Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
2201  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzikolozi • Zapisivači i proučavaoci narodnih igara i pesama — biografija i prilozi / Vuk Stefanović Karadžić (1787—1864) poslato: Mart 19, 2011, 02:58:05 am
**

Vuk je voleo da kaže:


"NEKA BUDE NAŠA SLAVA!"

Zahvaljujući Vuku Karadžiću, naše narodne umotvorine pronele su lepotu naše književnosti svetu. Vuk je svetu pokazao da se može pisati kao što narod govori. Zato svet poštuje njegovo delo i slavi njegovo ime. UNESKO, Organizacija za kulturu Ujedinjenih nacija, pozvala je sve zemlje sveta da u 1987. godini obeleže DVA VEKA VUKA.

Neumorno radeći pedeset godina Vuk je imao mnogo protivnika. Mnogi pismeni Vukovi zemljaci nisu hteli da se odreknu stare azbuke. Nisu želeli da crkveno-staroslovenski jezik, koji je do Vuka bio književni jezik, zamene govorom prostog naroda. Govorili su da je to jezik govedara i seoskih baba, da je sramota učenih ljudi da tim jezikom knjige pišu. Jedan od nepomirljivih Vukovih protivnika, ovako gaje kudio: "Bolje bi bilo da je čuvao prasce i ovce, nego što je pisao, jer mu je jezik odista govedarski, pa piše kao kakva baba koja nikad otmjeno štogod vidila nije, ni čula."

Protivnici su Vuku pretili da će mu slomiti i drugu nogu jer kvari azbuku kojom pismeni Srbi pišu već hiljadu godina.

Srećom Vuk je imao mudre pristalice koji su znali vrednost njegovog dela. Jedan od njih piše...:

Dragi đače,

Za sve što je Vuk učinio tebi i narodu najbolje ćeš mu se odužiti ako nastaviš njegovo delo. Bori se za pismenost svoga naroda! Čuvaj lepotu reči i mudrost misli svog jezika! Ko će drugi ako nećeš ti to učiniti?





Petar Ubavkić: Portret Vuka Karadžića


O svemu što je učinio da svet upozna sa nama i nas sa svetom Vuk je zapisao:


"Ja sam se u pisanju knjiga najviše o tome starao da bi narod srpski
uz njih sebe poznao, i da bi kod drugijeh naroda poznat postao."



Priredio: Jovan Aleksić
Iz "Vukove čitanke"
2202  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzikolozi • Zapisivači i proučavaoci narodnih igara i pesama — biografija i prilozi / Vuk Stefanović Karadžić (1787—1864) poslato: Mart 19, 2011, 02:57:20 am
**

REKLI SU O SRPSKIM NARODNIM PESMAMA


"Osim pjevanja uz gusle, Srbi sve poslove svoje rade pjevajući; pastiri pjevaju po brdima i šumama, radini na polju, žene kod kuće, putnici putem."

"Kad bi mi sve serbske narodne pjesme skupili i bez izbora pečatali, ja Vas uvjeravam da bi bila knjiga gotovo koliko cijela Biblija." (u pismu Kopitaru, 20. aprila 1815.)

"Što se tiče starine naših pjesama ... među ženskima može biti da ih ima i od hiljadu godina."
Vuk Stefanović Karadžić


"Kao skupljač narodnih pesama Vuk Karadžić ima velikih zasluga. Svojim dubokim poznavanjem narodnoga duha, svojim lepim ukusom u odabiranju, svojom predanošću i istrajnošću u poslu, on je uspeo da prikupi najbolju zbirku narodnih pesama ne samo kod Srba no i u celokupnom Slovenstvu. On je, u isto vreme, dao svome narodu najznačajniju knjigu njegovu, onu koje, ovakve, svakako da uopšte ne bi bilo bez njegova oduševljenja, neumorna i umna rada. Zatim, u borbi koju je on kroz dugi niz godina vodio da narodnome jeziku izvojuje prava srpskog književnog jezika, da mešavinu slovensko-rusko-srpsku, kojom se do njega pisalo, zameni čistim govorom narodnim, pored ostalih njegovih dela, njegove Srpske narodne pjesme učinile su najviše da taj narodni jezik naposletku i stekne prava i ugleda koje zaslužuje. U pogledu vaspitanja narodnoga, te pesme su, blagodareći njemu naročito, imale važna upliva na čitave naraštaje srpske, sve do poslednjih dana. Najzad, tom svojom zbirkom, i ličnim svojim radom, on je uspeo da srpskoj narodnoj pesmi utvrdi u stranom svetu onaj visoki ugled koji ona i danas uživa."
Projekat Rastko


"Od svih slovenskih naroda ovi su Srbi svojim blagim i za pesmu neobičnom zgodnim jezikom najobdareniji pesmom, pevanjem i pričom, i izgleda kao da im je dobri Bog bogatim darom narodne poezije, hteo nadoknaditi nedostatak knjige."

"Vuk je njihovim objavljivanjem neumrlu slavu stekao i u isto vreme stekao je slavu za izučavanje slovenskih jezika. Zbog ovih pesama radi sada će se učiti slovenski".

"Srpske lirske pesme sjedinjuju prednosti orijentalne i zapadne lirike. Njihovo biće je potpuno evropsko, i samo po tananosti i bogatstvu misaonih veza... podsećaju na orijent, ali ne omamljuju. One imaju miris ruže, a nikako
ružinog ulja".
Jakob Grim


"To su čedesno lepe pesme svih vrsta."
Jernej Kopitar

 
..."Ostavimo malo ovaj veliki svet, ostavimo ga za cas; otkricu vam sarenu koprenu, da udjemo u neki mali svet, koji nam je tako blizu, koji svaki Srbin i nehotice, i ne znajuci na srcu nosi. A tome malom svetu ime je: srpske narodne pesme. Kad Srbin spomene svoje narodne pesme, onda su mu otvorene dveri u taj mali, mili svet;  m a l i  je, jer u njemu nema niceg tudjeg; m i o ti je, jer sto je god u njemu, sve je srpsko, a  s v e t  je, jer je u njemu sve sto Serbina Srbinom cini, u njemu je proslost, sadasnjost i buducnost srpska…"
Jovan Jovanovic Zmaj, 1865.


"...Janko Veselinović ističe da su narodne pesme prihvatane i prenošene kao pesme za pevanje, da su ih pevali i orači i čobani, i devojke na prelu i vojnici na vojni, da su one baš zato što su pevane bile sastavni deo narodnog života. U ovim pesmama, veli on, narod je i proklinjao, i iskazivao svoju prošlost i svoje nade, šalio se, veselio i žalostio. Tako on determiniše osećajnost duboko zasnovanu na kolektivnoj osećajnosti koja je, preko pesama, delovala na umetničko srpsko pesništvo."
piše Miodrag Maticki
 

"Vukov rad na izdanju srpskih narodnih umotvorina bio je prvi cvet u vencu koji mu je blaga udes srpskoga naroda namenio. Osem toga i tim je radom stvorena mogućnost za razvoj narodnog kao književnog jezika; njime je pred učenim svetom evropskim izvojevano priznanje kojim se pesničkoj duši srpskoj pokloniše prvi umovi prosvećenoga sveta, te narod srpski zadobi pravo na simpatije i pomoć njihovu... Evropa će učiti srpski radi srpskih narodnih pesama! bejaše reč velikoga Grima.
Andra Gavrilović


Vuk je s Kopitarem stekao ogromnu zaslugu, što je te pesme izneo pred strani svet, ali ne manju i pred nama samim, što je i naše ljude upozorio na njihovu vrednost. Otvorio im je njihov zlatni majdan, čiju vrednost naša učena sredina nije dotle poznavala i koju ni posle, za izvestan niz godina, nije shvatala u pravoj meri. Ni danas još na žalost, narodna poezija nije predmet one pažnje, koju bi ona zasluživala prema svojoj vrednosti i prema njenom značaju u životu našeg naroda.
Vladimir Ćorović


"Najbolju poeziju stvorio je narod. Najveći naš moderni pesnik, vladika Rade Njegoš, neškolovan je brđanin. Jezik narodne pesme naše, epske i lirske, jezik 'Gorskog vijenca', 'to je veličanstvena dikcija, vanredan stil, stvoren za izraz visokih duhovnih potreba, za aforističku misao, za religioznu mudrost, za očišćen bol. Za nas Srbe, za naš poseban slučaj, mi se usuđujemo postaviti ovu tezu: dok jezik u prostom narodu ne postane stilski i pesnički moćan, nema pesnika koji će na tom jeziku pevati znatnu i veliku poeziju".
Isidora Sekulić


Narodne pesme su najveća kulturna vrednost koju smo nasledili od naše prošlosti; njih je stvorio narod i one su vršile važnu funkciju u njegovom istorijskom razvoju. One su i najznačajniji doprinos koji smo dosada dali kulturi čovečanstva. Kao tvorci duhovnoga i lepoga, mi smo od drugih naroda uglavnom po njoj poznati. Vreme je da se ona jednom otkrije u celini i da svetlost dana sagledaju oni njeni delovi koji još počivaju u magacinskoj tami.

Poznato je da gotovo svaka naša narodna pesma ima svojih varijanata, koje su skoro uvek zabeležene nezavisno jedna od druge, ne samo od raznih kazivača, već često i po raznim krajevima. Uzete s jednog na drugo, broj varijanata izgleda da je veoma visok, ali se još ne daje oceniti: ima pesama od kojih je zapisano trideset do četrdeset varijanata, ali ima i onih od kojih je zabeležen svega jedan jedini tekst. Mnoge od tih varijanata veoma su lepe i ne isključuju jedna drugu, kao što je to Vuk pokazao onim čestim svojim: "Opet to, ali drukčije".
Vojislav M. Jovanović
Beograd, 10. jun 1952.


I za svakog čoveka, za svakog čitaoca važi zakon po kome treba reči pesme da zasluži, ako želi da te reči postanu njegove. Inače može da stoji koliko god mu je volja nad pesmom, sama mu se pesma nikad neće otvoriti. Zatvoreno kolo čine reči u pesmi. Vidi se da igraju u kolu, ali se ne vidi oko čega to one igraju. To reči u pesmi sastavljaju sliku izvora iz koga su potekle i kome teže. Reči su, kazalo bi se, okrenute leđima čoveku nagnutom nad pesmom. I čovek im može videti lice samo ako pristane da se sam, bez pratnje svojih zadnjih misli kojima se ponosi, uhvati u to kolo reči da ne pita kuda će ga odvesti i da se ne osvrće unazad. Jedino će mu se tako pesma otvoriti: otvoriće mu se iznutra. Drugih ulaza u pesmu nema.
Vasko Popa


"To blago ni po lepoti ni po bogastvu nimalo ne zaostaje iza književnosti."
Stana Đurić Klajn


"Sve što narodni život čini životom, sva ljudska osećanja i raspoloženja: radost i bol, nada i očekivanja, sreća i nesreća, rad i običaji, verovanja i strah od nebeskih sila opevani su u lirskim narodnim pesmama. Dobile su ime po grčkom narodnom instrumentu liri, a Vuk Stefanović Karadžić nazvao ih je još i ženskim, jer su ih pevale mlade žene i devojke".


"Narodna lirska pesma je nastala iz potrebe da se peva o nekoj životnoj situaciji, o osećanjima i raspoloženjima, željama i snovima, idealima i nadanjima. Osobenost svake lirske pesme je melodičnost (pevljivost), koja je doprinela njenom širenju i prenošenju, ali i spašavanju od zaborava.—

Lirska narodna poezija predstavlja veoma složenu, usmenu umetnost reči. Tek pažljivim razlistavanjem otkrivaju se skriveni slojevi veoma starih pogleda na svet koji su predstavljajući survivale, urastali u umetničko oblikovanje i produžili da žive uporedo s novijim motivima.

Za srpsku usmenu lirsku poeziju karakteristično je da iskazuje osećanja putem spoljnih zbivanja, mahom posredno, u najstarijim vremenima, izražavajući želje, molbe, radosti i tuge kolektiva, kasnije i individualne emocije. Uvek u sprezi s nekom drugom umetnošću — muzikom, igrom, pokretom, mimikom, ali sa svim tim umetnostima zajedno, narodna lirska pesma deo je svakodnevnog života."
Nada Milošević Đorđević


Sažetost, emocionalna kondenzacija, misaona zbijenost i kratka forma - osobenost je lirskog pevanja. Jezgrovitost ne ide na štetu sadržajnog bogatstva i smisaonog zračenja: pesma je puna smisla, krcata iskustvom i saznanjima, sažima u sebi prošlost, sadašnjost i budućnost... — Na dnu najkraće lirske pesme nalazi se čitava filozofija života, zapisao je Ipolit Ten.—

Kratka forma i jezgrovito kazivanje zahtevaju poseban odnos prema jeziku: lirska pesma ne trpi suvišne reči, razmetanje rečima. Jezik lirike je odabran, svaka reč ima svoje jasno mesto u iskazu, reči nose pomereno (preneseno) značenje, iskaz je slikovit i simboličan. Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu i brzu komunikaciju: ona traži pažljivo čitanje, pažljivo i strpljivo ulaženje u tajne jezika i smisao izrečenog. Njeno značenje nije na površini, nego u dubinama do kojih se dospeva emocijama i intelektom.

Lirska pesma ima bogatu ritmičku organizaciju koja je rezultat bogatstva i raznovrsnosti osećanja i raspoloženja koja su predmet lirskog pevanja. U lirskoj pesmi ostvaruje se apsolutni sklad osećanja, misli, zvuka, značenja i ritma.

Staniša Veličković


"...Njena je lepota i u snazi i kvalitetu emocija, i u jedrini i zvučnosti jezika, i u slikovitom, raznolikom i poletnom umetničkom izrazu."
Vojislav Đurić


"Kada je učena Evropa, zahvaljujući Vukovoj PJESMARICI upoznala naše narodne pesme, počela se pitati: 'Kakav je to narod koji ima tako lepe pesme?' Pesme su same odgovarale: 'Kakav narod, takve pesme!'"
Jovan Aleksić


* * *



NARODNE SRPSKE PJESME.
SERVIAN POPULAR POETRY,

translated by
John Bowring
Jošte, braća, da vam riječ kažem!
London, 1827.

Naslovna strana prevoda srpskih
narodnih pesama na engleski
2203  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Iz Vukove pesmarice / Narodne srpske pjesme [Knjiga I] 1824 — Pjesme svečarske poslato: Mart 19, 2011, 02:39:08 am
**

S  A  D  R  Ž  A  J


VI. PJESME SVEČARSKE (53—)


94.   Kad se ustaje na slavu
95.   Kad se pije u zdravlje
96.   Onako u sovri
97.   Riba i đevojka
98.   Jovo i Marija (Sarajevska)
99.   Ljuba pa ljuba
100. Dragi na dragi
101. Đevojka rod kuša
102. S dragim su najkraće noći
103. Muž na muž
104. Ko napravije dijeli
105. Brat i sestra i tuđinka
106. Rod je ženin miliji, nego sestra
107. Ljuba je preča nego sestra i snaa
108. Sestra otrovnica
109. Sestra kuša brata
110. Sestra bez brata
111. Najveća je žalost za bratom
112. Cijena brata i dragoga
113. Teško sestri bez brata, a bratu bezsestre
114. Brat i sestra
115. Snaa i zaova
116. Bećar Mara i Pero Bugarin
117. Po srcu zima (Sarajevska)
118. Dragi i nedragi
119. To je blago, što je kome drago (Sarajevska)
120. Ni raj se ne gleda
121. Duge noći
----
125. Đevojka ružici
126. Đevojka se tuži ljubičici
127. Đevojka je bolja od udovice (T*)
128. Smiljana i vijenac
129. Ne pij vode, ne ljub' udovice
130. Mladoženja s udovicom
131. Utjeha udovici
132. Sila ljubavi (Sarajevska)
133. Najbolja godina (T*)
134. Momak opčinjen obrvama / Oj djevojko, selen velen!
135. Momak se zagledao u obrve đevojačke
136. Smrt drage i dragoga
137. Opet smrt drage i dragoga
138. Želja i po smrti (T*)
139. Đevojke pripijevaju momcima (Sarajevska)
140. Momci pripijevaju đevojkama (Sarajevska)
141. Želja đevojčina
142. Opet želja đevojčina
143. Draga bratimi javor ~
144. Molitva đevojčina (T*)
145. Pava i Rade
146. Za momusve se može
147. Rastanak i kletva
148. Kletva na dragoga i na njegove roditelje
149. Najveca žalost (Sarajevska)
150. Srdačna briga
151. Blagoslov
152. Pravedna kletva
153. Oproštaj ~
154. Đevojka kune oči i dragoga
155. Bolan Jovo i jela
156. Kletve đevojčke
157. Jelen i đevojka (T*)
158. Jelen i vila
159. Najveći grije
160. Blagoslov i kletva (T*)
161. Kletva kudiocima (T*)
162. Zaručnica Ercega Stjepana
163. Konj se srdi na gospodara
164. Đevojka oće momke da nadigra
165. Kaloper Pero i vita Jela
166. Sila boga ne moli
167. Joka kod stada i soko sa grada
168. Božur i ruža
169. Znaci dobri đevojaka
170. Dar đevojački
2204  TRAGOM SRPSKE PESME / Omoti — pesme srpskih autora pevaju drugi narodi / Rifat Tepić poslato: Mart 17, 2011, 04:25:30 pm
*




Rifat Tepić — singl 19XX. | Diskos NDK 40034

01. Rifat Tepić — Željan sam meraka i sevdaha (Č. Đoković — Snežana Obradović — T. Miljić)
02. Rifat Tepić — Moja ruka na obrazu tvome (Č. Đoković — Žika Radujević — T. Miljić)
2205  TRAGOM SRPSKE PESME / Omoti — pesme srpskih autora pevaju drugi narodi / Rifat Tepić poslato: Mart 17, 2011, 04:25:08 pm
*


S A D R Ž A J


19XX. — Željan sam meraka i sevdaha
2206  TRAGOM SRPSKE PESME / Omoti — pesme srpskih autora pevaju drugi narodi / Alija Pekić poslato: Mart 17, 2011, 04:24:03 pm
*




Alija Pekić — singl 19XX. | Diskos NDK 4303

01. Alija Pekić — Sve zbog žena (A. Pekić — R. Tomić — arr. D. Aleksandrić)
02. Alija Pekić — Hej druže (K. Malovčić — arr. D. Aleksandrić)
2207  TRAGOM SRPSKE PESME / Omoti — pesme srpskih autora pevaju drugi narodi / Alija Pekić poslato: Mart 17, 2011, 04:23:42 pm
*


S A D R Ž A J

19XX. — Sve zbog žena  
2208  TRAGOM SRPSKE PESME / Omoti — pesme srpskih autora pevaju drugi narodi / Emir Dedić poslato: Mart 17, 2011, 04:22:40 pm
*




Emir Dedić — singl 19XX. | Diskoton SN 0020

01. Emir Dedić — Hej ljubavi (D. Babić — M. Ilić — D. Babić)
02. Emir Dedić — Gdje ste srećni ljudi (D. Babić — M.Petrovic — J. Marić)
2209  TRAGOM SRPSKE PESME / Omoti — pesme srpskih autora pevaju drugi narodi / Emir Dedić poslato: Mart 17, 2011, 04:22:20 pm
*


S A D R Ž A J


19XX. — Hej ljubavi
2210  TRAGOM SRPSKE PESME / Omoti — pesme srpskih autora pevaju drugi narodi / Fadil Karić poslato: Mart 17, 2011, 04:19:52 pm
*




Fadil Karić — singl 1965. | RTS PGP EP 12239

01. Fadil Karić — Karanfile, uspomeno stara (V. Životić — M. Ubavkić)
02. Fadil Karić — Svaka cura samnom se ponosi (V. Životić)
03. Fadil Karić — Kad i gde da te čekam (V. Životić)
04. Fadil Karić — Džambasko kolo (Dragiša Drenjaković)








Fadil Karić — singl 19XX. | Jugoton EPY-3434

01. Fadil Karić — U mom selu cveta jorgovan (Vitomir Životić)
02. Vitomir Životić — Vlaškodolka kolo (Vitomir Životić)
03. Fadil Karić — Oj, Neretvo (Vitomir Životić)
04. Fadil Karić — Otišla je moja draga (Vitomir Životić — Zoran Obradović)








Fadil Karić — singl 19XX. | PGP RTS EP 12226

01. Fadil Karić — Prsten mi vrati devojko (Ž. Jovanović)
02. Fadil Karić — Ja voleti nisam znao (Ž. Jovanović)
03. Fadil Karić — Ostao sam ja usamljen (Ž. Jovanović)
04. Fadil Karić — Uzalud je moje momkovanje (F. Karić)
2211  TRAGOM SRPSKE PESME / Omoti — pesme srpskih autora pevaju drugi narodi / Fadil Karić poslato: Mart 17, 2011, 04:19:33 pm
*


S A D R Ž A J


1965. — Karanfile, uspomeno stara
19XX. — U mom selu cveta jorgovan
19XX. — Prsten mi vrati devojko
2212  TRAGOM SRPSKE PESME / Omoti — pesme srpskih autora pevaju drugi narodi / Asim Brkan poslato: Mart 17, 2011, 04:14:39 pm
*




Asim Brkan — singl 1979. | Jugoton SY 23540

01. Asim Brkan — Jednom sam i ja voleo (A. Stepić — A.Savić)
02. Asim Brkan — Dve mladosti za ljubav smo dali (A. Stepić — G. Urošević)








Asim Brkan — album 1982. | PGP RTB

01. Asim Brkan — Najljepšu haljinu večeras obuci (Lj. Kešelj — B. Dimitrijević)
02. Asim Brkan — Novo ljeto dođe (Lj. Keselj — B. Dimitrijević)
03. Asim Brkan — Svrati u moju prošlost (Lj. Kešelj — Ž. Miljković)
04. Asim Brkan — Reci mi mila (O. Pjevović)
05. Asim Brkan — Dva života bih ti dao (D. Aleksandrić — B. Ljušković)
06. Asim Brkan — Ljubav na prvi pogled (O. Pjevović — M. Jovicić)
07. Asim Brkan — Pustite me život da proživim (O. Pjevović — S. Ristić)
08. Asim Brkan — Ima l' neko da mi kaže (Selver Pašić)
09. Asim Brkan — Nostalgija (O. Pjevović)
2213  TRAGOM SRPSKE PESME / Omoti — pesme srpskih autora pevaju drugi narodi / Asim Brkan poslato: Mart 17, 2011, 04:14:25 pm
*

S A D R Ž A J


1979. — Jednom sam i ja voleo
1982. — Najljepšu haljinu večeras obuci / Album
2214  TRAGOM SRPSKE PESME / Omoti — pesme srpskih autora pevaju drugi narodi / Meho Eganović poslato: Mart 17, 2011, 04:12:16 pm
*




Meho Eganović — singl 19XX. | Jugoton SY 22389

01. Meho Eganović — Ostavit ću sve zbog tebe (B. Košanin — M. Petrović — B. Košanin)
02. Meho Eganović — Zašto biraš i probiraš (I. A. Serbo — H. Mujić)








Meho Eganović — singl 19xx. | Jugoton SY 22827

01. Meho Eganović — Smiluj se na moje suze (D. Živković — S. Kafedžić)
02. Meho Eganović — Sam na svetu (D. Živković - Lj. Popović — S. Matejić)
2215  TRAGOM SRPSKE PESME / Omoti — pesme srpskih autora pevaju drugi narodi / Meho Eganović poslato: Mart 17, 2011, 04:11:58 pm
*

S A D R Ž A J


19xx. — Ostavit ću sve zbog tebe
19xx. — Smiluj se na moje suze
2216  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — A poslato: Mart 17, 2011, 01:00:02 am
*

AKO MOŽEŠ, ZABORAVI

Gdje da kreneš ovo strašno doba,
Nemaš gdje.
Sama u tom haljetku
Cirkuske jahašice
Milijun rubalja
Za tvoja glatka ramena.
Daj, makar ne varaj ovog
Andjela na dlanu,
Zaboravi, ako možeš.
Zaboravi, zaboravi, ako možeš.
 
Otmjeno izgubljena opklada to ti je
Kao spremljen krevet
Malo tijesan za dvoje,
Kao haljina kada se rašiva.
Evo porodi me kao srna na snijegu,
I zaboravi ako možeš.
Zaboravi, zaboravi, ako možeš.
 
Gdje da kreneš ovo strašno doba,
Nemaš gdje
Tebi svaki krevet ovog svijeta tijesan je
Idi pod lažnim imenom,
Idi i putuj sjeverom,
Ili porodi me kao srna na snijegu
I zaboravi, ako možeš.
Zaboravi, zaboravi, ako možeš.

YouTube Bijelo dugme — Ako možeš, zaboravi (vokal Željko Bebek)
2217  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — S poslato: Mart 17, 2011, 12:05:45 am
**221211

SANJAO SAM NOĆAS DA TE NEMAM
Goran Bregović

Sanjao sam noćas da te nemam,
Da ležim budan na postelji od snijega.
I tiho, tiho
Neka druga žena
Moje ime doziva kroz noć —
Ružan san.
 
Vidio sam u snu ljiljan bijeli,
Crne konje i svatove bez pjesme.
I tiho, bez glasa,
Odlaze nekud
Neki dragi ljudi.
Gdje, a gdje?
Ružan san.
 
Hej, noći stani!
Zora nek svane!

Neka zora svane!

YouTube: Bijelo dugme (vokal Željko Bebek) — Sanjao sam noćas da te nemam
2218  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — J poslato: Mart 16, 2011, 11:40:27 pm
*

JUTRO

Žad i svila, ljubav mila
živa mi je rana,
koncem bola po mom srcu
veze svakog dana.
Spavaš li, da li si tužan ko ja
dok more sad je tvoja obala.
Ko ja ...

Tražim te, budim te,
ruke ti hladne,
tu sama živim, bez nade.
Spavaš li, da li si tužan ko ja
dok more sad je tvoja obala.

Hej, suzice, brojanice, more ti je postelja
prošao si sve stanice,
samo meni više doći nećeš.
Ja još umirem, Bogu dušu ne žalim.
Oduvek, volim te, zauvek.

Da ti bar jednom kažem šta mi je nedelja
kad me jutro bez tebe dočeka.

Hej, suzice, brojanice, more ti je postelja,
prošao si sve stanice,
samo ja Bogu dušu ne žalim.
Bole nedra ko jedra, da život me napusti.





YouTube: Jelena Tomašević — Jutro (Beovizija 2005)
2219  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — S poslato: Mart 16, 2011, 09:06:10 pm
*

SVE ĆE TO MILA MOJA
PREKRITI RUZMARIN, SNIJEGOVI I ŠAŠ

Sve će to o mila moja
prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš
i dvije će pokisle ptice
sa tvoga oka prhnuti na jug
nijedna suza nimalo volje
nijedna slutnja ni glas
a moglo je bolje

Reći ćeš malo je tužno
a on je bio kopile i jad
i stat ćemo goli i sami
pred ovo ledeno nebo u mrak
miriše pelin pusto polje
procvale ruže i med
a moglo je bolje

Ref.
Gdje, pokaži mi gdje
kad tužne sudba ne voli
i čime od svijeta da se braniš
kao ruža sa dva smiješna trna ili snom
uzalud, uzalud, sve je protiv nas

Drago Kuđić (1931—2003), autor početnih stihova "Sve će to mila"...

YouTube: Bijelo dugme — Sve će to mila moja prekriti ruzmarin, snijegovi i šaš (vokal Željko Bebek)
2220  MUZIČKA ČITAONICA / Muzička dešavanja, zanimljivosti i ličnosti / Silvija Čamber — Vojvodina na 78 obrtaja poslato: Mart 16, 2011, 05:20:26 pm
*

VOJVODINA NA 78 OBRTAJA

Malo ko zna da je Sofija Ranasović iz Kovilja prvi vojvođanski glas na gramofonskoj ploči (snimljen je početkom minulog veka), ili pak da je novosadski tamburaš i kompozitor Vasa Jovanović, upravo zahvaljujući ebonitnim zvučnim raritetima na 78 obrtaja, proneo srpski narodni melos širom Evrope. A za poznate i velike svetske diskografske kuće snimao je i član njegovog orkestra Marko Nešić, kompozitor iz Novog Sada i osnivač ovdašnjeg društva esperantista. Tehničari koji su radili za kuće "His Master's Voice", "Odeon", "Pathe" ili pak "Columbia" snimali su brojne vojvođenske izvođače na domaćem terenu, no sveobuhvatna literatura o njima ne postoji, ali zato, srećom, postoje oni koji se već godinama bave sakupljanjem prastarih ploča na kojima je zabeležena predratna vojvođanska muzika.

Tridesetsedmogodišnji Saša Spasojević iz Borče nije običan kolekcionar, on je i neka vrsta misionara, jer, kako smo imali prilike da se uverimo, ne želi da prepusti zaboravu deo istorijsko-kulturne baštine koji bi, da živimo u nekoj uređenijoj zemlji, već davno dobio svoje mesto.


Prva srpska zlatna ploča

Intenzivnim sakupljanjem i istraživanjem predratne muzike s ovih prostora bavim se već deset godina, jer želim da napišem prvu enciklopediju posvećenu upravo tome. Već sada pouzdano mogu reći da je bilo preko 400 izvođača narodne muzike — operskih pevača, tamburaša, gajdaša, članova ciganskih orkestara i orkestra kraljeve garde, raznih kapela i horova — koji su bili popularni i u zemlji i u svetu. Vojvođanski izvođači najviše su snimali pre Prvog svetskog rata, u takozvano zlatno doba tamburaške muzike, od 1909. do 1912. godine. Među njima bio je Stevan Bačić Trnda, muzička legenda, somborski vilonista i još bolji pevač, koji je sa svojom desetočlanom bandom često svirao i pevao pred običnim svetom, ali i pred znamenitim ličnostima, zatim Vera Kriščinska, Joco Mimika, koji je važio za najpoznatijeg izvođača bećarca. Poznatu vojvođansku pesmu "Bogata sam, imam svega", uz pratnju ciganskog orkestra, snimio je operski pevač Vladimir Popović, koji je Nadu Mamulu učio da peva. Ali je najveći predratni pevač narodnih pesama ipak bio Mijat Mijatović, advokat po zanimanju, a pevačica Sofka Nikolić, koja je, uz pratnju ciganskog orkestra, pevala u "Skadarliji" i čija je ploča s pesmom "Ali-paša na Hercegovini" postala prva srpska zlatna ploča — priča Spasojević, trudeći se da ne zaboravi nijedno ime, jer, kako kaže, svako je za istoriju diskografije jednako važno.

A među imenima koja se ne smeju zaboraviti nalaze se i gajdaši Joca Mijatović, Laza Petkov te Koca Šašćarnski, čije je Gajdaško kolo bilo veoma popularno, jer je, po rečima našeg sagovornika, ovaj izvođač snimao i za evropsko i za američko tržište. Poznati tamburaši iz Vojvodine bili su još i FilipLipa Grujić, Đura Kiš, Petar Tumbas, Joca Maksimović, a među odličnim ciganskim družinama s ovih prostora svakako treba izdvojiti Cicvariće i Andoliju iz Šapca.

Gramofonske ploče na 78 obrtaja naš sagovornik najviše je otkupljivao iz privatnih kolekcija, ali ih je takođe pronalazio i na buvljacima širom Srbije. Svoje znanje svojevremeno je prenosio i slušateljima Drugog programa Radio Beograda učestvujući u emisiji "Od zlata jabuka". Ponosan je na svoju kolekciju, kaže da je nikada ne bi prodavao i da mu je jedino žao što nema nijednu "berlinarku", ebonitnu ploču koja je do 1905. snimana isključivo jednostrano.


Potraga za dobrim glasom

Početkom veka, kad se pojavio grafomon na navijanje, najpre onaj s malom, a potom i s velikom trubom, svaka imućnija porodica želela je da sluša ploče omiljenih pevača. Zbog toga su tehničari iz pedesetak diskografskih kuća iz Velike Britanije, Austrije, Nemačke, Francuske i SAD tragali za ljudima čiji je glas bio popularan u narodu. Snimalo se dan i noć, u početku se na izlazak ploče čekalo i po deset godina, ali je kasnije sve išlo mnogo brže. Kada bi ploče bile proizvedene u inostranstvu, diskografske kuće slale su ih domaćim distributerima, to jest vlasnicima ondašnjih bakalnica u kojima su se ploče prodavale. A pošto su bile veoma tražene, ni cena im nije bila mala. Koštale su oko dve-tri krune, a 1929. godine 40 dinara. Te iste godine "Politika" je koštala dinar, što bi, prevedeno u današnje vreme, kada "Politika" staje oko 30 dinara, značilo da je ploča bila oko 1.200 dinara. Među poznatim domaćim distributerima starih gramofonskih ploča bili su poznati Mita Pavlić, koji se u Pančevu od 1907. godine bavio ovim poslom, kao i Jefta Pavlović, najveći beogradski prodavac ploča — kaže naš sagovornik i dodaje da je posle 1933. godine snimanje ploča već bilo prava retkost budući da je radio učinio svoje.


Diskografske kuće

Početkom prošlog veka, tačnije 1927. u Zagrebu je otvorena diskografska kuća "Edison Bel Penkala", koja je radila do 1935. Kasnije je u Ljubljani otvoren "Elektroton", firma koja je, pored licencnih izdanja, imala i našu predratnu muziku i koja je nakon 1947. postala "Jugoton". Spasojević nam objašnjava da je u Zagrebu radila i firma "Druker sokol rekord", u kojoj su se proizvodile i domaće ploče i licencna izdanja. U Beogradu je postojala i mala diskografska kuća "Balkan", koja se nalazila u Vojvode Mišića 12, ali naš sagovornik kaže da nikada nije video nijednu njihovu ploču.

Ogorčen sam što se na nivou države ne vodi računa o predratnoj narodnoj muzici i njenim izvođačima. I na Radio Novom Sadu i na Radio Beogradu u magacinima leže hrpe izuzetno vrednih snimaka, koje treba sortirati i što pre digitalizovati da ne bi propali — opominje za kraj razgovora naš sagovornik.


Silvija Čamber
http://www.gradjanski.co.yu/navigacija.php?vest=9948&curdate=20071013
2221  MUZIČKA ČITAONICA / Muzička dešavanja, zanimljivosti i ličnosti / J. Turković — Čarobnjak na fruli poslato: Mart 16, 2011, 05:13:47 pm
*

ČAROBLJAK NA FRULI

Balkanski festival frule, koji je ove godine održan po osmi put zaredom u Palama, završen je juče defileom Kulturno-umjetničkih društava paljanskim ulicama i koncertom KUD-ova na šetalištu, poznatijem kao Promenada.

Na festivalu, koji je održan povodom Velike Gospojine, slave opštine Pale i crkve u Palama, učestvovalo je 19 frulaša iz RS, BiH, Srbije, a titulu najboljeg ponio je mladi Miloš Tomić, petnaestogodišnjak iz Gornjeg Milanovca.





Mladi Tomić je rekao da ga pobjeda mnogo raduje, i da je i prošle godine ponio laskavu titulu najboljeg frulaša na festivalu.

Inače, Miloš je učenik legendarnog frulaša svjetskog glasa Bore Dugića.

Drugo mjesto na festivalu osvojio je Nebojša Burić iz Kule, u Vojvodini, dok se trećim mjestom morao zadovoljiti Sead Haračić iz Sarajeva.

U pauzi finalnog takmičenja frulaša, Milica Radović, članica Kulturno-umjetničkog društva "Mladost" iz Pala, izabrana je za najljepšu djevojku u narodnoj nošnji, što je, takođe, tradicija koja prati ovu manifestaciju svih osam godina.

Prva pratilja je Sofija Vučićević iz KUD "Romanijska vrela" Mokro, dok je druga pratilja Jelena Stanišić, članica etno-grupe "Javorina" iz Pala.

Finalno veče takmičarskog dijela Balkanskog festivala frule obilježio je i bogat revijalni program, u kojem su nastupile članice ženske pjevačke etno-grupe "Javorina", kao i orkestar Dragana Milojevića.

Festival je počeo u ponedjeljak, 25. avgusta, koncertom evropskog etno-muzičara iz Bugarske Teodosija Spasova, koji je prema riječima organizatora festivala izazvao veliku pažnju Paljana.

Zadovoljan sam festivalom i smatram da neće zvučati neskromno ako kažem da je ova jedinstvena manifestacija u Republici Srpskoj i BiH, svojom umjetničkom vrijednošću, masovnošću, kvalitetom, ali i velikim interesovanjem koje pobuđuje kod publike na širem prostoru, potvrdila da se s pravom može svrstati u red prepoznatljivih balkanskih smotri, kojima se njeguje frula i milozvučje koje donosi — rekao je direktor Kulturnog centra Pale, Slobodan Kovačević.

Pokrovitelji Balkanskog festivala frule bili su opština Pale i grad Istočno Sarajevo, Ministarstvo prosvjete i kulture RS i Ministarstvo civilnih poslova BiH, a svoju podršku festivalu dala je i Turistička organizacija grada Istočno Sarajevo.


J. Turković, za "Fokus"
2222  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — LJ poslato: Mart 16, 2011, 01:41:19 am
**

LJUBIČICE I JA BIH TE BRALA1

Ljubičice i ja bih te brala;
nemam dragog kome bih te dala.

Ako bih te ja dragome dala
al' dragi je i od sebe cveće,
a na moje ni gledati neće.


EJ, LJUBIČICE2

Ej, ljubičice,
ej ljubičice i ja bih te brala
ta i ja bih te brala.

Ej, ali neznam, ej ali neznam
Kome bi te dala,
Kome bi te dala.

Ej, uzbraću te, ej uzbraću te
Zakitit se sama, zakitit se sama.

Ej, moj dragi, ej moj dragi,
I po sebi cveće i po sebi cveće.

Ej, nek je cveće, ej nek je cveće
Čije je proleće, čije je proleće.


1 Po pevanju Gordane Kojadinović
2 S PESMOM KROZ VOJVODINU (sto narodnih pesama) Prikupio i zabeležio Milenko Parabućski, Novi Sad 1953. Izdavačko preduzeće Brastvo-Jedinstvo


YouTube: Ljubičice i ja bih te brala u izvođenju Gordane Kojadinović
YouTube: Ljubičice i ja bih te brala u izvođenju Mirjane Pavković
2223  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — LJ poslato: Mart 16, 2011, 01:41:10 am
*

S A D R Ž A J


Ljubičice i ja bih te brala / Ej, ljubičice
Ljubila sam crno oko *
2224  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Mirjana Pavković (1950) poslato: Mart 16, 2011, 12:38:50 am
**

LJUBIČICE I JA BIH TE BRALA

Ljubičice i ja bih te brala;
nemam dragog kome bih te dala.

Ako bih te ja dragome dala
al' dragi je i od sebe cveće,
a na moje ni gledati neće.


YouTube: Ljubičice i ja bih te brala u izvođenju Mirjane Pavković
2225  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Mirjana Pavković (1950) poslato: Mart 16, 2011, 12:38:35 am
**

MIRJANA PAVKOVIĆ — DISKOGRAFIJA



Mirjana Pavković — Šta to bruji
Mirjana Pavković — Čuvam ovce sve po dolovima
Mirjana Pavković — Ljubičice i ja bih te brala
Mirjana Pavković — Što te nema dragi da mi dođeš
Mirjana Pavković — U livadi pod jasenom
Mirjana Pavković — Zarudela šljiva ranka (uz pratnju Narodnog orkestra RTB)
Mirjana Pavković — Prela Mara (uz pratnju Narodnog orkestra RTB)
Mirjana Pavković — Visoko drvo hlad nema (uz pratnju Narodnog orkestra RTB)
Mirjana Pavković — Koje li je doba noći (uz pratnju Narodnog orkestra RTB)
Mirjana Pavković — Moj dragane što me zaboravljaš (uz pratnju Narodnog orkestra RTB)
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »