Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
2001  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — B poslato: Mart 27, 2011, 02:13:07 am
*

BELA DAMA, CRNI KRALJ

Život je nas k'o šahovska tabla
Na kojoj figure slažem. A crne su uvek moje
Otkad ova igra traje u kojoj smo ti i ja.

Koliko već na potez čekam tvoj,
Moj sat već davno stoji. Zašto toliko dugo misliš,
Da li sa mnom nešto gubiš ili možda ja sve gubim?
 
Bela dama, crni kralj — uvek sama, uvek sam.
Kao da su sunca dva kao da su sveta dva —
Bela dama, crni kralj.

Bela dama, crni kralj — uvek ćemo biti mi.
I ova igra nema kraj, jedno sunce gubi sjaj.
Umoran je crni kralj.
 
Već vidim kraj. Igrama našim više ni nade nema.
Nikad nismo iste boje, nikad nismo isto polje.
Sve smo dalje ti i ja...

Bela dama, crni kralj — uvek sama, uvek sam.
Kao da su sunca dva kao da su sveta dva —
Bela dama, crni kralj.

Bela dama, crni kralj — uvek ćemo biti mi.
I ova igra nema kraj, jedno sunce gubi sjaj.
Umoran je crni kralj.

Predaje se crni kralj!

Đorđe Marjanović — Bela dama, crni kralj
2002  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — B poslato: Mart 27, 2011, 02:12:21 am
*

S A D R Ž A J


Bela dama crni kralj
Balerina
Bruka
Bezobrazno zelene
2003  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — LJ poslato: Mart 27, 2011, 02:11:09 am
*

LJUBAVNIK

Ako dođeš mi ti, ako svratiš
neka bude kao slučajno
i nek bude dan
za bivše ljubavnike
noć je teren opasan
 
Na vratima još
novim dečkom se pohvali
kaži da srećna si ko nikada
kao prijatelj loš, mojoj sujeti podvali
daj mi do znanja da se ne nadam
 
Srce mi lomi, dušu razboli
to možeš samo ti
to me ništa ne boli
samo te molim, nemoj me žaliti
 
Ref.
Nisam ti prijatelj, ni brat
da svoje mi tajne pričaš ti
al' mogu ti kad god zatreba
ponovo biti ljubavnik

Željko Samardžić — Ljubavnik
2004  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — LJ poslato: Mart 27, 2011, 02:10:13 am
*

S A D R Ž A J


Ljubavnik
Ljubav po sebi je greh
Ljubav kad prestane
2005  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — S poslato: Mart 27, 2011, 02:09:26 am
*

SMIJEM SE BEZ SMISLA

Činilo se noćas
da si opet ovdje
i da te ljubim
kao što sam znao.
Htio sam da pitam
otkuda se vraćaš
i nježan da budem
i otrovan
zao....

Htio sam da priznaš
da ti je sad žao
i da me k'o nekad
opet voliš malo.
A onda se jutro
razlilo po nama
i sve se u meni prekinulo,
stalo....

Uzalud se budim,
ponovo je veče,
u bučnome stanu
neki čudni ljudi,
piju moje vino,
govore o tebi
nemarno, bez srca,
pripiti i ludi....

I ja nešto glumim,
smijem se bez smisla
pobjednik u laži
i putnik bez cilja.
A znam da je lakše
kada nikog nema,
plakao bih glasno,
zaspao od vina,
ovako u gužvi
smijem se bez smisla...

YouTube: Zdravko Čolić — Smijem se bez smisla
2006  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — Z poslato: Mart 27, 2011, 02:07:43 am
*

ZAGRLI ME

Ne trebaš mi ništa reći,
svoju prošlost, svoje ime
Ako će ti biti lakše,
zagrli me, zagrli me.

Uzeću te u naručje
da te čuvam usred zime,
grijaće te moje tijelo,
zagrli me, zagrli me.

Zagrli me oko vrata
oluja se diže,
ne može ti vjetar ništa,
ako priđeš bliže,
ako priđeš bliže...

Ukrao bih sreću za nas,
kupio bih, nemam čime,
jedino si moje blago,
zagrli me, zagrli me

Ne trebaju tebi draga
ove pjesme, ove rime,
najviše je što se može
zagrli me, zagrli me.

YouTube: Zdravko Čolić — Zagrli me
2007  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — Z poslato: Mart 27, 2011, 02:07:10 am
*

S A D R Ž A J


Zagrli me
Zbogom Kristina
Zaboravljen i ostavljen
Zagrli
Zamisli
Zovi me
Zbogom ostaj
Zlatni dan
Zagrljaj
2008  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — Š poslato: Mart 27, 2011, 02:06:16 am
*

ŠTA RADIŠ TU

Šta radiš tu, baš ti, kraj nas
šta tražiš tu, moj snu, svoj glas
jer živjeti uz nas u najgori je čas
sa samo malo muzike

Šta radiš tu, baš ti, kraj nas
šta tražiš tu, moj snu, svoj spas
jer čak i dijete zna tu sanja se bez sna
sa samo malo muzike

Naži drugi put, polje, sve biće bolje
druge zemlje, drugi kraljevi
bićeš željena, bićeš voljena
sve, sve što ovdje nisi

Refren 2x
To je loša predstava a ti si za nju preslaba
to je prava pustinja, ti bi se izgubila
nikog nemam da te vodi...

YouTube: Zdravko Čolić — Šta radiš tu
2009  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — Š poslato: Mart 27, 2011, 02:05:44 am
*

S A D R Ž A J


Šta radiš tu
2010  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — D poslato: Mart 27, 2011, 02:03:29 am
*

DA TI KAŽEM ŠTA MI JE

Kud plove uspomene
nikad neću saznati,
i gdje god se okrenem,
svud' se nalaziš ti...
Nekad me bude strah
da se probudim
a da te ne vidim...

Sve moje pobjede
i zlatne medalje,
ništa mi ne znače
kad sam bez tebe.
Sve je drugačije
kad si uz mene...

Al' šta imam ja od tog,
kad mi nije dao bog
da te sretnem ranije,
da ti kažem šta mi je...

Sa mojih usana ti nikad nisi čula laž
u mojim očima ti nisi vidjela zlo,
i kad bih letio i kad bih padao
samo bih sa tobom...

YouTube: Zdravko Čolić — Da ti kažem šta mi je
2011  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — R poslato: Mart 27, 2011, 02:00:25 am
*

RAZBILA SE ČAŠA

Sve za tvoju ljubav, skidao bih zvezde s neba
samo da učinim tvojoj duši sve što treba.

Razbila se čaša iz koje smo vino pili,
otkrila se ljubav naša koju mi smo krili.

Kaži mi, kaži draga, sve želje srca tvoga.
Za tvoju ljubav draga, rob ću da budem tvoj.

Za tvoju ljubav draga, rob ću da budem tvoj.

Biću tebi sluga i slušaću reći tvoje.
Na rukama večno nosiću te, sunce moje.

Razbila se čaša iz koje smo vino pili,
otkrila se ljubav naša koju mi smo krili.

Kaži mi, kaži draga, sve želje srca tvoga.
Rob ću ti biti draga celoga života svoga.

YouTube: Đorđe Marjanović — Razbila se čaša
2012  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — R poslato: Mart 27, 2011, 02:00:13 am
*

S A D R Ž A J


Razbila se čaša
Romana
Rijeka suza i na njoj lađa
Ružica si bila
Reci mi sta je ljubav
2013  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — O poslato: Mart 27, 2011, 01:59:12 am
*

OD LJUBAVI DO MRŽNJE

Sve češće, u noćima, u rečima, ti me mučiš,
Sve češće me odbijaš, i zagrljaj moj ne trpiš.
Sve češće ja osećam, da teret sam tvojoj sreći,
Sve češće ja odlazim bez pozdrava i bez reči.
 
Ref:
Od ljubavi do mržnje samo korak nas deli,
Jedan jedini korak da se izgubi sve.
Od ljubavi do mržnje sasvim malo nam treba,
Kad se proigra ljubav, mržnja je iza nje.
 
Sve češće ja osećam da bojim se tebi poći,
I sumljam u oboje, ne poznajem tvoje oči.
Zar ti si, zar ti si to, zar srce sam tebi dao?
Nebesa, ja nisam, ja nisam te takvu znao!
 
Da, da, mi smo na granici, na ivici svoga pada,
Ta čaša je prepuna i poslednja kap je sada,
I zato, požurimo, ne gazimo dostojanstvo,
Od svega što bili smo, nek ostane samo poznanstvo.
 
Đorđe Marjanović — Od ljubavi do mržnje
2014  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — O poslato: Mart 27, 2011, 01:58:52 am
*

S A D R Ž A J


Od ljubavi do mržnje
Odvešću te
Odiseja
Oprosti mojoj mladosti
2015  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Jelena Keler-Dejanović (1930) poslato: Mart 27, 2011, 01:57:37 am
*

JELENA KELER-DEJANOVIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI & ALBUMI

2016  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Jelena Keler-Dejanović (1930) poslato: Mart 27, 2011, 01:57:26 am
*

JELENA KELER-DEJANOVIĆ

...Rođena je 22. maja 1930. godine u Bijeljini. Neposredno pred okupaciju, kada je imala 11 godina njena porodica se seli u Mačvu, u Malu Mitrovicu.

Nakon oslobođenja, u vreme poleta, obnove i izgradnje zemlje, počela su da se osnivaju u kulturno-umetnička društva. Jelena Keler se seli u Beograd i pristupa KUD "Napretku", a potom je nastupala u KUD "KOLO", gde je igrala folklor i nastupala kao vokalni solista.

Sa ansamblom KOLO nastupa na mnogim turnejama.

Istovremeno, postaje vokalni solista Radio Beograda 2, gde je Narodni orkestar vodio Žarko Milanović, a Tamburaški Maksa Popov. Kada je rasformiran Radio Beograd 2, polagala je audiciju za vokalnog solistu u Radio Beogradu 1.

Rade Jovanović, ton-majstor Radio Beograda uskoro postaje njen suprug i iz tog braka imaju kćerku Branku, koja sada živi u Čikagu.

Taj brak nije dugo trajao i Jelena se udala za Aleksandra Dejanovića, pevača vojvođanskih pesama. Seli se kod njega u Sremsku Mitrovicu i prelazi u Radio Novi Sad, gde počinje da peva i vojvođanske pesme, dok je pre toga, po sopstvenim rečima, pevala srpske pesme.—

U braku sa Aleksandrom Dejanovićem ima sina Bogdana, koji ima kćerku koja se zove Jelena.

Aleksandar Dejanović je preminuo 2000. godine.

Iako ima 80 godina, glas je nije napustio i na snimanju intervjua imali smo priliku da uživamo u njenom veoma čistom sopranu. Na kraju intervjua, zajedno sa svojom dugogodišnjom koleginicom i prijateljicom Nadom Vodeničar koja se složila sa Jelenom Dejanović, žali što srpska pesma nestaje sa kulturne scene ovog naroda koji ona veoma voli, toliko ga voli da je promenila veru i postala Pravoslavka.
Srpska Izvorna Muzika
2017  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzičko stvaralaštvo i izvođaštvo / Kompozitori & tekstopisci i izvođači srpske muzike poslato: Mart 26, 2011, 07:36:40 pm
**

IZVOĐAČI OSTALIH ŽANROVA


A
Aleksandra Slađana Milošević (1956)


B
Boba Stefanović (1946—2015)
Bisera Veletanlić (1942)
Boris Bizetić (1950)


V
Vlado Georgiev (1976)


D
Dušan Jakšić (1927—2009)
Dragan Stojnić (1937—2003)
Dušan Prelević Prele (1948—2007))


Đ  
Đorđe Marjanović (1931)


J  
Jadranka Stojaković (1950—2016)
Jelena Tomašević (1983)


K
Krsta Petrović (1928—2001)


LJ
Ljiljana Petrović (1939)


M
Miodrag Jevremović Miki (1941—2017)
Miloš Jović [Leo Martin] (1942)
Miša Marković (1949)
Marija Šerifović (1984)


N
Nada Knežević (1940)
Nikola Marković Giba (1949)
Neda Ukraden (1950)


O
Oliver Mandić (1953)


R
Radmila Karaklajić (1939)
Rade Vučković (1949)


S
Snežana Berić [Extra Nena] (1960)
Svetlana Veličković Ražnatović (1973)


Z
Zorana Lola Novaković (Beograd, 25.04.1935 — Beograd, 03.04.2016)
Zdravko Čolić (1951)


Ž
Živan Milić (1937—1993)



Dženan Lončarević (1975)


GRUPE

Legende
Orkestar "Vožd"
Bane Krstić & Garavi sokak (Novi Sad)
Blek Panters

Korni grupa
Vladimir Savčić Čobi (1948—2009) & Pro arte (Sarajevo)
Lutajuća srca
Radomir Mihajlović Točak (1950) & Smak
Zlatko Manojlović (1951) & Gordi
Zlatni prsti [Zaječar]
Borisav Đorđević & Riblja čorba
Grupa "Alisa"
Nenad Milosavljević (1954) & Galija
Milić Vukašinović (1950) & Vatreni poljubac
Generacija 5
VIS Idoli
Nenad Radulović (1959—1990) & Poslednja igra leptira [Beograd]

Angelina, 08.10.2011.
2018  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzičko stvaralaštvo i izvođaštvo / Kompozitori & tekstopisci i izvođači srpske muzike poslato: Mart 26, 2011, 07:36:27 pm
**

IZVOĐAČI SRPSKE NARODNE I KLASIČNE MUZIKE



A
Anđelija Milić (1921—2001)
Aleksandar Dejanović (1923—2000)
Aleksandar Trandafilović (1930—1986)
Ana Perenčević
Aleksandar Stefanović
Alimpije Popović
Andrija Stevanić
Aleksandar Manojlović
Anica Jocić (1937—1997) rođena kao Ana Gregin
Anđelka Govedarović (1946?)
Ana Bekuta (1959) rođena kao Nadežda Polić


B
Borislav Janjić Šapčanin (1905—1965)
Bogdan Butaš
Branislav Pivnički
Branislav Simonović
Božidar Ivanišević
Branka Mladenović
Branka Popović
Borivoje Bojić
Branimir Stošić
Beba Tošić
Biserka Mišić
Biljana Cirović
Borislav Drljača (1941)
Biljana Trmčić
Branka Šćepanović
Biljana Petković
Brankica Vasić Vasilisa (?)


C
Cveta Mihajlović Seka (1904—1983)
 

Č
Čedomir Marković (1949)


D
Dušan Mitrović (1882—1943)
Dušan Đ. Cvetković Duca (1892—1978)
Dušan Janković
Dušan Jovanović
Dobrica Grozdanović
Dragi Čkonjević
Dragi Petrović
Dušan Đorđević
Darinka Kecman
Dušan Nikolić
Dimitrije Bogdanović
Divna Kostić (1919—1969)
Danica Jovanović Obrenić (1920—2004)
Dragomir Majkić (1933—2011)
Dragoljub Lazarević (1936—1981)
Dušanka Labor
Darinka Sekulić
Desa Vuković Živanović
Dobrivoje Krantić Vrcinać
Dubravka Nešović (1933)
Dragan Krkić
Dragan Tomašević
Dragica Nestorović Popović
Dragoslava Genčić
Dragoslav Pavle Aksentijević (1942)
Dušica Stefanović Bilkić (?)
Dobrivoje Topalović (1944)
Dušan Kostić (1953—1996)
Dragica Radosavljević Cakana (1957)
Danica Krstić (Kragujevac, 1995)


Đ
Đorđe Gajić / Đokica Šapčanin / (1906—1967)
Đorđe Ćamilović, glumac i pevač
Đura Bogićević
Đoko Dokić
Đorđe Perišić


E
Emilija Putnik
Edo Ljubić (1912—1993)


F
Filip Lipa Gruić


G
Gvozden Radičević (1930)
Gordana Nedeljković
Gordana Jovanović (?)
Gordana Lazarević (1954)
Gordana Stojićević Janković (1955)


I
Ivana Pandurović (1932—2002)
Ivanka Stefanović (1951)
Izvorinka Milošević / Funta Luga / (1954)


J
Joca Maksimović
Jovan Stefanović Kursula
John Pavković
Josip Mlinko
Jelena Vujanović
Jovan Mijatović
Jovan Milošević
Julka Kerešević ?
Jelena Keler-Dejanović (1930)
Jordan Nikolić (1933)
Jovan Perajlić
Jovan Stanišić
Jasna Kočijašević (1951)


K
Kostica Stanisavljević
Ksenija Cicvarić (1929—1997)


L
Lela Karlović
Lale Jovančić
Lela Vujanović
Lepa Lukić (1940) rođena kao Lepava Mušović


LJ
Ljubivoje Vidosavljević (1921—2014)
Ljiljana Marković
Ljiljana Petrović Buttler (1944—2010)
Ljubica Polumirac
Ljiljana Šljapić (Beograd, 1940)


M
Mija Seferović Jagodinac (?—1916)
Mijat Mijatović (1887—1937)
Milan Timotić (1908—1988)
Mara Petrović Panevka
Martin Kapuđi
Milan Verni
Mile Brujić
Mile Milutinović
Milan Tomić
Mica Ostoić
Mara Petrović
Milica Bošnjaković
Mila Lekić
Milica Popović
Miodrag Popović Mija (1916—2002)
Mara Đorđević (1916—2003)
Mile Petrović
Miodrag Mile Bogdanović (1923—2012)
Marija Grozdanović (1929)
Mila Matić (1929—2015)
Momčilo Trajković
Milisav Lazić
Milka Stojanović
Mira Vasiljević (1934) & Đerdan
Milan Babić (1943—2009)
Mirjana Peić Armenulić (Subotica, 1942)
Mirko Rondović (1945)
Miroslav Radovanović (1947)
Milan Prunić Duma(1949)
Miroslav Ilić (1950)
Mirjana Pavković (1950)
Mirsada Mirjana Bajraktarević (1951—1976)
Merima Njegomir (1953) rođena Kurtiš
Marinko Rokvić (1954)
Milena Plavšić (1956)


N
Nada Topovčević
Nata Pavlović
Nada Aleksandrović
Nada Spasojević
Nikola Kolaković
Nada Mamula (1927—2001) rođena Vukićević
Nestor Gabrić (1931—1994)
Nikola Karović (1936)
Nada Vodeničar (1936)
Nedeljko Bilkić (1941)
Nada Obrić (1948)
Nenad Gajić


O
Olga Ilić (1880—1945)
Obrad Đurin
Olga Karalejić
Olivera Marković (1925—2011)
Olivera Katarina (1940) rođena Petrović


P

Paun Radosavljević Šule
Pajo Grba
Paja Todorović
Pavle Stefanović (1925—2009)
Predrag Gojković Cune (1932—2017)


R
Ružica Protić
Ruža Denić
Ružica Kalušić
Raša Radenković
Rada Stojadinović
Rajko Rančić
Radmila Dimić (1922—1991)
Radmila Jagodić (1935)
Rade Bogićević (1936)
Radoš Raša Pavlović (1944)


S
Sofka Nikolić (1907—1982)
Sofija Ranasović
Svetislav Vrbaški (predratni pevač Radio Beograda)
Stojan Jovanović
Stevan Bačić Trnda (1911 — ?) pevač i violinista
Sima Vasiljević
Spasoje Dukić
Saveta Sudar
Sida Marković
Stojan Dimitrijević
Sava Ludajić
Srboljub Srba Ivanović (1930—2007)
Staniša Stošić (1945—2008)
Stojadin Dine Paunović (1948)
Svetlana Vukosavljević Stević (1948)
Saveta Jovanović
Slobodan Lalić
Slobodan Mulina
Svetlana Arsić
Snežana Đerdan
Sonja Perišić Milošević (1965—2008)
Slobodanka Danka Stojiljković (1970)
Snežana Spasić (1969)
Snežana Savičić


T
Teodora Boberić Arsenović (1885—1960)
Tihomir Curčić
Toma Đorđević


U
Uroš Seferović


V
Vasa Stanković Andolija (1852—1934)
Vera Kokošević
Vera Kriščinska
Vinka Ellesin (oko 1921—1988)
Vukašin Jevtić Vule (1913—1981)
Velinka Grgurović (1926—2000)
Vojislav Petrušević
Veselinka Ivančević
Vojislav Petrušević
Vuka Šeherović
Vitomir Nešović
Vuka Mihailović
Vasilija Radojčić (1936—2011)
Vida Pavlović (1945—2005)
Vera Cvetinović
Vera Ivković (1949—2012)


Z
Zorka Todosić
Zorka Katinski Butaš
Zora Drempetić (1927—2013)
Zora Dubljević
Zoran Gajić
Zoran Kalezić (1950)


Ž
Žanka Stokić
Žika Aksentijević
Živojin Tomić
Živojin Jergić
Živka Đurić Ivanović (1928—2002)
Živan Saramandić (Beograd, 02.04.1939 — 30.01.2012)
Živadin Kojić Žića (Čokešina, 1939)


Š
Šaban Šaulić (1951)


DUETI

Sestre Zorica i Danče Nikolić
Sestre Vera Radulović (1925) i Nada Radulović Jovanović (1931)
Sestre Živka Đurić Ivanović i Gordana Runjajić
Braća Popović
Braća Petar i Dragan Tanasijević
Braća Andrija i Tomislav Bajić
Duet (sestra i brat) Lela Đorđević i Sima Begović
Duet Svetozar Torbica & Ljubo Velimirović
Duet Biljana i Ivana Trnčić
Duet Živka Milošević (1928 — 2002) i Jelena Aleksić Lela (1929 — 2007)
Duet Svetlana Kondić (1939) i Gavrilo Gavrilović (1938 — 2007)
Duet Radulović & Jovanović
Duet Ivković & Ivanović
Duet Obradović i Z. Živković
Duet Životić & Marušević
Duet Marija i Rale Čajić
Braća Ratko i Radiša Teofilović (1966)
Duet "Drina" (Svetlana Spajić i Minja Nikolić)


VOKALNE GRUPE

"Beogradsko Pevačko Društvo" (osnovano 1853. godine)
"Šabačko Pevačko Društvo" (osnovano 1864. godine)
Muzičko društvo "Stanković (osnovano 1881. godine)
NA "Kolo"
Vokalni ansambli "Šumadija" i "Stari Beograd" (osnovani 1962. godine)
Hor "66 devojaka" (osnovan 1963. u Šapcu)
Muški vokalni sekstet "Skadarlija"
Ansambl "Đerdan" (vidi Mira Vasiljević)
Ansambl "Narakord" (osnovan 1975)
Pevačke grupe Mačvanski jarani & Stanarice
Ženska pevačka grupa "Moba"
Ženska pevačka grupa "Dinarke"


ETNO PEVAČI & ETNO GRUPE

Ljubiša Stojanović Louis (1952—2011)

Biljana Krstić (1955) & Bistrik
Etno grupa "Trag"
Slobodan Trkulja (1977) & "Balkanopolis"


OPERSKI PEVAČI

Divna Radić Đoković (1915—2005)
Miroslav Čangalović (1921—1999)
Živan Saramandić (1939—2012)
Gordana Kojadinović Balić (19xx)
Jadranka Jovanović (1958)
Oliver Njego (1959)
Radmila Bakočević

Angelina, 15.11.2008.
2019  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzičko stvaralaštvo i izvođaštvo / Kompozitori & instrumentalisti & tekstopisci i izvođači srpske muzike poslato: Mart 26, 2011, 07:35:46 pm
**

NARODONI PEVAČI / GUSLARI


B
Bezimena slepa guslarka iz Grgurevca (?)


Đ
Đorđe Đuro Milutinović (1770—1844)


F
Filip Đ. Višnjić (1767—1834)
Filip Višnjić — Život i delo [Monografija]


J
Jelisaveta Marković / slepa Jeca / (?—1828)


J
Momčilo Lutovac (1925—1990)


M
(Starac) Milija (? — posle 1822)


O
Olga Kovačević (1852—1893)


P
Pera Dmitrov (1852—1926)
Petar Perunović Perun (1880—1952)


R
(Starac) Raško (?)


T
Tešan Podrugović (1783?—1820?)


Ž
Živana Antonijević / slepa Živana / (?—1828)
2020  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Klasična muzika] / Živan Saramandić (1939—2012) poslato: Mart 24, 2011, 05:05:43 pm
*  

SVE ŠTO SAM ŽELEO, ISPUNILO MI SE

Nekoliko godina po dolasku u Operu, učestvovao sam u radu komisije za izgradnju nove zgrade Opere, tako sam sudbinski vezan i za ovu ideju i za Narodno pozorište, u kome sam proveo više od četiri decenije

Živan Saramandić je jedna od najznamenitijih figura u savremenoj srpskoj operi. Ovaj veliki umetnik, gotovo do asketizma posvećen umetnosti, ostvario je do danas bezbroj uloga, nastupao na najlepšim i najznačajnijim operskim scenama u svetu, poput Boljšog teatra i Metropolitena. Upravo obeležava pedeset godina umetničkog rada i četrdeset jednu godinu rada u svojoj matičnoj kući, Narodnom pozorištu u Beogradu. Takođe, ove godine proslaviće i treći veoma važan i lep jubilej, četrdeset godina braka sa proslavljenom operskom umetnicom, primadonom Milkom Stojanović. Svoje jubileje Živan Saramandić proslavlja radno, aktivnim učešćem u redovnom repertoaru u operi Narodnog pozorišta u Beogradu, intenzivnim pedagoškim radom sa mladim operskim umetnicima, i što je trenutno za njega najvažnije - borbom za izgradnju nove zgrade beogradske opera na Trgu republike u Beogradu. Naime, naš sagovornik je na čelu asocijacije umetnika koji se zalažu za ideju realizacije ovog projekta upravo na Trgu, a ne na novobeogradskom ušću.
Ovih dana proslavljate pedeset godina umetničkog rada i četrdeset jednu godine vašeg rada u Narodnom pozorištu. Kako doživljavate taj značajan umetnički jubilej?

Trinaestog marta 1966. sam primljen u Narodno pozorište, i to posle jedne ozbiljne i veoma teške i ozbiljne audicije, što danas nije slučaj. Nekoliko godina po mom dolasku u Operu, učestvovao sam u radu komisija za izgradnju nove zgrade Opere, tako sam sudbinski vezan i za ovu ideju i za Narodno pozorište. Što se repertoara tiče, pevao sam ceo taj veliki fah i već četrdeset godina nosim uglavnom ja to na leđima i vrlo sam srećan što me posle svih tih godina procenjuju kao još upotrebljivog pevača. To je sve zahvaljujući mojoj apsolutnoj posvećenosti ovom poslu, ne u onom smislu da sam asketa, već na osnovu nagona da stalno pevam bolje, da slušam, posmatram, pratim sve što se odnosi na pevanje. Moje kolege, ali i svi oni koji su me slušali širom sveta znaju me kao jednog od poslednjih uporišta takozvane "dipeto" tehnike koja, nažalost, gubi dah, jer danas su te fabrike pevačke tu da nauče pevača da peva lepo ali da ne peva dobro i posledice su jedna erozija u operskom svetu, tako da je sve manje i manje pevača i ova fabrika sa ova tri tenora i sa ovim slepim momkom, to je ipak samo jedan supstitut. To nije više ni Karuzo, ni Koreli, ni Monako. Odnosno, sva tri kao jedan Monako, a tri puta tri kao jedan Karuzo. Da dozvolim sebi da procenjujem, oni sigurno imaju svoje mesto, oni su danas elita, ali elita pred veoma niskim zahtevom.

Predvodite grupu umetnika, tačnije asocijaciju koja se bori za izgradnju zgrade beogradske opera na Trgu Republike...

Udruženje vodi rovovsku upornu bitku za Trg Republike kao mesto buduće opere. Uspeli smo da u arhivama nađemo podatak da je od 1878. godine, pre skoro sto četrdeset godina, odmah posle izgradnje Narodnog pozorišta, počelo da se razmišlja o izgradnji nove opere. Do danas nam je stiglo obilje planova raznih komisija i asocijacija, koje su razmatrale taj problem i predlagale isključivo Trg Republike kao jedinu lokaciju na kojoj bi bilo najprimerenije izgraditi zgradu Opere. Odziv na naš konkurs od pre nekoliko godina bio je samo je još jedna potvrda o izvodljivosti i ozbiljnosti naših zahteva da se Trg sačuva za novu beogradsku operu, a ne da idemo na neke šine ili među ševare kraj Velikog ratnog ostrva. Nadamo se da ćemo uspeti da ga razrešimo, jer ljudi koji rade na ključnim mestima u gradu i vode gradsku arhitekturu i urbanizam pričaju neistine i laži. Ako jedan gradski arhitekta od ugleda da zvanično izjavu da Trg Republike nije mesto za Operu, kaže jednu veliku glupost a da ga to ništa ne košta, onda je nama veoma teško da javnost uverimo u opravdanost naše zamisli. Sve se svodi na jedno šamaranje da mi tu glupost pobijemo.

Pored aktivnog učešća u predstavama Narodnog pozorišta, malo je poznato da se vi veoma aktivno i požrtvovano bavite i pedagoškim radom...

Danas kod mene u Narodno pozorište dolazi mnogo mojih kolega da uče pevanje, ja ntervenišem, dosta pomažem, ali smatram da je škola kod nas radikalno pogrešna. Bio sam đak velike pevačice Zdenke Zikove, kod koje su učili Milka Stojanović, Miroslav Čangalović, Nikola Mitić, cela elita. Svi smo mi postigli mnogo, zahvaljujući svojim potencijalima, okolnostima i sposobnostima, ali smo svi na svoj način ostavili neki trag u srpskoj operi. Mislim da je jedna takva masa talenata s kojim je raspolagala moja profesorka, koju jako uvažavam, na žalost bila protagonista jedne stare češko-švapsko-ruske škole, koja danas nema nikakvog smisla. Zato pokušavam da prenesem mojim kolegama veštinu tehnike koja omogućava da sa što manje napora, uloga postignete najviše.

Imali ste veoma bogat repertoar. Koje biste uloge posebno izdvojili?

Uglavnom imam teške, zahtevne uloge. Kad pevam na mojim koncertima izuzetno teške arije, kad me pitaju zašto to radim, kažem da to činim jer volim sebe da slušam. Volim da vidim svoj napredak, ima jednostavno nešto što me uvek tera napred, da budem bolji.

Pored radnog jubileja, pred vama je i bračni — pune četiri decenije sa velikom operskom divom Milkom Stojanović. Kako glasi vaš recept za uspeh jednog divnog braka?

Brakom sa velikom primadonom, koja je mnogo manje uvažavana nego što treba, dobio sam divnog saputnika, ali sam izgubio svaku mogućnost da uživam na njenim koncertima. Ona je jedan veliki, fenomenalni pevač. Ja toga nisam ni svestan, odnosno prestao sam da budem svestan onoga trenutka kada smo se venčali. Od tog momenta sam počeo o njoj da brinem, nisam mogao da se opustim. Od tada idem u pozorište da jurim mane, a ne da uživam u njenom pevanju. Uvek sam na njenim predstavama bio u napetom stanju do kraja, da vidim kako će biti, šta će biti. Što se tiče naših priroda, ona i ja smo potpuni antipod. Ona je jarac, ja sam ovan. Možda je to jedina varijanta koja je mogla da nas inspiriše da nikad jedno drugo ne pobedimo, nego da stalno želimo da pobeđujemo zajedno. Imali smo hiljade nastupa i nikad se nije desilo da oboje budemo u odličnoj formi, ili pak da oboje budemo van forme. Ponekad sam ja bio nespremniji, nekad ona. Uvek smo se dopunjavali. To je bilo neverovatno, ali to traje već trideset pet šest godina.

Da li ste imali uzora kada je muzika u pitanju?

Vladimir Pavlović Carevac je jedini umetnik koji me nije razočarao. Na sva svoja putovanja nosim traku na kojoj piše "Antinostalgija" i na kojoj se nalaze moje pesme koje je Carevac ispevao. Drugi uzor kada je u pitanju pevanje je moja supruga, čiji je glas, pored Karuzoovog, Đilijevog, Tebaldijeve, proglašen za najlepši u svetu.

Jedan ste od retkih umetnika koji su odbili brojne više nego primamljive ponude u inostranstvu. Vi ste, ipak, ostali u Srbiji. Da li se ponekad kajete zbog toga?

Odbio sam 1967. godine za to vreme fantastičnu ponudu, blanko ugovor direktora čuvene bečke opere, zatim ponudu rimske i napuljske opere. Nikad se nisam pokajao. Što se tiče moje profesije, mogu da kažem da sam postigao šta sam hteo. Posle toliko godina i dan-danas kad izađem na scenu pevam momačkim glasom. Sve što radim, radim znalački i precizno. Pre nekoliko godina u Metropolitenu proglašen sam za mesiju održavanja tehnike "dipetto". Kao što sam rekao, to je jedna izuzetno stara i teška tehnika koja je danas vrlo zapuštena i vrlo malo se primenjuje. Primenjuju je Karuzo, Franko i delom Pavaroti. To je tehnika koja omogućava potpunu kontrolu glasa, da se sa što manje napora postigne maksimalni učinak.

Piše: Mila Milosavljević | 07.04.2007 | Glas javnosti
2021  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Klasična muzika] / Živan Saramandić (1939—2012) poslato: Mart 24, 2011, 05:05:18 pm
*

NONŠALANTNI GENIJE

Lična karta
Datum rođenja: 1939. godine
Mesto rođenja: Beograd
Roditelji: Miodrag i Živka


Operski pevač Živan Saramandić otkriva zašto je ženi ostavio u amanet da, kad umre, njegov pepeo razveju Volgom.

Zavičaj
Odrastao sam u Aranđelovcu i tamo maturirao. Moji preci su bili poznati kao Saramandići sa Kisele vode. Moj pradeda Živan Saramandić poklonio je zemlju, dobar deo današnjeg parka u Aranđelovcu. Postoji i porodična anegdota da su moje babe listom proklinjale knjaza zato što je „brukao našu kuću i pred bogom i pred ljudima" dovodeći sa mojim dedom Jovanom mlade devojke.
 
Uspomena iz detinjstva
Rođen sam u Beogradu, ali smo za vreme bombardovanja pobegli u Aranđelovac. Dogodilo se da je zgrada gde smo živeli srušena i da je moj otac teško stradao. Kad su ga konačno našli u ruševinama, ispostavilo se da su njegove povrede toliko velike da je bio potpuni invalid. Ipak, moj otac je pronađen živ! Nažalost, živeo je samo do 1945. godine.
 
Osoba ili događaj koji je ostavio neizbrisiv pečat u vašem životu
Genetski pečat i etički pečat ostavila je moja majka, koja je bila izuzetno hrabra i požrtvovana. Ostala je udovica sa dvadeset pet godina. Nije se udavala, bila je potpuno posvećena meni i sestri. Govorila je: "Više volim da radim džabe nego da džabe sedim." Nije gledala unapred, već samo unazad ili oko sebe, trudeći se da, iako smo bili sirotinja, svakome pomogne i pruži koliko može. Bili smo srećna sirotinja. To je suštinsko osećanje koje me je pratilo kroz život.
 
Prva ljubav
Ja sam bio vrlo zaljubljive prirode. Prvi put sam se zaljubio u profesorku ruskog jezika kad sam imao devet godina. I tako stotinu puta. To su sve bile platonske ljubavi...
 
Uzori
Uzori mogu da budu iz raznih sfera interesovanja. Ako govorimo o operskim umetnicima, uglavnom sam razočaran. Vlastimir Pavlović Carevac je jedini umetnik koji me nije razočarao. Na sva putovanja nosim traku na kojoj su najlepše pesme koje je on ispevao. Drugi uzor, kada je u pitanju pevanje, jeste moja supruga, čiji je glas pored Karuza, Đilija, Renate Tembaldi proglašen za najlepši glas u svetu.
 
Vernost
Ja nisam čovek koji traži mane i nešto negativno. Sve moje prijateljske veze i brak su dugotrajni i jako uverljivi. Čak, ako hoćete, to je tako i pored toga što je Milka Jarac, a ja sam Ovan, a to su dva para rogova u vreći.
 
Deca
Milka i ja nemamo dece, ali ja volim svako dete i volim da pomognem deci kad god mogu. Vrlo sam rad, kad mogu, da izmamim neki dečji osmeh.
 
Dom
Dokaz mog političkog uverenja je u činjenici da sam sedam puta dobijao i vraćao stan u Titovo vreme. Danas imamo lepu kuću na Julinom brdu. To je kuća koja ima divno dvorište. Nemam potrebu da izađem na ulicu da bih se prošetao, već to činim u svojoj avliji. Iz svog ateljea u potkrovlju gde spavam vidim pola Šumadije.
 
Domovina
Ja sam po tom pitanju veliki nostalgičar. Mislim na Srbiju. Žao mi je i Jugoslavije, jer sam imao divne relacije sa velikim umetnicima iz bivših jugoslovenskih republika koji su bili barjaktari svojih kultura. Zaista mogu da kažem za sebe da sam pravi nostalgičar. Prvo mi je bilo teško da se otkinem iz svog Aranđelovca. O odlasku u svet da ne govorim. Odbio sam, zaista, više nego primamljive ponude da svoju karijeru gradim van svoje zemlje. Sećam se jednog komičnog primera pre tridesetak godina kada je u Beogradu bio snažan zemljotres, moje komšije su bili u panici i besomučno su bežali iz zgrade. Svi su izašli osim mene. Nisam izašao, jer nisam mogao da zamislim kako ću ja to da živim ako sve oko mene bude porušeno.
 
Putovanje
Volim Grčku i Španiju, a pre svega Rusiju. Ja sam apsolutni zavisnik od Rusije, gde sam imao sedam stotina koncerata. Gostovao sam nekoliko puta u Boljšom teatru, bio sam čak i u Sibiru, na mestima na koje noga Evropejca nikada neće kročiti. Ostavio sam čak svojoj ženi u amanet da, kad budem umro, moj pepeo bace u Volgu. Osetio bih kao da sam se vratio u svoje praishodište.
 
Praštanje
Ja sam ovde u Narodnom pozorištu jedna zadušna baba. Imam dobra poznanstva na VMA i, sećam se, desila se smešna stvar. Razbolela se jedna koleginica koja mi se godinama nije javljala. Nedugo zatim razbolela se i druga sa kojom takođe nisam bio u dobrim relacijama. Morao sam da odem i da molim tadašnjeg načelnika da ih primi. Posle toga, nijedna mi se nije javila. Desilo se da jedna od njih kaže nešto što je povredilo moju suprugu Milku. Pored toga, ja bih isto tako uradio. Uvek opraštam. Nikad nikome ne bih napravio zlo.
 
Kajanje
Mogu da se kajem ako sam nekog povredio. Ne mogu neki put nešto da prećutim, pa se za takve stvari i ne kajem. Sve što sam uradio u životu, uradio sam svojom voljom. Odbio sam 1967. godine za to vreme fantastičnu ponudu, blanko ugovor direktora čuvene bečke opere, zatim i ponudu rimske i napuljske opere. Odbio sam i nikad se nisam pokajao. Što se tiče moje profesije, postigao sam šta sam hteo. Posle toliko godina, i dan-danas, kad izađem na scenu, pevam momačkim glasom. Sve što radim, radim znalački i precizno. Pre nekoliko godina u Metropolitenu proglašen sam za mesiju održavanja tehnike dipetto. To je jedna veoma stara i teška tehnika koja je danas vrlo zapuštena i vrlo malo se primenjuje, a primenjivali su je Karuzo, Franko i delom Pavaroti. To je tehnika koja omogućava potpunu kontrolu glasa. Ona omogućava da sa što manje napora pevač postigne maksimalan učinak.
 
Najbolja odluka u životu
Pedeset godina se bavim muzikom. Kad sve to sagledam, jasno je kolika je snaga svega onoga što me je vuklo na ovaj put. Odrastao sam u Aranđelovcu u kojem muzička škola nije ni postojala, studirao ekonomiju, pa opet, muzika je postala moj život.
 
Najgora odluka
Moj najveći propust je što sam vrlo malo u životu govorio o svojoj majci, ali i o mojoj drugoj majci, strini Radmili Saramandić kod koje sam proveo sedamnaest godina, o Miladinu Stojadinoviću, direktoru „Orfeuma", koji me je pravilno usmeravao i mnogo voleo.
 
Vrline
Otvoren sam. I imam tu osobinu da volim ili da radim ozbiljno ili da uopšte ne radim. Bilo da je to rad u mojoj bašti, pasijans ili gitara... Volim da radim dva-tri posla odjednom.
 
Mane
Možda sam malo aljkav, nonšalantan. Danas čak ne oblačim ni smoking prilikom nastupa na koncertima, pevam u košulji. Nekad sam previše prek, izletim, jer me nervira tuđa trapavost, neorganizovanost...
 
Sreća
Sreća je ljubav. Sreća je što mogu da radim svoj posao lako i sigurno.
 
Ljubav
Imao sam nekoliko velikih ljubavi. Uvek sam se trudio da ne povredim na rastanku. Evo, od tih velikih ljubavi ostao mi je ožiljak na kažiprstu kada smo ja i moja tadašnja devojka hteli da pomešamo svoju krv i tako potvrdimo svoju ljubav.
 
Lepota
Lepota mora da bude iskombinovana u više dimenzija. Pored fizičke lepote koja impresionira spolja, mora između ljudi da postoji još jedan fluid, nešto što vas vezuje po prirodi, po instinktu.
 
Žene
Naše žene su tragično lepe. Gledam danima naše devojke i njihovu lepotu na ulicama. Pored dugih nogu, lepih lica, one gotovo da nose u sebi nešto svemirsko.
 
Život
Bio sam u životu često ugrožen. Meditacija mog pokojnog prijatelja Dragoša Kalajića o smrti i životu, koju sam slušao neposredno pred njegovu smrt dok smo gledali Don Kihota, u potpunosti mi je pomogla da sagledam lice i života i smrti.
 
Životni moto
Moj životni moto je — jednakost. Ne biti indiferentan pred tuđom patnjom, već pustiti oko sebe auru dobra, ne kao svetac, već kao čovek.
 
Najveća vrednost u životu
Ljubav.
 
Najveći san
Da se samom sebi dopadnem, što je veoma teško. Ako bih imao u glavi neki skener i odmerio svih pedeset godina svog rada, jedva bih sastavio jedan sat dometa zbog kojih sam zadovoljan. Veoma sam samokritičan.
 
Neostvarena želja
Bila mi je želja da imam jahtu pa mi se to smučilo. Voleo bih da ljudi žive u miru, da budu srećni, da te tenzije popuste, da ima malo više ljubavi među ljudima.
 
Slava
Nisam se nikada grabio. Slava je jedno osećanje koje može da vas drži godinu-dve. Šta je slava? Bitlsi, Elvis i Rolingstonsi su, po meni, najveća destrukcija čovečanstva, a bili su i ostali slavni.
 
Novac
Nemam nikakav odnos prema novcu i nikad ga ne nosim sa sobom. Vozim krševe od automobila čitavog života.
 
Kako biste u jednoj rečenici predstavili sebe
Ja sam jedan dobrodušan čovek, neki put mrzovoljan, strog, volim da se isprsim...
 
Autor: Mila Milosavljević | 08.09.2008. | Stil magazin
2022  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Klasična muzika] / Živan Saramandić (1939—2012) poslato: Mart 24, 2011, 05:04:54 pm
*




ŽIVAN SARAMANDIĆ
(Beograd, 02.04.1939 — Beograd, 30.01.2012)

Saramandić je rođen 2. aprila 1939. godine u Beogradu.

Zbog bombardovanja, 1941. godine cela porodica se seli u  Aranđelovac, rodni grad njegovih roditelja.

Cela Živanova familija i po očevoj i majčinoj strani je bila veoma muzički obdarena i talentovana.

Kao  učenik prestižne, aranđelovačke Gimnazije ističe se kao osnivač zabavnog orkestara, a bio je i najistaknutiji član hora.
Po dolasku u Beograd, u vreme kada je bio apsolvent Ekonomskog fakulteta (1962), Živan Saramandić dobija poziv da peva u velikom varijeteu "Orfeum" koji je bio kulturna institucija od velikog značaja.

Prvi korak, na putu ka velikim operskim ulogama, bilo je školovanje Saramandićevog glasa. Biva određen da pohađa časove kod jedne od najvećih operskih pevačica tog vremena, Zdenke Zikove.

Po završetku rada sa Zikovom, Živan odlazi na  audiciju za prijem u operu 30. marta 1966. godine. U komisiji su se nalazila velika muzička imana:  Miroslav Čangalović, Oskar Danon, Branko Pivnički i Branko Dragutinović.

Debi Živana Saramandića na sceni Opere Narodnog pozorišta u Beogradu bio je na otvaranju sezone, 21. septembra 1966. godine u ulozi Kralja Egipta u operi “Aida” Đuzepea Verdija.

U stalni angažman Narodnog pozorišta primljen je 14. februara 1968. i to audicionom predstavom "Lučija od Lamermura" u ulozi Rajmonda.

Tokom duge i bogate karije ostvario je niz značajnih uloga basovskog faha u operama "Knez Igor" (Končak, Galicki), "Ivan Susanjin" (Ivan Susanjin), "Moć sudbine" (Gvardijan), "Faust" (Mefisto), "Nabuko" (Zaharija),  "Seviljski berberin" (Don Bazilio), "Boris Godunov" (Boris Godunov), "Knez od Zete" (Ivo Crnojević), "Ernani" (De Silva), "Don Kihot", "Don Karlos" (Filip, Veliki Inkvizitor), "Porgi i Bes" (Kraun), "Evgenije Onjegin" (Knez Grjemin)...

Ovaj veliki umetnik, gotovo do asketizma posvećen umetnosti, nastupao je na najlepšim i najznačajnijim operskim scenama u svetu, poput Boljšog teatra i  Karnegi Hola. Pevao je i na prestižnim scenama u Sofiji, Atini, Budimpešti, Pragu, Varšavi, Kijevu, Odesi, Lenjingradu, Barseloni, Berlinu, Parizu, Dablinu...

Vrstan interpretator crnačkih duhovnih pesama kao i ruskih narodnih pesama iz repertoara Šaljapina sa kojima je u SSSR-u imao preko 500 koncerata.

Dugi niz godina nastupao je solo recitalom "Toržestvo Šaljapinu" na Sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta u Beogradu.

Dobitnik je velikog broja značajnih nagrada kao i Posebnog priznanja za doprinos kulturi Republike Srbije.— Narodno pozorište
2023  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzički folklor Srbije / Narodno pevanje... [Dimitrije O. Golemović] poslato: Mart 24, 2011, 05:03:15 pm
*
Dimitrije O. Golemović


ETNOMUZIKOLOGIJA


Narodno pevanje između improvizacije i postojanosti

Improvizacija, ispoljena kao traženje "konačnog" izraza u stvaranju, osnovni je njegov princip. Moglo bi se reći da se celokupno ljudsko iskustvo zasniva na improvizaciji, koja verovatno nije bila uvek ista, već se, u zavisnosti od stepena razvoja čoveka, kao i konkretne pojave za koju je vezana, kretala od nečega sto bi se moglo nazvati "potpunom (pravom) slučajnošću" (rezultat nesvesnog), do nečega shvaćenog kao "namerna slučajnost" (rezultat svesnog).
  
U razvoju određene pojave može se primetiti da se, svojim ponavljanjem, ona sve više ustaljuje (slučajnost postaje "pravilo"), s čim je u tesnoj vezi i smanjivanje stepena improvizacije, koja se tako svodi na izbor nekog od nekoliko postojećih elemenata i njegovog uključivanja u celinu. Iz tog razloga, u mnogim oblicima ljudskih aktivnosti, improvizovati ne znači nužno i činiti nešto slobodno pa tako i slučajno, kako se to često misli.

Kao jedan od vidova čovekovog kulturnog ispoljavanja, i njegovo pevanje u svojoj pradavnoj osnovi počiva na improvizaciji. U početku, a i dugo vremena potom, u posebnom sinkretićnom jedinstvu sa plesom i glumom, ono je bilo u službi magijskog obreda, sa ciljem da se čoveku obezbedi opstanak u prirodi. Verovatno da je kroz specifičnu magijsku praksu došlo do uspostavljanja određenog reda i zakonitosti u obrednim radnjama, pa tako i u pevanju. Otuda je još u pradavna vremena vokalna improvizacija izgubila mnogo od svoje prvobitne slobode.
      
U našoj etnomuzikologiji odomaćeno je mišljenje o stalnoj promenljivosti na polju tradicionalne muzike, koje ide čak dotle da tvrdi da jedan pevač istu pesmu ne može dva puta da otpeva na isti način (?!). Ovakvo i slicna mišljenja koja govore o veoma jakom varijacionom (improvizatorskom) elementu, što često čak može da ima i značenje da u narodnom pevanju i narodnoj muzici uopšte, ne postoji neki sistem, cine mnogo da se stekne pogrešna predstava o osnovnim folklornim principima na kojima pociva narodna muzika.1
      
Ovaj rad, zasnovan na primerima srpske vokalne tradicije, nastao je iz želje da se shvati stvaralački proces u okviru pevanja, sa njegova dva najvažnija elementa: 1. improvizacijom, koja po definiciji predstavlja nešto nepredviđeno odnosno neslućeno,2 pa tako i nepostojano i 2. postojanošću. Ovde će biti reči o jednoj i drugoj, s tim što će veća pažnja biti posvećena improvizaciji. Razlog za to leži u činjenici što je postojanost - izražena kroz mnoge osobine vokalne tradicije u našoj etnomuzikologiji do danas već detaljno proučena. Što se improvizacije tiče, neće se govoriti o onoj manjeg obima, koja se najčešće odnosi na melodijske (ornamentalne) promene u pevanju, već improvizaciji ispoljenoj kroz posebne specifične forme.
      
Slično mnogim oblicima muzičkog izražavanja raznih naroda, zasnovanim na jasno određenim zakonitostima — formulama (Indusi — "raga", Persijanci i drugi — "makam"...) i naša narodna pesma je koncipirana na principu melodije-modela, koja se najčešće naziva "glas", a nešto ređe "kajda" ili "arija".3 Otuda je kod nas osnovni folklorni "kompozicioni princip" — korišćenje melodije već poznate pesme, kojoj se dodaje novi tekst, najčešće istog metra kao prethodni, na čije mesto dolazi. Retki izuzeci od ove prakse takođe se mogu shvatiti kao vidovi improvizacije, o čemu će biti više reči na kraju ovog rada.  
      
Melodijska formula u narodnom pevanju osnovni je "garant" njegove postojanosti, tako da se bez obzira na to odakle potiču, pesme istog "glasa" muzički a i metrički tek neznatno međusobno razlikuju, pa se može pretpostaviti da pomenuta postojanost nije imala samo prostornu, već i vremensku dimenziju.
      
U srpskoj vokalnoj tradiciji improvizacija se odražava na njenom tekstualnom, a takođe i muzičkom planu, bilo pojedinačno ili na oba istovremeno. Bez obzira na to o kome od njenih oblika se radi, treba napomenuti da je procenat "slobode" u njoj vrlo mali i da se uglavnom ograničava, kako je to na početku rada već napomenuto, na izbor jednog od više postojećih elemenata. Najčešći vid tekstualne improvizacije odnosi se na upotrebu ličnog imena. Tako postoji više pesama različite namene u kojima se to ime menja u zavisnosti od osobe o kojoj se peva ili kojoj je pesma upućena. Kao prvu pomenuli bi igru uz pevanje iz užičkog kraja "Pleti kolo" (primer br. 1), gde se prilikom svakog ponavljanja melostrofe imenuje drugi, naredni igrač, i to "pri zaplitanju kola od keca idući ka kolovođi, a pri rasplitanju kola od kolovođe idući ka kecu".4

"Princip" zamene imena sproveden je i u pesmi koja se izvodi u severoistočnoj Srbiji kad umre mladić ili devojka (primer br. 2). Za razliku od prethodnog primera gde se u jednoj pesmi javlja više imena, ovde se sve vreme pominje samo jedno,5 sto je i najčešće kod ovakvog načina improvizacije.
      
Takozvano "otpevanje" iz severoistocne Srbije, u sebi nosi izvestan vid "dvostruke improvizacije" (primer br. 3). Dok se prva improvizacija odnosi na izbor nekog — muškog ili ženskog imena, druga označava samo jednog od dva moguća odgovora na ponuđenu osobu (pozitivan ili negativan, u zavisnosti od toga da li im se dopada predloženi izbor).
 
"Pripevanje na devojku (momka)" u izvođenju lazarica u Zaplanju donosilo je uvek čak dva imena: "ime onoga kome se peva i (ime) njegove simpatije" (primer br.4),6 a slično je bilo i u nekim svatovskim pesmama iz užičkog kraja (primer br. 6).

Sa aspekta tekstualne improvizacije zanimljiva je i "svatovska brojenica" iz užičkog kraja, koju izvode jenđe (ženski svatovi sa momkove strane), gde se iz jedne melostrofe u drugu imenuju različita jela, u zavisnosti od toga koje je na redu da se posluži gostima (primer br. 5).7

Improvizacioni princip o kome je govoreno, verovatno da je veoma arhaičan. Pomena o njemu ima još u stvaralaštvu drevnih Veda u čijim se pesmama stihovi ponavljaju, a pritom se menjaju samo imena pojedinih tu pomenutih životinja, a poznati su slični primeri iz kulture Asiraca, kao i Indijanaca iz plemena Navaho.8 Zanimljivo, mada čini se i malo verovatno je tumačenje ove pojave od strane poznatog etnomuzikologa K. Saksa, koji razlog za nju vidi u potrebi da se tokom pevanja ne izgubi interesovanje za pesmu.9

Inače, kao tekstualna improvizacija može se shvatiti takođe i slučajnost izbora nekog — celovitog teksta, najčešće organizovanog u karakterističnim rimovanim dvostihovima. Veoma raširena pojava tzv. bećaraca u Vojvodini ima svoj pandan u pesmama naših Dinaraca (što je zanimljivo — naročito u onima starijeg sloja), kojima se ovakav način tekstualne organizacije takođe pokazao kao najviše odgovarajući za izrazavanje određenih životnih sadržaja.10
      
Improvizacija u pevanju, posmatrana sa muzičkog aspekta, raznolika je. O upotrebi raznih ukrasnih tonova — ornamenata, koji u sebi često nose karakter improvizacije,11 a takođe i tonova specifičnog zvučanja, kao što je to na primer zviždanje u pčelskim pesmama severoistočne Srbije i dr.,12 kako je već rečeno neće biti govora, već isključivo o onoj improvizaciji, na čijoj se osnovi stvaraju karakteristični melopoetski oblici.
      
Za naše narodno pevanje, kao i pevanje mnogih naroda, veoma važna je melodijska improvizacija ispoljena u tzv. heterofonom višeglasnom pevanju. Za nju bi moglo da se kaže da logički proizlazi iz izvođačke tehnike heterofonog pevanja. Ovo pevanje, koje bi moglo da se opiše kao istovremeno izvođenje melodije i njene ornamentalne varijante, najverovatnije da se razvijalo, kako je to već pomenuto i za samu improvizaciju, od nesvesnog do svesnog. Tako je u prošlosti, kako kaže ruski muzikolog B. Asafjev ono bilo u "stadijumu instiktivnog mnogoglasja" i "prvobitnog muzičkog mišljenja u uslovima prvobitnog društva".13

U vokalnoj tradiciji Srbije heterofonija se u velikoj meri ustalila, izgubivši tako mnogo od svog izvornog improvizacionog karaktera. Iako strukture slične prvobitnim, današnje heterofone oblike karakteriše svojevrsna "zakonitost", ispoljena u manje više jasnom "rasporedu" heterofonih mesta u muzičkom toku, koji je uglavnom jednoglasan (primeri br. 5 i 6). Inače, ta mesta se najčešće nalaze na krajevima pojedinih melostihova/strofa, kao i na tekstualnoj (stihovnoj) cezuri, sto vrlo verovatno ima ulogu svojevrsnog artikulisanja melopoetske celine.  
      
Pojave heterofonije često su svesni i sami pevači, u tolikoj meri da je čak i imenuju. Tako na primer oni iz užičkog kraja za vodeći glas kažu da "usjeca" (povremeno se za interval sekunde spušta ispod linije pratećeg glasa), dok za razliku od njega, drugi — prateći glas "vozi na pravo".14
      
U nekim pesmama "dužeg daha" (heterofono-bordunske i bordunske strukture) dolazi do pojave usjecanja koje ne predstavlja rezultat pomenute prakse, već je nastalo iz specifične, u osnovi najverovatnije magijske potrebe, da se pesma otpeva bez prekida. Iz tog razloga pevači tokom izvođenja pesme "predišu" (uzimaju vazduh) naizmenično, o čemu jedna drugu, kao posebnim zvučnim signalom, obaveštavaju pomenutim usjecanjem.15 Iako čini se prirodniji jer je nesvesniji u odnosu na prethodno pomenuti oblik heterofonije, o čemu svedoči i činjenica da ne usjeca samo vodeći već i prateći glas, ovaj oblik je zahvaljujući uhodanosti određene prakse takođe izgubio mnogo od svoga improvizatorskog karaktera.

Muzička improvizacija u srpskom narodnom pevanju ima još jedan svoj vid. U jugoistočnoj Srbiji javljaju se pesme baladnog sadržaja čija je melostrofa sastavljena od više melostihova, s tim da je poslednji neka vrsta završnog ili kadencirajućeg melostiha (primer. br. 7). Zanimljivost ovog oblikovanja leži u činjenici da se taj melostih, čija je uloga da zaokruži novonastalu celinu, javlja veoma proizvoljno - posle tri, četiri ili pet izlaganja osnovnog melostiha, što rezultira melostrofama različitih dimenzija. Ovo veoma podseća na oblikovanje u guslarskoj tradiciji, s tim što za razliku od nje u kojoj muzicka komponenta prati i dopunjuje dramatiku tekstualne, u pomenutim baladama to nije slučaj, već se "logicki i muzički akcenat" često ne poklapaju.16
 
Do sad je govoreno o oblicima improvizacije u odnosu na tekstualnu ili muzičku stranu pevanja, a improvizacija je često vezana za obe istovremeno, stvarajući tako posebne oblike koji na nju asociraju već i samim svojim pomenom. To se na primer odnosi na neke vidove tužbalica odnosno kukanja za mrtvim, pčelskih pesama i uspavanki. Uz njih, ovde biti pomena i drugih pesama u kojima improvizacija ima znatniju stvaralačku ulogu.
  
Kukanje ili tuženje za mrtvim, bez obzira na afektivno raspoloženje onoga ko to čini, u mnogim našim krajevima, naročito onim naseljenim Dinarcima kao što je to užicki kraj iz koga potiče primer priložen uz ovaj rad primer br. 8 ), veoma je jasne strukture. Zanimljivo je da se od svih vokalnih oblika možda baš u kukanju najjasnije sagledava njegovo pradavno poreklo, predstavljeno nekom vrstom "okamenjene improvizacije", koja je u sebi na osobit način "zarobila afekat" i dovela do nečega o čemu je već govoreno — da slučajnost postaje pravilo. Pojava tzv. zarobljenog afekta ovde se izražava kroz fragmentarnost oblika, zasnovanog umesto na stihu, na samo jednom njegovom članku, kao i upotrebu specifičnih refrena (rečiće "jao", "i jao") i karakterističnu "padajuću melodiku" (svaka melopoetska celina počinje visim tonom, posle koga stremi naniže).

Govoreći na ovakav način o tuženju za mrtvim, može se steći utisak da je u njemu, bez obzira na poreklo određenih elemenata, sve određeno i nepromenljivo. Međutim, ono što je posebno zanimljivo i što ga razlikuje od drugih vokalnih oblika je uvek novi improvizacioni sloj (mada ne nužno i bitno različit od prethodnog), koje kukanje dobija prilikom svakog izvođenja, a koga karakteriše kako posebnost u oblikovanju teksta sa čestim odsustvom smisaonog sadržaja, tako i intonativna nestabilnost. Uz to ide i pojava tonova koji to nisu u pravom smislu, jer su bliski govoru ili pripadaju falsetnom registru (kvocajući zvuci), različita dinamička nijansiranja i dr. Iz tog razloga za kukanje se može reći da predstavlja jednu od najmozaičnijih vokalnih formi u kojoj su na specifičan način spojene "improvizacije tradicije i trenutka".

"Aminovanje" čauša na svadbi u užičkom kraju (primer br. 9) predstavlja zanimljiv način tekstualne i muzičke improvizacije. Njegov oblik, zasnovan na specifičnom unutrašnjem proširenju, koje sledi posle reči "domaćin", a prethodi rečima "čašu pije...", najviše zavisi od čauševog trenutnog nadahnuća, koji svojim nabrajanjem uveseljava goste na svadbi. U "aminovanju" tekst je u prvom planu, dok je melodija "litanijskog tipa", pojednostavljena, uglavnom izvedena na jednom tonu, do pred kraj melopoetske celine gde se čaušu - u specificnom heterofonom dvoglasu, priključuju još neki od njegovih drugova.

Dve pesme iz jugoistočne Srbije — pčelska pesma (primer br. 10) i uspavanka (primer br. 11), zahvaljujući svom veoma slobodnom oblikovanju, imaju zanimljivu iako ne mnogo razvijenu prokomponovanu formu. Ona se najverovatnije javlja kao posledica jake želje za ostvarivanjem komunikacije, što pevanje ovih pesama u znatnoj meri čini bliskim govoru. Ovakvih, verovatno veoma arhaičnih primera nema mnogo u našoj praksi, te se pomenuti vokalni oblici najčešće sreću kao veoma jasne i ustaljene forme (to se naročito odnosi na uspavanke).

Govoreći o improvizaciji u narodnom pevanju, pominjani su i razlozi njenog postojanja. Jedan, o kome do sad nije bilo reči, i koji za tradiciju verovatno da nije od najveće važnosti, ali koga zbog njegove zastupljenosti ipak treba pomenuti je — zaboravljanje. Taj proces se u narodnom pevanju javlja iz dva razloga: 1. zbog dužeg nepevanja i 2. znatne starosti pevača. U praksi, zaboravljanje je najčešće na samom početku pesme i ono se u daljem toku - kroz pevanje koje potpomaže sećanje, sve više gubi. Iz tog razloga je i element improvizacije, koji je povezan sa zaboravljanjem, najjači na početku pesme, a idući ka njenom kraju sve je slabiji.
      
Primer iz severoistočne Srbije (primer br. 12) varijanta je poznate pesme. Tu se može videti u kojoj meri zaboravljanje rezultira različitošću pojedinih melostrofa, od kojih ni jedna, pa ni poslednja, u potpunosti ne ostvaruju očekivani melopoetski oblik. Ipak, kako je to već i uobičajeno, poslednja melostrofa u mnogo čemu mu je najsličnija (uporediti sa primerom br. 12a).

Najveći stepen improvizacije u srpskom narodnom pevanju ispoljavaju primeri koji u sebi sadrže svojevrsno prilagođavanje nekog "glasa" novom tekstu. Taj proces, tako karakterističan za muziku Istoka, kao i za naše crkveno pojanje, iako veoma redak u narodnoj praksi, uspešno se može pratiti u pevanju Cane Ravić iz Lukovica u Dragačevu (primer br.13), čije se pesme zasnivaju na jednom jedinom muzičkom materijalu, koji u zavisnosti od stiha, biva organizovan na različite načine.18
      
Između improvizacije i postojanosti, u svojoj praksi srpsko narodno pevanje očigledno da više pripada drugoj. Dugačak period u kome su izvođene određene pesme, učinio je da se one poprilično ustale, što je neminovno dovelo i do gubljenja improvizatorskog elementa, a sa njim i prvobitne stvaralačke slobode, svodeći improvizaciju uglavnom na izbor nekog od više različitih melopoetskih elemenata. Tako se npr. improvizacija u nekim pesmama ogleda u slobodi izbora jednog od imena prisutnih osoba, koje se potom pominje na određenom mestu u melopoetskoj celini. Improvizaciju većeg intenziteta pokazuju neke od pčelskih pesama i uspavanki, koje karakteriše poseban prokomponovan oblik, nastao kao rezultat aktivnog — komunikacijskog odnosa pevača prema pčeli-matici ili detetu, za čoveka verovatno najvažnijim živim bićima.  
    
"Najslobodnije", pa tako i na planu improvizacije najrazvijenije su pesme zasnovane na jednom muzičkom materijalu, gde dolazi do svojevrsnog aktivnog prilagođavanja muzike tekstu. Ta pojava u sebi nosi specifičnu arhaičnost, podsećajući na zajedničko poreklo svih pesama i govoreći o prošlosti kada su sve one bile — "jedna pesma".  


Napomene:

1. "Dugo se smatralo da formalna struktura ne postoji u etničkoj muzici, u kojoj vladaju samo anarhija i neznanje. No, određivanje strogih sistema koliko melodijskih toliko ritmičkih je sprovedeno. Njihovo uspostavljanje poništava ovu doktrinu. Otkriveno je tako u muzičkim komadima usmenog predanja, ne samo postojanje arhaičnih sistema već je utvrđen i mehanizam struktura od dvotonskih do pentatonskih, itd." (MUZIKA, Ljudi, instrumenti, dela, Beograd 1982, 12)

2. improvisus, lat. nepredviđen, iznenadan (J.Colić, Rečnik latinsko-srpsko-hrvatski, Beograd 1936)

3. O ovim terminima više je govoreno u D.Golemović, "Pevačice iz Ribaševine", Narodno stvaralaštvo, sv. 2—4, Beograd 1983, 33—45.

4. Lj. i D. Janković, Narodne igre, VIII knjiga, Beograd 1964, 279.

5. Pevačice iz V. Popovca komentarišući ovu pesmu kažu: "Mi idemo po tri il' četiri. Za nama ak' 'oćeju još neke, al' mora da ima još četiri, jer ne mož' da izdržimo, po celo selo mi pevamo".

6. S. Radinović, Muzička i orska tradicija sela Velikog i Malog Krčimira u Gornjem Zaplanju, Beograd 1987. (diplomski rad), 14—15.

7. Jenđe kažu: "Kak'o koje jelo nosiš, tako pevaš."

8. K. Saks, Muzika starog sveta, Beograd 1980, 33.

9. op. cit. 8
Inače, ovaj razlog, bez obzira što potiče od tako eminentnog etnomuzikologa kakav je K.Saks čini se dosta čudan i diskutabilan. U vreme kada pevanje to nije bilo u pravom smislu reči, već je služilo određenom obredu, malo verovatno da je neko obraćao pažnju na njegovu interesantnost u toj meri da ona čak bude toliko važna, da iz nje rezultira i poseban vokalni oblik.

10. Kratke i jasne poruke, aktuelan, rečit i duhovit, on (rimovani dvostih) suvereno vlada celokupnom vokalnom praksom zapadne Srbije i Šumadije. (D.Golemović, Narodna muzika užičkog kraja, Beograd 1990,  32)

11. Tzv. "aleatoričnim karakterom" muzičkih ornamenata posebno se bavio i bugarski etnomuzikolog S. Džudžev. (S. Dzudzev, Blgarska narodna muzika, tom 2, Sofija 1975, 181—196)

12. D. Dević, Narodna muzika Crnorečja, Beograd 1990. (primer br.2)

13. B. Asafjev, "Improvizacija. Popevki. Ornament. Melodiceskie i recitativnije obrazovanija", O narodnoj muzike, Leningrad 1987, 162.

14. D. Golemović, "Pevačice... ", op. cit. 3, 40—41.

15. op. cit. 3, 41.

16. Ovakav odnos muzike i teksta govori mnogo o "tradicionalnoj automatici" u narodnom pevanju, pokazujući da narodnom pevaču nije mnogo važno kako peva, već šta peva, pa tako muzičku komponentu u pevanju isključivo koristi kao osnovu za izlaganje tekstualne. Inače, sličan način obrazovanja melopoetskih celina "bez ikakva pra vila" pominje i B. Rušić govoreći o pesmama koje je pevao prilepski guslar Apostol. Za te pesme kaže se da su bile sastavljene od kitica (strofa) od tri, četiri ili više stihova i da na to nije uticala "nezavisna šira misao (stav, "paragraf"), već samo guslarsko nahođenje, uvetovano mnogim nužnim činiocima" (!?). (B. Rušić, Prilepski guslar Apostol, Prilozi proučavanju narodne poezije, posebna izdanja br. 2, Beograd 1940, 23).

17. D. Dević, Narodna muzika Dragačeva, Beograd 1986, 48.

18. Iako je veoma instruktivan, ovaj primer ostavlja i mogućnost da je nastao kao rezultat zaboravljanja, odnosno da je pevačica usled starosti, osim jednog zaboravila druge načine pevanja, zbog čega je sve pesme pevala na isti "glas", improvizujući na licu mesta — u zavisnosti od njihovog teksta.
 
 
http://culture.yurope.com/golemovic/improvizacija.htm
2024  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Fonografija / Kompozicije — Toma Zdravković poslato: Mart 24, 2011, 05:02:02 pm
**


S A D R Ž A J

Anđela
Buket belih ruža
Voli me do sutra
Gde si bila devojčice
Danka
Dan po dan prolazi
Idi zauvek
Ja nemam baš nigde nikog na ovom svetu
Kari Šabanovi
Marta
Majci za rođendan
Nada
Nikad neću da te zaboravim
Prokleta nedelja
Rastajemo se
Rođendan bez tebe
Sva u belom
Sutra se vraćam kući
Umoran sam od života
Uželeh se majko Beograda
Ciganka
2025  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Fonografija / Kompozicije — Dragoljub Dragan Toković poslato: Mart 24, 2011, 04:54:20 pm
**

DRAGAN TOKOVIĆ — KOMPOZICIJE



A
Ako me voliš (Dragan Toković)
singl Slavko Perović | 1972. | Jugoton SY 22154
Izvođači: Slavko Perović
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »