Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
1876  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Srbija: život i muzika jednog vremena / Narodna muzika Podrinja poslato: April 10, 2011, 11:17:50 pm
*

NARODNA MUZIKA PODRINJA


Knjiga Narodna muzika Podrinja svojevrsna je muzicka monografija Podrinja, predeone celine sastavljene iz dva kraja, sa jedne i sa druge strane reke Drine (severoistocna Bosna i severozapadna Srbija).
 
Zasnovana je na istrazivanjima u sedamdesetak sela, naseljenih srpskim i muslimanskim stanovnistvom. Ono sto treba posebno istaci je da se verska razlicitost stanovnika Podrinja nije mnogo odrazila na njihovoj tradicionalnoj kulturi koja je, s obzirom na njihovo dinarsko poreklo (doseljenici iz Hercegovine i Crne Gore), u mnogo cemu jednaka, narocito ona u selima. Otuda se kao najcesci i zajednicki oblici narodnog pevanja javljaju oni dvoglasni, sa dominacijom sekundnog sazvuka, i drugim karakteristikama tipicnim za dinarski muzicki stil (potresanje glasom, podizanje intonacije u toku pevanja i dr.). Kod Srba sa desne strane Drine (severozapadna Srbija) javljaju se i oblici novijeg dvoglasnog pevanja (tzv. pevanja na bas), koje je u ove krajeve doslo tek posle drugog svetskog rata, a koje karakterise homofonija izrazena kroz pevanje u paralelnim tercama (sa cistom kvintom u kadenci), ali i prilicno "necista" intonacija koja svedoci o tome da se ovo pevanje nije najbolje "primilo" u Podrinju.

Na planu instrumentalne muzike Srbi su vise vezani za duvacke instrumente: frulu, dvojnice, a od kordofonih, za gusle, uz koje pevaju svoje epske pesme, dok se muslimani muzicki najcesce izrazavaju kroz sargiju (specifican tip tambure), odnosno ansambl sastavljen od sargije i jedne ili dve violine. Kod njih, kao veoma karakteristican, a nesumnjivo nastao kao posledica orijentalnog uticaja, javlja se ansambl sastavljen od dve male zurle — "svirale" i bubnja, kao tipican svadbarski orkestar. Medjutim, ono sto je zanimljivo je da je bez obzira na razlicitost instrumenata koje koriste, i kod Srba i kod muslimana zastupljen isti muzicki stil (zasnovan na sekundnom sazvuku). U Srpskom Podrinju zastupljeno je i muziciranje gudackih ansambala, sa ciganskim sviracima kao svojevrsnim profisionalcima, a ciju svirku je karakterisala specificna "evropska" koncepcija, sa instrumentima "podeljenim" na vodece (melodijske), pratece ("harmonske"), i basove. Takode vezana za grad, ali ne onaj evropski, vec orijentalni je praksa pevanja uz saz, orijentalnu tamburu, uz koju podrinski muslimani uglavnom izvode sevdalinku, baladu orijentalnog porekla, na nacin svojstven toj kulturi, sa razvijenom i bogato ornamentiranom melodikom i dinamikom velikog raspona.


Dr. Dimitrije O. Golemović
1877  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Srbi u regionu: život i muzika jednog vremena / Čuvar muzičke tradicije Istočne Hercegovine poslato: April 10, 2011, 11:16:12 pm
*

ČUVAR MUZIČKE TRADICIJE ISTOČNE HERCEGOVINE


Čak i kada se u Trebinju sva svjetla pogase, jedna lampa, na glavnoj ulici, u zgradi Radio Trebinja do duboko u noć ostaje da škilji. Pod škrtom svjetlošću stvara profesor, kompozitor i muzički urednik Radio Trebinja Bobo Vučur.

U njegovim melodijama uvijek se nađe nešto od bogate muzičke tradicije Istočne Hercegovine.

— U Hercegovini se prelamaju jaki muzički uticaji. Kada je o Trebinju riječ, drugačije se pjeva nego u nižim dijelovima regije, koja je naslonjena na Mediteran. Naša muzika iz viših dijelova Hercegovine "ganga" i "bećarac" svode se na dva-tri tona. Slično je i kod gusala, koje su, nažalost, zloupotrijebljen instrument — kaže Vučur.

Zloupotrebu objašnjava tako što kaže da se u posljednjih nekoliko godina sa guslama ide do granice neukusa.

— Blizina Crne Gore, Hrvatske i uticaj Hercegovine uslovili su da se u Istočnoj Hercegovini miješaju brojni stilovi. Mnogi su našu muziku uspješno istraživali. Doktor etnomuzikologije Cvjetko Rihtman i njegova kćerka Dunja, koji su bili profesori na Muzičkoj akademiji u Sarajevu, istraživali su hercegovačku muziku — kaže Vučur.

Neumorni stvaralac pokušava i da u oblasti etno-muzike napravi izvjesne standarde.

Pored rada sa etno-grupom iz Trebinja aktivan je i u snimanju materijala sa hercegnovskom muzičkom grupom klapom "Stari kapetan", u planu su i novi poslovi.

Trebinjcima je ostao u pamćenju solistički koncert Boba Vučura, na kojem je svirao vlastite melodije, u kojima se osjećao duh juga, nara, smokava, Trebišnjice i kamena.

I dok god škiljavo svijetlo u muzičkom kabinetu Bobe noćima gori i dok se čuju stare melodije, biće to znak i putokaz da u vremenu kada mnoge stvari gube svoju vrijednost, bojazni za staru, izvornu muziku ipak nema.

ZAPISI

— Nažalost ne postoje tonski zapisi starog originalnog muzičkog stvaralaštva. Stare generacije pamte, a nove ne zapisuju, i nažalost bojim se da jednog dana sve ne ostane lijepa prošlost. Gubimo polako selo, a sa selom i sve lijepe melodije — kaže Vučur.


Autor: Ratomir Mijanović
Datum: 01.03.2009
http://www.glassrpske.com/vijest/5/krozrs/18489/lat/Cuvar-muzicke-tradicije-Istocne-Hercegovine.html
1878  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzički folklor Srba u BiH / Hercegovina — O gangama poslato: April 10, 2011, 11:15:18 pm
*

ZVUČNI I NOTNI PRIMERI PESAMA SA REFRENOM:


Domaćine, nazdravlje ti bilo  
Mesto: Durmitor (Crnogorska Hercegovina)
Izvođači: Dva muškarca
Način: svadbarska

Ja se loli sakrila u doli
Izvođači: Raspjevani Nevesinjci
Način: ganga

Ja je pit'o, a i ona 'oće
Izvođači: Raspjevani Nevesinjci

Hercegovačka ganga


1879  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzički folklor Srba u BiH / Hercegovina — O gangama poslato: April 10, 2011, 11:14:54 pm
*

GANGE KOJE SE PJEVAJU U POPOVU POLJU

Oj djevojko moje janje malo,
ja nijesam tvoje janje malo
ja sam janje moje mile mame.
Fino ti je u našeme kraju
mjesec sija djevojke pjevaju.
Ja ću nosit nek se žene ljute
usku suknju i cipele žute.
Džaba mala svileni rukavi
kad ti nemaš pameti u glavi.
Volio bi poljubiti gada
nego curu koja se pomada
Mala moja ko li mi te ljubi
na tvom licu nisu moji zubi.
Ja draganu rekla da ga neću
dala otkaz ko u preduzeću.

Kad ja pođem iz mamina dvora
iz kamena suza poći mora.
Kada me je udavala majka,
plakalo je trideset momaka.
Neću momka koji ima ćaću
prvo jutro da ga pitam štaću.
U svekrve jezik od aršina
u nevjeste radi ko mašina.
Nije svaka svekrva jednaka
moja mi je ko rođena majka.
Svekrvice našla sam ti zgodu
da te turim s ćuprije u vodu.
Svekrvice ne čekaj me doma
eto mene ko nebeskog groma.
Svekrvice budi mi ko kćeri
ja ću tebi ko mojoj materi.
Svekrva mi odgojila lane
kad joj dođem da joj nazlo svane.
 
Svekrvice hvala ti ko ženi
kad si sina odgojila meni.
Svekar leži, a svekrva reži
ustaj dragi pa oboje veži.

Svekrva mi debela ko lađa
sram je bilo i još se porađa
Kad zapjevam tiho i polako
čuješ li me draganova majko.
Volim biti šarena ombrela
nego biti svačija neva
Nemoj mala kazivati ko je
bjelo lice poljubio tvoje.
Obrijaću brkove i bradu
cure mi se ujedat nedaju.
Sedam dana i sedam noćiju
Ljubim curu garavih očiju
Više mi je poljubaca dala
nego majci kad je bila mala.
Cure moje nemoj te me kleti
ne mogu vas već jednu uzeti.
Kaži mala trave ti zelene,
jesil koga voljela ko mene.
Mala moja šejtane i vraže
od tebe mi nema ništa draže.
Nemoj mala da te đavo nosa
po dernecim rasčupanih kosa
 
Koso moja borovino gusta
kome sam te odgojila pusta.
Koso moja kud si se povila
u koje si selo namislila
Šišaj brico moju kosu dugu
baraba će podgojiti drugu.

Da se nisam oženio lani
još bi bilo cura milovanih.
Ide Božić idu sveti dani
neće mala proći kao lani.
Kad se budu ženile barabe
 biće vina i rakije džabe.
Neću cure koja se modira
 ona svome ćaći komandira
Neću ženit iz Popova cure
ko će vragu nadavati pure.
Ne ženi me ćaćino imanje
nego moja šala i pjevanje.
Ništa ljepše ni milije nema
kad se momak po djevojku sprema.
Odkad dragi u rezervu ode
niti jedem niti pijem vode.
Vidjećemo oko male Gospe
koji momci dolaze iz vojske.
Ja kroz selo pucam iz livora
svaka cura otvoriti mora.
Moj pištolju pokojnoga dede
ti probijaš tri četiri grede.
Moj pištolju džepa mi ne steži
jer u tebi devet braće leži.
Pucaj pali moj livore mali
dok te nisu odneli žandari.
Kosa moja kosila bi sama
kad bi mala na kosištu stala.
Moj dragane oćemo l ko dosad
čuvat ovce i pomalo ćosat.
Moje ovce mirujte u toru
eto vama ovna na motoru.
Kad se moja usta raskorače
sama pita iz tepsije skače.
Volela me ne voljela mala
tvoja me je ruka milovala.
Ljubi dragi ne žali me mladu
ni moji me ne žale na radu.
Ljubi dragi a nemoj ujedat
doće majka modrice pregledat.
Poljubi me i zagrli, diko,
ja ću tebe kad ne vidi niko.
Mene moji đeveri paze
da me drugi momci ne obilaze.
Oj Trebinje moja rano ljuta
u tebi je raspored regruta.
Šta je moja dočekala kosa
pa je vjetar po Trebinju nosa.
Ti ćeš mala postati ko baba
dok ti vojsku osluži baraba.
Uzeli me tri godine dana
jedinica motorizovana.
Dođi dragi iz rezerve kući
ja ostari tebe čekajući.
Druže Tito što je vojske tvoje
najdraže mi milo janje moje.
Teče voda potokom i jazom
ženiću se samo sa mirazom.
Volim dragu voli ona mene
uzeću je trave mi zelene.
Kad barabe selom zapjevaju
prozori se sami otvaraju.
Moj kolega demokratija je
ljubi curu nepitaj čija je.
 
Zapjevajmo jedan da drugoga
ne daj bože jedan bez drugoga.
Zapjevajmo iz Ravnoga momci
neka pukne srce u djevojci.

Neću momka niti je za mene
koji nije prirode poštene.
Prevari se kad sam bila mala
crne oči za zelene dala
Seljanka sam seljanka me goji
nikakve se građanke ne bojim.
Srce moje boluje i ječi
sve zbog dragog i njegovih riječi.
Šta je mome srcu veselome
što ne pjeva sada ko nekada
Da se oči kupuju za pare
ja bi sebi kupila garave.
Oči moje ko trnova boba
jadan lolo za njima do groba.
Bol bolujem niko ne zna ošta
samo pismo koje nosi pošta.
Ja bolujem nikom ne kazujem
umrijeću nikom kazat neću.
 
Štuca mi se, spominje me neko
činimi se da nije daleko.
I sinoć sam sijelila do zore
s jednim gadom nema moga lole.
Imam lolu nije mi po volji
s njim ću hodat doklen dođe bolji.
Kad kroz selo zapjevaju lole
digla bi se da bolujem bole.
Mjesečino nemoj kazat danu
šta sam noćas slagala jaranu.
Zapjevaj mi u zoru dragane
da ja vidim s koje ideš strane.
Imam janje od mene je manje
imam veće srce mi ga neće.
Koliko sam imala momaka
šta izabra žalosna mi majka.
Crna kosa i oči zelene
to je majko rođeno za mene.
Oči crne izišle iz mode
a zelene sve za sobom vode.
Moj se dragi na me naljutio
što mi drugi prozor otvorio.
Punica je dočekala zeta
ispekla mu jezik od pileta.
Oči moje električna struja
čim je vidim uješće je guja.

Meni moja govorila mama
da ne vodim ljubav s komšijama
a ja njojzi odgovori na to
đe izađem s komšijom se nađem.
Od pjevanja nema ništa draže
pjesma tužno srce raspoloži.
Ja ću pjevat svakoje minute
što su bolje one koje šute.
Bela bluza i crveni konci
što će meni iz daleka momci.
Moj dragane kose smeđe
moramo se vidjet neđe.
Il u gradu il na selu
ili neđe na sijelu.

U garave oči na vrh glave
kad namigne od zemlje me digne.
Vidi dragog vidi moga jade
niskim mi se sastati ne dade.
Jeste li se umorile žene
pijuć kafu i kudeći mene.
Gori lampa i u lampi slanka
nikad nije svekrva ko majka
Kako stoji mojoj majci
mini suknja i opanci.
Kad se udam i nestane mene
o kome će govoriti žene.  .
Čuvam ovce a majka goveda
ona nam se sastajati neda.
Čuvam ovce i sjedim u hladu
i mislim se kome da me dadu.
Ovce moje čuvaj te se same
ja vas dama ne čuvala sama.
Čuvam ovce i čarape šaram
sa svojim se stadom razgovaram
Stado moje samo ćeš ostati
moji su me rješili udati.
Evo lole i evo kaputa
digo kredit, moja rano ljuta.
 
OdTrebinja pa do Huma
Trebinjska se zove šuma
a od Huma pa na dolje
Popovo se zove polje.
Sinoć dvoje na kapiju stoje
nit se boje nit se bogu mole.
Varam momke trebinjskoga sreza
ali zato ne plaćam poreza.
Varam momke to mi je u krvi
moj dragane nisi mi ti prvi.
Misliš dragi da za tobom venem
kad te vidim onda te spomenem.
Nemoj dragi trave ti zelene
da te majka kune radi mene.
Oko moje pravi pogled baca
od Popova pa do Vinkovaca.
Kad zapjevam čuje se do mora
grlo moje ko u gramofona.
Kad zapjevam ja i moj kolega
digla bi se i koja je legla.
Oj djevojko moja Zore
došao bi ti da se more.
Ja i dragi jedne vjere nismo
mi kujemo bratstvo i jedinstvo.
Lako ti je poznati Bobanca
ide kasom branzar mu za pasom.
Oj kakve su ove Grnke (iz Grmljana)
mogle bi ići na trke.
Ovako su naši stari
skupa pili i pjevali.
Misliš majko rodila s junaka
rodila si bure za vinjaka.
Ja u vojsku moja mala cvili
zabavi je moj kolega mili.
Hvatajte se djevojke do mene
dok se nisu pohvatale žene.
Moj dragane koliko nam vrjedi
kad se naši susretnu pogledi.
Na mene su pucali bacači
iz tepsije pita i kolači.
Reci mala hoćeš ili nećeš
da baraba nedolazi džaba
Trebinjska mi omiljela šuma
naročito Dedići kod Huma.
Oj ljubavi bog te kleo
ko te prvi započeo.

Svekrva me vidjela na vodi
rekla sinu kući je nevodi.
U Mostaru kraj Staroga mosta
tu sam para ostavio dosta
Rastavi nas dragi dalečina
tebe more a mene planina
Garo moja jel te majka tukla
što si joj se u zoru dovukla.
Sve su cure u nedelju lijepe
sve u zdravlje Gruške apoteke.
Ozeleni goro grabovino
moje male ljetna ladovino.
Sve mi cure rodice i prije
a moja se ni rodila nije.
Ja gqrava garave mi oči
garav lolo reko mi je doći.
Došo lolo pod prozor pa plače
dala bi ga za naviljak drače.
Oj suboto moja vedra noći
kad si vedra spavat mi se ne da.
Kućo moja kraj Popova polja
kad će nama doć vremena bolja.
Izgorjela tvornica karmina
teško curi koja nije fina
Ja u gradu kupujem pomadu
lola stoji dvodinarke broji.
Ne meću se dukati na cvjeće
već na cure koje niko neće.
Ova moja suknja od najlona
koštala je pola milijona
 
Kad pogledam niz Dubrave ravne
Gabela se nevidi od tame.
Nemoj mala kazivati rodu
da barabe poljube pa odu.
Garavuša ujela bećara
baš u usta gdje stoji cigara
Ja kroz selo, selo name viče
što ja ljubim mamimo jedinče.
Ja sam malu ljubio na vodi
pa mi neće pšenica da rodi.
Kaži pravo šikaro zelena
je li moja mala poljubljena
Ide Božić idu curske brige
koja li će u matične knjige.
Ide Božić i udaja moja
eto majko nisam više tvoja.
Imam brata neće da se ženi
nit se dade udavati meni.
Mala moja, đavole garavi
ja zbog tebe škole zaboravi.
Oj Popovo na dva na tri reda
izdaleka ko varoš izgleda
Oj Popovo polje ravno
ne gledam te ja odavno
tri godine ima ravno.
Oj Popovo polje dično
bez tebe mi neobično.
Oj Popovo mi te ostavljamo
al te nikad ne zaboravljamo.
Oj Popovo na okuke
gojiš cure ko jabuke
gojiš bjele i rumene
biće jedna i za mene.
Oj Popovo polje malo
dabogda se džumbosalo
jer u tebi nema momka
zavladala sve djevojka.
Ova sela ispod Bjelasnice
tu ne rađa majka izdajice.
Bože kišu popovskome žitu,
bože slanu rasanjskom duvanu.
Mala moja svi te jadi znali
svak te kudi niko te ne hvali.
Jaranice udaćeš se i ti
sad će momak, na tačkice biti.

Milan D. Kunić, Vrijeme trajanja i korijeni opstajanja, Beograd 1993.
1880  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzički folklor Srba u BiH / Hercegovina — O gangama poslato: April 10, 2011, 11:14:21 pm
*

O GANGAMA

fragment iz knjige "Hercegovina pjesmom umivena", Beograd 2004.

Ganga je napjev, jedan od načina na koji se u Hercegovini pjevaju izvorne narodne pjesme, to je vrsta melodije kod koje jedan od pjevača vodi, a svi ostali snažnim glasovima podržavaju pjesmu. Sve izvorne pjesme sa područja Hercegovine i šire svrstavaju se pod pojam gange, iako se na drugi način pjevaju... Tako se pod tim pojmom više ne podrazumijeva samo vrsta melodije i način pjevanja, nego uopšte sve hercegovačke izvorne pjesme.

Ganga nema nikakvih lokalnih granica i ne pjeva se samo u Hercegovini, već i u Crnoj Gori i širom Vojvodine (Banat, Bačka i Srem), samo pod drugim nazivom Bećarac i ne ograničava se samo na mali broj tema i ne pjeva se samo ijekavskim, već i ekavskim i ikavskim narječjem. Sve je smiješano, što se i u knjizi može naći, a zašto i ne, kad se ljepše i bolje rimuju i pjevaju, a tako ustvari mi i zborimo. Pa kažu: "kad se ekavac naljuti, progovori ijekavski". Vjerovatno sočnije mu je opsovati.

Tačnije, otkako su teme postale zajedničke, ganga će možda samo povremeno spomenuti mjesto u kome je nastala. Ili, samo trenutak kasnije ona će postati univerzalna, biće zajednički komentator svih briga, zgoda i nezgoda kojih je prepuno na sve strane. Ganga pjeva i ide po redu i uvjerava nas da su novi običaji, novi način življenja i sve novo što je tako iznenada stiglo u selo, pa i u grad, dovoljan povod da sve uzavri, da kipti, da bude u naponu, a gangi upravo takva atmosfera i odgovara. Ona je uvijek rezultat jedne novostvorene situacije, ona je uvijek najbolji znak jedne nove i neobične atmosfere, napona i napora koji traže oduška u pjesmi. Zato ona, možda ponekad i vevješto, ali uvijek veoma iskreno pokušava da pjeva o seoskim mladićima...

I tako sve redom komentariše i pjeva od zadruge do trudodana, od brazde do gazde, od Mijata do "fiata", odnosno i želju za automobilima onih koji su skućili kuću, pa su riješili da pokažu cijelom svijetu kako mogu još bolje živjeti... Ona je ozbiljna kada se ide u borbu, ona je šeret kad se samo krišom spominje ljubav, ona je oštra i nemilosrdna kad se treba narugati nepijatelju-dušmaninu. Otuda, ta ganga ponekad liči na ratni izvještaj u pjesmi spjevan a nekad se u njoj prepozna dobroćudni i veseli Hercegovac, koji je došao do puške, nakrivio zavratu-šajkacu i krenuo u borbu spreman da pobijedi...

Godine su prolazile. Neprimjetno, ali sigurno, vrijeme je činilo svoje. Ako se ganga u prvim poslijeratnim godinama potrudila kako su devojke skinule uniformu i obukle cicane haljine, sad joj nije moglo promaći kako se umjesto cica pojavio najlon. I pojavilo se mnogo toga. Nije više ni ganga mogla pjevati o tome kako se ore volovima, jer su traktori odavno uzorali prve brazde, a selo je lagano, ali sigurno ulazilo u nove navike, prihvatalo ih, bivalo sve bliže gradu, sve više trošilo struju da bi dočekalo i vrijeme anti-bebi pilula i čovjekovog leta na Mjesec.

Pred nama su hiljade gangi koje su upravo pedantnošcu najsavršenijeg hroničara ulazile u svaku poru svakodnevnice bilježeci u njoj, duhovito, nenametljivo, manje ili više vješto, sve ono što je činilo dati trenutak. Razlika između sela i grada postajala je sve manja. Više nije potrebno danima putovati do varoši, kad je varoš ušla u svaku seosku kuću sa prvom televizijskom emisijom. Moda nije više privilegija grada i ne moraju proći godine da bi ta varoška moda bila prihvaćena u selu... A ganga sve to vidi i bilježi. Ona nikad nije zakasnila. I možda ćemo jednoga dana, išcitavajući te gange, zadržati onaj dobrodušni podsmijeh nad vremenom koje je proteklo, kao — što to činimo danas kad čitamo gange nastale prije sto pedeset godina i više...

Ganga, zapravo i nije ništa već ona zfva ispod koje je u davna vremena onaj berber morao, bar zemljici crnoj šapnuti kako car Trojan ima kozje uši, pa živa prosvirala i cijelom svijetu rekla tajnu. Tako i selo samo šapne gangi, istina u povjerenju, a ona ne može da oćuti, pa odmah iznese priču na vidjelo. Zato se u gangi pjeva o svemu i svačemu.

Ne može se ganga razumjeti istinski, ako nemaš na umu da je to šala, da je to jedina i prava prilika da se momački i devojački bijes, prkos, inat, slatka podvala, praštanje, kajanje, nadmudrivanje, pa i snaga i ljepota iskažu. Sve ovo zajedno daje sliku jednog oštroumnog svijeta i bogatstvo njegovog izraza, odnosno čežnju za nečim što treba da se čeka...

Ganga, to ti je kao onaj ventil na vršaćoj mašini, znaš onaj što se okreće, pa kad se u mašini napuni pare a ona krene, podigne ventil pa mašina zazviždi. E, vidiš, taj zvižduk, to je ganga za mladog čovjeka. Pa zar bi mu onda smio taj ventil uzeti za zlo? Ne bi smio!...

Eto, to je ganga koja srce i dušu devojačku i momačku napaja u kojoj se rađa ljubav na prvi pogled: "Očeš li me, oću te." Nema više sjela kao što je nekad bilo, gdje su se mladi okupljali oko ognjišta, u nekoj toploj sobi, uz petrolejku ili fenjer, u kojoj su igrali i pjevali, a guslar zatezao strune i tamjanom ih osvježavao, da bi gromkim glasom zapjevao... Vremena su se izmijenila, a starih običaja je sve manje. To je neminovno. Međutim, upravo zbog toga što je svih tih običaja sve manje i manje, vrijedno je i korisno učiniti ponekad da se zabilježi i sačuva ono što još uvijek nije nestalo...


Pišu: Milojka i Tomislav Tabaković
1881  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Srbi u regionu: život i muzika jednog vremena / Dani kulture Srba, Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema poslato: April 10, 2011, 10:31:54 pm
*

IX DANI KULTURE SRBA ISTOČNE SLAVONIJE, BARANJE I ZAPADNOG SRIJEMA

Ova manifestacija smatra se godišnjom smotrom amaterskog stvaralaštva na području likovnog, dramskog, literarnog i folklornog amaterizma





IX Dani kulture Srba, Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema nastavljaju tradiciju prethodnih manifestacija. Ova manifestacija smatra se godišnjom smotrom amaterskog stvaralaštva na području likovnog, dramskog, literarnog i folklornog amaterizma. Programi manifestacije imaju međužupanijski karakter i održavaju se na području županija Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske. Dani kulture Srba… imaju za cilj okupljanje što većeg broja kako izvođača tako i posjetilaca, a osnovno je da se održi njegovanje i tradicija Srpskog naroda na prostorima Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema. U programu IX Dana kulture Srba… svoje učešće uzet će oko 800 izvođača programa. Domaćini ovogodišnjih programa su: Vukovar, Osijek, Borovo, Beli Manastir, Negoslavci i Darda, a svoje učešće u programu u skladu sa svojim trenutnim mogućnostima uzet će svih 16 pododbora, koji rade na području Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema.

1. Svečano otvaranje manifestacije — Susret folklornih ansambala
Program Svečanog otvaranja manifestacije i Susret folklornih ansambala održat će se u Vukovaru, a domaćin programa je pododbor Vukovar. Otvaranje manifestacije je 21. maja u 17 sati. Ovaj program je najmasovniji po broju učesnika i planiramo da će u programu uzeti učešće oko 250—300 izvođača. Program nije takmičarskog karaktera i ima za cilj da popularizira folklorno stvaralaštvo.

2. Smotra literarnog stvaralaštva i Susret pjesnika
Domaćin Smotre literarnog stvaralaštva je pododbor Borovo, a Susreta pjesnika pododbor Osijek. Smotra literarnog stvaralaštva održat će se 25. maja u prostorima pododbora Borovo u 10 sati. U Osijeku Susret pjesnika je 24. maja u prostorima pododbora, u ulici Matije Gupca 32, u 18 sati. Smotra literarnog stvaralaštva odvija se u dvije kategorije: srednja i starija. U programu smotre literarnog stvaralaštva očekujemo nastup oko 30 učesnika, a na susretu pjesnika učešće 10—15 pjesnika. Smotra literarnog stvaralaštva ima takmičarski karakter i njen rad prati ocjenjivački žiri. Učesnici programa Susret pjesnika su pjesnici koji žive i rade na području Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srijema. Oni će u toku programa govoriti svoje najnovije pjesme.

3. Dramske večeri
Nakon kraćeg prekida ponovno se u program Dana kulture Srba… vraća i program dramskog stvaralaštva. Ovog puta je to organizacija jedne dramske večeri na kojoj će se sa svojom predstavom u Belom Manastiru pojaviti dramska grupa iz Pačetina. Predstava će se održati 25. maja u kino dvorani u 20 sati. Nakon izvedene predstave obavit će se razgovor između posjetilaca i izvođača programa. Ponovno uvođenje dramskog stvaralaštva u sadržaj Dana kulture… želi se povećati interes kod naših pododbora da u svoj program rada uvrste i  program dramskog stvaralaštva.

4. Smotra recitatora
Program Smotre recitatora održava se u Negoslavcima, a domaćin programa je pododbor Negoslavci. Program će biti 27. maja u 10 sati u prostorima Osnovne škole. Smotra recitatora organizira se u dvije kategorije: za srednji i stariji uzrast. U srednjoj kategoriji nastupaju učenici osnovnih škola od 5-8 razreda, a u starijoj kategoriji učenici srednjih škola, studenti i predstavnici KUD-a. Program smotre ima takmičarski karakter i njen rad prati ocjenjivački žiri. U programu Smotre nastupit će oko 50 učesnika.

5. Susret dječjih folklornih grupa i Svečano zatvaranje
Susret dječjih folklornih grupa održat će se po tradiciji u Dardi, a domaćin programa je pododbor Darda. Program će se održati 28. maja u 16 sati u prostorima Doma kulture. U programu će učestvovati oko 150 izvođača, odnosno 10-12 folklornih grupa. Svaka grupa nastupit će sa jednom igrom, a prije samog nastupa organizovat će se svečani defile ulicama Darde. Program ima manifestacioni karakter i cilj da popularizira folklor kod djece. Kao pred program manifestacije u Vukovaru će se održati Likovna izložba radova nastalih na III Likovnoj koloniji koja je održana 2005. godine. Izložbu sačinjava 20 radova rađenih u tehnici ulje na platnu i pastel, a održat će se i saziv IV Likovne kolonije koja će okupiti 10—15 slikara koji žive na području Slavonije i Baranje.

Sa Susretom dječjih folklornih grupa svečano će se zatvoriti manifestacija IX Dani kulture Srba, Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema.


skd prosvjeta
1882  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica I — Ž poslato: April 07, 2011, 02:16:20 pm
**

ŽELEO BIH DA TE SRETNEM
Č. Đoković — Č. Đoković — ar. D. Aleksandrić

Želeo bih da te sretnem
da te pitam kako ti je,
da l' si sada s drugim srećna
ili oko suzu lije.

Želeo bih da te vidim
nasmejanu kao prije
da ugledam plavo oko
pa i ako moje nije.

Želela si ti da odeš
želja ti se ispunila.
Ako sada srećna nisi
ti si tome svemu kriva.

Ja ne krijem da te volim
pa i ako moja nisi.
Sebe sam ti poklanjao
al' drugoga našla ti si.

2 CD-a / Miroslav Radovnaović / Da se ne zaboravi  / DISKOS CD 2172 / 2009

YouTube: Miroslav Radovanović — Želeo bih da te sretnem
1883  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica I — Ž poslato: April 07, 2011, 02:16:11 pm
*

ŽIVIM OD USPOMENA
Slobodan Spasojević

Zbog čega sada odlaziš mila,
Što gasiš srcu najlepše sne?
Zašto mi oči suzama mutiš,
Zbog čega želiš srušiti sve?

Što drugom pruži ljubav svoju,
Što srcu mome zadade bol?
Zar i ja nemam prava na sreću,
Zar više neću da budem tvoj?

Proćiće mnogo godina pusti
I tvoja sreća nestaće znam.
A ja ću sebe uvek da pitam
Patnjama mojim gde li je kraj?

Singl "Lepa Jana" / RTB PGP EP 12382 11.03.1969.
1884  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica I — Ž poslato: April 07, 2011, 02:16:03 pm
*

ŽUBOR VODA ŽUBORILA
stihovi: Ivan Glišić

Žubor voda žuborila
džanum bre, džanum bre
žuborom je nadvisila
of lele, of lele.
Dertli pesmu dva slavuja,
dva slavuja, dva bulbula,
dva bulbula, dva zumbula.

Stani vodo ne žubori,
džanum bre, džanum bre,
pusti pesmu nek se ori,
of lele, of lele.
Bez nje nema mladovanja,
mladovanja, milovanja,
milovanja, radovanja.

Žuti mesec zahodio,
džanum bre, džanum bre,
sa sobom odvodio,
of lele, of lele,
mladog momka tankoviju,
tankoviju, ubaviju,
ubavliju, šećerliju.

Stan meseče, ne zahodi,
džanum bre, džanum bre,
mladog momka ne odvodi,
of lele, of lele,
Bez njeg nema mladovanja,
mladovanja, milovanja,
milovanja, radovanja,
džanum bre, of lele...

Pesma se redovno navodi kao narodna. Jedan od primera je i knjižica pod nazivom "Starosrpske pesme Kosova i Metohije" (Uredjivački odbor: Blagoje Košanin, Ratko Popović, Slavko Stefanović / izdavač: Kulturno prosvetna zajednica K i M
Pesmu je najpre snimila Mira Vasiljević sa grupom "Đerdan", a kasnije Dragica Radosavljević Cakana.


YouTube: Jelena Tomašević — Žubor voda žuborila
1885  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica I — Ž poslato: April 07, 2011, 02:15:55 pm
*

S A D R Ž A J


Žubor voda žuborila
Želeo bih da te sretnem *
Živim od uspomena
Život je reka
Život piše romane
Život piše uspomene
Žal iz mladosti
Žal


1886  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — Ž poslato: April 07, 2011, 02:14:40 pm
*

ŽAL ZA MLADOS'
narodna / Vranje

Da znaeš, mori mome, da znaeš
kol'ka je, žalba za mladost...

Na porta bi me, mome, čekala,
s konja bi me, mome, skidnala.

Na čardak bi me, mome, vodila,
u lice bi me, mome, ljubila.

YouTube: Divna Đoković — Žal za mlados' & Otvori mi, belo Lenče
1887  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — Ž poslato: April 07, 2011, 02:12:42 pm
*

S A D R Ž A J


Žal za mlados' & Otvori mi, belo Lenče
Žalim te, momče, što ljubiš mene
Žali Zare
1888  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — C poslato: April 07, 2011, 01:57:05 pm
*

CETINJKA I MALI RADOICA1

Vino pije Cetinjana
kraj Cetinje pije vode ladne,
vino sluzi Cetinjka đevojka;
kako kome casu dodavase,
on s' ne masa za 'nu casu vina,
vec se masa ruke i njedara.
Al' govori Cetinjka đevojka:
"Oj Boga mi, tridest Cetinjana!
Ako mogu svima biti sluga,
ja ne mogu svima biti ljuba,
vec cu biti onoga junaka,
koj' naplovi na vodu Cetinju
pod junackom ruom i oruzjem
i pod onom divan-kabanicom,
te preplovi tu vodu Cetinju,
preplovi je od brda do brda;
onoga cu biti vjerna ljuba."
Svi junaci nikom ponikose
i ocima k zemlji pogledase,
ne ponice mali Radoica,
vec on skoci na noge lagane,
pa pripasa svijetlooruzje
i obuce ruo svekoliko,
bas i onu divan-kabanicu,
pa naplovi na vodu Cetinju;
pravo jeste junak preplovio,
preplovio od brda do brda;
kad s' odonud natrag povartio,
on potonu malo u Cetinju;
On ne tone, sto je posustao,
vece tone, te on kusa ljubu,
oce li mu ljuba vjerna biti;
kad to vidje Cetinjka đevojka,
ona gazi u vodu Cetinju.
Kad to vidje mali Radoica,
on se manu vodi na obalu
i isplovi iz vode Cetinje,
pa uzima Cetinjku đevojku,
uzima je za bijelu ruku,
odvede je svom bijelu dvoru.


ĐEVOJKA MOMCIMA VINO SLUŽI2

Lepo ti je pod noc pogledati
tamo dole kraj tija Dunava
gdi s' junaci sator razapeli,
i pod njime piju rujno vino,
njima sluzi lijepa devojka:
kako kome casu dodavase,
svaki joj se u nedra masase;
al govori lijepa devojka:
"O junaci i gospodicici!
Ako svima mogu biti sluga,
ja ne mogu svima biti ljuba;
nego jednom, kog mi srce ljubi."


VINO SLUŽI RUŽICA DEVOJKA3

Vino sluzi Ruzica devojka,
Vino sluzi Ruzica devojka.
Damaj, jelo, dum, dum, dumo
dumaj duso, duso, laj!


Vino sluzi Ruzica devojka,
vino sluzi dvanest kapetana,
govore joj dvanest kapetana:
— Oj, Boga ti, Ruzice devojko,
moz' li nama svima sluga biti?
progovara Ruzica devojka:
— Oj Boga mi, dvanest kapetana,
ja ne mogu svima sluga biti,
samo mogu jednom ljuba biti!


VINO PIJU NANE4

Vino piju nane, age Sarajlije
Na Ilidzi nane, pokraj Sarajeva.
Sluzila ih nane, Sarajka djevojka
kako kome nane, case dodavase
Svaki joj se nane, kaput dopadase.
Progovara nane, Sarajka djevojka:
"Ako moram nane, tudja sluga biti
ja ne moram nane, svakom ljubav biti."

1 i 2 Narodne srpske pjesme. Vuk Stef Karadžić | Knjiga 1: u kojoj su različne ženske pjesme u Lipisci u štampariji Brejtkopfa i Ertla, 1824.
Cetinjka i mali Radoica str. 288, 289 i 290.
Đevojka momcima vino služi str. 138. pod brojem 205.

3 Etnomuzikoloski zapisi | Stevan Stojanović Mokranjac | Priredio: Dragoslav Dević, Beograd, 1996. | Vino sluzi Ružica devojka | A/SANU, III, 11
4 Verzija koja se danas najčešće peva

YouTube: Mijat Mijatović — Vino piju, nane
YouTube: Anđelija Milić — Vino piju, nane
YouTube: Dušica Bilkić — Vino, piju nane
1889  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — C poslato: April 07, 2011, 01:54:01 pm
*

COJLE, MANOJLE

Cojle, Manojle, digi digi dig radojl'
Cojle, Manojle, digi digi dig radojl'
Nema mi ga Cole da dođe
Kraj mene mlade da sedne.
Nema mi ga Cole da dođe
Kraj mene mlade da sedne.

Cojle, Manojle, digi digi dig radojl'
Cojle, Manojle, digi digi dig radojl'
Dođi mi, dođi, dragane,
Čekaću te dok zora ne svane.
Dođi mi, dođi, dragane.
Čekaću te dok zora ne svane.

Cojle, Manojle, digi digi dig radojl'
Cojle, Manojle, digi digi dig radojl'
Dođi mi, dođi, dragane,
Čekaću te dok zora ne svane.
A što mi ga nema, pa nema
A meni se jadnoj zadrema.

Jedna od verzija pesme Cojle, Manojle, nekada najpopularnije pesme starog Beograda.

YouTube: Sofka Nikolić — Cojle, Manojle
1890  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — C poslato: April 07, 2011, 01:51:49 pm
*

CVETALA MI RUŽA [NA PENDŽERU]

Cvetala mi ruža na pendžeru,
Čekala me draga na večeru.
Pričekaj me draga i ja ću ti doć',
kada sunce zađe i kad padne noć.

A kad noćca mine i zablista zrak,
I kad zemlju bude napustio mrak,
Onda ću ti draga, svome domu poć',
Pošto jednu divno provedemo noć.


"Ovu pesmu je uspešno pevao Mijat Mijatović, beogradski advokat, koji je početkom prošlog veka bio veoma popularan kao izvođač narodnih pesama. Jedan je prvih solista koji je u Parizu snimio naše narodne pesme na gramofonske ploče.
Pored ove, njegove omiljene pesme su bile: 'Razbole se belo Done', 'Poslala me stara majka' i druge. Njegove pesme je obradio kompozitor Stanislav Binički pod nazivom 'Mijatovke'."


YouTube: Živka Đurić — Cvetala mi ruža na pendžeru
YouTube: Nada Mamula — Cvetala mi ruža na pendžeru
1891  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — C poslato: April 07, 2011, 01:49:42 pm
**

CVETO, MORI, CVETO, CVETO, KALUŠO1
Gradska, kolo

Cveto, mori, Cveto, Cveto kalušo,
Cveto mori, Cveto, Cveto, kalušo,
Cveto kalušo.


Cveto, mori, Cveto, Cveto kalušo,
Koj mi te, Cveto, sinoćke grabnu?
— Grabnu me mene đermanski poljak,
Pa me mene nosi ju Novo selo.

Ju Novo selo voda diboka,
Voda diboka, trava zelena,
Aga* mi pije ljutu rakiju,
Aga mi pije, Cveta se vije.

* Mesto "Aga" može doći kakvo ime. (S. S. M.)

1 Stevan Stojanović Mokranjac | Etnomuzikolođki zapisi | Priredio Dragoslav Dević | Beograd, 1996.
1892  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — C poslato: April 07, 2011, 01:45:14 pm
*

CVETO, MORI CVETO1

Cveto, mori, Cveto, Cveto dušmančice, Cveto, mađišice,
Od Boga da nađeš ti,
Mađija si mi napravila, doma da ne dođem ja.

Leba imam — ne ga jedem, vino imam — ne ga pijem, pare imam — ne gi arčim,
Sve na tebe, Cveto, mislim ja,
Mađija si mi napravila, doma da ne dođem ja

1 CD Teofilovići — Sabazorski vetrovi | Snimano 14. maja, 2001. godine, Banski Dvor — Banja Luka

YouTube: Dušan Kostić — Cveto, mori, Cveto
1893  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — C poslato: April 07, 2011, 01:42:07 pm
*

CRNO GROZJE1

Crno grojze, drenovica, Tale, le, zumbule
Crno grojze ukradeno, Tale, le zumbule,
I na tebe doneseno, Tale , le, zumbule.

Žuto cveće posadeno, Tale, le, zumbule,
I na tebe doneseno, Tale, le, zumbule.

1 CD Teofilovići — Sabazorski vetrovi | Snimano 14. maja, 2001. godine, Banski Dvor — Banja Luka

YouTube: Crno grojze
1894  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — C poslato: April 07, 2011, 01:36:47 pm
*

CRNI GORO
narodna / Stara Srbija

Crni goro, crni sestro,
nije da crnime:
ti, za tvoja lista, sestro,
ja za moja mlados'!

Tvoja lista, goro, sestro,
nazad kje se vrakja,
moja mlados', goro sestro,
nikad ni do veka!


RUKOVEDANJE / JEDANAESTA RUKOVET 1905. (Pesme iz Stare Srbije)

Upozirili smo vec nekoliko puta na onaj izbor sto ga je nas kompozitor umeo da ucini kad je u probiranju prostonarodne lirike pronalazio izvanredne tipove u kojima je, na sasvim izvanredan nacin nacin, izrazena dubina osecanja rezignacije i teskih psihickih raspolozenja. Jedno takvo Agadjo je element koji sledi. Pred nama ce da se prostre prostor guste sume i neprohodne gore u vecernjem sumraku. Kao da je Rembrantovom kicicom naslikana tragika nepovratnosti i tamnih senki sto ih ispred sebe baca emocija prolaznosti. Cudna melodija ovih kratkih stihova, vapi, naravno, za valerom altova i sasvim je prirodno da je kompozitor kakav je Mokranjac, to odmah osetio...
Sav u tamnini, ovaj zvucni stav Mokranjcev je jedan od njegovih uspona na kome se ukazuje majstor. U vokalnom svom korpusu, kroz sva trideset i dva takta, kompozitor je iskopcao glasove soprana da bi tragiku neminovnosti izrazio - u suzenim registrima alta, tenora i basa, koje preplice i rasporedjuje kako bi dobio sto intenzivniju gustocu u ovoj teskoj atmosferi.44)
A zatim — nagao obrtu Allegro: Oj, Lenko, Lenko, Stavrova Kjerko! ...

44) Melodija "Crni goro" je jedan od glavnih lajtmotiva u Konjovicevoj operi Kostana (1931).


Stevan Stojanovic Mokranjac | Etnomuzikoloski zapisi / 10 | Priredio: Dragoslav Dević | Beograd, 1996.

*

Stihovi "Zajdi, zajdi, jasno slnce / zajdi, pomraci se! / I ti jasna, le, mesecino, begaj, udavi se!" predstavlja prelep i pretuzan polemicki dijalog sa poznatim, omiljenim, narodnim stihom prpepunim vere u buducnost, u trajanje "dok je sunca i dok je meseca". Dok traju sunce i mesec, traje svet, traje zivot. Nepostojanje (ili unistenje) sunca i meseca oznacava suprotnost postojanju. "Zal za mlados", koja je morila Boru Stankovica, u ovoj pesmi dobila je svoj najpoetskiji, al i najkompleksniji iskaz. Nije rec samo o prohujaloj mladosti, o godinama nemoci koje nastupaju, vec i o spoznaji kako je mladost potrosena, a da se nije dosegla ni za lepotom, niti za smislom zivota.1

1 CD Teofilovići — Sabazorski vetrovi | Snimano, 14. maj, 2001. godine, Banski Dvor — Banja Luka


Hor RTB / dirigent Mladen Jagust — Crni goro & Oj, Lenko, Lenko, Stavrova Kjerko!
(odlomak iz Jedanaeste rukoveti) Izdao PGP-RTS.
1895  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — C poslato: April 07, 2011, 01:36:02 pm
*

S A D R Ž A J


Crni goro *
Crno grojze
Cveto, mori, Cveto
Cveto, mori, Cveto, Cveto, kalušo *
Cvetala mi ruža na pendžeru
Cojle, Manojle
Crven fesić
Cetinjka i mali Radoica / Vino piju nane
Car vezira na divan poziva
Canule...
Canule, lepa devojko! / Canule, bajole *
Crveni sarafan / Zašto šiješ stara majko crven sarafan? *
Cvati ružo, cavteli božuri
Cura bere cveće *
1896  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Omoti — Nedeljko Bilkić poslato: April 06, 2011, 10:58:06 pm
*




Nedeljko Bilkić — album 1984. |

01. Nedeljko Bilkić — Ja ciganski volim
02. Nedeljko Bilkić — Ko će svate da dočeka
03. Nedeljko Bilkić — Zvao sam te srećom
04. Nedeljko Bilkić — Nama tako malo treba
05. Nedeljko Bilkić — Gde je teže, tu preteže
06. Nedeljko Bilkić — Umoran se vraćam
07. Nedeljko Bilkić — Krenuo sam ja u svet
08. Nedeljko Bilkić — Ćud je ženska smiješna rabota
1897  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Omoti — Nedeljko Bilkić poslato: April 06, 2011, 10:57:58 pm
*




Nedeljko Bilkić — singl 1980. |

01. Nedeljko Bilkić — Da li nekog ljubiš (N. Bilkić — R. Krupa)
02. Nedeljko Bilkić — Ima mjesta za nas dvoje (N. Bilkić — R. Krupa)
1898  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Omoti — Nedeljko Bilkić poslato: April 06, 2011, 10:57:48 pm
*




Nedeljko Bilkić — singl 1979. | Jugoton SY 23594

01. Nedeljko Bilkić — Što se tako ljudi čude (N. Bilkić — M. Nikolić — B. Đokić)
02. Nedeljko Bilkić — Otvori prozor, ljubavi moja (N. Bilkić — R. Krupa — B. Đokić)
1899  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Omoti — Nedeljko Bilkić poslato: April 06, 2011, 10:57:38 pm
*




Nedeljko Bilkić — singl 1978. | RTB S 10 582

01. Nedeljko Bilkić — Odmori se majko (N. Bilkić — R. Krupa)
02. Nedeljko Bilkić — Lažno pisah tebi iz pečalbe (N. Bilkić — R. Krupa)
1900  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Omoti / Omoti — Nedeljko Bilkić poslato: April 06, 2011, 10:57:28 pm
*




Nedeljko Bilkić — singl 1977. | RTB S 13 190

01. Nedeljko Bilkić — Soko (N. Bilkić — M. Nilolić Učo) Beogradski Sabor
02. Nedeljko Bilkić — Djevo, djevo što mi ljubav kratiš (narodna)
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »