslovnu stranu da dobijem. U to vreme pevači nisu imali reklame, a bili smo popularni.

— Nekada je odnos prema pevačima bio mnogo drugačiji. Bilo je više uvažavanja i poštovanja. Kada bi došli u neki grad da održimo koncert, obavezno bi nas primio predsednik opštine. E, kasnije se to sve počelo srozavati, jer je počeo svako i da peva. Pevači i to uglavnom narodne muzike loše su se ponašali. Jedino kod nas postoji podela na mlade i starije pevače. Pa Madona ima 56 godina i niko ne kaže: Vidi one matore babe kako peva. A, kod nas čim pređeš neke godine, mator si i ne valjaš. Sećam se kada je Đorđe Marjanović bio kod mene, čovek je plakao i tada mi se žalio da nije mogao da napravi koncert u Domu sindikata. Počeli su da ga zovu tek kada je oboleo, i daju mu nagrade za koje čovek i ne zna za šta su.

ĆERKA I GITARA

— Često sam pevao u Domu sindikata i to su bili neki susreti pevača. Išao sam pešice do trga Nikole Pašića, jer sam živeo u centru grada i jedva bih prišao jer je toliko naroda došlo da me sluša da sam se jedva probio. Inače, od obožavatelja nisam mogao da odem ni do novinarke, koja je bila na ćošku moje ulice. Tu su bile tri škole, i čim me vide da izađem iz kuće, nagrnu prema meni. Naravno bilo je tu puno obožavateljki, i to je sve deo posla i sve to imponuje do jedne određene granice.

— Sasvim slučajno sam upoznao suprugu Snežanu, i to na nastupu u Makarskoj. Svidela mi se odmah, a kupilo me je to što ona nije znala ko sam ja. To mi se mnogo dopalo. Uopšte je nije interesovalo ko sam i šta sam, kao i to što ona nije iz tog sveta. Snežana je diplomirani ekonomista. Bilo mi je bitno da nađem ženu koja će biti dobra majka, domaćica, jedno normalno biće. Imamo ćerku Sanju, koja ima 29 godina i ona se ne bavi muzikom. Kad je bila mala, u jednom ćošku stana bila je gitara i ja sam molio Boga da je ne uzme u ruke. Znajući kakva je ova moja profesija, posebno za žene, srećan sam što nije krenula mojim putem. Sanja voli muziku i umetnost, ali nema dovoljno talenta da se i bavi njome.


NIŠTA NJE KAO PRE Miša ističe da danas ništa nije kao pre i da se pojavilo dosta pevača, kojima nije bitan kvalitet rada.
— Danas imamo gomilu pevača, a da se ne zna za njihovo delo. Stalno su u novinama i na razne druge načine privlače pažnju, osim pesmom. Ima pevačica koje pevaju po 10 godina, a da se ne zna nijedna njihova pesma. Mi nismo imali nikakvu reklamu, a bili smo popularni. Recimo sviđa mi se kako radi Goran Bregović, koji je rok preveo na našu narodnu muziku.
 
PESMA GODINE Mišin kvalitet dokazale su i brojne nagrade koje je dobio: Estradna nagrada Srbije, Priznanje za ukupan doprinos srpskoj folk muzici, Povelja za doprinos razvoju muzičkog stvaralaštva na polju džeza, zabavne i rok muzike, pet puta je proglašavan za kompozitora godine, a njegove pesme za pesme godine.

TEŠKA SARADNJA — I dalje komponujem i radim punom parom. Spremam neke nove pesme. Biram sa kim radim i nema potrebe da radim sa bilo kim. Ovi mladi su danas užasno teški za saradnju. Ne znam o čemu se radi. Veoma su problematični i za sve ovo što se dešava u muzici su manje krivi kompozitori nego pevači. Kradu se grčke, turske pesme. Oni koji dobro rade, dobri su i za saradnju. Oni koji su sumnjivi sa svojim delom, problematični su. Super sam sarađivao sa Lepom Lukić, Tomom Zdravković, Verom Ivković i drugim velikim imenima naše narodne muzike. I to je bilo milina za rad.

KNJIGE ZA DECU Marković se smatra pionirom moderne folk muzike u Srbiji, a čitavo njegovo stvaralaštvo bazirano je na nacionalnoj tradiciji. Ima priznat status radio pevača i bezbroj trajnih snimaka za Radio Beograd. Piše i pesme za najmlađe.
— Prvu knjigu koju sam napisao je "To ime veze" u izdanju "Dečjih novina". A sada završavam drugu knjigu pesama za decu "Od pračoveka do današnjeg veka" i to je po meni kapitalno izdanje i radim istoriju sveta u formi pesama namenjenih deci, koje su poučne i šaljive. U pripremi je i roman "Ovo je pakao", ali o tom potom.


S. Đurić | 19.09.2014. | Vesti online
231  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Jovica Petković (1927—2015) poslato: Oktobar 25, 2014, 12:43:36 am
*

IN MEMORIAM Jovica Petković — dobitnik Svetosavske povelje 2009.


Jovica Petković (1927—2015.) i danas slovi za jednog od najboljih harmonikaša u nekadašnjoj Jugoslaviji. Više od trideset godina vodio je orkestar RTV Sarajevo i pratio velikane starogradske i narodne muzike kao što su Safet Isović, Beba Selimović, Nada Mamula...

Počeo je da svira harmoniku sa 7 godina. Započeo je karijeru kao kafanski muzičar u rodnom Smederevu. Jovica Petković krajem šezdesetih upoznaje Zaima Imamovića koji je kasnije postao njegov mentor. Autor je brojnih pesama među kojima su najpoznatije "Smederevo grade od starina", "Smederevska jesen dođe", kolo "Carinčanka"...

Grad Smederevo je i za života Jovice Petkovića želeo da se na dostojan način oduži čoveku koji je pronosio ime rodnog Smedereva. Organizovani su koncerti u Tvrđavi pod nazivom "Smederevo grade od starina" upravo njemu u čast, a 2009. godine grad mu je dodelio najviše priznanje "Svetosavsku povelju".

Povelju je, prilikom posete Beču, gde je u Domu za stare Jovica Petković proveo poslednje godine života, lično uručio gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević. O tome je javnost obaveštena preko tamošnjeg kanala "Dijaspora".

smederevo.org.rs
232  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Šabac / Muzička tradicija Šapca poslato: Oktobar 25, 2014, 12:40:39 am
*
SEĆANJA NA STARI ŠABAC


ZVUCI SA STAROG GRAMOFONA

Kao i za svaku novu svetsku inovaciju tako je i za gramofon trebalo da prođu godine, da bi se novi tehnički pronalazak pojavio na svetskom tržištu. "Mašina koja govori" bio je prvi naziv koji je Tomas Edison patentirao 1877. godine. Emil Berliner znatno je usavršio Edisonov pronalazak, nazvao ga gramofon i patentirao ga 1887. godine.

Od tada zvuci sa gramofona munjevito su počeli da se šire svetom. Stvorena je mehanička sprava koja je reprodukovala zvuk sa gramofonskih ploča koje su bile slične današnjim. Nakon foto aparata sa kojim se mogla snimati i sačuvati slika, gramofon je bio novo tehničko otkriće predviđeno za zabavu ljudi širom sveta. Počela je trka za zaradom, gramofoni su usavršavani i masovno proizvođeni. U isto vreme firme koje su proizvodile gramofone, morale su da uz njih nude i gramofonske ploče. Bez aktuelnih i interesantnih snimaka na gramofonskim pločama gramofoni su bili "neme" mašine. Zato su tehničari počeli da putuju po svetu, osvajaju nova tržišta, noseći sa sobom tešku i glomaznu opremu za snimanje gramofonskih ploča. Oni su najčešće snimali nacionalnu muziku zemalja gde su se gramofoni i prodavali.

U Sarajevu je 1890. godine izvršeno demonstriranje gramofona, a tehničar Franz Hampe tražio je po hotelima i kafanama najbolje muzičare čiji je repertoar snimao. Snimci su beleženi na posebnim voštanim diskovima koji su se slali u Hanover gde su se sa njih snimci prenosili na gramofonske ploče predviđene za prodaju. Prilikom jedne svoje ekspedicije u Bosnu 1907. godine Franz Hampe je u kafani "Dariva" pored reke Miljacke slušao pesme Vase Stankovića Andolije iz Šapca koji je imao dvanaestočlani orkestar. Tom prilikom snimljeno je 27 pesama Andolijinog orkestra koji je u to vreme bio veoma popularan u Bosni.

Interesantno je da je 1908. godine u Sarajevu snimljeno i muziciranje ciganskog orkestra iz sela Maovi kod Šapca. Orkestar je vodio Stanoje V. Todorović koji je došao u Sarajevo 1881. godine. Vreme i ratovi izbrisali su sve tragove o njegovom životu i radu. Ostale su samo gramofonske ploče koje su se kasnije slušale u Srbiji. Treba napomenuti da su tadašnji muzičari dobijali veoma skromne honorare prilikom snimanja. Šapčanin Dušan Mitrović, operski pevač, i Kapela Cicvarića 1909. godine snimili su veliki broj narodnih pesama.

Pored ovih muzičara iz Šapca, do početka Prvog svetskog rata, u Srbiji je napravljen veliki broj audio zapisa. Snimljene su izvedbe desetine muzičara iz Srbije, himna, dialozi glumaca tokom pozorišnih predstava, humoreske sve u cilju da se gramofoni što masovnije prodaju. Istovremeno se izdaju besplatni katalozi sniljenih gramofonskih ploča a u novinama se reklamiraju razni tipovi gramofona koji osvajaju Srbiju. Gramofon i gramofonske ploče postaju sredstvo za širenje i razmenu nacionalnih muzika širom sveta jer u to vreme radio program još nije postojao. Snimalo se akustično što znači da se sviralo i pevalo u veliku trubu koja je zvukovodima bila spojena sa mašinom za snimanje. Mikrofon kao i električno napajanje nisu postojali. Električno snimanje gramofonskih ploča nastalo je oko 1926. godin. Ti snimci bili su mnogo kvalitetniji.

U toku desetogodišnjeg istraživanja ove oblasti došao sam do sledećeg saznanja. Od 1907. do 1940. godine iz Šapca i Mačve gramofonske ploče su snimili: Vasa Stanković Andolija, Stanoje Todorović, Cicvarići, Dušan Mitrović, Sofka Nikolić, Šule Radosavljević, Bora Janić, Seka Mihajlović, Milan Timotić i Đokica Šapčanin. Cifra deset zaista je impozantna i govori da je Šabac bio grad muzike i muzičara od kojih su većina postigli veliku muzičku slavu. Prodaja gramofona i nihovo reklamiranje u šabačkoj štampi počelo je oko 1926. godine. Gramofoni su korišćeni u kafanama, kućama bogatijih Šapčana, na izletima i tokom prikazivanja nemih filmova.

U Šapcu nije bilo mnogo gramofona jer je bilo dosta žive muzike. Postojalo je nekoliko horova i orkestara. Brojne zabave, pozorišne predstave i humorističke večeri potisnule su gramofon. [...]

Oko 1930. godine na svetsku medijsku scenu dolazi radio. Proizvodnja gramofona se znatno smanjuje kao i tiraži ploča. Za četrdeset godina koliko je vladao gramofon sa 78 obrtaja izdati su milioni ploča u skoro svim zemljama sveta. Od šabačkih muzičara Sofka je bila vodeća muzička zvezda. Postigla je svetsku slavu. Kapela Cicvarića svoje muzičko umeće nije znala da unovči ali su postali legende. Borislav Janjić sa svojom harmonikom proživeo je kako je on hteo. Milan Timotić koji je imao najveće muzičko obrazovanje od svih naših muzičara, ušao je u film "Maratonci trče počasni krug", a Andolija je svoje muzičko bogatstvo podelio drugima i ostao siromašan. A ni mi Šapčani nismo se baš mnogo potrudili da sačuvamo ono što su naših deset muzičara stvorili. [...] U odnosu na svoju veličinu Šabac je u Srbiji dao najviše muzičkih zvezda.

Deo teksta preuzet sa: Glas Podrinja
233  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — Ž poslato: Oktobar 24, 2014, 11:52:19 pm
*

ŽALI ZARE

Žali Zare da žalimo, kako će se razdvojimo,
Ti od mene, ja od tebe, ja će idem na daleko.
Ja će idem na daleko, na daleko belo Vranje,
Će se pišem u kumite, u kumite mlad kumita.
 
Pa će uzmem kralsku sablju i toj kralsko sve oružje,
pa će idem č'k u Pčinju, č'k u Pčinju, Prešev-Kazu
Pa će pređem Vardar vodu, Vardar vodu b'š golemu,
Će se tepam s tija Turci, s tija Turci Arnauti.
 
Žali, plači da žalimo k't će slunce da ogreje,
K't će slunce da ogreje ti pomisli od Boga je.
Ti da znaješ toj je mojo, toj je mojo belo lice,
Ti da znaješ toj je mojo, toj je mojo belo lice.
 
K't će vetar da poduvne ti pomisli od Boga je
Pa ti rekni toj je moja, toj je moja blaga duša.
K't će rosa da zarosi ti pomisli od Boga je,
Pa ti rekni toj su moje, toj su moje drobne sluze.

"Žali Zare da žalimo je komitska pesma, tradicionalna srpska pesma iz Makedonije, nastala početkom 20-og veka u vremenu rata za oslobođenje Srbije i Makedonije od Turaka. To je ljubavna etno pesma u kojoj mladić iskazuje svoju odlučnost da ide u boj za oslobođenje i oprašta se od voljene Zare."
Bašta Balkana


YouTube: Kulin ban — Žali Zare
234  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — D poslato: Oktobar 24, 2014, 10:58:22 pm
**

DIVAN JE KIĆENI SREM1

Divan je kićeni Srem, lepo je živet' u njem',
Sremica zdrava k'o dren, sladak je poljubac njen.
Srem, Srem, Srem, lepo je živet' u njem'!

Kad Sremac pođe na rad, da kopa vinograd
ponese litru, dve, Sremice, poljubi me!
Srem, Srem, Srem, lepo je živet' u njem'!

Proš'o sam selo i grad, nisam je našao mlad,
a sada idem u Srem, možda je draga u njem.
Srem, Srem, Srem, lepo je živet' u njem'!

1 Simeon Marinković Srpska narodna PESMARICA | Kreativni centar, Beograd, 2004.

YouTube: Zoran Gajić — Divan je kićeni Srem
YouTube: Anđelija Govedarević — Divan je kićeni Srem
YouTube: Nestor Gabric — Divan je kićeni Srem
235  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — O poslato: Oktobar 24, 2014, 10:41:36 pm
*

OD KADA MI FRULA NE SVIRA1

Od kada mi frula ne svira,
Od tada me dragi ne dira.
 
Sviraj, frulo, sviraj do zore,
Pa će mene dragi da vole.

Od kada mi frula ne zvoni
Od tada me dragi ne voli.

Pukni frulo, pukni nadvoje
Pa će mene dragi da vole.

1 Prema pevanju Živke Ðurić Ivanović

YouTube: Živka Ðurić Ivanović — Od kada mi frula ne svira
YouTube: Danica Obrenić — Od kada mi frula ne zvoni
YouTube: Aleksandar Trandafilović — Od kada mi frula ne zvoni
236  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — N poslato: Oktobar 24, 2014, 10:16:27 pm
*

NIŠNU SE ZVEZDA

Nišnu se zvezda, Jano mori,
Niz vedro nebo.
To neje zvezda, Jano mori,
No je robinja, Jano mori.
Iz Tursku bega, Jano mori,
U braću ide, Jano mori.
"Oj, braćo, braćo, Jano mori,
Izbavite me, Jano mori,
Od turske muke, Jano mori,
U vaške ruke, Jano mori."


NIŠNU SE ZVEZDA
Iz Manjka kod Vranja

Nišnu se zvezda niz vedro nebo
To neje zvezda no je devojče
Niz tursko bega, u braću ide
Oj braćo, braćo, otkupite me
Nišnu se zvezda, nišnu se zvezda
Jane more, niz vedro nebo
Jane more, niz vedro nebo / Projekat Rastko

YouTube: Živka Ðurić Ivanović — Nišnu se nišnu
237  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — N poslato: Oktobar 20, 2014, 03:40:33 am
**

NAĐITE MESTA ZA JEDNU REKU
P. Vuković — S. Gajić — ar. P. Vuković

Da li negde šire nebo postoji
pod koje bi stali uzdasi moji,
jer moja ljubav, moj idol
pokloni mi bol.

Nađite mesta za jednu reku
od mojih suza što teku.

Njega sam volela,
njega sam ljubila.
Sve, sve, sve sam mu dala
i sve izgubila.

Sve sam izgubila!

YouTube: Ana Bekuta — Nađite mesta za jednu reku
238  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Fonografija / Kompozicije — Dragoljub Dragan Toković poslato: Oktobar 20, 2014, 01:44:50 am
**

DRAGAN TOKOVIĆ — KOMPOZICIJE



T
Tamo oko Fruške Gore (D. Toković)
singl Zoran Gajić "Dunavom, Dunavom sa svojom draganom" | 1975. | Jugoton SY 22 784
Izvođači: Zoran Gajić
239  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — J poslato: Oktobar 20, 2014, 12:39:37 am
**

JOŠ ZBOG MENE TEKU SUZE NJENE
Časlav Đoković — R. Tomić

Padala je kiša toga dana
Potekla je rijeka iz oblaka
Kao da je nebo zaplakalo
Zbog te žene, zbog našeg rastanka

Ref.
Tužno vjetri mrse kosu njenu
U očima suze joj blistaju
Zadnji put je u mom zagrljaju
Jer njeni je za drugog udaju

Molila me da je nikom ne dam
Da je vodim bilo kud da krenem
Ja ne uze ispružene ruke
Još zbog mene teku suze njene

Tamna noći još je uvek volim
Svoju tugu za njom ja ne krijem
Kao što me volela ta žena
Volio me nikad niko nije

YouTube: Rasim Samardžić — Još zbog mene teku suze njene
240  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — N poslato: Oktobar 20, 2014, 12:09:33 am
*

NISAM TE SE NAGLEDAO

Ja nikad u životu
Pijanac nisam bio
Al' opila me tvoja lepota
K'o vino da sam pio

Ref. 2x
Nisam te se nagledao
Nisam te se naljubio
Tako brzo sve je prošlo
Ja sam tebe izgubio

Zar tako da mi vraćaš
Da ne znam gde ću sa sobom
Kako bi' želeo noćas
Da opet budem sa tobom

Pitam se, najdraža moja
Šta tražim od ovog života
Ne mogu da živim bez tebe
Ubila me tvoja lepota

YouTube: Zoran Gajić — Nisam te se nagledao
YouTube: Rade Vučković — Nisam te se nagledao
241  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — N poslato: Oktobar 19, 2014, 11:04:12 pm
*

NADA
Toma Zdravković

Bolje da te nisam sreo,
Bolje da sam umro
Kad sam ugledao tvoje plave oči;
Ono more plavo, sve je bilo lažno.
Sve što beše ljubav
Sad je mržnja prema tebi koju znam.
Sto i više puta plakao sam u životu,
Ali veruj kao danas nisam…
Pa to nije ljubav, pa to nisu boli,
Ja želim da umrem jer istine nema.
Niko me ne voli…

Nado, Nado… Nado, Nado…
Nado, Nado… Nado, Nado.

Zar su prošli dani,
Zar je prošlo ono vreme
Kad sam mo'go ludo da te volim,
Kad sam brao cveće pokraj nekog puta?
Zašto vetar odnese mi moju ljubav,
Moje snove i moj san?
Lažno plavo more,
Ladni vali, lažna ljubav,
Nežne reči, njene oči plave;
Lažna beše ljubav, njene suze lažu.
Neka vetar nosi njenu sen,
Ja ostajem sam...

Nado, Nado… Nado, Nado…
Nado, Nado… Nado, Nado.

"Toma Zdravković se ženio četiri puta. Sa prvom suprugom Olgicom ima ćerku Žaklinu (48), koja godinama živi u Amsterdamu. Druga supruga mu je bila Milica, a treća Nada Radanović sa Cetinja. Njegova četvrta supruga Gordana, sa kojom ima sina Sašu, živi u Torontu. Prema rečima Tominog brata Novice, poseban trag u njegovom životu ostavila je Nada.
 
— Toma je mnogo voleo Nadu, mada su u braku bili nekoliko meseci. Posle razvoda se razboleo. Kada su se rastali, nije izlazio iz kuće 10 dana i stalno je pio. Posle toga je otišao u Nemačku i nije dolazio pet godina. Nada je bila izuzetno lepa i jedina Tomina supruga kojoj je posvetio pesmu."


YouTube: Toma Zdravković — Nada Verzija II
242  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Aleksandar Dejanović (1923—2000) poslato: Oktobar 17, 2014, 02:41:50 am
*

ALEKSANDRU BATI DEJANIĆU U ČAST


Sinoć je u sali bioskopa u Borovu-naselju održan celovečernji memorijalni program "Bati u čast" posvećen doajenu vojvođanske i sremačke pesme Aleksandru Bati Dejanoviću koji je svoje detinjstvo i ranu mladost proveo u Borovu. U programu je učestvovao Veliki Tamburaški orkestar Radio Televizije Vojvodine sa solistima - Bogdanom Dejanovićem, Aleksandrom Padrov, Živojinom Jergićem, Milanom Prunićem i Anđelkom Govedarović i repertoarom kakav je negovao čika Bato ili kako su ga zvali u Radio Novom Sadu čika Ace. Jučerašnjem koncertu prisustvovala je i Jelena Keler Dejanović, supruga pokojnog Aleksandra sa osmogodišnjom unučicom Jelenom koju smo, kako kaže, podsetili na one srećnije dane s Batom. Iako od smrti svog supruga više ne peva duša joj je, kako ističe, čvrsto vezana uz pesmu. U Borovo gde imaju kuću Dejanovići više ne svraćaju toliko često, ali su mnogi od prijatelja iz bivšeg komšiluka prisustvovali koncertu "Bati u čast". Sinoćnji program održan je iz bar četiri razloga. Pored duga Aleksandru Dejanoviću kome smo se po prvi put odužili na dostojan način, ovo je prvi program koji Radio Borovo organizuje u saradnji s Radio Novim Sadom posle potpisivanja Protokola o saradnji 29.juna ove godine, a obeležen je i jedan jubilej, odnosno godišnjica. Veliki Tamburaški orkestar Radio Televizije Vojvodina ove godine obeležava 50 godina svog postojanja dok je Radio Borovo 30.juna proslavio svoj 16-ti rođendan. Potpisivanjem Protokola o saradnji, kako ističe direktor Radio Borova Srđan Tatić, biće unapređena postojeća saradnja. Evocirajući sećanje na Aleksandra Batu Dejanovića, sinoć u Borovu-naselju, nismo mogli,a da se ne prisetimo, prerano preminulog vokalnog soliste Radio Televizije Novi Sad Jovana Perajlića iz Trpinje.

U okviru obeležavanja svoje 16-te godišnjice Radio Borovo 13.avgusta na Letnjoj pozornici u Borovu organizuje javno snimanje emisije "Demo ekspres" Radio Beograda. U programu koji organizujemo u saradnji s Borovskim udruženjem mladih učestvovaće neafirmisane rok grupe iz Srbije i s našeg područja. Oba programa održavaju se u okviru 10.Dana Borova-Borovskog leta 2007-me, opštinske manifestacije privrede, turizma, kulture i sporta.
 
Radio Borovo | 06.07.2007
243  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Aleksandar Dejanović (1923—2000) poslato: Oktobar 17, 2014, 02:25:24 am
*

MOJ ČARDAŠE
 
Moj čardače,
Ej, moj čardače,
Moj debeli 'lade,
Ej, moj čardače.
 
U mom selu kraj šora
Peva garava.
Neka je, aj, nek' peva,
Najlepša je uvek cura garava.
 
Dosta li sam,
Ej, dosta li sam
Ja pod tobom vezla,
Ej, dosta li sam.
 
YouTube: Aleksandar Dejanović — Moj čardače

"Pevao je uglavnom pesme iz Vojvodine, ređe iz drugih krajeva Srbije. Sa Carevcem je sarađivao samo izuzetno. I ta povremena saradnja ostavila je izvođačkog traga, što se može videti po pesmi "Moj čardače", koja je zabeležena po Dejanovićevoj interpretaciji."
244  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Aleksandar Dejanović (1923—2000) poslato: Oktobar 17, 2014, 02:23:44 am
*

ALEKSANDAR DEJANOVIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI & ALBUMI
245  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Aleksandar Dejanović (1923—2000) poslato: Oktobar 17, 2014, 02:06:29 am
*




ALEKSANDAR DEJANOVIĆ

Niko tako pesmom nije mogao dočarati ravan Srem, širok i moćan Dunav, te Savu kad je u talasima, veselu sremačku svadbu u čezama i fijakerima koje su vukli gizdavi konji vrani, beli i dorati, a o umešnim i lepim Sremicama da se i ne govori, kao doktor Aleksandar Aca Dejanović. Pevao je uvek lako, sa osmehom na usnama, veselim licem i veoma živahan u svakoj prilici. Slušaocima je pružao privilegiju da osete lakoću života uz pesmu i svirku. Tako je to trajalo više od pola veka. Ostavio je neizbrisiv trag jedinstvenom bojom glasa koji je i danas mera najvišeg dometa umetnosti najlepšeg instrumenta na svetu — glasa. Kad je to učinio navršio je 77 godina života i otišao je, sigurni smo, u raj.

Doktor Aleksandar Aca Dejanović je rođen u selu Stari Ledincim, sa one strane Fruške gore, gledajući od reke Save i iz Sremske Mitrovice. Mladi Sremac se rešio da nauči da jednog dana vadi i popravlja zube, misleći ponajpre na svoje seljane, a onda i na gradsku gospodu. I zbog toga  je stigao na studije u Beograd. Bilo je to prvih godina nakon drugog strašnog rata u 20 veku. Studije duge i teške. Siromaštvo koje je rat doneo, otežavalo je mogućnost mladim i ambicioznim ljudima da nešto u životu nauče i da žive od toga što su naučili.

Pored želje da izuči za zubara, Aca je kao dete pokazao da ima talenta za pesmu. Za tako štogod u seljačkoj kući nije niko mario nešto posebno. Pesma i svirka bile su razonode od kojih se nije moglo živeti. Bar to nije bilo moguće u selu. Mladi student, znajući svoje imovno stanje, brzo je uvideo prednosti velikog grada ako si za pesmu bogomdan. Studirajući počeo je pevati po beogradskim kafanama. U početku je to bilo na molbu orkestara da ga puste da otpeva poneku pesmu. Naravno, za badava. Kasnije su iskusni beogradski muzičari shvatili da imaju pred sobom mladića božanstvenog glasa. Aca je pevao sevdalinke i srpske narodne pesme šumadijskog melosa. Gosti beogradskih kafana nikako da se odluče da li je Bosanac ili Šumadinac. Na pamet im nije padalo da je Sremac dok ga nije pod svoje uzeo čuveni primaš Radio Beograda Todor Familić, Sremac iz Zemuna, čuvši ga u nadaleko čuvenoj beogrdskoj kafani "Orač".

— Mladiću, šta ti tražiš ovde u kafani? Ti treba da pevaš za Radio Beograd! Ja ću te preporučiti Carevcu da te čuje. Takav glas mi nemamo u radiju. Doduše, ima sjajnih pevača, ali ti si posebno nadaren za pesmu. Kad možeš da dođeš u Radio Beograd, ja ću te čekati? — bilo je na kraju pitanje primaša Todora.

— Molim vas, gospodine, ja sam došao ovde da studiram medicinu, a ne da budem pevač. Ja pevam zato što mi treba novaca da preživim u Beogradu na studijama, a ne da bi me čuo Carevac i da tako ostanem bez diplome koju moram podneti ocu na uvid kad se vratim iz Beograda — govorio je sasvim ozbiljno Aca.

Ništa tada nisu vredeli razgovori buduća dva prijatelja. Tek posle više od dva meseca Todor je nagovorio Acu samo da dođe na audiciju, pa ako ga prime, nek sam odluči šta hoće. Aca je na to pristao i stao iza mikrofona u studiju za audicije u Radio Beogradu. Iz njega bio je orkestar kojim je maestralno upravljao čudesni violinista Vlastimir Pavlović Carevac. Aca je pevao bez straha i treme. Kafana je najbolje mesto gde se sve treme i strah od veličine briše. Carevac je svirao i uživao kako Aca srpsku narodnu pesmu Šumadije i najednom ga upita, pre toga spustivši violinu, a orkestar stade:

— Odakle si ti mladiću ?

— Iz Ledinaca! — ponosno odgovori Aca.

— A, 'de ti je to? — ponovoće Carevac.

— U Sremu! Kako to vi ne znate? — upitno sa osmehom odgovori Aca.

Carevac malo zaćuta, pa reče:

— Što ne pevaš nešto iz Srema kad si Sremac? — malo oštrije upita Carevac.

Aca oćuta malo i pusti glas: Širok Dunav, ravan Srem... U studiju se sve pretvorilo u uho. Aca otpeva celu pesmu bez muzičke pratnje. Usledio je snažan aplauz čitavog orkestra. Carevac ga lupi gudalom po glavi. Bio je to znak da je primljen na audiciji za stalnog pevača Radio Beograda. Imao je tada 24 godine i bio pri kraju studija.

Usledili su konceti sa grupom najpoznatijih pevača tog doba širom Jugoslavije. Aca je postao zubar i zaposlio se da radi ono što je kao dečak sanjao u svojim Ledincima. Najveći deo svog života proveo je u Sremskoj Mitrovici, odatle išao širom sveta i u nju se vraćao.

Na tim putovanjima gde je pevao narodu sreo je svoju životnu saputnicu Jelenu Keler koja je rasala u Bijeljini i u Mačvanskoj Mitrovici gde joj je otac imao zanatsku radnju u vreme Drugog svetskog rata.

Jelena je imala veoma prijatan bajkovit glasa. Kad je osnovan Državni ansambl narodnih pesama i igara "Kolo" 1949. godine među prvim je bila primnjena na audiciji. U tom ansamblu je doživela penziju koju i danas uživa u Sremskoj Mitrovici.

Jelena je 1951. godine u engleskom gradu Langolenu, sa ansamblom Kolo bila učesnik takmičenja evropskih naroda u narodnoj pesmi i muzici. Na tom festivalu učestvovala je 31 evropska država. U konkurenciji od više od 50 pevača Jelena je postala prvakinja Evrope u pevanju narodnih pesama. Sjano je otpevala staru dobru narodnu pesmu Kaži libe Stano i oduševila žiri i publiku pa je kao pobednica dve pesme pevala na molbu publike. Tada se pevalo u akustičnoj sali, bez mikrofona i muzičke pratnje. [...]

Doktor Aca je pevao skoro do poslednjeg dana svog života. Danas njegove pesme veoma dobro peva njegov i Jelenin sin doktor Bogdan Dejanović, hirurg u sremskomitrovačkoj Bolnici. [...]

Piše: Miomir Filipović Fića | Sremske novine
246  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Vasilija Radojčić (1936—2011) poslato: Oktobar 17, 2014, 12:54:27 am
**

ZBOGOM OSTAJ MOJA LJUBAVI

Zbogom ostaj dragi
zbogom ostaj moja ljubavi
ne mogu te više voleti
ne mogu te više ljubiti

Ref
Mnoge sam noći same provela
mnoge sam noći tebe čekala
ti si uvek kasno kući dolazio
s drugima si noći provodio

Koliko sam noći,
koliko sam noći čekala
koliko sam suza prolila
još više sam tebe želela

Rastajmo se dragi,
rastajmo se moja ljubavi
ne može se tako voleti
ne može se tako živeti

Izbrisaće vreme
uspomene naše ljubavi
al zapamti dobro dragane
nekad ćeš se gorko kajati...









YouTube: Vasilija Radojčić — Zbogom ostaj moja ljubavi
247  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Miša Marković (1949) poslato: Oktobar 17, 2014, 12:38:53 am
*
PREDLOG


PO MARKU ZA BRANKU

Ta pesma je komponovana za legendu, Tomu Zdravkovića

Poštovana redakcijo, s' obzirom da je hrvatski pevač Sandi javno izjavio da će moju pesmu "Ej, Branka, Branka", koju sam svojevremeno komponovao za legendu srpske muzike — Tomu Zdravkovića, presnimiti i staviti na svoj novi CD, prinuđen sam da mu se na ovaj način obratim.

Može, ali pod jednim uslovom — da na žiro račun Komesarijata za izbeglice Republike Srbije uplati za svakog izbeglog Srbina iz Krajine po jednu marku. S obzirom da je Hrvatska sa vekovnih ognjišta proterala (naravno uz tuđu pomoć, jer sami to nikada ne bi smeli da urade znajući za njihovo "istorijski" čuveno junaštvo) oko 250 hiljada Srba, to znači 250 hiljada puta jedna marka, jednako je, 250 hiljada maraka ili 125 hiljada evra.

Verujem da mu to neće biti teško, jer šta je to dati svakom čoveku koji je izgubio kuću, imanje i proteran je sa vekovnog ognjišta, po jednu marku?!

Na pitanje novinarke TV "Politika" šta bi odgovorio srpskim pevačima koji su protiv dolaska hrvatskih pevača u Srbiju, Sandi odgovara: "Pa, biću malo bezobrazan, neka budu bolji.

Znači, mi smo loši, pa nas zato ne zovu u Hrvatsku i ne emituju na radiju i televiziji, a ja sam mislio zato što vuku srpski kompleks, kako reče Jovan Dučić, još od dolaska na Balkansko poluostrvo. Znači oni dolaze iz humanih razloga da nas nauče poslu, a ja, naivan, mislio da dolaze zbog novca.

S' poštovanjem,

Pevač i kompozitor Miša Marković
2003, Beograd


Glas javnosti

*

ZABRANJENA "BRANKA"

Na albumu Sandija Cenova iz 2005. godine nalazi se pesma "Branka", u kojoj je prepisan deo poznate numere Tome Zdravkovića "Ej, Branka, Branka" autora hitmejkera Miše Markovića. Cenov nije tražio dozvolu od autora za korišćenje stihova, pa je Marković izdejstvovao kod izdavača, diskografske kuće "Siti rekords", da se pomenuta pesme ne emituje na programima RTV Pink. Miša zahteva da Cenov tu pesmu ne peva na "tezgama", ali hrvatski pevač to ignoriše. Pošto Marković ne može da kontroliše šta Sandi peva na hrvatskoj estradnoj sceni, zaštitio je svoja autorska prava na teritoriji Srbije i Crne Gore, i tužio zagrebačkog pevača zbog kršenja autorskih prava. Zbrka
248  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Miša Marković (1949) poslato: Oktobar 16, 2014, 11:33:23 pm
*

SUNCA ĆE I DALJE BITI

Blage su noći leta,
sunce i dani vreli,
voleli smo se ludo,
a nismo, nismo smeli.

Možda su baš zbog toga
poljupci bili nam dugi
jer njih je u tvome gradu
čekao neko drugi.

Sunca će i dalje biti
i blagih biće još noći
al' nikad te više ljubiti,
nikada neću moći.

Sunca će i dalje biti
i blagih biće još noći
u snove te nežne i tihe,
ponekad ja ću doći.


TI NISI MOJE SUNCE

Pamtim šetnju pored mora
noćas podseća me sve
na susret naš, na sumrake
što želim da vratim.

Ti nisi moje sunce ni moj san,
ti nisi moje jutro što rađa dan
opijaju me druge ljubavi
al' kao da si uvek sa mnom ti...

I prati me tvoj osmeh i tvoj glas
i muzika što još je deo nas,
deo nas...

Pitam se, kako da te nađem
da ponovo kao nekad što si,
zaboraviš nežan dodir svoj
na mom dlanu, u kosi...


JA NE ZNAM GDE JE ONA
M. Marković — M. Marković — Dž. Novaković

Noć, muzika svira
i sve me seća na nju
al' dok njenu pesmu pevam
ona noćas nije tu
 
Ref. 2x
Ja ne znam gde je ona
sa kime noći deli
al' osećam moje srce
još uvek je ludo želi
 
Još večeras kad bih došla
dao bih joj mladost svu
al' dok njenu pesmu pevam
ona noćas nije tu
 
Ja ipak nisam sam
ima je još u snu
al' dok njenu pesmu pevam
ona noćas nije tu

"Pevači se ne stvaraju, oni se rađaju i traže i nalaze put koji im je Bog ucrtao u umetničku mapu puta."
Miša Marković

YouTube: Miša Marković — Ti nisi moje sunce
YouTube: Meho Puzić — Ja ne znam gde je ona
249  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Merima Njegomir (1953) poslato: Oktobar 16, 2014, 11:15:16 pm
*

PESMA JE MOJ ŽIVOT

Merima Njegomir: Imenovanje na funkciju odgovornog urednika narodne redakcije muzičke produkcije RTS godi, ali i obavezuje. Na proleće koncert u Sava centru

PEVAČICA narodne muzike Merima Njegomir, koja je nedavno imenovana za odgovornog urednika narodnih redakcija muzičke produkcije RTS i PGP RTS, poručuje da je spremna da se uhvati u koštac sa novim izazovima. Sa prepoznatljivim osmehom dočekuje nas u svojoj kancelariji u Radio Beogradu. "Prva dama" muzičke produkcije RTS kaže da joj imenovanje na novu funkciju godi, ali mnogo više obavezuje i da će učiniti sve kako bi doprinela očuvanju srpske narodne muzike. Planova je na pretek i veruje da će ih uspešno realizovati.

Ovo je nova faza u mom umetničkom životu — kaže za "Novosti" Merima Njegomir. — Moram da priznam da je bilo neočekivano, ali spremno sam prihvatila poziv da i ubuduće radim ono što sam već radila. Zahvalna sam ljudima iz RTS što su mi ukazali poverenje i u meni prepoznali osobu koja će na pravi način obavljati tako odgovornu i važnu funkciju. Razlika je jedino u tome što sam do sada radila samo za sebe i svoju karijeru. Mislim da imam veliko iskustvo u onome što me očekuje. Prihvatila sam se ove funkcije sa željom da nastavim, a možda i proširim uspešan rad muzičke produkcije RTS, sa akcentom na narodnu muziku. U okviru produkcije rade dva najbolja orkestra na ovim prostorima, orkestar Branimira Đokića i orkestar pod upravom Ljubiše Pavkovića, sa kojima sam uspešno sarađivala više od tri decenije. Moja želja je da dobiju veći publicitet i da se čuju uživo u celoj Srbiji, a i šire. Ideja je i da najveći deo muzičkog materijala koji se snima u studiju Radio Beograda bude zabeležen i na nosačima zvuka "PGP RTS". Nadam se da ću pokrenuti još mnogo toga.

Šta se konkretno očekuje od vas i šta ćete prvo uraditi kao urednik muzičke produkcije?

Moj prvi muzički zadatak na novoj funkciji je novogodišnji koncert, koji će krajem decembra biti održan u Domu sindikata, i koji je već u pripremi. Na tom koncertu nastupiće mnogobrojni izvođači, orkestri i dečji hor. Moji planovi su da u studiju Radio Beograda dovedem što više mladih pevača, možda ćemo organizovati i audicije za mlade talente. Najviši domet jednog pevača je da postane radio pevač i to je po mom mišljenju odraz vrhunskog kvaliteta, bez obzira na broj prodatih ploča. Ništa nisam uradila, ukoliko iza sebe ne ostavim nekog ko će nastaviti da neguje pravu narodnu muziku. Volim i podržavam sve što je dobro i kvalitetno i izuzetno sam srećna što sa ovih pozicija mogu da pomognem svojim kolegama. Nadam se da će narodne muzike biti više i na nacionalnoj televiziji i na radiju, jer sam se ovog posla zato i prihvatila. Narodna muzika je dosta zastupljena, ali mislim da nikad ne može biti previše onoga što je dobro.

Dobitnik ste mnogih značajnih priznanja, da li nova funkcija na neki način predstavlja krunu dosadašnjeg rada?

Mislim da ovo jeste kruna mog dosadašnjeg vrednog i napornog rada i veliko priznanje kuće, čiji sam saradnik od 1977. godine. Radio televiziju Srbije smatram svojim domom, jer gotovo sve najlepše što sam postigla u karijeri vezano je za Radio Beograd, PGP RTS i za televiziju. Svoju prvu nagradu osvojila sam upravo na takmičenju mladih pevača u organizaciji RTB i "TV novosti". Nagradu sam delila sa svojom dragom koleginicom Ivankom Stefanović.

Koliko će nove obaveze uticati na vašu dalju karijeru?
 
Mislim da to neće bitno uticati na moju karijeru, jer sam osvojila sve nagrade i priznanja koja se mogu dobiti. Nastaviću da pevam dok me glas bude služio, jer bez pesme ne bih mogla. Pevati za mene znači živeti. Svoj posao sam uvek radila s ljubavlju, pevala iz duše, a ne zato što sam morala. Srećna sam što se bavim ovom profesijom i već na proleće planiram da održim koncert u Sava centru.
 
Zanimljivo je da ćete prvi put u karijeri snimiti album sa trubačima...
 
U dosadašnjoj karijeri nastupala sam sa tamburaškim, simfonijskim, revijskim i narodnim orkestrima, ali me je nekako mimoišlo pevanje sa trubačima. Na nagovor Radeta Radivojevića snimila sam jednu pesmu sa trubačima. Ta pesma je, zaista, izuzetna. Videćemo koliko će ih još biti na albumu.
 
Jedan ste od retkih pevača narodne muzike, koji je pevao na "Kolarcu". Da li u narednom periodu planirate slične nastupe?

Imala sam skoro deset koncerata na "Kolarcu". Moja želja je da narodnu muziku dignem na pijedestal koji zaslužuje, jer mislim da imamo najlepšu muziku. Puna je emocija i raznolikosti, od juga Srbije, preko Vojvodine, do predivnih srpskih kosovskih pesama i šumadijskog zvuka. Želela sam da je predstavim u drugom svetlu. Mislim da je pravoj narodnoj muzici mesto u hramu muzičke kulture.

 

RUSKI AMBASADOR Imenovanju na novu funkciju Merimi su čestitali mnogobrojni prijatelji i kolege, ali i ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin, koji je tim povodom poslao telegram.
Izuzetno mi je drago što su me podržale moje kolege — kaže Merima. — Jedna od najdražih čestitki je ona koja je stigla od ruskog ambasadora. Snimila sam prošle godine album sa 16 ruskih pesama i tim povodom sam u ruskoj ambasadi imala koncert koji je organizovao upravo gospodin Konuzin.


Slavica Dobrosavljević | 31.10.2009. | Večernje novosti
250  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Merima Njegomir (1953) poslato: Oktobar 16, 2014, 09:20:37 pm
*

TENIS KAO LEK OD ESTRADE


Gospođo Njegomir, da li ovog leta imate vremena za odmor i da li planirate da otputujete negde?

Za sada nisam planirala nigde da idem, mozda cu krajem leta na cetiri ili pet dana otici na kratak odmor u Budvu, jer tamo imam stan. Leto sam iskoristila za krecenje stana i odmaranje u Beogradu. Vec dugo razmisljam o nekom egzoticnom mestu za odmor, zapravo sanjam o tome da odem negde na sedam dana i da samo cutim, mada ne znam koliko bi to moja skorpionska priroda podnela.

Kako izgleda jedan Vas radni dan?

Kako kad. Ustajem uvek u sedam ujutru, posto imam dva studenta i dva gimnazijalca u kuci. Tokom dana obavim razne telefonske razgovore, odem na sve sastanke koji su mi za taj dan predvidjeni, i vrlo rado nesto skuvam i spremim, zato sto mnogo volim rad u kuhinji. Ne volim da idem u kupovinu, verovatno sam jedna od retkih zena koja ne voli da provodi vreme u obilazenju prodavnica. To naravno ne znaci da ja ne volim da kupujem lepe stvari, ali recimo da me vec duze vreme vise raduje kada kupujem odecu u svom stanu od ljudi koji nabavljaju kvalitetnu robu. Kada hocu da se odmorim, odem na teniske terene na Bezanijskoj kosi.

Da li igrate tenis?

O, da, tenis je moja velika razonoda. U solidnoj sam formi. Imam drustvo za tenis sa kojim igram vec desetak godina. To nisu ljudi iz moje profesije, vec moji prijatelji koji se bave drugim poslovima. Pevaci retko kada igraju tenis, a pogotovo pevacice.

Da li izlazite u restorane?

Ne izlazim rado u restorane, ali po prirodi posla to je prosto neminovno. Kod nas se jos uvek najveci broj poslova i zavrsava u restoranima. Zanimljivo je da kad god odem u neku kafanu ili restoran, sa bilo kojim drustvom da sam, ja pevam. Uvek kazu: "Lepo, tu je Merima, sad ce ona nesto nama da otpeva".

Da li pripremate neke nove koncerte?

Sada bas pravim repertoare za nekoliko novih koncerata. Poslednjih godina sam imala godisnje po jedan ili dva solisticka koncerta. Sto se tice koncerata koji su bili odrzavani na Kolarcu, doslo je do problema na relaciji Radio Beograd i ja. Radi se o novoj urednici Ivani Trisic koja mi nije dozvolila da ove godine, zajedno sa Narodnim orkestrom Ljubise Pavkovica napravim Vidovdanski koncert. Ja cu taj koncert ipak odrzati na jesen, u oktobru ili novembru, jer se nisam nadala da ce doci do bilo kakvih problema sa organizacijom. Pored tog koncerta planiram i nesto sto na nasim prostorima do sada nije bilo organizovano. Radi se o projektu "20 pesama na 20 jezika". U pitanju su razni zanrovi. Pesme sam pripremila, samo jos mora da se osmisli orkestar, i da se raspisu adekvatni aranzmani. Taj koncert ce takodje biti organizovan kasnije na jesen u Beogradu, najverovatnije u Skupstini grada, koja ce biti i pokrovitelj tog dogadjaja.

Vas poslednji album koji je objavila kuca "Grand production" uveliko se prodaje. Kako ste zadovoljni tim materijalom?

To je poslednji u nizu redovnih albuma, koji ima svoj zivot u vidu promocija, nastupa i reklama. Kako mnogo volim nastupe uzivo, sada sam skoncentrisana na pripremu solistickih koncerata kojima zelim da ulepsam jesenje dane vernoj publici u Beogradu, ali i sire.
Balkan media
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »