Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
1951  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Šabac / Muzička tradicija Šapca poslato: Mart 28, 2011, 06:48:22 pm
**

MUZIČKA TRADICIJA ŠAPCA




Početak muzičkog života u Srbiji vezan je za ime Jevrema Obrenovića, jedinog pismenog od braće Obrenovića koji je, prve mirne 1816. godine, došao u Šabac. Sva Srbija, pa i Miloš Obrenović i njegova porodica, još dugo godina posle ustanka spavali su na zemlji. Na zemlji se sedeći i obedovalo, na zemlji se porađalo i sve je bilo vezano za zemlju, koja je tek oslobođena. Jevrem Obrenović, međutim, "od prirode sklon ka novačenju i napretku", doneo je u Šabac duh novih navika i običaja.
 
Da bi svojoj deci dao posebno obrazovanje, Jevrem Obrenović je 1829. godine doveo u Šabac Dimitrija Tirola i njegovu ženu. I već te godine, Jevremova deca počela su "udarati u gitar i klavir". Međutim, knez Miloš, žome mnoge bratovljeve novine nisu bile po volji, oštro ga je prekoreo što drži čoveka "Jevreja". Jevrem se ponizno pravdao Milošu, govoreći da mu je sve preneto sa pogrešnim namerama, ali ipak Tirolove nije držao još dugo u Šapcu. Ubrzo je iz Austrije stigao Josif Šlezinger koji je u prvo vreme bio samo učitelj kneževe dece, a docnije je stvorio vojničku kapelu, bandu, kako se onda govorilo. S proleća 1831. godine, knez Miloš je naložio da mu se "banda" pošalje u Kragujevac, što je Jevrem poslušno izvršio.
 
Josif Šlezinger bio je prvi profesionalni muzičar koji je došao u oslobođenu Srbiju, pionir njenog muzičkog života i, do druge polovine prošlog veka, jedini kompozitor. U Srbiji je ostao do kraja života.

Instrumentalna narodna muzika u to vreme slabo je negovana. Čak je i broj muzičkih instrumenata bio skroman. Vokalna muzika, jednostavnija za izvođenje i odavno poznata našem narodu, bila je više cenjena i izvođena. Stvaranje elementarne muzičke kulture u Šapcu, kao i drugim srbijanskim gradovima, teklo je sporo. Novoformirana građanska klasa bila je gotovo bez ikakvog prethodnog muzičkog obrazovanja.

U gradu je dugo negovana uglavnom crkvena muzika, a uviđajući da se na tom polju ne može postići veći uspeh bez stručnog rukovođenja, Joanikije Nešković, šabački vladika, dao je početkom 1852. godine Popečiteljstvu prosveštenija predlog da se i u Šapcu, kao što je urađeno pri gimnazijama u Beogradu i Kragujevcu, postave profesori "koji predaju pevanje uz nagradu". Ministarstvo je izvestilo Konzistoriju eparhije šabačke da za stalnog profesora pevanja nema sredstava, već da taj posao, ukoliko se hoće, može obavljati jedan od katiheta.

Ozbiljnijeg rada na muzičkom polju nije bilo do polovine prošlog veka. Istina, bilo je i ranije želje, pa i pokušaja, da se započne sa horskom muzikom, ali je pevačko društvo u Šapcu, iako među prvima u Srbiji, osnovano tek krajem 1864. godine. Sačinjavali su ga "i zvaničnici i građani ovdašnji", ali i đaci starijih razreda šabačke Polugimnazije. Početak je bio dobar, probe su održavane u gimnazijskoj zgradi, a horovođa je plaćan 600 forinti u srebru godišnje.
 
Šabačko pevačko društvo imalo je pionirsku ulogu, a za svoj rad, od skoro 50 godina, dobilo je mnoga zaslužena priznanja. Na čelu Društva bio je veći broj horovođa, a neki od njih zauzeli su počasna mesta u jugoslovenskoj muzici.
 
Godine 1870. u Šapcu se kao horovođa pominje Jovan Raduš, a posle njega došao je Aleksandar Dozelar. Obojica su pokušala da ih Ministarstvo prosvete postavi za stalne profesore u Gimnaziji, ali prvi stalni profesor muzike u Gimnaziji postao je Kosta Vojinović 1876. godine. Od 1880. godine, osam godina, u Šabačkom pevačkom društvu, i u Gimnaziji, radio je Petar Lifka. Posle Lifke, u Šapcu se kao školovan i sposoban dirigent i kompozitor istakao Hugo Doubek koga je, posle Šapca, angažovalo Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, a kasnije Srpsko pevačko društvo "Gusle" u Mostaru, gde je ostao do smrti.

Do Prvog svetskog rata u Šapcu su boravili: Većeslav Petrika, Dušan Janković, Jaroslav Herle, kasnije poznati kompozitor i horovođa u Beogradu, Vaclav Vedral, Robert Tolinger, najzaslužniji za razvoj horske muzike u Šapcu, Hinko Marinec, Emilo i Milivoj Pokorni. Svi su, sem jednog, bili poreklom Česi.

Kulturni uspon Šapca u drugoj polovini prošlog veka, i veliki broj stručnjaka, učinili su da muzički život uzme veći zamah. Već sedamdesetih godina Šabac je imao gradski orkestar, a Šabačka čitaonica je, pored ostalog, negovala i horsko pevanje.

Osamdesetih godina radnici stvaraju svoje prve organizacije, koje u to vreme imaju pretežno socijalne zadatke. U Šapcu je, 1885. godine, osnovano "Šabačko radničko društvo za uzajamnu pomoć u bolesti i smrti", a tri godine kasnije pokrenuta je ideja da se osnuje "Radnička pevačka družina" koja je, 1894. godine, dobila nov naziv "Opšte radničko pevačko društvo".

Kraj prošlog veka bio je u Šapcu u znaku velikog kulturnog napretka. Imućni Šapčani slali su svoju decu na školovanje u inostranstvo, gde se, pored ostalog, učila i muzika. Ubrzo su se u velikom broju kuća našli klaviri i drugi instrumenti sa kojih su odjekivali zvuci Betovenovih, Grigovih, Bramsovih, Šopenovih, Šubertovih i dela drugih kompozitora.


Posebno poglavlje u muzičkom životu Šapca zauzima ličnost Roberta Tolingera koji je, na poziv Šabačkog pevačkog društva, došao za horovođu 1902. godine, a iste godine postavljen i za profesora Gimnazije. Već 26. maja 1903. godine, na proslavi pedesetogodišnjice "Prvog beogradskog pevačkog društva", na kojoj su učestvovali horovi iz cele zemlje, izvođenjem Mokranjčeve Desete rukoveti, Šapčani su osvojili prvu nagradu i čestitanja kompozitora. Sam Mokranjac rekao je tada Tolingeru: "Ti si, pobratime, za Desetu rukovet učinio više nego ja. Istina, ja sam je komponovao, ali ti si je stvorio i tek sam je sad osetio onakvu kakvu sam je zamišljao".

Muzički život Šapca upotpunjavali su i brojni koncerti muzičara i pevača sa strane, a beogradska opera, još u fazi stvaranja, gostovala je u Šapcu 1910. godine.
 
Šabac je bio poznat i po kafanskoj muzici, a nadaleko su bili čuveni Cicvarići i orkestar Vase Stankovića Andolije. Cicvarići su bili iz šabačke Male, muzički nepismeni, ali rođeni muzičari. Muzičku kapelu Vase Stankovića Andolije činili su pravoslavni Cigani sa Baira i bila je, kao i Cicvarići, poznata i van Srbije.
 
Prvi svetski rat razorio je Mali Pariz, kako su Šabac tada zvali, i pretvorio ga u Srpski Verden. Grad se dugo i sporo oporavljao, a u duhovnom ozdravljenju važnu ulogu imao je muzički život. Već 1921. godine inicirano je obnavljanje rada Šabačkog pevačkog društva, a 1924. godine osnovano je Šabačko pevačko društvo "Zanatlija" koje će imati velike zasluge za razvoj muzičke kulture grada, ne samo na vokalnom, već i na instrumentalnom polju. Još jednu pevačku družinu, Šabačko pevačko društvo "Neven", Šabac je dobio 1926. godine. Da se ne bi razbijale ne baš velike pevačke snage, Šabačko pevačko društvo i Šabačko pevačko društvo "Neven" spojili su se 1927. godine.
 
Podizanjem Zanatskog doma, pevačko društvo "Zanatlija" dobilo je povoljne uslove za rad, pa su osim hora stvarene i druge sekcije. Aprila 1934. godine, prvi put je na društvenoj zabavi svirao džez orkestar, a četiri godine kasnije počeo je rad i duvački orkestar.
 
Koncertni život u Šapcu između dva rata bio je veoma bogat. Tome su, pored domaćih društava, doprinela i mnoga gostovanja umetnika sa strane. Posle Prvog svetskog rata, grad je bio veoma zainteresovan za operu, a Draga Spasić, beogradska operska primadona, bila je prvi pevač svoje klase koji je gostovao u posleratnom Šapcu. Njen koncert priređen je juna 1921. godine. Naredne godine Šapčani su, pored ostalih, slušali i violinski koncert Vlaste Jocića, muziciranje braće Slatini, domete članova Beogradske opere, kao i vokalnog kvarteta "Slaven", kojim je dirigovao Jaroslav Herle, dirigent Opere u Pragu.

Aprila 1923. godine osnovan je "Građanski salonski orkestar", koji nije bio dugog veka, kao ni "Građanski štrajh orkestar" osnovan 1924. godine.

Studentsko udruženje "Gortan", osnovano krajem 1930. godine, priređivalo je do Drugog svetskog rata veoma sadržajne koncerte. Organizacijom koncerata bavila se i Šabačka narodna knjižnica i čitaonica, a srednje škole su, takođe, imale po koncert-dva godišnje. Tako su u Šapcu nastupali: Pevački zbor Glazbene matice iz Maribora, Sarajevsko pevačko društvo "Sloga", Lozničko kulturno-prosvetno društvo "Karadžić", Valjevsko pevačko društvo "Zanatlija", Pevačko društvo "Stražilovo" iz Sremske Mitrovice, Radnička umetnička grupa "Abrašević" iz Beograda, Akademsko pevačko društvo "Obilić", Zagrebački kvartet, Gudački kvartet Beogradske opere, operski pevači beogradske, ljubljanske, berlinske i Metropoliten opere. Među njima bilo je mnogo poznatih imena.

Novembra 1931. godine u Šapcu je priređen koncert pevača Beogradske opere, uz sudelovanje primabelerine Olge Solovjeve, a sa grupom je došao i Branislav Nušić. Decembra 1935. godine gostovao je orkestar Beogradske opere sa kojim su došli Stanislav Binički, dirigent, i pevači Melanija Bugarinović i Aleksandar Marinković.
 
Do Prvog svetskog rata Šabac je, sa Robertom Tolingerom, Nikolom Sudarevićem i velikim brojem klavira po kućama, imao izgrađen muzički profil koji se nije mogao naći ni u jednom gradu Srbije. Posle rata skoro nijedna šabačka kuća nije zatekla klavir, a ovaj instrument, među prvima, nabavilo je Društvo prijatelja Francuske. Inače, negovanju klavirske muzike, između dva svetska rata, mnogo je doprinela "g-đa Mazurin koja je imala veliki broj đaka i stvorila svoju školu", a posle nje Jelena Švajkhart.

Šabac tog doba imao je i bogat kafanski život. Jeftinih zabava bilo je na pretek, ali ono što ga je činilo gradom bezimenih trubadura i slatkog sevdalisanja, bila je muzika Cicvarića i Vase Stankovića Andolije. Muzika Cicvarića ostala je zabeležena na gramofonskoj ploči, koju su snimili 1923. godine u Pragu, a poslednji izdanci ostali su na bojištima Drugog svetskog rata. Vasa Andolija umro je, kao umoran starac, 1934. godine. Ispratio ga je veliki broj Šapčana i četrdeset svirača. Ostao je u sećanjima boema koji su, do Drugog svetskog rata i posle oslobođenja, voleli još Boru Janjića, pevača narodnih pesama koji je gramofonske ploče snimao u Zagrebu, Bečui Berlinu, Sofku Nikolić i orkestar Đokice Gajića.

Ovu vrstu muzičke tradicije, posle Drugog svetskog rata, nastavljali su, pre svih, muzičari šabačke Male, zatim braća Pavlovići i Radakovići, a naročito ansambli: ABC, Student, Polet, Dilberi, Cvaka-cvak i Stari zvuci. Ansambl "Stari zvuci" pojavio se 1977. godine, u eri novokomponovane narodne muzike, kao zaštitni znak neprolaznih vrednosti muzičke tradicije Šapca, i to ostao do danas.

Oslanjajući se na golemu tradiciju, Šabac je stvarao novu. Kulturno-umetničko društvo "Abrašević", koje je 1995. godine proslavilo devedesetogodišnjicu postojanja i rada, danas je po broju sekcija i amatera veliko Društvo, programski na visokom umetničkom nivou, koje godišnje organizuje preko sto nastupa. Neke njegove sekcije pravi su biseri na zlatnoj niti muzičke kulture Šapca. Pre svih, Tamburaški orkestar "Bisernica", sa osnivačem i dirigentom Dimitrijem Stankovićem, koji tri i po decenije neguju ljubav prema tamburi i muzici.
 
Decembra 1963. godine osnovan je Hor "66 devojaka", a osnivač i dirigent Branko Đurković, poput Tolingera, vratio je Šapcu posebno mesto na muzičkoj karti Srbije. Danas je Hor "66 devojaka" istinska vrednost u kulturi Šapca i srpskog naroda, kroz čiju školu pevanja je prošlo preko dve hiljade devojaka. Priredio je više od 1.200 koncerata širom Jugoslavije i na desetinama gostovanja van granice. Potvrđivao se koncertima, ali i priznanjima. Dobio je jedanaest internacionalnih, sedam saveznih i šest republičkih prvih nagrada.

Za Branka Đurkovića, a posle i celu porodicu Đurković, muzika je postala svet u kome "istina postaje lepota, a lepota istina". Stvorili su 1974. godine jedinstvenu ustanovu u zemlji — Horski studio, koji je 1992. godine promenio ime u Art studio. Činili su ga: Hor "66 devojaka", Dečji studio hor, Muški hor "Neven", Šabačko pevačko društvo — mešoviti hor, i Klavirski duo Milena i Jelena Đurković, prvi klavirski duo u muzičkoj istoriji grada.

Dečji studio hor osnovan je 1978. godine kao hor Muzičke škole, a posle je nastupao još pod imenima Dečji hor Radio-Šapca i Dečji hor "Zorka". Za dvadeset godina postojanja osvojio je devetnaest prvih nagrada na republičkim, saveznim i međunarodnim takmičenjima. Osnivač i dirigent hora je Ivanka Đurković, a sa horom su povremeno nastupali Jelena Đurković i Branko Đurković.

Festival dečjih horova Srbije, koji je ove godine proslavio tri decenije trajanja, idejom i organizacijom, opet je potpisao Branko Đurković, kao i Horske dane, specifičnu manifestaciju od tri festivala u tri dana, koja se organizuje od 1994. godine i koja pesmu Festivala dečjih horova Srbije produžava u Festival dečjih horova Jugoslavije i Međunarodno takmičenje dečjih horova.

Najmlađi nastavljač vekovne horske pesme u Šapcu je Dečji hor ViVa, osnovan 1994. godine pri Višoj školi za obrazovanje vaspitača. Čine ga deca predškolskog i ranoškolskog uzrasta, a na ovaj poduhvat, prvi put u istoriji grada, odvažila se Milena Đurković-Pantelić, osnivač i rukovodilac hora.

Dvadeset prvom veku Šabac u nasleđe ostavlja veliki grmen muzike iz kojeg je, pre pedeset godina, izašla i Muzička škola.—


SPOMENICA
muzičke škole u Šapcu 1948—1998

Stana Munjić
Zlatne niti | MCMXCVIII
1952  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Šabac / Milan Jevtić — Kulturno-zabavni život starog Šapca poslato: Mart 28, 2011, 06:40:50 pm
**
KULTURNO-ZABAVNI ŽIVOT STAROG ŠAPCA
nastavak


KAFANSKI ŽIVOT

Osim "familijarnih druženja" na balovima, zabavama, igrankama i koncertima, žitelji Šapca provodili su dosta vremena po brojnim kafanama. Mile Pavlović Krpa, poznati profesor i književnik, pisao je, "Neko je u svoje vreme novosadskoj "Zastavi" nagovestio, a to su posle donele još jedne beogradske novine, da ni jedna varoš u Kneževini i Kraljevini Srbiji nema toliko kavana, čak ni sam Beograd, koliko ih ima varoš Šabac, a i to da su sve one jako posećene i uvek pune gostiju. U pojedinim kavanama stalno se orila muzika i pesma".104

Pre šezdesetak godina, Načelstvo sreza pocerskog razvrstalo je kafane u četiri reda. Kafane III i IV reda radile su od ujutru do 22:30, lokali I i II reda, "koji primaju putnike", bili su otvorenii do 24 časa, a "prostitutske radnje radile su do 1 sat noću".105

Po kafanama goste su muzikom uveseljavale razne "kapele" "bande", "družine", među kojima su najčuveniji bili Cicvarići i Vasa Stanković Andolija.

Cicvarići su poticali iz "Male šabačke", i na čelu njihovih sastava bili su poznati Salko, Osman Loso, i Ibro Milić, koji je sa Cicvarićima nastupao kao "Ibro Milić i sinovi" ili "Braća Milić". Najpoznatije sastajalište starog boemskog društva bila je kafana "9 direka", posebno — od vremena kada je Andrija Slavuj preselio svoju štampariju u kafanu "Amerika". Među gostima "9 direka" bio je i Janko Veselinović, koji je često sa Cicvarićima lumpovao — "Oni su voleli, a naročito pokojni Salko da udari u šarkiju i sa Jankom da otpeva "Hasan-aga na kuli seđaše". Kad su majstori polazili da otvaraju dućane, Janko je sa Salkom iz kafane kretao. Šarkija je u veštoj ruci Salkovoj zvučno udarala, a Janko je — zagrlivši Salka — tako divno, tako umiljato, pevao: "Hasan-aga na kuli seđaše". Cicvarići su starinom koristilo šarkije i tambure, a posle su dodali violine, violu i kontrabas. Nosili su narodnu odeću: gaće, košulju, pojas, fermen, vezene čarape, tozluke i šiljkane opanke, a u društvu ih je bilo desetak. Oni su negovali svoj način muziciranja, posebno — što su svi bili i dobri svirači i dobri pevači. Bili su veliki majstori za to da kafani i društvu daju potreban "štimung". Počinjali su laganim, setnim pesmama, pa su prelazili na dinamičnije, i kada se svi razvesele — svirali su i pevali gromko tako da se cela kafana tresla. Šabački veseljaci su na Cicvariće prosipali dukate, bankama su im kitili gudala, lepili im banknote na čelo. Zatim su Cicvarići bekrijali i veselili se za svoj račun, pa je često čitava njihova zarada odlazila u džep veštih kafedžija. Svi su Cicvarići bili muzički nepismeni, ali su od malena sticali veštinu od starijih, pa im je slava na daleko bila poznata. Pod kapelnikom Ibrom Milićem, Cicvarići su u — jesen 1923. — bili u Pragu, gde su nastupali i snimili gramofonsku ploču. Inače, tih godina najviše su boravili u Beogradu, a svirali su u "Makedoniji" i u bašti "Trandafilovića", i to pod imenom "orkestar braće Milić iz Šapca". Stevan Čalić, šabački slikar, pričao je o tim vremenima: "Često se i 'boemisalo', provodile besane noći uz svirku Cicvarića. Beogradski slikar Mihailo Petrov zavoleo je taj Šabac i u njega rado dolazio. Književnik Rade Drainac lumpovao je po Šapcu i pisao stihove. Trifun Bukić, Crnogorac — tada nastavnik u Šabačkoj gimnaziji, pisao je setne stihove o poslednjim Cicvarićima, starom Andoliji, o nemirnom i pijanom Kamenjaku. Nije preterano ako se kaže — što je jednom prilikom rečeno za jedan naš stari grad — da je Šabac tada bio "grad bezimenih trubadura i slatkog sevdalisanja".106

Druga muzika Šapca — ne po rangu, već po imenu i načinu sviranja, bila je muzička kapela Vase Stankovića Andolija. Ime "Andolija" dobio je od Stefana, okružnog načelnika, jer je u to vreme u Šapcu bio "jedan mesar poznat pod imenom Andolija — visok, krupan, kako je i Vasa Stanković imao sličnu figuru, stasit, crn, krupan". Stankovići su poreklom od drenovačkih, pravoslavnih Cigana, a naselili su se na Bairu. Oni su svirali gudačke instrumente, odevali su se u građanska odela, ali pre Vase Stankovića nisu bili mnogo poznati. Andolija je umro 1937, u 82 godini života. Za svoga veka, vodio je dve kapele — sa prvom je radio 16, a sa drugom 34 godine. U Beogradu je nastupao u "Dardanelima", "Ruskom caru", "Evropi", "Kolarcu", a više puta je sa svojom družinom boravio u Skoplju, Subotici, Sarajevu, Mostaru, Zagrebu, Sentomašu, Sremskim Karlovcima, Sofiji, Plovdivu. Kada je nastupila aneksiona kriza, Stankovići su — po Bosni i Sremu — pevali mnoge rodoljubive pesme, posebno — tada simboličnu "Aoj, Bosno, sirotice kleta". Austrougarske vlasti su ih hapsile i proterivale u Srbiju. Zbog takvih istupanja, Vasa Stanković je — posle rata — dobio orden Sv. Save V reda. Kada je umro, "iz crkve su ga posle opela izneli najugledniji šabački trgovci sa tadašnjim predsednikom šabačke opštine Petrom Grozdićem, a oproštajni govor održao je Ljubomir Pavlović, direktor Gimnazije u penziji. U pogrebnoj povorci učestvovalo je 40 muzikanata. Tako je Šabac odao poslednju poštu jednom sviraču, poslednjem izdanku svoje i njihove slave. Bilo je u toj sahrani nečeg simboličnog: Šabac se opraštajući sa Andolijom, za koga poslednjih godina nije mario, opraštao sa samim sobom. Vasa Andolija nije bio umetnik. On je bio narodni čovek, tumačio je pesmu kako je narod hteo. To je najizrazitiji predstavnik svoga vremena, raspoloženja širokih narodnih talasanja i gibanja. On nije samostalno stvarao, tumačio je druge, ali na jedan način koji je zahtevao, nosio lepu figuru i prijatan glas, upotpunjavala je violina sa neverovatnom, samoniklom osećajnošću i spretnošću".107

Šabački svirači imali su dosta razniih pesama na svome repertoaru, ali su rado slušane one, šabačke: "Mali pijac, mali pijac", "Jeleno momo", "Angelina bela Grkinja", "Đaurko mila", "Rod rodila kruška ranka", "Moj jablane, širi grane", kao i mnoge pesme ovoga kraja, od kojih su mnoge unete u "Đidu".

Osim Šapčana, bilo je dosta muzičkih družina sa strane. U leto 1894, u "Kasini" je sviralo "Prvo sremskomitrovačko društvo — ono je davalo svoje koncerte na svetskoj izložbi u Parizu, Milanu, Zagrebu". Kao cenjeno, "posebno" — nastupalo je samo subotom i nedeljom".108

Dobrica Milutinović sećao se kafanskog života u Šapcu krajem prošlog i početkom ovoga veka: "Kad je predstava u pozorištu Šabac je bio sav tu, prestajalo je veselje, kocka. A posle se ludo veselilo. Ti su ljudi umeli tako fino, otmeno da se vesele. Njihovi lumperaji su odavali pravo gospodstvo. Novac se brzo zarađivao i ludo trošio".109

Između dva rata, u tadašnjim kafanama, bilo je mnogo muzičkih grupa. Nova muzika uvek je izazivala interesovanje, pa su prvih večeri posete bile velike. Mnogi su bili znatiželjni za sastav kapele, za pojedine svirače i pevače. Polovinom 1922, gostovala je, u "Grand-hotelu", "Damen — kapela", koja se sastojala "iz 4 ženska i 2 muška člana". U "Bristolu" je, 1929. godine, svirao "Salon-orkestar", i on je imao "5 ženskih i 2 muška člana", pa je šabačka štampa reklamirala: "Kako je ova družina iz Beča, to je divno slušati ih". Šabac je, 1929. godine, imao svoj Tamburaški orkestar "Veselinović", koji je imao 12 članova. Sa razvojem modernih igara, tridesetih godinia, postaju sve interesantniji i traženiji džez-orkestri. U "Parizu" je, 1913, gostovao "Džez-orkestar koji broji pet članova i raspolaže sa 10 raznih instrumenata". Iste godine, "Zanatlija" osniva svoj džez-orkestar, koji nastupa na svim igrankama gde su mladi bili u većini. Muzička sekcija Doma trgovačke omladine, 15. juna 1938, osniva svoj džezorkestar, koji je potom svake nedelje i praznika svirao dansing u Domu trgovačke omladine, i "tridesetak najpoznatijih šlagera nalazi se već na repertoaru ovog orkestra".110

U pojedinim kafanama, u prošlom veku, nastupali su razni zabavljači, komičari, mađioničari i varijetske grupe, a na posebnim mestima — i cirkusi. Davne, 1894, u "Kasini" je gostovao German Popesku sa ženom, pa je u štampi tumačeno: "Popesku se već nekoliko meseci zadržao u Beogradu gde je se slavio kao jedan od najboljih pevača i komičara". Čest gost u mnogim šabačkim kafanama bio je "komičar Božić", čuven sa svojim veštinama i bez kafanskih dvorana. U junu mesecu 1894, stigao je cirkus "Endere", sa 40 ljudi i 20 dresiranih konja, pa je u štampi zaključeno: "Ovaj cirkus našao je divnog odziva u našem građanstvu, jer je na svakoj predstavi bio veliki broj posetilaca. Prema svemu izgleda nam da će ovaj cirkus ostati duže vreme u našem gradu". U isto vreme, "Internacionalno specijalističko društvo" davalo je predstave u kafani "Evropa". U oktobru 1894, čuveni cirkus "G. A. Rihter", bio je postavljen na "Mačvanskoj pijaci". U areni je nastupalo "30 osoba koje muški koje ženski i 20 konja u umetničkom dresiranju".111

Između dva rata, jevtinih zabava bilo je na pretek. Pojedine grupe ostajale su po 2 do 3 meseca, odlazile su, ali su se posle godinu, godinu i po, opet vraćale u berićetni grad. Odmah posle oslobođenja, po kafanama se javljao "Naš Mačvanin, Pričinovac, Ž. Žikić za danas u srpstvu prvi komičar, koji je ovih ratova svoju struku usavršio u Parizu". Dvadesetih godina, u "šaljivim večerima", učestvovao je "Dušan Lalicki, komičar". U aprilu 1922, u "Lafu" je gostovala "operetsko-kabaretska grupa 'Andrejev'". U isto vreme u "Parizu" se egzibiciono borila internacionalna grupa rvača. "Šantikler u Šapcu", tako je u štampi najavljena kabaretska grupa koja je nastupala u "Grand-hotelu". Krajem 1927, u "Bristol" je stigla grupa "Vesela kokoška". Štampa ih je previše hvalila: "Umetnički rad i lepota istog kao elektricitet prenosi se na gledaoce, uzbuđuje ih, zanosi i očarava... U sastavu ovog društva pored običnih karaktera kabaretskih glumaca nalazimo i pravih umetnika, kojima je život na daskama odavno poznat, a u isto vreme on je i sastavni deo njihovog socijalnog života". Grupa "Vesela kokoška" dolazila je ponovo u Šabac 1928. i 1929. godine. Na početku 1929, Šabac je uveseljavala kabare-trupa "Bi-ba-bo", pa je štampa tumačila: "Trupa će davati operete, komedije, farsove, šale, solo pesme, kuplete, itd.. U drugoj polovini 1934, "Svako veče u novootvorenoj sali 'Zanatskog doma' daje poznata varijetska trupa 'Humo-komi' svoje vesele večeri. Već više od mesec dana gostuje ova trupa u Šapcu sa istim, velikim uspehom". Krajem sledeće godine, u "Zanatskom domu", nastupilo je "Grotesk teatr Bonco", "pozorište za vedru umetnost". Tako su tekle slične predstave sve do drugog svetskog rata.112

Osim svega što je prikazano, Šabac je imao još jednu razonodu — kockanje, koja je opasno zavodila ljude iz ovog grada. Toma Vučić Perišić, odlazeći iz Šapca — 1844. godine — pripretio je Šapčanima zbog njihovog kockanja. Sledeće godine, doneta je uredba kojom je predviđano da policajne vlasti "mogu sasvim igranje karti zabraniti u slučajevima gde vide da se igranje karti preko granice umerenosti čini i gde se igranjem tim počnu ljudi upropašćivati". Posle Vučićeve zabrane, i donete "Uredbe", došlo je do kockanja šećerom: četiri igrača stave na (kafanski sto po parče šećera, pa na čiji komad prvo padne muva taj odnosi položene pare.

Mile Pavlović, Krpa, profesor, sećao se kocke u rodnom gradu: "Kockanje je bilo jako odomaćena navika: oko kockarskog stola iskupljali su se svi Šapčani: trgovci, zanatlije, činovnici, naročito ovi poslednji. Njima je pored službe kockanje bila najprijatnija i najlepša zabava". Dobrica Milutinović govori o kocki u Šapcu — krajem prošloga i početkom ovoga veka: "Pa ona kocka, sećam se, posle predstave, vrlo često zalazio sam među te otmene kockare. Munuo bi mi neki od njih, naročito Paranos, pedeseticu ili stotinarku u džep: 'Evo ti mladiću, kupi odelo", a za te pare se moglo kupiti dobro odelo. Cicvarili su veselili, palili. Strah i trepet bio je načelnik okružni Anđelić za vreme koga je ponikla ona "čivija" o kockanju sa šećerom.

U kasnijem vremenu, pojavila se igra "trange-frange", o čemu je šabačka štampa pisala: "Trango-frango — U prošli petak bili smo očevici kada je jedna ličnost u Donjem šoru razapela trango-frango na ulici i, razume se, lakoverna seljačka mladež hvatala se ko štiglic na lajmu, i poslednji marjaš je dala. U poslednje vreme trango-frango je tako rasprostranjen da nema vašara gde ih nema". Nisu ni mladi u gradu bili imuni na ovaj porok, a sastajali su se u Gradskom parku: "Na propast mladeži, jer se većinom kocka mladež od 14—18 godina i većinom đaci. Šta je opštini smetalo da izda naređenje nadzorniku parka da zabranjuje ovu kocku". Kockanja je, istina, bilo i na drugim javnim mestima: "U Šapcu se razvila u najširoj razmeri kocka. Ona je uhvatila korena naročito među mlađim svetom, nažalost, među inteligencijom. Kocka se po celu noć. Naročito se ističu dve-tri kafane, koje, na žalost, po svom položaju treba da služe za primer". Kockanje se vremenom modernizovalo i legalizovalo. Tridesetih godina ovoga veka, u Šapcu se pojavljuju posebni aparati za kockanje. U to vreme, u Šumadiji je hajdukovao razbojnik pod nadimkom "Koreja", pa je narod automatima našao adekvatno ime — koreja-aparati. Štampa je pisala kako su u Šabac dospeli ovi aparati: "U Šabac je došlo pet stranaca koji su po većim hotelima postavili aparate za igranje — kocku: ubaci se dinar, a dobije se izvesna suma novca, ali dobici takvi su da čovek po 10 dinara ubaci, pa ili će dobiti 2—4 dinara ili ne, dakle, aparati i njegove gazde dobijaju". Koreje su po Šapcu više godina pljačkale lakoverne ljude. "Pre neku godinu u Šapcu su se pojavili automatski "koreja-aparati". Ubacivao se dinar, uvek se gubio, dok su aparati uvek bili pod sumnjivim patronatom neke "humane ustanove". Osim kockanja u novac, u Šapcu je bilo i sličnih zabava — lutrija, koje su organizovane uz zabavu ili slične priredbe. Za izvlačenje lutrijskih zgoditaka služila je plaćena ulaznica, ali su ponegde i naknadno prodavane "srećke". Ponekad su na lutriji polagani veliki dobici. Janko Kontračić, džokej, odgajivač konja, uložio je, dao je — 21. XI 1928. — punokrvnog ždrepca "Titana". Kolo jahača iz Šapca, 25. maja 1934. godine, priredilo je "Prijateljsko veče", sa zabavom, igrankom, a na lutriji su bila "dva punokrvna grla iz ergele Lelbah".113


_____________

* Ovaj rad baziran je gotovo isključivo na člancima iz šabačke štampe. Cilj je bio da se prikaže do sada ne mnogo poznata tema. Ograničen prostor nalagao je skučeno prikazivanje, pa su ponegde delatnosti samo nabrojane.




Mr Milan Jevtić
Kulturno-zabavni život starog Šapca
Štampa: RO "DRAGAN SRNIĆ" Šabac
decembar 1985.

http://digital.nb.rs/collection/bs
1953  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Šabac / Milan Jevtić — Kulturno-zabavni život starog Šapca poslato: Mart 28, 2011, 06:40:37 pm
**
KULTURNO-ZABAVNI ŽIVOT STAROG ŠAPCA
nastavak


PRELA I SELA

Narodna kola igrana su u svečanim prilikama, na porodičnim i seoskim svečanostima, ali je isto tako u svemu bilo i u Šapcu. Tradicionalnih kola bilo je na svadbama, popodnevnim prazničnim i nedeljnim "igrama", zatim — o preslavama, na vašarima, i u sličnim prilikama. Krajem leta, u jesen i u zimu, u selu su sazivana "prela", koja su bila karakteristična za Mačvu. U ovom kraju, sastanci su započinjali u rano proleće, to je bio "odlazak u kukurek", ili — "sastanak na ogradama". Pre pedeset i više godina, mladi su se — još od ranog proleća — okupljali pred samo veče na raskršću, na kraju sela, pa se igralo do neko doba noći. Zatim su se svi kretali kućama, pa se uz put zaustave, kolo se nastavi, "na šoriću", govorilo se, do duboko u noć. Mladi u Mačvi nisu nalazili mnogo vremena za igru dok se ne završe veći poljski radovi. Tada nastupaju prela, koja su, obično, počinjala od Petrovdana. Narod je govorio da svaki momak i svaka devojka treba do Ilindana da namiri najmanje tri prela. Pred samo veče, nekoliko mladića založe vatru na šoru ili na raekršću. U jednom selu je moglo je biti više prela, pa se svuda okupi dosta mladih. Oko vatre se igralo, pevalo, šalilo se, pečen je mlad kukuruz. Igre uz vatru, posebno — one uoči Đurđevdana, Ivanjdana, Petrovdana i Ilindana, mogu se vezati za čistilačku moć vatre. Igre oko solsticija, kada dan počinje da kraća, paljenje vatri i lila, teže da se ojača moć oslabljenog sunca.8

Prela, sa igrama, ušla su i u Šabac. Međutim, sa prelima nešto nije bilo u redu, bar ne u pogledu ponašanja učesnika. "Uredba o prelima i selima", i sličnim skupovima, doneta je 7. novembra 1841. godine.9 Uvodnik Uredbe kazuje razloge za donošenje njenih regulativa: "Budući da se na noćnim prelima i selima, na kojima se mladež obojega pola sabira, blagi običaj kvare i u sledstvu toga ista mladež osobito mužke strane nagonom uzbuđeni i razdraženi strasti na razdor, svađu, boj, a i na ubistvo, kao što su to žalostivni primeri već pokazali, vodi: to smo, da bi se takovi i podobni štetni i nesrećni događaj s te strane u napredak predupredili, propisali".10 U članu 1. Uredbe govori se već određenije: "Ženska lica mogu se i u napredak skupljati na prela no i tada bivaju u dobrim kućama na očima razumni domaćica i domaćina, a ne kao što se po nekim mestima bilo uobičajilo, naravni, udaljuju od kuća".11 Zbog toga je u članu 2. naređeno: "Mladićima se strogo zabranjuje na noćna prela i sedišta ići i va njima se sa mladeži ženskoga pola družiti i zabavljati". Stoga je preporučeno da roditelji upoznaju sinove sa zabranom, da će prve kazne biti tri dana zatvora ili deset udaraca štapovima, a u ponovljenom slučaju sudiće okružni sud.12
 
Polovinom prošloga veka, šabačka omladina se — praznikom i nedeljom — okupljala u bašti "Đenića" kafane, "tu su se mladi sastajali, diskretno, nekako potajno su se voleli. Kolo je treslo do u samo veče".13 Osim kod ove kafane, mladi su se okupljali i preko puta — u "Grmićima", na poljani. Kada se završi nedeljni ručak: A tek vidiš kako su cure i omlađe žene već sredile sve poslove po kući i posedale po klupama ispred svojih kuća. Gledajući svet što šorom prolazi čekaju da ih stariji, koji su se posle dobrog ručka na minderluku malo naklatili od spavanja ustanu i da ih vode: ili u Tejin stan u šetnju ili u Grmiće na igru ... Uveliko se već igra u Grmićima. Kolo da ne može lepše biti. U kolu su svi momci za ženidbu, a tu su i sve poličarke".14 Feliks Kanic opisao je drugu šabačku promenadu: "Dok ovde saobraća samo obrazovan muški ovet (misli na Bitalište šabačko, prim M. J.) dotle se u jedeom lepom šumarku belogorice, u nekoj vrsti "Pratera", okupljaju muškarci, žene i deca i tu provode letnje dane u zajedničkoj zabavi i u uobičajenim igrama i pesmama".15
 
Milan Đ. Milićević boravio je više puta u ovim krajevima, pa je šezdesetih godina zabeležio najpoznatija kola u šabačkom kraju: "Pocerka, Mačvanka, Valjevka, Jalovičanka, Paunka, Polomka, Lešničanka, Ubljanka, Hroma, Groznica, Duda, Niševljanka, Četvorka, Vlahinja, a novije: Kneževo oro, Balkanka, Orlovka, Sremsko kolo, Mišovka, Paraćinka, Srbijanka, Zajam, Kukunjica, Posavka i Treskavac".16 Milan Milićević navodi šta se još zbiva u kolu i oko njega: "Mačvani su na glasu sa svojih poskočica ili "brojanica" u kolu, koje vlasti često zabranjuju, jer su poneke suviše drastične".17 Šabac je u pogledu tadašnjih zabava u svemu išao daleko ispred okolnih sela. U štampanom proglasu za doček nove, 1869, godine navedene su pod brojevima igre koje će se te noći svirati: "Oro, Miševljanka, Polka mazur, Kokonješte, Četvorka, Kadril, Zajam, Kokonjica, Tramblan, Kapetan Borđe, Balkanka, Polka mazur, Paraćinka, Sekretarka, Kadril, Pocerka, Mačvanka, Tramblan".18
1954  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — U poslato: Mart 27, 2011, 11:24:54 pm
**

URODILE ŽUTE KRUŠKE1
narodna / Mačva

Urodile žute kruške
ver meni, meni,
ver meni, tebi,
ver meni, janje,
tamo moje drago,
ne lomi sana,
ne gubi dana!
Ne da mene moja mila nana,
ne da mene za godinu dana!

Ko će kruške pobirati?
Ver meni, meni,
ver meni, tebi,
ver meni, janje,
tamo moje drago,
ne lomi sana,
ne gubi dana!
Ne da mene moja mila nana,
ne da mene za godinu dana!

Pobiraće ludo mlado,
ver meni, meni,
ver meni, tebi,
ver meni, janje,
tamo moje drago,
ne lomi sana,
ne gubi dana!
Ne da mene moja mila nana,
ne da mene za godinu dana!

1 Tekst preuzet iz pozorišnog komada Janka Veselinovića "Đido", slika iz seoskog života u pet činova s pevanjem

Ansambl narodnih pesama i igara Srbije "Kolo" — Urodile žute kruške

YouTube: Braća Bajić — Urodile žute kruške
YouTube: Ansambl "Šumadija" — Urodile žute kruške & NO R. Zdravkovića
1955  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — U poslato: Mart 27, 2011, 11:24:46 pm
*

U SELO KAVGA GOLEMA

U selo, u selo kavga, more, golema.
U selo, u selo kavga, more, golema.
Devet se, devet se brata, more, deliše.
Devet se, devet se brata, more, deliše.
  
Najmilog, najmilog brata, more, ženiše.
Najmilog, najmilog brata, more, ženiše.
Vikaše, vikaše sestru, more, na radost.
Vikaše, vikaše sestru, more, na radost.

Sestra gi, sestra gi aber, more, poruči:
"Ne mogu, ne mogu, braćo, more, da dođem.
Micko mi, Micko mi čedo, more, na ruke.
Golema, golema njiva, more, nežnjena."


U SELO SVADBA GOLEMA
 
U selo, u selo svadba, more, golema,
Devet se, devet se brata, more, ženiše
Za devet, za devet sestre, more, premile,
Za devet, za devet sestre, more, premile.
 
Kaniše, kaniše sestru, more, da dođe,
Kaniše, kaniše sestru, more, da dođe.
"Ne mogu, ne mogu, braća, more, da dođem.
Muž mi je, muž mi je, braća, more, argatin.
 
Muško mi, muško mi čedo, more, u ruke,
Golema, golema njiva, more, nežnjena.
Z'lva mi, z'lva mi aspida golema,
Svekrva, sekrva zmija, more, troglava..."

YouTube: Jordan Nikolić — U selo kavga golema
YouTube: Braća Teofilović — U selo kavga golema
YouTube: Stojadin Dine Paunović — U selo svadba mori golema
1956  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — U poslato: Mart 27, 2011, 11:24:38 pm
*

S A D R Ž A J  


U selo kavga golema / U selo svadba golema
Urodile žute kruške *
Urodile jagodale *
Ustaj Kato, ustaj zlato
Umri dušo *
Uzeh đugum i maštrafu *
Uzmi me Conke, uzmi me, dušo
Udade se, Jagodo
Uzmi Stanu *
Udaralo u tamburu đače *
Uz polje ide devojka
U Ilije *
U livadi pod jasenom *
1957  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — U poslato: Mart 27, 2011, 11:21:59 pm
*

U SOKAKU KOMŠIJA MI ZRELE ŠLJIVE BIRA
Petar Tanasijević

U sokaku komšija mi jutros šljive bira,
Pa mi nudi najzrelije i stalno me dira.
Šljive zrele bira, mene gleda stalno,
Čini mi se, slatko bi me poljubio, nano.

Prošle noći sanjala sam da sam šljive brala
I sa tobom, moj komšija, ljuto posvađala.
Ljut si na mene bio i prođe kraj mene
Što sam sama šljive brala, zrele i zelene.

Nikad ne bi, moj komšija, sama šljive brala,
Već sa tobom, moje zlato, jagnje umiljato.
Sve bih šljive dala, zrele i zelene
Samo da si, moj komšija, uvek pored mene.

YouTube: Lepa Lukić — U sokaku komšija mi zrele šljive bira Live
1958  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — U poslato: Mart 27, 2011, 11:21:51 pm
*

U SNOVIMA
stihovi: Aleksa Šantić

Još i sad, sveto, na duše oltaru,
K'o rajski cvijetak, kao zvijezda sjajna,
U ljupkom milju, nježnosti i čaru,
Još i sad blista tvoja slika bajna.

Osjećam miris tvoga mekog prama
I gledam oči koje život dijele,
Osjećam poljub pun nebeskog plama
I vrući stisak tvoje ruke bijele.

Kroz moju dušu tvoja rječca zvoni
K'o sveti zvuci nadzemnoga svijeta;
I kad sam srećan i kad bol me goni,
Svuda me bljesak tvoga lica sreta.

Na krilu snova, što ih ljubav kreće,
Ja dižem tebe nebesnome hramu,
Kao da ne znam da se vijenac sreće
Sa moga čela rasuo u tamu;

Kao da ne znam da ledenim mačem
Od tebe sudba rastavi me mlada,
Kao da ne znam da cvilim i plačem
Na mrtvom grobu porušenih nada.

20.08.1893.

Peva Dragan Stojnić u TV seriji "Moj brat Aleksa Šantić"

1959  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — U poslato: Mart 27, 2011, 11:21:27 pm
*

S A D R Ž A J


U snovima
Uzmi sve što ti život pruža
U sokaku komšija mi zrele šljive bira
U kafani ja usamljen
Usamljena žena
U lutanju mladost prođe
U ranama srce moje
Usamljena žena
Uspomeno, uspomeno
Uspomena još si samo
Ustaj sine, majka zove
U snu ljubim medna usta
u Šapcu kraj Save
U šabačkoj Mali
U Novom Sadu, ej
"U Kolu"


1960  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — F poslato: Mart 27, 2011, 10:52:29 pm
*

FIJAKERIST
muzika i aranžman: Sava Vukosavljev
tekst: Velja Subotić


Najdivnijem fijakeristi na svetu,
u Somboru,
pokojnom Jagri u pomen


Molim vas, nemojte,
nemojte, ne psujte.
Molim vas, nije fer.
Večeras nemojte,
o, samo večeras
ne psujte fijaker.

Pa i voz ponekad,
svaki voz ponekad
pokvari vozni red.
Što ne bi fijaker,
taj stari fijaker,
kog' vozi čica sed.

Haj đi, haj dji,
haj đi haj đi haj đe...

Danas je godina,
baš ove večeri,
u ovaj isti dan,
kasao, zastao,
s dušom se rastao
moj verni konj Riđan.

Kazuj, mušterijo,
kud si namerio?
U koji želiš kraj?
Novčanik u stranu,
za dušu Riđanu
večeras vozim fraj!

Zašto si, starino,
pod onim orahom
bacio zobi dlan?

Hej, tu je stanica,
poslednji put je tu
zastao moj Riđan.

YouTube: Dušan Jakšić — Fijakerist Live
1961  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — F poslato: Mart 27, 2011, 10:52:21 pm
*

S A D R Ž A J


Fijakerist




1962  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — F poslato: Mart 27, 2011, 10:52:04 pm
**

FESLIĐEN MI SE NJIHA1

Fesliđen mi se njiha,
Fesliđen mi se njiha.

Fesliđen mi se njiha —
sta mu je sto se njiha?
Draga mi se udaje,
na amanet mi ga predaje:
"U kitu mi ga svezite,
po bratu mi ga posaljite."

1 Zbirka knjižica / 1000 najlepših pesama i romansi / Skupio i priredio: Romčevic Goran / Beograd, 1997.
1963  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — F poslato: Mart 27, 2011, 10:47:45 pm
*

S A D R Ž A J


Fesliđen mi se njiha *
Fatiše kolo vranjske devojke
1964  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — DŽ poslato: Mart 27, 2011, 10:35:24 pm
**

DŽANUM, NASRED SELA1

Džanum, na sred selo šarena česma
tečeše, ago, tečaše, of!
Džanum, na taj česma dve do tri mome
seđaju, ago, seđaju.
Džanum, dajte meni ta mutna voda,
da pijem, ago, da prođem!
Džanum, za tebe ima ta bistra voda,
da piješ, ago, da spiješ. Of!

1 Stevan Stojanović Mokranjac / Etnomuzikoloski zapisi 10 / Priredio: Dragoslav Dević / Beograd, 1996.

YouTube: Danica Obrenić — Džanum, na sred sela
YouTube: Vasilija Radojčić — Džanum, na sred sela
YouTube: Slobodanka Danka Stojiljković — Džanum, na sred sela

Izvođači: Teodora Arsenović, Divna Đoković, Danica Obrenić, Vasilija Radojčić, Merima Njegomir, Dušica Bilkić, Zora Drempetić, Usnija Redžepova, Slobodanka Danka Stojiljković
1965  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — DŽ poslato: Mart 27, 2011, 10:34:54 pm
*

S A D R Ž A J


Džanum, nasred sela *
Džam Stojanke
1966  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — E poslato: Mart 27, 2011, 10:23:42 pm
**

EJ, DOŠLA DRINA1

Еj, došla Drina,
Eј, došla Drina, zlato moje,
                       (Drino vodo)
Od brega do brega.

Ej, nit' od kiše, aj, nit' od kiše,
Nit' od b'ijela sn'jega, zlato moje
                                 (Drino vodo)
Nit' od b'ijela sn'jega.

Ej, već od suza, aj, već od suza,
Lozničkijeh cura, zlato moje,
(Zvorničkijih)      (Drino vodo)
Lozničkijeh cura.
(Zvorničkijih)

1 Mile Bogdanović "Zavičaju, mili kraju", Beograd, 2004.

YouTube: Raša Pavlović — Ej, došla Drina
1967  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — E poslato: Mart 27, 2011, 10:23:34 pm
*

EMINA *
stihovi: Aleksa Šantić, 1903.

Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
S ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja, kakva je, pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa još kad se šeće i plećima kreće...
—in mi zapis više pomoć' neće!...

Ja joj nazvah selam. Al moga mi dina,
Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahvatila vode,
Pa po bašti đule zalivati ode;

S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
Rasplete joj one pletenice guste;
Zamirisa kosa, k'o zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi.

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
Al' meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alčak, što za njome crko'...

Vukašin Jevtić Vule — Emina
1968  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — E poslato: Mart 27, 2011, 10:22:40 pm
*

S A D R Ž A J


Emina *
Ej, ciganče, udesi te žice *
Ej, da mi je
Eh što ima jedna pesma
Ej, ko ti kupi...



1969  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — E poslato: Mart 27, 2011, 10:20:23 pm
*

EJ, U ČIJE SE ZDRAVLJE VINO PIJE

Ej, u čije se zdravlje vino pije,
u čije se zdravlje vino pije,
ej, sve mu zdravo i veselo bilo,
sve mu zdravo i veselo bilo!
 
Ej, rodilo mu grojze i pšenica,
Rodilo mu grojze i pšenica,
Ej, i u kuću sve muška dečica,
I u kuću sve muška dečica!
 
Ej, veseli se, kućni domaćine,
Veseli se, kućni domaćine,
Ej, veseli ti gosti oko sovre,
Veseli ti gosti oko sovre!  

YouTube: Jordan Nikolić — Ej, u čije se zdravlje vino pije
1970  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — E poslato: Mart 27, 2011, 10:19:22 pm
*

S A D R Ž A J


Ej, u čije se zdravlje vino pije
Ej, čija frula
Ej, što je lepo pod noć pogledati
Ej, u Prizrenu / Ej, u Prizrenu zelena jabuka
Ej, zdravče, venče, po goru zelenče
Ej, vi magle
Ej, rasti bolje, moj zeleni bore
Ej majka Maru
1971  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — H poslato: Mart 27, 2011, 10:08:42 pm
*

HEJ, DRUGOVI
B. Stepanović — R. Adamović ?

Prođe leto, prođe radost,
istina je preteška;
nadalo se srce ludo
da će ova jesen biti najlepša.

Ref:
Hej, drugovi, blago vama,
vi pijete kad vas boli;
recite mi šta da radim;
ja ne pijem, ali volim.

Kradem noću, kradem danju,
sa usana najslađi;
sunce hoće, draga neće
da se naša sreća nastavi.

Ogrej jače sunce slatko,
možda će se vratiti
hoću krčmu, neću pesmu
kada nemam ženu moje radosti.

YouTube: Predrag Gojković Cune — Hej, drugovi
1972  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — H poslato: Mart 27, 2011, 10:08:26 pm
**

HAJ!1

Gde je srpska Vojvodina?
U Mađarskoj il' Ugarskoj,
Ili u snu il' na javi,
U Banatu il' u Bačkoj,
Il' u Sremu, staroj slavi?
Nije sada tamo, nije,
Već u duši Srbadije!

Je li živa Vojvodina?
Živa nam je sahranjena —
Al' umreti donde neće
Dok sva krvca ne isteče
Iz junačka srca njena.
A to živo srce gdi je?
U srcima Srbadije!

Kad će sinut Vojvodina?
Kada pravde sunce sine
I ustanu deca njena
Čistom slogom umivena,
Pa zagrme od miline:
"Stan', Budime! Stani, majčin sine!
Evo glave, ne dam Vojvodine!"


GDE JE SRPSKA VOJVODINA2

Gde je srpska Vojvodina?
U Mađarskoj il' Ugarskoj?
Ili u snu il' na javi,
U Banatu ili u Bačkoj
Ili u Sremu, staroj slavi?
Nije tamo tamo, sada nije,
Već u duši Srbadije!

Je li živa Vojvodina?
Živa nam je sa'ranjena —
Al' umreti donde neće
Dok sva krvca ne isteče
Iz junačkog srca njena,
Ako živo srce bdije
U prsima Srbadije!

Kad će sinut' Vojvodina?
Kada pravde sunce sine
I ustanu deca njena
Istom slogom umivena
Pa zagrme od miline:
"Stan''! Budime, stan'!
Evo glave, ne damo Vojvodine"!


"Kad se, ... 15.XII 1860. godine ukinulo Srpsko Vojvodstvo, Kaćanski je pesmom "Haj" (Danica, 8, 20.III 1861. godine) ispratio dubok izraz narodnog nezadovoljstva. A muziku na te stihove komponovaće Aksentije Maksimović, učenik sedmog razreda Karlovačke gimnazije, koji će na nesreću, zbog te kompozicije biti izbačen iz škole!" Milivoje Nenin: "Odlomci o Kaćanskom", Polja, br. 427

1 Slobodan Rakitić "Antologija poezije srpskog romantizma" Beograd, 2011.
 2 Stihovi po pevanju Vlade Mikića i Radomira Perčevića


 YouTube: Vlada Mikić & Radomir Perčević — Gde je srpska Vojvodina
1973  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — H poslato: Mart 27, 2011, 10:07:03 pm
*

S A D R Ž A J


Haj! / Gde je srpska Vojvodina
Hej, drugovi
Harmoniko moja suzom nakvašena
Hoću mladost da proživim
Hvalila se lipa kod bagrema



1974  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — H poslato: Mart 27, 2011, 10:01:27 pm
*

S A D R Ž A J


Himna Kosovskih junaka / Himna Kosovu
Hvalila se lepe Mare majka
Hajde dragi zvezde da brojimo
Hoćemo li u Šabac na vašar *
Hajd na rogalj momče *
1975  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — Č poslato: Mart 27, 2011, 09:56:49 pm
*

ČAJ GORO, LANE MOJE
muzika: narodna
  
Čaj goro, lane moje,
pričuvaj mi ovce.
  
Da ja siđem, lane moje,
dole do devojke.
  
Da ja vidim, lane moje,
šta devojke rade.
  
One rade, lane moje,
bel bosiok sade.
  
Vetar piri, lane moje,
bosiok im širi.

YouTube: Vukašin Jevtić Vule — Čaj goro, lane moje
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »