Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
1826  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Glasovi iz davnina / Radiofonija poslato: April 15, 2011, 12:39:10 pm
*
1827  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Glasovi iz davnina / Radiofonija poslato: April 15, 2011, 12:39:00 pm
*
1828  DRUŽENJE / Angelinin kutak / "Gledala sam sa prozora" — narodna ili autorska? poslato: April 14, 2011, 04:17:02 pm
**

KO JE AUTOR PESME "GLEDALA SAM SA PROZORA"?


Prvu ploču Vida Pavlović snimila je krajem januara 1972. godine sa naslovnom numerom: "Ljubavi mi daj". Međutim, pesma koja se našla na B strani, "Gledala sam sa prozora", postala je veliki hit; Vidina "lična karta". Ovu, mnogima poznatu i rado slušanu pesmu, snimilo je više naših izvođača. Već je postalo pravilo da se ova pesma na novim CD jednog ili više izvođača (iz neznanja ili nemarnosti), navodi kao izvorna. Tekstopisac i kompozitor pesme "Gledala sam sa prozora" je Jozo Penava, Hrvat, rođen u selu Palež kod Kiseljaka koje je jedno vreme bio šef Tamburaškog orkestra u BiH.




Angelina
1829  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — P poslato: April 14, 2011, 02:26:39 pm
*

S A D R Ž A J


Pijem
Pesnikova gitara
Pusti neka svetla gore
Poslednja ljubav
Pogrešan broj
Ponuđen k'o počašćen
Pile
Poziv
Probudi me kad sve bude gotovo
1830  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Glasovi iz davnina / Radiofonija poslato: April 14, 2011, 01:53:07 pm
**

RADIOFONIJA

RADIOFONIJA (engl. broadcasting, nem. Rundfunk), prenos zvučnih signala između dvaju udaljenih mesta s pomoću elektromagnetskih talasa.

Radio nije izum jednoga čovjeka, On je nastao na temelju niza otkrića s područja akustike, fizike i elektromagnetizma. Među brojnim stručnjacima koji su pridoneli konačnom oblikovanju toga danas najraširenijega masovnoga komunikativnog sredstva ističu se J. C. Maxwell, H, Hertz, N. Tesla, A. Popov, G. Marconi, Lee de Forest i dr.

Bežični prenosi reči našli su prvi put širu praktičnu primenu u Prvom svetskom ratu. Ali pokušaja je bilo i ranije. E. Caruso je prvi pevač čiji se glas širio eterom. On je 1910 sudelovao u— radio-emisiji u USA. Godine 1914 u Belgiji je priređena prva serija radio-koncerata na svetu. Prva udruženja radio-amatera niču u USA već 1912, a u Evropi se šire naročito nakon 1920. Prve službene, javne radio-emisije umetničke muzike emituje u novembru 1922 Engleska. Za njom u decembru 1922 sledi Francuska, u oktobru 1923 Berlin; u oktobru 1924 priređena je prva muzička radio-emisija u Rimu, a 1925 u Austriji i Leipzigu. Službenu javnu radio-stanicu osnovali su Francuzi 1923, Italijani i SSSR 1927.— Godine 1923 izvršen je prvi neposredni radio-prenos muzičke priredbe. Iz londonskoga pozorišta Covent Garden prenošeno je celo operno veče.

U muzičkom životu XX stoleća radio ima znatnu ulogu. Muzika obuhvaća prosečno 60% celokupnog radio-programa. Usprkos prednosti koju mnoge radio-stanice daju tzv. zabavnoj i lakoj muzici ipak znatan udeo otpada i na umetnički vredna ostvarenja. Na taj način, osobito smišljenom repertoarnom politikom i prikladnim informativnim emisijama, radio vrši veliku odgojnu ulogu. Premda je nekad bila raširena bojazan da će radio nepovoljno uticati na intenzitet koncertnog i opernog života, ipak je baš radio u mogućnosti da odgoji širok sloj ljubitelja muzike te da stvori i novu koncertnu publiku. Redakcije često uvršćuju u muzičke emisije i manje izvođena dela iz muzičke prošlosti i tako ih otimaju zaboravu. Još češće su izvedbe savremenih kompozicija, a među njima je i velik broj praizvedbi.

Danas je tehnika emitovanja i primanja elektromagnetskih talasa već toliko usavršena da praktički ne postoji razlika između kompozicija namenjenih koncertnoj dvorani i dela napisanih prvenstveno za studio radio-stanice. U početku su se, međutim, autori muzike za radio-emisije morali obazirati na— povoljne zvukovne kvalitete pojedinih instrumenata za prenošenje putem radija. Tako su nastala dela stvorena izričito za emitiranje (P. Hindemith, M. Stramer, F. Schreker, M. Butting, E. Pepping, P. A. Pisk, R. Liebermann i dr.). Neki su autori pisali i opere namenjene radio-izvođenju (K. Odak, "Majka Margarita").

Berlinski konzervatorij Klindworth-Scharwenka prvi je otvorio odio u kojem se odgajaju budući Članovi redakcija radio-emisija i drugih odeljenja na radio-stanici (predavač M. Butting). Danas takva odeljenja imaju i mnoge druge muzičke akademije i visoke muzičke škole.

U okviru radio-stanice gotovo uvek deluje nekoliko manjih i većih instrumentalnih i vokalnih ansambla. Materijalno nezavisni o odazivu publike ti orkestri i zborovi često su izvodioci mnogih manje poznatih i ne odviše popularnih dela. Na njihovim programima nalazi se i muzika mladih autora pa tako radio-stanice u mnogim zemljama vrše ulogu nekadašnjih feudalnih mecena. Kod nas, a i u mnogim drugim državama, radiofonija je državna ustanova.

Posebno mnogo zasluga ima radiofonija za razvitak konkretne i elektronske muzike. Mnogi studiji za te grane savremene muzike deluju unutar radio-stanica. Svojim potrebama za tzv. muzičkim kulisama radio-stanica pruža uz to autorima takve muzike široke mogućnosti za praktičnu primenu njihovih dela.—


Redakcija.


RADIOFONIJA U JUGOSLAVIJI. Srbija. Prva radio-stanicau Srbiji puštena je u pogon 24. marta 1929 sa emisionom snagom od 2,5 Kw. Otpremnik i svi ostali uređaji bili su proizvod engleske firme Marconi. Radio-stanica je bila vlasništvo akcionarskog društva Radio a. d. koje je dobilo od države koncesiju na 15 godina i nalazilo se pod formalnom kontrolom države. Godine 1937 otpremnik je pojačan na 20 Kw, a 1939 na 25 Kw. God. 1936 (8. III) počela je sa radom kratkotalasna radio-stanica u Beogradu sa početnom snagom 1 Kw koja je kasnije povećana na 10 Kw. Ova stanica bila je u državnim rukama.

Oslobođenjem Beograda počinje nova faza radiofonije u zemlji. Mada su okupatori pri povlačenju uništili obe radio-stanice, već početkom novembra 1944 osposobljen je srednjetalasni predajnik. Njegova jačina stalno je rasla i danas (1963) iznosi 150 Kw, sa prosečno 20 sati emisija dnevno na Prvom programu, dok Drugi program sa predajnikom jačine 2 Kw emituje prosečno 6 sati dnevno. Kratkotalasni otpremnik počeo je sa radom marta 1945 i danas svakodnevno emituje programe na deset stranih jezika, sa 10 časova dnevno. Postoje tri kratkotalasna predajnika, jedan od 100 Kw i dva po 10 Kw. U planu je uskoro uvođenje Trećeg i četvrtog programa na srednjim talasima. God. 1951 —53 radila je stanica Radio Beograd II.

Radio Novi Sad jačine 100 Kw emituje svoje programe i na jezicima nacionalnih manjina u prosečnom trajanju od preko 20 časova dnevno. Radio Priština sa snagom 20 Kw emituje oko 15 sati dnevno sa govornim programom na srpskom, šiptarskom i turskom jeziku. Lokalne programe emituju i Radio Niš i Radio Svetozarevo.

Godine 1962 govorne emisije Prvog programa radio-stanice u Beogradu iznosile su 182.780 minuta ili 41,3%, a muzičke 260.314 minuta, odnosno 58,7%, od čega 98.434 minuta (oko 38%) ozbiljne muzike, 116.588 minuta (45%) zabavne muzike i 45.314 minuta (17%) narodne muzike. Drugi program emitovao je tokom 1962 ukupno 86.598 minuta, od čega 70.102 minuta (oko 81%) muzike i 16.496 minuta (19%) govornog programa.

U okviru radio-stanice u Beogradu deluju razni instrumentalni i vokalni ansambli ozbiljne, zabavne i narodne muzike. Godine 1929 (24. VII) nastupio je prvi put Radio-orkestar Beograd. Tada je imao 12 članova i izvodio je salonske obrade dela popularne orkestarske muzike. Broj članova se vremenom povećavao i karakter emisija menjao, tako da već 1934 izvodi više simfonijskih koncerata i postaje Veliki radio-orkestar (v.). Prvi stalni dirigent Radio-orkestra Beograd bio je F. Selinski. Posle rata Radio-orkestar u Beogradu ima oko 35 člana i radi nezavisno od Simfonijskog orkestra radio-stanice u Beogradu. Do 1950 stalni dirigent bio je F. Selinski, 1950 i 1951 L. Benedetelli, a zatim do 1953 — kad je orkestar prestao radom — Đ. Jakšić. Program je obuhvatao dela lake, popularne i ozbiljne muzike domaćih i stranih autora.

Radio-hor Beograd osnovan je 1944 neposredno posle Oslobođenja Beograda i početka rada beogradske radio-stanice. Prvi dirigent bio je M. Bajšanski. Učestvujući redovno u emisijama radio-stanice taj se hor postepeno razvija u ansambl visokih umetničkih kvaliteta i danas dolazi u red najboljih u zemlji. Njegov repertoar obuhvata sva klasična i savremena dela jugoslavenske horske literature i znatan deo strane. Osim emisija i snimanja za potrebe radio-stanice kao i snimanja nekoliko gramofonskih ploča za Jugoton i produkciju ploča RTV Beograd, Radio-hor Beograd, u zajednici sa Beogradskom filharmonijom, izveo je i niz značajnih klasičnih i savremenih vokalno-instrumentalnih dela. Gostovao je u Čehoslovačkoj, Madžarskoj, Poljskoj, Austriji, Nemačkoj, Engleskoj, Turskoj i Bugarskoj. Godine 1946—49 dirigent hora bio je S. Pašćan. Od 1949 horom rukovodi B. Simić.


Đura Jakšić, dirigent Beogradske filharmonije, Beograd


Hrvatska. Zanimanje za radiofoniju pojavilo se u Hrvatskoj nakon Prvoga svjetskoga rata. Tada se pojavljuju prvi radio-amateri i konstruktori primitivnih prijemnika. God. 1923 donesen je pravilnik (kasnije nekoliko puta izmijenjen) prema kojem je trebalo tražiti dopuštenje za posjedovanje prijemnog aparata, uz plaćanje godišnje takse. Na početku 1924 osnovan je Radio-klub Zagreb. Postepeno se iskristalizirala i ideja da se u Zagrebu podigne radiofonska emisiona stanica; 1. XI 1925 dobivena je koncesija, a 26. III 1926 osnovana je Radio-stanica u Zagrebu. Radio-klub Zagreb ustupio je za smještaj Radio-stanice svoje prostorije na Markovu trgu 9, a aparaturu je instalirala berlinska tvrtka Telefunken. Bila je to prva radio-stanica na Balkanu.

Dana 15. V 1926, u 20.25, na valu od 350 metara, s jačinom od 0,35 Kw, Radio Zagreb je emitirao svoj prvi program. Program je počeo hrvatskom himnom "Lijepa naša domovina" koju je na harmoniju svirao K. Odak; zatim su, između ostalog, L. Miranov i M. Pozajić izveli Sonatu za violinu i klavir L. van Beethovena. Svečano otkriće spomenika J. J. Strossmayeru u Zagrebu (7. XI 1926) prvi je događaj iz kulturnoga života što ga je zagrebačka Radio-stanica prenosila izravno s terena. Bio je to uopće prvi radio-prijenos u ovom dijelu Evrope. Dvanaest dana kasnije izvršen je prijenos iz Hrvatskoga narodnog kazališta. Prenošen je drugi čin opere "More" F. Lhotke. God. 1926 (19. XI) prenošena je cijela opera "Rusalka" A. Dvofdka.

Radio-Zagreb bio je prva jugoslavenska radio-stanica s potpunim dnevnim programom. U početku je imala samo 290 pretplatnika, a već 1935 bilo ih je gotovo 19.000. Kasniji razvitak bio je polaganiji jer je Radio-stanica poslovala na bazi privatnog kapitala i jer nije bilo vlastite radioindustrije pa je njezina emisiona snaga bila premalena.

U stanu narodnih heroja Josipa i Stjepana Engela u Zagrebu proradila je u julu 1941 prva ilegalna radio-stanica KP Jugoslavije. To je prva radio-stanica u okupiranoj Evropi koja je pozivala narod na oružani ustanak i borbu protir fašizma.—

Nakon Oslobođenja r. se u Hrvatskoj snažno razvija, osobito od 1949, otkad Radio-stanica u Zagrebu emitira snagom od 135 Kw, tj. snagom nekoliko stotina puta većom od one kojom je započela. Od 1945 djeluju uz to Studiji Radio-stanice Zagreb u Rijeci, Dubrovniku i Osijeku, a od 1954 i u Splitu.—

S. Zlatić



Bosna i Hercegovina. Historija radiofonije u Bosni i Hercegovini započinje 1941 kad je osnovana Radio-stanica u Sarajevu. Od 1945 radio se širi na čitavoj teritoriji republike. Centar radiofonije ostaje, međutim, Radio-stanica u Sarajevu. Program ove radio-stanice neprestano se razvija i povećava i danas (1963) emituje svaki dan 20 sati preko velikog odašiljača od 10 Kw.

U emisijama Radio-stanice u Sarajevu muzika zauzima oko 70% cjelokupnog programa; više od polovine tog vremena otpada na ostvarenja jugoslovenske muzičke produkcije i reprodukcije. Najstariji muzički ansambli sarajevske radio-stanice su Tamburaški orkestar (rukovodilac J. Penava) i poluprofesionami Radio-hor (osnovan 1947, dirigent T. Mirić) sa oko 60 članova. Radio-hor izveo je oko 500 horskih djela i oko 30 velikih vokalno-instrumentalnih kompozicija. God. 1945—55 postojao je i Narodni orkestar, a 1947—56 Grupa pjevača i Veliki orkestar. God. 1962 osnovan je i Radio-orkestar u simfonijskom sastavu. Pored ovih stalnih ansambla u programu Radio-stanice u Sarajevu sudjeluju različiti manji sastavi koji izvode ozbiljnu, zabavnu i narodnu muziku, a angažuju se i solisti, hor i orkestar Opere Narodnog pozorišta u Sarajevu i orkestar sarajevske filharmonije.


Zija Kučukalić, predavač Muzičke akademje, Sarajevo




Muzička Enciklopedija 2 K — Ž
Leksikografski zavod FNRJ
Godina izdanja MCMLXIII
1831  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — R poslato: April 14, 2011, 02:36:39 am
*

RAZBOLEH SE POD TREŠNJAMA *
O. Pjevović—Dobrica Erić

Svakog jutra njene reči čujem
u pesmama zaljubljenih ptica;
pamti bašta u kojoj bolujem
njenu kosu, ružu njenog lica —
uzbranu.

Svako veče budan sanjam...
S neba ptica krije tajnu...
Razboleh se pod trešnjama
od lepote zavičajne.

Svakog dana sam lutam po lugu
i tražim je u krunama cveća.
Svaki slavuj već zna moju tugu
urezanu u koru drveća —
zauvek.

Svake noći budan sanjam...
S neba ptica krije tajnu...
Razboleh se pod trešnjama
od lepote zavičajne.

Svako veče dok se svici viju
u krošnjama punim belog zlata
moje žedne oči kradom piju
mesečinu iz njenog vajata —
uzalud.

Svake noći budan sanjam...
S neba ptica krije tajnu...
Razboleh se pod trešnjama
od lepote zavičajne.

YouTube: Miroslav Ilić — Razboleh se pod trešnjama
1832  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — R poslato: April 14, 2011, 02:36:01 am
*

RASTANAK

Još samo noćas muzičar je tu
I kao zvezda gori pesme plam
Ko žuti list, ljubav je ta
Što kao zvezda odlazi od nas

Nek letnje vino poljubac ti da
Nek peva ptica što sa nama mre
Nek šumski cvet pogled je tvoj
I nek još noćas bude kao pre

Na kraju grada ostaše sni
Gde mladost svoju dadoh ti ja
I zašto sada pitaš me ti
Dal' smo se ikada voleli mi

I pruži ruke, oprosti sve
Ko tužna vrba plakaću ja
I zbogom sada, seti se
Da smo se nekada voleli mi

Da smo se nekada voleli mi...

YouTube: Dubravka Nešović — Rastanak
1833  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — R poslato: April 14, 2011, 02:35:43 am
**

RAZVILO SE RAVNO
POLJE PRILEPSKO
tekst: Began Cicvarić

Razvilo se ravno polje
ravno polje prilepsko
pod njim sedi Feti paša
razapeo šatore

I on šalje poslanike
da se Srbi pokore
Svi se Srbi nasmejaše
Pavle Šturma najviše

Poturice Ferdin paša
šesti puk je odgovor
šesti puk je hrabar bio
pa je Turke razbio

Began Cicvarić, član čuvene šabačke muzička porodice Družina "Cicvarići" iz XIX i sa početka XX
O poreklu pesme više na: Kada i kako je nastala pesma "Razvilo se ravno polje prilepsko"

YouTube: Grupa pevača i duvački orkestar Beograd — Razvilo se ravno polje prilepsko
YouTube: Braća Bajić — Razvilo se ravno polje prilepsko
1834  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — R poslato: April 14, 2011, 02:34:43 am
*

S A D R Ž A J  


Razvilo se ravno polje prilepsko
Rastanak
Razboleh se pod trešnjama
Raširi ruke, o majko stara
Razbole se srce moje
Rastanak
Rogonja
Romanijo, goro jelovita
Rano je za tugu


1835  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Glasovi iz davnina / Značaj digitalizacije muzikajlija i zvučnih zapisa poslato: April 13, 2011, 08:43:38 pm
*
Katarina Tomašević
(Muzikološki institut SANU)



ZNAČAJ DIGITALIZACIJE MUZIKALIJA I ZVUČNIH ZAPISA U ARHIVU I FONOTECI
MUZIKOLOŠKOG INSTITUTA SANU


U tekstu je reč o biblioteci, arhivi i fonoteci Muzikoločkog instituta SANU sa stanovišta potrebe za digitalizacijom i mogućnosti za nju. Tako bi se očuvala neka retka i već oštećena muzička izdanja.

Ključne reči: digitalizacija, Muzikološki institut, zvučni zapisi

Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti osnovan je 1948. godine, na inicijativu uglednog srpskog kompozitora i muzičkog pisca, akademika Petra Konjovića. Ove, 2003. godine, Institut beleži 55 godina svoga postojanja. Osnovan s ciljem da se u njemu prikuplja, sistematituzuje, čuva i naučno obrađuje raznolika muzička građa vezana za istraživanje prvenstveno nacionalne muzičke prošlosti, Institut je tokom više od pet decenija svog trajanja i rada prerastao u instituciju nacionalnog i međunarodnog značaja čiji arhiv i fonoteka, kao i biblioteka predstavljaju jedinstvenu i dragocenu bibliotečku celinu. Po vrednosti i raznovrsnosti građe, fond Muzikološkog instituta se, pored biblioteke fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu i nototeku, arhiv i fonoteku Radio-Beograda, ubraja među najbolje opremljene specijalizovane muzičke biblioteke u državi.

Mada je Muzikološki institut SANU prvenstveno naučno-istraživačka institucija čiji rad skromno (kao i većinu naučno-istraživačkih institucija), po ostvarenim projektnim rezultatima, finansira država, te je težište rada malobrojnih zaposlenih saradnika (šestoro muzikologa, dvoje etnomuzikologa) prevashodno naučni rad, Institut je sa svojim fondovima otvoren za mnogobrojne spoljne korisnike, pretežno istraživače zaposlene na fakultetima muzičke umetnosti i studente muzike. Bogati i raznoliki, institutski fondovi literature o muzici, kao i njegovi notni i audio-fondovi, stoje na rapolaganju praktično najširem mogućem korisničkom spektru — od kolega muzikologa iz zemlje i inostranstva, muzičkih izvođača i mnogobrojnih kolega zaposlenih na medijima (radiju i televiziji), preko učenika muzike i polaznika beogradskih srednjih škola, sve do ovdašnjih ljubitelja muzike.

Nažalost, poput mnogobrojnih drugih nacionalnih naučnih i ustanova kulture u čijim fondovima se čuva kapitalno značajno spomeničko nasleđe naše umetničke prošlosti, čini se da ni Muzikološki institut SANU novu tehnološku eru ne dočekuje spremno, realno sposoban da ažurno i promptno odgovori zahtevima savremenih oblika naučne i bibliotečke komunikacije. U vezi s tim, izložićemo ovde najpre niz podataka koji zapravo predstavljaju direktne odgovore na pitanja postavljena u anketi Nacionalnog centra za digitalizaciju, a sprovedenoj u republičkim zavodima za zaštitu spomenika kulture. Ti podaci će istovremeno pružiti i preciznu sliku o tome s kakvim se teškoćama Muzikološki institut SANU susretao u dosadašnjem radu, kao i o tome koje sve prepreke staje pred mogućnostima njegovog brzog i skorašnjeg uključivanja u savremene tehnološke medije i resurse.

1. U Institutu nije zaposlen nijedan programer, informatičar ili sistem-administrator. Sve poslove vezane za instaliranje i održavanje kompjuterske opreme uglavnom su, izlazeći u susret molbama saradnika, privatno obavljala razna lica, i to u najvećem broju slučajeva na dobrovoljnoj osnovi.

2. Tek odnedavno, Institut raspolaže većim brojem (preciznije sa šest) PC-a relativno novije ili najnovije generacije. Posao na njihovom umrežavanju tek je u početnoj fazi. Institut poseduje i tri laserska printera, dva skenera (skromnih mogućnosti) i, odnedavno — digitalnu kameru. S obzirom na delatnost, u Institutu postoji i Hi-Fi oprema, kako ona pretežno starije generacije, tako i ona namenjena preslušavanju zapisa na savremenim nosačima zvuka. Institutsku Hi-Fi opremu čine: gramofon, klasični magnetofoni, cassette-player, terenski magnetofon i kasetofon, CD-player. Hi-Fi elementi starije generacije i dalje imaju svoju veliku primenu u radu saradnika jer omogućavaju preslušavanje postojećih, dragocenih zvučnih zapisa koji se čuvaju u fonoteci Instituta.

3. Knjige i časopisi (domaći i inostrani) u biblioteci, kao i dokumenta u arhivu, obrađeni su kataloški, klasičnom metodom. Katalog čine kartoni-listići složeni po azbučnom redu. Usled čestog korišćenja, već i sama kartoteka je u prilično lošem fizičkom stanju. Ni katalog arhiva niti biblioteke ne postoje u elektronskom obliku, te ne postoji mogućnost brzog pretraživanja po više parametara.

Sadržaj legata — zaostavština, popisan je u posebnim arhivskim knjigama, bez odgovarajuće kartoteke.

Kako Institut nikada nije imao zaposlenog profesionalnog bibliotekara niti arhivistu, posao arhiviranja i obrade podataka o dokumentima vršili su najčešće najmlađi saradnici Instituta ili spoljni saradnici, te ni u katalogu, niti u arhivskim knjigama nije postignut jedinstven, profesionalno utemeljen princip unosa. Ipak, moglo bi se reći da je stepen obrađenosti podataka oko 90%, ali da podaci nisu obrađeni po jedinstvenom sistemu.

4. Sa samo svoja dva računara Institut ima pristup Internetu, što je apsolutno nedovoljno za potrebe saradnika. Ipak, na osnovu skorašnje saradnje s računskim centrom SANU, očekujemo da će se u doglednoj budućnosti ta situacija popraviti.

5. Institut nema svoju web prezentaciju, ali ima svoju e-adresu: music.inst@bib.sanu.ac.rs

U biblioteci i nototeci Muzikološkog instituta čuvaju se štampana izdanja.

Po svom sadržaju i značaju za istraživanje nacionalne muzičke prošlosti — bilo one starije, srednjovekovne, koja se odvijala u okviru vizantijskog kulturnog kruga, bilo novije, čiji se počeci vezuju za početke procesa evropeizacije srpske muzike u XVIII veku, arhiv Muzikološkog instituta predstavlja bogatu i jedinstvenu kolekciju. Vrednost arhivske zbirke Muzikološkog instituta SANU čine pre svega muzikalije i zvučni zapisi. Kao deo arhiva, u Muzikološkom institutu SANU čuvaju se i legati — zaostavštine najistaknutijih srpskih muzičkih stvaralaca — kompozitora i muzikologa, kao i onih kompozitora čije stvaralaštvo do danas nije temeljno proučeno. Među zaostavštinama posebno mesto zauzimaju legati: kompozitora Petra Konjovića (1883—1970), Stevana Hristića (1885—1955), Petra Krstića (1877—1957), Božidara Joksimovića (1868—1955), Jovana Bandura (1899—1956), Mihaila Vukdragovića (1900—1986), Svetomira Nastasijevića (1902—1987) i muzikologa Stane Đurić-Klajn (1908—1985). Kako legati i arhiv Muzikološkog instituta SANU obuhvataju pretežno isti tip građe, ona bi se po tipu i vrsti dokumenta podložnih digitalnom arhiviranju (slikovni i zvučni fajlovi) mogla svrstati u nekoliko grupa:

I — muzikalije, tekstualni, foto- i drugi dokumenti kao primarni izvori za proučavanje nacionalne muzičke prošlosti[1]:


1. Mikrofilmovi, fotografije i zbornici neumskih rukopisa[2];
2. Originalni notni rukopisi kompozicija srpskih autora (skice pisane grafitnom olovkom ili mastilom)[3];
3. Prepisi kompozicija (pisani pretežno mastilom)[4];
4. Originalni rukopisi tekstova o muzici (pisani rukom ili na pisaćoj mašini)[5] ;
5. Stara i retka štampana notna izdanja (duboka štampa ili litografija)[6];
6. Retki primerci prvih nacionalnih muzičkih časopisa[7];
7. Originali štampanih programa i plakata koncerata i drugih muzičkih i kulturnih manifestacija[8];
8. Raznovrsna zvanična i privatna dokumenta ličnosti od značaja za proučavanje nacionalne muzičke prošlosti (izvodi iz matičnih knjiga, originalna svedočanstva, diplome, prepiska, i sl.)[9];
9. Plakete, značke, ordenje;

Posebna podgrupa foto-dokumenata čuva se u:

10. Foto-arhivu koji obuhvata:

a) Fotografije retkih notnih izdanja[10] ;
b) Portrete značajnih srpskih muzičkih stvaralaca, kompozitora, izvođača;
c) Grupne portrete ansambala, nastavnog kadra muzičkih škola, pevačkih društava, kao i
d) Foto-svedočanstva o značajnim muzičkim događajima.

Takođe, od značaja za proučavanje srpske muzičke prošlosti predstavljaju i

11. Kseroks kopije[11] .

Poseban fond Arhiva i Fonoteke Muzikološkog instituta SANU, fond čija bi digitalizacija bila od velikog značaja kako za konzervaciju, tako i za aktuelna i buduća etnomuzikološka istraživanja obuhvaćena je

II — etnomuzikoškom zbirkom koju čine:

A — Rukopisne sveske terenskih zapisa folklora[12] i
B — Etno-zvučni arhiv — fonoteka[13].

Posebno dragocenu, ali danas, nažalost, s obzirom na to da čitač zvuka, prvobitni fonogram, koliko nam je poznato, nije na teritoriji Srbije sačuvan, sasvim nedostupnu zbirku zvučnih zapisa predstavlja

C — zbirka voštanih (wax) ploča. Na pločama se nalaze snimci Koste Manojlovića, zabeleženi tridesetih godina XX veka na terenu Južne Srbije (danas Bivša Republika Makedonija). Zvučno "oživljavanje" ovih audio-zapisa predstavljalo bi nesumnjivo izazov za sve one koji se danas kod nas (i u svetu!) bave problemima digitalizacije zvučnih zapisa.

Zaokružujući sliku o Fonoteci Muzikološkog instituta SANU, recimo još i to da ona, po tipu nosača zvuka i po sadržaju zvučnih zapisa obuhvata i bogate kolekcije:

EMagnetofonskih zvučnih zapisa crkvenog pojanja,
FLong-play ploče (48 i 33 obrtaja) i
GAudio-kasete.

Kao izuzetno zanimljiv i dragocen prilog za istraživanje novije srpske kulturne istorije, posebno mesto u audio-zbirci Muzikološkog instituta SANU zauzimaju i magnetofonski snimci

HRazgovora o nauci i umetnosti koje je inicirao, organizovao i vodio dr Dra­­gu­tin Gostuški u periodu od 1974—1980. godine.



* * *



Dosadašnja iskustva u korišćenju fonda biblioteke, arhiva i fonoteke Muzikološkog instituta SANU pokazala su da se digitalizacija njegovih resursa može smatrati jednim od prioriteta rada Instituta u predstojećim decenijama. Saglasno ideji o čuvanju i prezentaciji nacionalne kulturne baštine na digitalnim medijima, kao i s ciljevima Nacionalnog centra za digitalizaciju, očigledno je da bi se prenos građe u digitalnu formu — bilo da se radi o slikovnim ili o zvučnim zapisima — ova dragocena građa čuvala od daljeg propadanja i oštećenja, kao i to da bi se na taj način postigla njena neuporedivo veća dostupnost za stručnu obradu, multimedijalno predstavljanje i prezentaciju u nacionalnim, ali i u međunarodnim, kako naučnim, tako i širim, kulturološkim okvirima.

____________________

[01] Samo kao primer, uz svaki od tipova navodimo izbor unikatnih, kako onih najpoznatijih i najznačajnijih dokumenata, tako i, sa stanovišta dosadašnjih rezultata proučavanja, primere raritetnih, zanimljivih ili, pak, malo poznatih ili slabo proučenih dokumenata.

[02] Zbirka koja obuhvata mikrofilmove i fotografije grčkih i slovenskih neumskih muzičkih rukopisa, kao i fond Rare — retkih rukopisnih knjiga i zbornika i veoma starih štampanih izdanja s napevima — predstavlja posebnu dragocenost, posebno za istraživanje srednjovekovne muzičke prošlosti.

[03] Među rukopisima posebnu vrednost imaju originalni notni zapisi Stevana Stojanovića Mokranjca (1856—1914). Na pr. duhovna muzika: jednoglasni zapisi crkvenog pojanja, Opelo, harmonizacije napeva, npr. za Statije; svetovna muzika: Četiri obredne kajde, Kozar, muški hor, skice; scenska muzika: muzika za pozorišni komad Ivkova slava, partitura, Hronos ili Uoči Nove godine, za dečji pozorišni komad; zapisi narodnih melodija). U Arhivu se čuvaju i npr. rukopisi Koste Manojlovića (1890—1949), znamenitog kompozitora, dirigenta, prvog Rektora beogradske Muzičke akademije (spomenimo samo rukopis horskog ciklusa Pesme zemlje Raške).

[04] Na pr. prepisi kompozicija Stevana Stojanovića Mokranjca: Himna Milošu velikom, 1898, prilikom otkrivanja spomenika u Požarevcu, muški hor, reči Dragomira Brzaka, prepis Klokića, s pečatom Edition Slave, Wien; Hamidija, himna turskog sultana Abdul Hamida, prepis K. Manojlovića, kao i prepis za Edition Slave, Wien (N. B. himna je pevana prilikom gostovanja Beogradskog pevačkog društva u Carigradu 1895. godine).

[05] Na pr. originali rukopisa tekstova Koste Manojlovića (članak Muzički nacionalizam i Kornelije Stanković; govor o dvadesetpetogodišnjici umetničkog rada Svetolika Pašćana, u Novom Sadu 15. juna 1935. g, rukopis, tuš). Kao izvori za proučavanje novije srpske muzike dragoceni su i rukopisi autobiografija i biografija srpskih kompozitora [na pr. Autobiografija Svetomira Nastasijevića — N. B. čuva se u zaostavštini S. Nastasijevića; Životopis porodice Paunović I i II, pisala Jelena Paunović (N. B. sestra rano umrlog kompozitora Milenka Paunovića, 1889-1924), s prilozima: fotografijama i korespondencijom.]

[06] Na pr. prva štampana izdanja kompozicija Kornelija Stankovića (1831—1865): Sećaš li se onog sata, za klavir, posvećeno Njenoj svetlosti knjeginji Juliji Mihajla Obrenovića, Beč, 1854; Srpske narodne pesme, I, II, Beč, 1862, 1863 (posv. Mihailu Obrenoviću III, knezu srbskom i Njegovoj Preuzvišenosti Gospodinu V. P. Balabinu, imperatorskom ruskom poslaniku u Beču); Pravoslavno crkveno pojanje u srbskog naroda, u Beču, o Uskrsu, 1863; Srpsko crkveno karlovačko pojanje, sv. I, za mešoviti hor, (zabeleženo 1855—63, štampano u Beogradu 1922). Spomenimo i na pr. i retke sačuvane primerke štampanih partitura kompozicija Aksentija Maksimovića (1844—1873), koje se, mada bez oznake godine izdanja (što u XIX veku nije bio redak slučaj u praksi štamparstva!), ubrajaju među rane primere štampanih muzikalija na austrijskim teritorijama naseljenim Srbima u XIX veku: Gde je srpska Vojvodina, mešoviti hor od Stevana Vl. Kaćanskog, Izdavačka knjižarnica kod Vuka St. Karadžića, Sremski Karlovci, s.a.; Pesme iz Maksima Crnojevića (N. B. pesme za čuvenu istiomenu dramu Laze Kostića!), za glas i klavir, Izd. Knjižarnica Svetozara F. Ognjanovića, Novi Sad-Sremski Karlovci, s. a. Na ovom mestu spominjemo i Zbirku srpskih narodnih igara. Drugo popravljeno i dopunjeno izdanje. Pokupio i za glasovir udesio J. Madžarević. Izdato u Beogradu 1889. godine; Josif Marinković (1851—1931), Pod pendžerite, Reči Dragutina J. Ilijića, Izdanje Preodnice, Beograd (N. B. ubraja se među prva štampana izdanja solo-pesama J. Marinkovića, prim. autora). Među mnogobrojnim litografijama partitura u Arhivu Instituta, spomenimo samo na pr.: Stevan Stojanović Mokranjac: Himna o pedesetogodišnjici Beogradskog pevačkog društva, muški hor, Beograd 1903, Reči Alekse Šantića.
[07] Na pr. Srpski muzički list i Srpska Muzička biblioteka, pokrenuo Isidor Bajić u Novom Sadu 1903. godine.

[08] U bogatoj arhivi ovog tipa dokumenata, neki od njih predstavljaju prave raritete, moguće i unikate. Na pr.: program koncerta Jovanke Stojković (1855—1892) (N. B. Koliko je poznato, prve žena — koncertni pijanista u srpskoj muzičkoj istoriji! Prim. autora), održanog u Srpskom Narodnom pozorištu u Novom Sadu 27. IV 1872; program koncerta Žarka Savića (1861—1934) [N. B. osnivač prve srpske Opere — Opere na Bulevaru (1911) i, koliko je poznato, prvog pevača u nacionalnoj istoriji koji je stekao i međunarodnu reputaciju! Prim. autora] u građanskoj Kasini 17. V 1895. Uz Beogradsko pevačko društvo diriguje S. S. Mokranjac. Od značaja za šira, istorijska, kao i ideološka i ekonomska istraživanja o situaciji na teritoriji tzv. "Prve Jugoslavije" zanimljiv je i na pr. program koncerta održanog u korist gladnih stanovnika ostrva Korčule iz 1922. godine.

[09] Na pr.: Uverenje o školovanju na Konzervatorijumu kompozitora Josifa Marinkovića, u Pragu 1874/5, 1876/77 i 1880/81, izdato u Pragu 1935, kucano na mašini; Upisnica u školu i Svedočanstvo iz 1909/10 godine Koste Manojlovića.

[10] Na pr. fotografije rukopisa komozicija: Stevan St. Mokranjac: Četiri Fuge, za gudački kvartet, komponovane na studijskom boravku u Rimu tokom 1884. i 1885. godine (N. B. jedine instrumentalne kompozicije St. St. Mokranjca komponovane u formi fuge i za sastav gudačkog kvarteta! Prim. autora); fotografije kompozicije Josifa MarinkovićaBranku, s tekstom Dragutina Ilića, komponovano za prenos Brankovih kostiju u junu 1883. godine, prerađeno u Beču 1887. godine (N. B. Kompozicija je posvećena Branku Radičeviću, čuvenom srpskom pesniku-romantičaru. Prim. autora).

[11] Mada to nije uobičajeno (s obzirom na "kratkovečnost" kseroks-kopija), u Arhivu Muzikološkog instituta čuva se i manji broj kseroks-kopije unikatnih ili, pak, primeraka dokumenata koji predstvaljaju retke ili pak teško dostupnu građu. Na pr. kseroks kopija kompozicije Koste Manojlovića, Na rekama Vavilonskim (Psalam 137), klavirski izvod s horom (N. B. delo s kojim je Manojlović diplomirao u Oksfordu 1918. godine; prim. autora) ili program koncerta sa Svečane predstave u čast krunisanja Njegovog veličanstva Kralja Petra I, Srpsko Kraljevsko pozorište, 8. 9. 1904. u Beogradu [N. B. te večeri su izvedene kompozicije Davorina Jenka (1835—1914), Josifa Marinkovića, Petra Krstića i Isidora Bajića (1878—1915); prim autora].

[12] Spomenimo ovde samo najznačajnije terenske sveske Isidora Bajića, Miloja Milojevića, Miodraga Vasiljevića (zbirka iz Vojvodine), Save Ilića (sa zapisima folklora Južnih Slovena u Rumuniji).

[13] Fonoteka Muzikološkog instituta SANU obuhvata oko 100 magnetofonskih traka sa zvučnim zapisima srpskog folklora koje su zabeležile dr Radmila Petrović i Milica Ilijin. Na trakama snimljenim na "Nagra" magnetofonu, čuvaju se zvučni zapisi s Kosova, iz Vranja, Leskovca, Zapadne i Istočne Srbije, iz Šumadije, Soko-banje… Zahvaljujući sredstvima dobijenim od Ministarstva kulture i kao plod saradnje s prof. Zoran om Jerkovićem, najveći deo ovog zvučnog materija prebačen je na DAT kasete.


http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=1820-01090302046T
1836  DRUŽENJE / Angelinin kutak / Narav se menja poslato: April 12, 2011, 09:52:54 pm
**

NARAV SE MENJA

Jedna od naših najprofesionalnijih grupa, "Sedam mladih", osnovana je 1958. godine. Popularnost su postigli kao kompletni estradni umetnici. Izvrsni pevači, muzičari, zabavljači i glumci. Godina šezdesetih bili su najpopularniji ansambl na jugoslovenskoj muzičkoj sceni.

Ostao je u sećanju njihov muzičko-zabavni šou "Sedam plus sedam" koji se sastojao iz muzičkih numera i igranih skečeva.

Sedmorica muzički nadarenih, intiligentnih, duhovitih i neponovljivih umetnika...  

Znajuči sve ovo, pitam se, kako je moguće da se ispod teksta pesme Juca i kuca kao autor teksta naveo J. Radovanović?! Stihove pesme Juca i kuca napisao je čika Jova, jedan od naših najpoznatijih i najomiljenijih pisaca poezije za decu. Jovan Jovanović Zmaj je još uvek jedan od prvih pesnika kojeg upoznaje svako dete. Originalni naziv stihova je "Narav se menja".

 
NARAV SE MENJA

Mali Steva poznao je
neku malu Jucu,
Steva ima malu cicu,
Juca malu kucu.

Mali Steva sve se tuče
sa malenom Jucom, —
Mala cica lepo živi
sa malenom kucom.

Al' se narav brzo menja
napred mogu kaz'ti:
drugčije će sve to biti
kad piljež dorasti.

Kad dorastu — onda cica
neće volet kucu,
kad dorastu — onda Steva
neće mrzeti Jucu.




B strana
1. Emina (trad. — Lj. Milić — M. Vasović)
2. Juca i kuca (A. Korać — J. Radovanović — A. Korać)

Izdanje PGP RTB, Beograd — EPY-50 391 | 10.10.1972.

Angelina, 16.02.2008
1837  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Glasovi iz davnina / Zvučni zapisi u fondu Narodne biblioteke Srbije poslato: April 12, 2011, 01:10:57 pm
*
                                                                                                                                                          UDK 027.54:681.84(497.11)
ZVUČNI ZAPIS U FONDU NARODNE BIBLIOTEKE SRBIJE


Nemam nikakvih predubedjenja. Volim bilo koji zvuk.
Srecan sam kada imam neogranicenu mogucnost izbora.
Da biste to imali, potrebno je sve,
od jednostavnog akustickog zvuka do elektronike.
(Vengelis)


Potreba da se i zvuk sacuva kao trajni dokument i samim tim prevazidje prolaznost usmenog i prakticnog predanja, pretocila se u ideju o neophodnosti stvaranja zvucnog zapisa.

Od prvog snimljenog zvuka, do savremene mehanicki automatizovane elektronske aboratorije i studija za proizvodnju zvucnih zapisa, odvija se zanimljiva prica, u kojoj zvuk nestaje, kao da tone u neispitane zvucne dubine, da bi ponovo izronio, uzviseniji i obogaceniji znacenjima i porukama. Te poruke mogu biti svojevrsni dokument minule epohe, ali i dokaz originalnog stvaralastva savremenog trenutka. Kao "zvucna" hronika drustvenih i kulturnih zbivanja, zvucni zapisi na odredjeni nacin cuvaju atmosferu jednog vremena.

Prikazati preko ovih zapisa knjizevnost, jezik, muziku, arhivsku gradju, istoriju, govore elikana i sl., jednog naroda ili jedne epohe - istorijski je dokument. To je trajni zapis, vredan paznje, koji, kao izvor saznanja ili umetnickog dozivljaja, predstavqa svedocanstvo o stvaralastvu i interpretaciji, kome  cemo se u buducnosti rado vracati, da bi ponovo uzivali, ozivljavali uspomene, vrednosti i istoriju.

Zvucni zapisi govornog i muzickog sadrzaja ne predstavljaju konkurenciju pisanoj reci ili "zivoj" muzici, vec potpomazu i popularisu njihove sadrzaje, bilo kao samostalni dokumenti, bilo kao ilustracije pisane reci.

Kao sredstvo kulturnog, idejnog i vaspitnog delovanja na publiku, zvucni zapisi su posebno znacajno metodolosko sredstvo u savremenom obrazovawu, buduci da povecavaju pristupacnost i razumljivost misli, pojacavaju paznju i olaksavaju usvajanje odredjenog sadrzaja, a u zivotu profesionalnih muzicara, ili, na primer, dramskih umetnika, omogucavaju brojnost preslusavanja i korigovawa sopstvene interpretacije.

Zvucni zapis ima znacajnu ulogu i na polju etnomuzikologije — naucne discipline koja ima zadatak da proucava izvornu narodnu muziku, njeno poreklo i razvoj. Izvorna narodna muzika ili folklorna muzika je produkt muzicke tradicije. To je anonimno narodno stvaralastvo, koje se razvijalo vekovnim usmenim predavanjem sa pokolenja na pokolenje. Da bi je sacuvali od zaborava i proucavali njene specificne osobenosti u razlicitim sredinama, strucnjaci su, pisanim, ali posebno zvucnim zapisima sa terena, prikupljali i na taj nacin i sacuvali ovu gradju.

Zahvaljujuci angazovawu nasih muzikologa i njihovom terenskom radu, formirane su fonografske zbirke jugoslovenskih izvornih narodnih melodija, koje se nalaze u Etnografskom muzeju Beograda, pri Fakultetu muzicke umetnosti u Beogradu i Muzikoloskom i Etnografskom institutu SANU. Fonoteka Narodne biblioteke Srbije poseduje takodje jedan odredjeni broj ovih zapisa.

U vreme nemog filma zvucni zapis, najcesce sa muzickog sadrzaja, pustan je preko gramofona da prvenstveno umanji neprirodnost neme slike, ali i da umanji sum projekcionih aparata. Kasnije, u doba nastajanja tonfilma, zvucni zapis je postao sastavni deo filma i spojio se sa njim u vizuelno-zvucnu umetnost.

Danas je "filmska muzika" (pomenuti zvucni zapis na filmskoj traci) specificno izrazajno sredstvo prilagodjeno dramskoj radnji, jer prati ili naglasava sadrzinu filma, i daje poseban doprinos njegovoj umetnickoj vrednosti.

Zvucni zapis moze imati i ulogu zvucnog efekta. To su snimljeni najcesce razni sumovi, (skripa, treska, pisak), prirodne nepogode (grmljavina, fijuk vetra, pljusak kise), cvrkut ptica, zatim topot konja, zvuk automobila, zeleznice, aviona i dr., koji se koriste da pomoc u tonskih montaza dopune, ili ucine ubedljivijim najcesce radio-dramu ili slicne radio emisije literarnog sadrzaja.

Zvucni zapisi mogu biti zabelezeni kako na tradicionalno koriscenim nosacima zvuka — gramofonskoj ploci, kompakt disku, magnetofonskoj traci, zvucnoj kaseti tako i na CD rom-u, racunarskom disku, filmskoj i video traci. Zvucni zapis u obliku muzicke kompozicije moze biti jos zabelezen, to jest komponovan i iskljucivo vezan za softver odredjene kompjuterske opreme, za odredjeni elektronsko-kompjuterski medij (kompjuterska muzika), posto sa punim smislom jedino u njemu egzistira kao digitalni zapis.

*

Do Drugog svetskog rata u nasoj zemlji nije postojala produkcija gramofonskih ploca, tako da su one snimane u poznatim stranim diskografskim kucama, kao sto su: His Master’s voice, Odeon, Edison Bell i dr. Prve posleratne gramofonske ploce najcesce su snimane u Pragu u fabrici Ultraphon. Konacno, 1956. godine u Jugoslaviji se otvaraju producentske kuce za snimanje i presnimavawe gramofonskih ploca, kasnije i zvucnih kaseta, a u novije vreme kompakt diskova i CD rom-ova.

Fonoteka Narodne biblioteke Srbije osnovana je 1967. godine. Svoj fond formira uobicajenim vidom nabavke, davno utvrdjenim u nacionalnim bibliotekama (obavezni primerak, kupovina, poklon, razmena), a sa preko 35.000 zvucnih zapisa govornog i muzickog sadrzaja ima neprocenjivu dokumentarnu vrednost, posebno za nasu nacionalnu muzicku kulturu i muzikoloska istrazivanja.

Govorni snimci sadrze: govore, intervjue, razna kazivawa, literarne tekstove, skolska predavawa, kurseve stranih jezika i sl.

Tu se mogu naci govori vladara (Aleksandra I Karadjordjevica, Petra II Karadjordjevica itd.), drzavnika (dr Milana Stojadinovica, Dragise Cvetkovica, Ante Pavelica), zabelezeni glasovi Milana Nedica ili Draze Mihailovica sa sudjenja 1946. godine, govor Ive Andrica u Stokholmu prilikom dobijanja Nobelove nagrade, crkvenih velikodostojnika patrijarha Gavrila Dozica, Germana itd., zatim radiofonska izdanja u obliku intervjua nasih poznatih licnosti iz kulturnog i javnog zivota — nauke, politike, umetnosti, knjizevnosti itd. (Ive Andrica, Desanke Maksimovic, Branka Copica, Slobodana Selenica, Matije Beckovica, Milorada Pavica, Aleksandra Deroka, Vase  Cubrilovica, Radovana Samardzica i mnogih drugih), kazivanja pojedinaca o raznim dogadjajima i sudbinama (kao npr. starih ratnika sa Solunskog fronta), gde istorija progovara ubedljivo, cak potresno i dramaticno. Tu su i tonske freske srpskih manastira (Hilandara, Zice, Studenice), pristupne besede u SANU nasih poznatih akademika, kao i znacajni tekstovi poznatih knjizevnika koje interpretiraju sami, ili to umesto njih cine dramski umetnici; sadrzaji odredjenih skolskih predmeta koji sluze kao pomocna ucila, kao i razlicite metode u pristupu ucenju stranih jezika.

Muzicki snimci, raskosni u raznolikosti svojih sadrzaja, predstavljaju dela iz skoro svih epoha naseg i stranog muzickog stvaralastva, obuhvatajuci sve muzicke zanrove, tradicionalne muzicke forme, ali i muziku novog zvuka, kao i razne muzicke manifestacije, a sve to u interpretaciji raznih umetnika i najboljih izvodjackih snaga iz celoga sveta.

*

Ako zavirimo i u arhivske sadrzaje nase fonoteke otkricemo zbirku od oko 250 starih zvucnih zapisa snimqenih do 40-ih godina proslog veka, u staroj tehnici na 78 obrtaja. I ako ovaj broj nije tako impozantan, njihov broj i u svetskim fonotekama nije mnogo veci. Narodna biblioteka Srbije ovu zbirku obogacuje povremenim otkupom i poklonom, najcecse iz privatnih zbirki. Po svom sadrzaju to su uglavnom snimci nasih vrhunskih majstora glume, operskih umetnika i pevaca narodnih pesama, gde izdvajamo glasovne zapise Dobrice Milutinovica, Ilije Stanojevica Cice, Zanke Stokic, Teodore Arsenovic, Zivojina Tomica, Olge Ilic, Mijata Mijatovica, Sofke Nikolic i dr.), kao i snimci raznih kompozicija nasih poznatih kompozitora koji su svojim stvaralastvom zauzeli odredjeno mesto u srpskoj muzici: Isidora Bajca, Stanislava Binickog, Stevana Hristica, Petra Kostica, Stevana Mokranjca, Josifa Marinkovica i drugih.

Da bi odgovorno otkrili i kvalitetno prezentovali sadrzaje zvucnih zapisa Narodne biblioteke Srbije, neophodna je bibliografska obrada i sadrzinska klasifikacija ove gradje.

Bibliografski opis se izradjuje u skladu sa Medjnarodnim standardnim bibliografskim opisom za neknjiznu gradju ISBD (NBM)1), koji odredjuje propise za opis i identifikaciju ove gradje, utvrdjuje redosled podataka u opisu, uz poseban sistem interpunkcije.

Sadrzinska klasifikacija zvucnih zapisa se radi prema pravilima za predmetnu 2) i UDK klasifikaciju 3).

Alfabetski lisni katalog zvucnih zapisa je izdvojen iz opsteg alfabetskog kataloga uz doslednu primenu uputno-informativnog sistema. U novije vreme podaci o ovoj gradji se unose u bazu podataka i pretrazuju preko elektronskog kataloga Narodne biblioteke Srbije 4).



Napomene

1) ISBD (NBM). Medjnarodni standardni bibliografski opis neknjizne gradje. Zagreb: Hrvatsko bibliotekarsko drustvo, 1981.
2) Ljiljana Brkovic. Predmetna klasifikacija. Predmetni katalog. Beograd: NBS, 1994.
Ljiljana Kovacevic, mr Sofija Jovanovic. Pravila za definisanje predmetnog sadrzaja dokumenata. Beograd: NBS, 1991.
3) Mr Slobodanka Todorovic. Strucna klasifikacija po sistemu UDK u lisnom i elektronskom katalogu. (U stampi).
4) Uputstvo za unos bibliografskih podataka za neknjiznu gradju u formatu UNIMARC (COMARC): Zvucni zapisi str. 31—36, u Prirucnik za UNIMARC. Priredila Mirna Willer. Zagreb:
Nacionalna sveucilisna biblioteka, 1989.


Rezime

Fonoteka Narodne biblioteke Srbije osnovana je 1967. godine, i sa preko 35.000 zvucnih zapisa govornog i muzickog sadrzaja ima neprocenjivu dokumentarnu vrednost, posebno za nasu nacionalnu muzicku kulturu. Govorni snimci sadrze: govore, intervjue, razna kazivanja, literarne tekstove, skolska predavanja, kurseve stranih jezika i sl. Muzicki snimci, raskosni u raznolikosti svojih sadrzaja, dostojno predstavljaju nase i strano muzicko stvaralastvo. Od arhivskih sadrzaja fonoteka poseduje stare zvucne zapise snimljene do 40-ih godina proslog veka. Da bi prezentovali sadrzaje zvucnih zapisa Narodne biblioteke Srbije neophodna je autorska obrada, koja se popisuje po Medjunarodnom standardnom bibliografskom opisu za neknjiznu gradju ISBD(NBM), i sadrzinska klasifikacija.
Zvucni zapisi se pretrazuju preko alfabetskog lisnog kataloga, a u novije vreme preko elektronskog kataloga Narodne biblioteke Srbije.


Vera Milić
Beograd, Narodna biblioteka Srbije
http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/1450-8915/2000/1450-89150001143M.pdf
1838  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Glasovi iz davnina / Zbirka muzikajlija poslato: April 12, 2011, 01:09:25 pm
*

ZBIRKA MUZIKAJLIJA


Zbirka muzikalija sastavljena je od muzičkih rukopisa i štampanih notnih publikacija. Formirana je u drugoj polovini XX veka obaveznim primerkom, kupovinom, poklonom i razmenom. Opsežnijem i sadržajnijem rastu fonda doprineli su pokloni koji su uz obavezni primerak, činili osnov njegove izgradnje. Kupovina je u popunjavanju fonda dala poseban doprinos u kompletiranju i rekonstrukciji nacionalnog fonda.

U sadržajnom pogledu Zbirka muzikalija još uvek nije celovita, ni u obaveznom delu koji čini nacionalni fond, ni u selektivnom koji je sastavljen od dela stranih kompozitora. U nacionalnom delu, i pored nastojanja da se ostvari rekonstrukcija fonda u čemu se delimično i uspelo, još uvek nije obezbeđeno prisustvo svih muzičkih izdanja iz predratnog perioda. Oseća se i nedostatak stvaralaštva naših kompozitora koji svoje radove publikuju u inostranstvu. Retki su naši muzički stvaraoci koji poklanjaju svoje radove publikovane izvan granica naše zemlje, pa je stoga vredan pomena gest kompozitora Ivana Jevtića koji je nekoliko svojih dela objavljenih u Parizu poklonio Narodnoj biblioteci Srbije, sa posvetom.

Današnji fond muzikalija (oko 19.000 primeraka) u sadržajnom pogledu već predstavlja solidnu osnovu na kojoj se selektivnom nabavkom i stručnim izborom može ostvariti celovita zbirka kakvu uslovljava funkcija nacionalne biblioteke.

Posebnu vrednost ove zbirke čini zbirka rukopisnih muzikalija. Pomenućemo dela Isidora Bajića, Davorina Jenka, Dejana Despića, Božidara Joksimovića, Branka Cvejića i Milivoja Crvčanina.

Od dela najveće muzikološke vrednosti izdvajamo:


  • Srpske narodne pesme Kornelija Stankovića iz 1859. godine
  • Udžbenik crkvenog pojanja i pravila Branka Cvejića iz 1950. godine
  • Kompozicije istaknutih kompozitora koje su posvećene otvaranju zgrade Narodne biblioteke Srbije 06.04.1973. godine.

To su dela Mihovila Logara, Enrika Josifa, Aleksandra Obradovića, Milutina Radenkovića, Dejana Despića, Vitomira Trifunovića, Dušana Radića i Vasilija Mokranjca.

Zbirka muzikalija sadrži štampana izdanja domaćih i stranih kompozitora, brojnu pedagošku literaturu iz svih oblasti muzičke pedagogije, za sve nivoe obrazovanja i bogatu zbirku domaće i strane referensne literature (enciklopedije, leksikoni, rečnici, priručnici...).

Deo fonda čini i legat Nikole Hercigonje.

Druga sveska Albuma srpskih narodnih pesama za violinu u izdanju Jovana Frajta
Davorin Jenko, naslovna strana rukopisa kompozicije Milan uvertira za orkestar, posvećene Milanu Obrenoviću
Kornelije Stanković, izdanje iz 1862. godine, štampano u Beču, Služba Sv. Jovana Zlatoustog
Karlovačko pojanje, protojerej Branko Cvejić, naslovna strana
Karlovačko pojanje, protojerej Branko Cvejić, Glas Treći
Branko Cvejić, Udžbenik crkvenog pojanja i pravila, 1950. godina
Osmoglasnik, St. St. Mokranjac, 1908. godina
Stevan Hristić, Opelo
Igor Stravinski, Petruška, partitura
Solfege des Solfeges, H. Lemoine & G. Carulli.


http://www.nb.rs/collections/index.php?id=831
1839  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Glasovi iz davnina / Digitalizacija zvučnih zapisa poslato: April 12, 2011, 01:06:26 pm
*

DIGITALIZACIJA GRAMOFONSKIH PLOČA 78 OBRTAJA


27. oktobar — UNESKO svetski dan audio-vizuelne baštine

Narodna biblioteka Srbije pozvana je da učestvuje u obeležavanju Svetskog dana audio-vizuelne kulturne baštine. Kao prva i za sada jedina institucija u Srbiji, koja je preuzela konkretne korake u zaštiti najstarijih zvučnih snimaka, Narodna biblioteka Srbije predstavlja deo digitalne zbirke gramofonskih ploča snimanih na 78 obrtaja, koji čine do sada nebjavljeni snimci, kratki tekstovi o izvođačima i kompozitorima, i galerija slika.


O DIGITALIZACIJI

  


Gramofon za ploče na 78 obrtaja,
čitaonica muzičke zbirke NBS


Zbirka gramofonskih ploča na 78 obrtaja u NBS broji oko 1150 ploča, snimanih u inostranstvu i Jugoslaviji (nakon otvaranja fabrike JUGOTON). Ploče su stare i do 100 godina; određen broj je u jako lošem stanju. Lomljive su i krte, višedecenijska prašina se nataložila u brazde. Prikupljane su poklonom i kupovinom.

Postoji i određeni broj albuma, sortiranih prema izdavaču, kompozitoru ili na neki drugi način. Ima i albuma koje su sortirali kolekcionari, prema svom nahođenju.

Zbirku čine snimci domaćih i stranih autora i izvođača, različitih žanrova muzike, kao i govorni snimci kojih ima najmanje. Izdavači čije ploče postoje u fondu NBS su sledeći: Odeon, His Master’s Voice, Decca, Edison Bel, Pathe, Concert Record Gramophone, Jugoton...

Najstarija ploča na 78 obrtaja u fondu NBS je izdanje HMV iz 1902, sa snimkom arije iz Verdijeve opere DON CARLO.
Ploča je jednostrana.

Što se srpskih ploča u fondu NBS tiče, najranije datiraju iz 1907. (manje pouzdan podatak) i 1910 godine. Najranije srpske ploče (njih oko 20ak) snimane su u Beogradu oko 1900 godine, dok su izdate deceniju kasnije. Snimljena su izvođenja Joce Mimike, Stevana Bačića Trnde, Milana Bušina (klarinetiste iz Beograda), kao i Tamburaškog društva SREM, Muzike kraljeve garde i komičara Narodnog pozorišta iz Beograda, Petra Hristilića.

Srpski kompozitori čija se dela mogu čuti na starim pločama su Stevan Mokranjac, Stevan Hristić, Isidor Bajić, Stanislav Binički i dr.

Glasovi najpoznatijih srpskih pevača tog doba čine ovu zbirku još vrednijom. To su Mijat Mijatović, Sofka Nikolić, Teodora Arsenović, Živojin Tomić — prvak Beogradske opere. Muzika kraljeve garde, Kapela Cicvarica, Hor Obilić-Krsmanović, kapele Paje Nikolića (muža Sofke Nikolić) i drugih, samo su deo vokalnih i V—I sastava čije snimke poseduje NBS.

Od stranih izvođača izdvajamo Orkestar berlinske opere, Artura Rubinštajna, dirigenta Leopolda Stokovskog, i sina Riharda Vagnera koji diriguje operu svog oca, snimak sa Bajrojtskog Vagner Festivala.


 

Ploča od crvenog providnog vinila,
Jugoton, oko 1957.


Ploče koje se ne mogu da reprodukovati, polomljene, ogrebane, prašnjave, nisu iskorišćena bibliotečka građa. Suočili smo se sa situacijom da je jedan važan i vredan deo naših fondova praktično zarobljen, neiskorišćen, sakriven i neupotrebljiv. Iz ovih razloga Narodna biblioteka Srbije pre tri godine pokreće projekat Digitalizacije gramofonskih ploča na 78 obrtaja.

Zbirka gramofonskih ploča na 78 obrtaja biće digitalizovana u celosti, bez obzira na to da li su na njima snimci domaćih ili stranih autora i izvođača. Ipak, srpske ploče su izdvojene i biće pokrenut projekat proglašavanja tog dela zbirke kulturnim dobrom odgovarajućeg stepena, po završetku procesa digitalizacije i unošenja u elektronski katalog Narodne biblioteke Srbije.

Svaka ploča "prebačena" je na po jedan kompakt disk, u 4 varijante:


  • nepročišćeni, originalni snimak
  • potpuno očišćen snimak
  • pseudo stereo snimak
  • optimalno očišćen snimak

Od početka projekta, digitalizovano je skoro 700 ploča, radi se na unosu poslednjih 100 u elektronski katalog. Ostale će biti digitalizovane do kraja 2008 godine.

Napravljena je internet prezentacija na sajtu Digitalne NBS. Adresa prezentacije je http://scc.digital.nb.rs/

Radi se i dalje na prikupljanju ploča, NBS prima ploče kao poklon ili ih kupuje. Ideja je stvaranje najveće zbirke gramofonskih ploča snimanih na 78 obrtaja u regionu, u analognom i digitalnom formatu.

U planu je osnivanje Nacionalnog zvučnog arhiva.




Prva digitalizovana ploča

VRSTA GRAĐE............. : monografska publikacija, zvučni snimci, muzički, gramofonska ploča
DRŽAVA IZDAVANJA........ : Velika Britanija
GODINA IZDAVANJA........ : 19??
JEZIK TEKSTA/ORIGINALA . : srpski (ćirilica) /
ODGOVORNOST............. : Bušin, Milan — izvođač
NASLOV.................. : Svatovac / More mi [je ljubav] tvoja [Zvučni snimak] : odbi se biser grana i kolo Užičana
IMPRESUM................ : [B. m.] : Gramophone Concert record, [b. g.]
FIZIČKI OPIS............ : 1 gramofonska ploča, 25 cm
NAPOMENE................ : Naslov kompozicije sa jedne strane gramofonske ploče nečitak //
Ploča je bez originalnog omota // Na etiketi ploče tekst podataka štampan i lat. pismom // Kataloški broj ploče G.C. 19538.
OSTALI NASLOVI.......... : More mi je ljubav tvoja
PREDMETNE ODREDNICE..... : // Narodna muzika — Pesme — Gramofonske ploče // Narodna muzika — Kola — Gramofonske ploče
UDK..................... : 788.6.085.7(086.72), 788.6.087.2:786.2(086.72)
UDK STATISTIKA.......... : 78, 78
COBISS.SR-ID............ : 116083212

D II 9525/St




Narodna biblioteka Srbije
1840  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Glasovi iz davnina / Digitalizacija zvučnih zapisa poslato: April 12, 2011, 01:06:03 pm
*

Digitalizacija zvučnih zapisa: Glasovi iz davnina


Na jednu stranu ploče stale su dve pesme: Neko vole Srpkinjicu, neko Hrvaticu i Ramazanska noć , uz muzičku pratnju Ciganske glazbe Paje Todorovića. Muzika kraljeve garde svira Srpske sevdalinke, a orkestar Milana Tomića razvija Demokratsko kolo... Preslušavanjem "predratnih" ploča na 78 obrtaja na veb sajtu Narodne biblioteke Srbije mnogi će ostati zatečeni pred kvalitetom srpske muzike iz prve polovine prošlog veka




ČEKAJUĆI KUPCE:
Stovarište gramofona u prodavnici
srpskih ploča Mite Đ. Palića 1913. u Pančevu


Da sada nisu digitalizovane, stare ploče na 78 obrtaja koje su još od 1900. godine putovale do ovih prostora, potpuno bi propale, i kao takve jedino bi bile za bacanje. Tih ploča još ima po celoj Srbiji, u muzejima, bibliotekama, privatnim kolekcijama, vlasnici možda i ne znaju za njih, zaboravljene su i spakovane u stare prašnjave kutije. Sve dok i sasvim ne propadnu one će čuvati najranije fono-zapise naše narodne, šlagerske, "džaz" muzike, umetničke muzike, ili komičarskih komada.

Muzikolog Vesna Aleksandrović, pokretač akcije očuvanja starih ploča u Narodnoj biblioteci Srbije, za "Vreme" objašnjava ideju da se "napravi nacionalni zvučni arhiv koji će se baviti koordinisanjem rada na digitalizaciji najpre starih ploča. Magnetofonske trake i ostalo takođe zahteva brzo delovanje, ali ipak se još malo može čekati. Međutim, ploče na 78 obrtaja su toliko stare da vapiju za čuvanjem." Pored čuvanja, odnosno digitalizacije "sedamdesetosmica", novost je i njihov izlazak iz zaključanih arhiva. Oko 150 ploča do sada je postavljeno na sajt Narodne biblioteke (www.digital.nbs.bg.ac.yu), što znači da svaki surfer može, ako hoće, postati i pasionirani slušalac ove muzike. Već otvaranjem spiska ploča, verovatno bi se najveći broj posetilaca prvo opredelio za Himnu Srba, Horvata i Slovenaca. Mozaično sastavljena od, redom, Bože pravde, Lijepe naše i Zdravljice, savršeno spojenih majstorskim prelazima, nekadašnja himna predstavlja pravo remek-delo u svom domenu. Zanimljivo i lepo izvođenje Tamo daleko na sajtu se može naći pod nazivom Krfska elegija. Dragoceni su i "prvi susreti" sa Sofkom Nikolić, kraljicom Skadarlije, pevačicom narodnih pesama i serenada, koja je do 1939. godine pevala i snimala u svim velikim evropskim gradovima. Mogu se naći i narodne pesme koje peva operska pevačica iz dvadesetih godina Teodora Arsenović, a operski pevač Živojin Tomić, prema spisku pesama, peva ariju Lenskog iz Onjegina, snimak iz 1927. godine. Prvi put, sada se mogu slušati i izvođenja velikih muzičara do četrdesetih godina prošlog veka, Mijata Mijatovića, Sagradiću šajku Milana Tomića, Pašonino kolo Mite Pašona, Nizamski rastanak Ciganske kapele Dušana Popaza... Za Mijata Mijatovića, jednog od vodećih pevača u periodu do 1941. godine, kaže se da je predstavljao tipičan primer beogradskog pevanja narodne muzike koje se u žargonu zvalo "astalsko pevanje". To je pevanje za kafanskim stolom, prigušeno, tiho, ipak upečatljivo i nezaboravno. Govori se da su Skadarlija i ulice na Dorćolu bile "natopljene" ovim stilom pevanja, "filtriranim kroz raskošan glas, pažljiv osećaj za fraziranje i beskrajno razumljivu dikciju". U raznolikom stilskom repertoaru mešale su se sevdalinke, pesme o Beogradu, romanse i drugo.

Na veb sajtu Narodne biblioteke lako se zapaze i umetnici po svojim veseljačkim nazivima ili nastupima. Trndina tamburaška družina iz Sombora, na primer, izdala je ploču na kojoj se s jedne strane peva Vesela Srbadija, a s druge Narodna ratna pesma; Petar Laner i Petar Hristilić, "Mija i Čkalja" dvadesetih godina snimali su svoje komičarske komade, a među najpoznatijima su Dva heroja sa Kajmakčalana i Seljak iz Kumodraža u apoteci. Pored pevača narodne muzike, pored izvornog srpskog, bosanskog, čak i dalmatinskog melosa, jedno od najlepših iznenađenja ovog sajta je i susret sa džez i šlager muzičarima pedesetih godina. Zbog toga, između ostalih, obavezno treba poslušati Malu Fuči Fu, pesmu koju peva Vojin Popović uz pratnju veoma cenjenog Ansambla Spase Milutinovića. Od ukupne zbirke "sedamdesetosmica" muzikolog Vesna Aleksandrović naročito ističe Vagnerovu operu kojom diriguje Vagnerov sin na festivalu u Bajrojtu, dirigenta Leopolda Stokovskog, zanimljiva izvođenja Mokranjčevih rukoveti, džez i evergrin. Kako se posao oko digitalizacije ovih ploča bude privodio kraju tako će i njihov broj dostupan na veb sajtu biti sve veći, a sam sajt kvalitetniji i sa manje grešaka.

HILJADU SEDAMDESETOSMICA: U fono-zbirci Narodne biblioteke Srbije tokom akcije spasavanja "sedamdesetosmica" otkriven je i redak kuriozitet: jednostrana ploča iz 1902. godine. Komercijalne ploče su se inače pojavile 1900. godine. Najstarija ploča iz zbirke Narodne biblioteke izdanje je HMV-a (His Master’s Voice) iz Londona, a na njoj Šaljapin peva ariju iz Verdijeve opere Don Karlo. Najstarije ploče sa srpskom muzikom iz ove zbirke datiraju iz 1908. i 1909. godine: Škripi đeram i Tri noći nisam spavala Joce Mimike, snimak Tamburaškog društva Srem, kao i Jedan dan iz beogradskog garnizonskog života u izvođenju Muzike kraljeve garde. Inače, domaći izvođači su sve do polovine XX veka snimali za strane izdavačke kuće, tačnije za njih 55, jer je prva domaća fabrika za proizvodnju ploča bio Jugoton koji je osnovan 1947. godine. U Hrvatskoj i Sloveniji su i pre Jugotona postojale izdavačke kuće: Edison Bel Penkala u Zagrebu i Elektroton u Ljubljani. Ploče s našom muzikom izdavali su i HMV, Odeon, Pathe, Columbia...




NAJSTARIJA: Ploča iz 1902.

Kako je to zapravo izgledalo? Prve srpske ploče snimane su oko 1900. godine. Verovatno po pozivu dolazio bi tehničar iz HMV-a, Edisona, Odeona... i donosio pun vagon opreme. Onda bi snimio kompletan snimak, na primer, Mijata Mijatovića, Cicvariće, Muziku kraljeve garde, napravio bi ceo set i vratio se u Češku, Nemačku, Britaniju, gdegod, čak i u Ameriku. Tek za otprilike deset godina (toliko vremena je trebalo u samom početku) pojavila bi se ploča koja se prodavala i tamo i ovde. Za najstarije ploče s našom muzikom od 1907. do 1909. godine, kaže Vesna Aleksandrović, veoma je teško utvrditi godinu izdavanja. Taj podatak se nije upisivao na etiketu, a ni katalozi izdavačkih kuća nisu sasvim pouzdani.

Fono-zbirka Narodne biblioteke sada broji oko hiljadu "sedamdesetosmica". Od njih, 600 ploča je već prebačeno u digitalni format, i može se računati da su ti zapisi sačuvani. Naravno, kvalitet zvuka zavisi od raspoložive tehnike, ali i od kvaliteta samih ploča. "Ko god je uzeo da pravi ploče eksperimentisao je s materijalom. Svaka izdavačka kuća je imala neku svoju masu za pokrivanje", kaže Vesna Aleksandrović. "Najstarije ploče su pravljene od kartona preko koga ide neka smola i hiljade smesa, užasno su krte, prašnjave, izgrebane, naprsle, polomljene..." Digitalizacija, u ovom slučaju, ne podrazumeva samo postupak prebacivanja analognog zvuka u digitalni format već i potpuno remasterizovanje. "Najprofesionalniji softver za digitalizaciju košta mnogo, osnovni paket mu je čak 18.000 dolara. Naravno, mi nemamo taj program, ali ljudi koji rade sa nama imaju druge programe koje su kupili. Za sada, u Narodnoj biblioteci sve radimo sami, o sopstvenom trošku, najviše zahvaljujući razumevanju direktora Ugričića koji je umeo da prepozna urgentnost potrebe da se ove ploče spasu. S ovim projektom nismo išli pred Ministarstvo, poučena sam iskustvom drugog projekta koji sam predlagala još 2003. godine – za elektronsku bazu srpske horske muzike. To su elegantno ubacili u fioku, kao 'doći će na red', valjda posle Guče..."

AKADEMIJINA ZBIRKA: Pored Narodne biblioteke, pored Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, koji, na primer, ima zvučne zapise Žanke Stokić, Etnografskog muzeja i Fakulteta muzičke akademije, koji raspolažu bogatom etnomuzikološkom građom, pored Radio-televizije Srbije, čiji su arhivi sigurno zatrpani vrednim i oronulim snimcima, Srpska akademija nauka i umetnosti, što je malo poznato, ima izuzetno vrednu zbirku fono-zapisa. Ono što SANU izdvaja od ostalih jeste da on u svojim arhivama čuva "voštane ploče", najstarije domaće ploče, o čijoj se sudbini malo zna. Direktorka Muzikološkog instituta SANU-a Danica Petrović za "Vreme" kaže da ova ustanova "poseduje kolekciju od stotinak voštanih ploča na kojima se nalaze snimci srpske narodne muzike (pesama i svirke) koje je u raznim krajevima Srbije sačinio Kosta Manojlović početkom tridesetih godina prošlog veka. Pregovarali smo sa stručnjacima iz Fono-arhiva Austrijske akademije nauka u Beču i njihov inženjer bi trebalo da dođe u Beograd ove jeseni, i proceni da li su oni u mogućnosti da te ploče prenesu na nove nosače zvuka. Nadamo se da ćemo barem deo tog materijala moći da spasemo."

U SANU-u je, pored 500 magnetofonskih traka etnomuzikoloških zapisa, i bogata zbirka ploča na 78 obrtaja, od kojih su pojedini snimci dobijeni od Srba iz Amerike koji su oko 1941. snimali svoja izvođenja narodne muzike. Ovim pločama, do sada, niko se još nije bavio. S druge strane, Danica Petrović ukazuje na vrednu zbirku zapisa tradicionalnog srpskog crkvenog pojanja, koje je poznati pojac Lazar Lera snimio početkom tridesetih godina. Reč je o zbirci Rasadnik srpskog crkvenog pojanja, objavljenoj u zagrebačkoj kući Edison Bel Penkala 1933. godine. "Dva nepotpuna kompleta ove zbirke nalaze se u Muzikološkom institutu, a kompletnu zbirku poseduje Škola za slepe u Zemunu. Oni su nam stavili na raspolaganje svoju zbirku, pa su ovi snimci digitalizovani i nalaze se na šest CD-ova."

Verovatno nije usamljen utisak da, posle suočavanja sa pojedinim ekskluzivitetima naše kulturne baštine, ostaje nedorečeno zašto se oni toliko dugo skrivaju u senci, zašto se o njima ne zna ili su nedostupni. Imajući u vidu to da ne postoji pravni okvir koji bi uređivao način korišćenja zbirki shodno zakonskim normama, imajući u vidu i to da ne postoji pravni okvir po kome bi se svi stari fono-zapisi morali prijaviti i sačuvati, zbog čega se događa da nestanu ili da budu presnimljeni, priča o digitalizaciji zvučnih zapisa zatvara se otprilike onim čime je i počela: potrebom za koordinisanim čuvanjem ugrožene kulturne baštine, kao i spremnošću da se sa njom upozna neka nova publika.


piše: Ivana Milanović Hrašovec
16.08.2007. — Vreme




Iva Nenić, etnomuzikološkinja: Minule tradicije

"Proces digitalizacije muzike u Srbiji trebalo bi najpre da obuhvati one muzičke kulture koje ne spadaju u domen popularnog ili su medijski marginalizovane. Taj deo kulturne baštine treba zaštititi digitalizacijom, budući da je u velikom broju slučajeva reč o minulim tradicijama. Po uzoru na svetske fono-arhive, tada bi bilo moguće ne samo obezbediti precizan uvid u stanje arhivske građe već i raditi na dostupnosti arhiva i njihovoj međusobnoj saradnji (ili umrežavanju), ali i na izradi kvalitetnih izdanja koja bi stručnjacima bila od koristi i doprinosila afirmaciji naše muzičke kulture u svetu. Fonoteke i fono-arhivi zvaničnih institucija u Srbiji raspolažu zavidnom količinom snimaka klasične i tradicionalne muzike, među kojima se nalaze i mnogi retki i izuzetni primeri. Takođe, fonoteka Radio Beograda raspolaže ne samo snimcima tradicionalne muzike sa prostora Srbije već i snimcima različitih svetskih muzičkih kultura, koji se nalaze na trakama, i koje bi trebalo (čak i kada nema propratnih podataka) presnimiti i srediti, a u idealnom slučaju i dodatno kontekstualizovati, tj. opskrbiti ih neophodnim informacijama i stručnim komentarom."



1841  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Glasovi iz davnina / Digitalizacija zvučnih zapisa poslato: April 12, 2011, 01:05:17 pm
*

DIGITALIZACIJA ZVUČNIH ZAPISA

NBS ima najveću zbirku starih ploča u zemlji, a ovaj vredan fond biće u potpunosti zaštićen i dostupan na kraju projekta

BEOGRAD — Narodna biblioteka Srbije namerava da osnuje Nacionalni zvučni arhiv, koji bi čuvao digitalizovane snimke svih dostupnih zvučnih zapisa rasutih po Srbiji, izjavila je Vesna Aleksandrović, voditelj zbirke muzikalija, fonodokumenata i audiovizuelne građe NBS, prenosi Tanjug.

— Uzor za ovaj posao je Nacionalni zvučni arhiv Velike Britanije koji je digitalizovan, detaljno stručno obrađen i dostupan svakome ko se bavi istraživanjima zvučnih zapisa — rekla je Aleksandrovićeva.

Ona je objasnila da privodi kraju četvorogodišnji rad na digitalizaciji kompletne kolekcije starih gramofonskih ploča koje NBS poseduje u svojim muzičkim fondovima i da je tokom rada došla do podataka da u mnogim bibliotekama i muzejima u Srbiji postoje kolekcije starih gramofonskih ploča.

— Imajući u vidu važnost digitalizacije, delikatnost ovog posla, kao i finansijska sredstva koja NBS odvaja da se ovaj posao uradi u njenoj kući, postoji opasnost da te zbirke propadnu u neodgovarajućim uslovima čuvanja, potpuno sakrivene i nedostupne — upozorila je ona.

Prema njenim rečima, projekat digitalizacije starih gramofonskih ploča na 78 obrtaja ušao je odavno u drugu fazu, do sada je digitalizovano oko 600 ploča, od otprilike hiljadu koliko imamo u fondu.

— Verujemo da imamo najveću zbirku starih ploča u zemlji, a ovaj izuzetno vredan fond biće u potpunosti zaštićen i dostupan na kraju projekta digitalizacije. Vreme je da se razmišlja o budućim koracima, a plan je da se na objedine sve institucije u zemlji koje imaju ovakve fondove da bi se zajednički angažovale na zaštiti starih gramofonskih ploča snimanih na 78 obrtaja — rekla je ona.

Prvi korak bi bio, istakla je Aleksandrovićeva, da se načini centralni registar za Srbiju jer nigde ne postoji evidencija ko i gde poseduje stare ploče.

— Upoređujući knjige koje imaju taj status i koje se na stručan način čuvaju od daljeg propadanja, stanje starih gramofonskih ploča koje imaju tek jedan vek mnogo alarmantnije nego nekih knjiga koje su stare i više od pola milenijuma - kaže Vesna Aleksandrović.

U fondu NBS najstarija ploča je iz 1902, i to je u svetskim razmerama raritet jer komercijalna proizvodnja ploča u svetu je počela samo godinu dana ranije. U Zbirci fonodokumenata NBS, osnovanoj 1963, najvredniji i najugroženiji deo su ploče na 78 obrtaja među kojima su najstarije one sa početka veka, a najmlađe imaju "samo" oko 40 godina. Za sada je odnos stranih i domaćih ploča sa 78 obrtaja približno pola — pola. Snimci su najrazličitijih muzičkih žanrova, a preovlađuju gradske i narodne pesme i šlageri.

Aleksandrovićeva je kao jedan od najvećih rariteta pomenula snimak "Himne Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca" na kojoj ne piše datum.

U zbirci NBS ima i govornih snimaka, uglavnom dramskog karaktera, ali posebnu pažnju zavređuje ploča sa govorom kralja Aleksandra u Nišu 1927. godine.


Narodna biblioteka Srbije
1842  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Srbi u regionu: život i muzika jednog vremena / Život i priključenija Srba U Rumuniji poslato: April 12, 2011, 12:41:58 pm
*
Reporter "Glas" proverio kako živi srpska nacionalna manjina u rumunskom delu Banata


SVE JE MANJE SRBA OD TEMIŠVARA DO ARADA

Češka za svoje ljude šalje lekare, Hrvati organizuju putovanja sa kursevima za učenje svog jezika i istorijskim predavanjima, a od naše zemlje nikakva pomoć — kažu

Od Arada, Temišvara do Dunava rumunski Srbi se danas suočavaju sa istim problemom. Iako postoji Savez Srba u Rumuniji, brojne crkve, škole, srpska čitaonica sve ih je manje. Po popisu iz 1990. godine bilo ih je 30.000, dok je prema poslednjim podacima ostalo 22.000 Srba. Pad je ogroman imajući u vidu da je pre Drugog svetskog rata u Rumuniji živelo čak pedeset hiljada Srba.

U rumunskom delu Banata ranijih godina postojalo je pedesetak sela sa srpskim življem, toliko je bilo i pravoslavnih crkvi uključujući i najveću u Temišvaru. Petnaestak naselja bila su čisto srpska, dok su u mešovitim mestima živeli pored Rumuna, Nemaca i Mađara. Već šezdesetih godina sela počinju da se osipaju odlaskom mladih ljudi u gradove gde su se stopili sa većinskim stanovništvom.

U selima su postojale srpske crkve, osnovne škole gde se čuvala naša tradicija i prenosila sa kolena na koleno. Danas smo suočeni sa belom kugom, sve je manje naših đaka i ostali smo samo sa jednom osnovnom školom i par učitelja. Tu su i crkve koje treba renovirati. Razlog našeg polakog nestajanja sa ovih prostora donekle se nalazi i u matici koja očigledno nema dovoljno sluha za sve naše probleme.

Finansiramo se uglavnom iz budžeta koji nije dovoljan i pokriva samo troškove štampanja našeg lista i organizaciju pojedinih kulturnih dešavanja — ističe Srboljub Mišković, glavni urednik srpskih novina "Naša reč", koje u Temišvaru izlaze više od 200 godina.

O problemima Srba u Temišvaru govori i književnik Slavomir Gvozdenović, v.d. predsednik Saveza Srba u Rumuniji, srpski poslanik u rumunskom parlamentu.

Pre petnaestak godina nismo mogli ni da sanjamo o ovoj slobodi koju danas imamo, ali nas je sve manje. Gubimo deo naše tradicije, crkve oronule, škole nestaju, nemamo udžbenike. Od 9.500 đaka sada ih je ukupno ostalo oko pet stotina, uključujući i srpsku teoretsku gimnaziju "Dositej Obradović" u Temišvaru. Iako imamo predstavnike u rumunskom parlamentu, kao i ostalih sedamnaest manjina, Srbi godinama polako nestaju. Našim đacima nedostaju udžbenici često i za srpski jezik.

Ukoliko matica misli na Srbe u Krajini, na Kosovu, ne sme se zaboraviti da naše školstvo ovde traje više od tri veka i da imamo pet manastira kao i pedesetak srpskih pravoslavnih crkvi. Sa pravom tražimo podršku iz naše zemlje kako bi sačuvali srpsko duhovno blago na ovim prostorima - upozorava Gvozdenović.

Svake godine u Temišvaru se organizuju svetosavske proslave, kada dolaze brojni srpski ministri, diplomate i obećavaju "kule i gradove" ali sve, na žalost, ostane na tome.

Pokušavaju da nas pridobiju pojedine političke partije, ali čim napuste Temišvar, sve se zaboravi. Nije nam pravo kada vidimo koliko Bugarska, Nemačka, Slovačka pomažu svoje manjine u Rumuniji, a od naše matice samo prazna obećanja. Nemačka je izgradila brojne ustanove, škole, staračke domove, klubove, iako je u pojedinim mestima ostalo svega nekoliko nemačkih familija. Mađarska deca dobijaju materijalnu pomoć ukoliko idu u mađarske škole.

Češka za svoje ljude šalje lekare, Hrvati organizuju putovanja sa kursevima za učenje svog jezika i istorijskim predavanjima, a od naše zemlje, nikakva pomoć. Kada je, međutim, naša zemlja bila u nevolji, za vreme sankcija pomagali smo više nego bilo koja druga zajednica iz dijaspore. Slala se odeća, hrana ali su to naši ljudi brzo zaboravili — ističe Mišković.

Poslednjih godina vode se sporovi za vraćanje imovine jer su srpskoj crkvi pripadale brojne zadužbine u Temišvaru. Neka od pomenutih zdanja su privatizovana i bespovratno izgubljena dok se za ostale zgrade i dalje vodi borba.

Sporan je i Makrin dom koji se nalazi u samom centru grada na Trgu pobede. U zgradi su smeštena brojna predstavništva od kojih se uzima kirija oko 20.000 evra. Na tabli zgrade i danas se može pročitati zaveštanje" Za siromašne srpske đake i studente". Trinaest godina se naša crkva sudi za ovo zdanje. Pre tri godine jedva smo uspeli da sprečimo prodaju zgrade jer više nikada ne bi uspeli da se izborimo za ovo zdanje - tvrdi Gvozdenović.

Temišvar ili ti Timisoara kako ga Rumuni nazivaju grad je star oko 750 godina i od Beograda udaljen oko 160 km. Srbi, pored Nemaca i Mađara, predstavljaju nacionalnu manjinu koja je u prošlosti bila izuzetno poštovana. O tome svedoče tri crkve na glavnom trgu. Veliki uticaj Srba potvrđuje i podatak da je najstarija crkva upravo srpska.

Rumunski Srbi su uvek bili na značajnim položajima, imali su trgovinske, zanatlijske radnje, bavili su se advokaturom, a bilo je i vrlo uspešnih lekara.

Među poznatim ljudima koji su proveli deo života u Temišvaru pominje se Miloš Crnjanski, čija se bista nalazi ispred srpske biblioteke. Branko Radičević, takođe, je boravio ovde neko vreme, dok je Dositej rođen nedaleko od Temišvara.

Danas se Srbi u selima bave poljoprivredom ili rade u tamošnjim fabrikama. U Temišvaru je popriličan broj intelektualaca, trgovaca, ugostitelja. Zbog materijalnog položaja, može se slobodno reći, da Srbi u Temišvaru i danas čine elitu.

U Temišvaru, kažu, nije slučaj kao u drugim evropskim zemljama da se zaboravi svoj jezik. Srpski se govori u domovima, na srpskom se, kažu: i sanja.


Žaklina Milenković
Deo teksta preuzet sa: Glas javnosti


O dr Slavomiru Gvozdenoviću, književniku i predsedniku Saveza Srba u Rumuniji više na: riznicasrpska.net/knjizevnost
1843  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Srbi u regionu: život i muzika jednog vremena / Život i priključenija Srba U Rumuniji poslato: April 12, 2011, 12:14:27 pm
*

ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA SRBA U RUMUNIJI

Četrnaesta evropska smotra srpskog folklora u Temišvaru bila je prilika da ponešto saznamo i o životu Srba u susednoj zemlji


     

Kolo na temišvarskom Trgu slobode (Foto T. Bojković)


Od našeg specijalnog izveštača

TEMIŠVAR — Ovo je osmo svetsko čudo, razdragano je uzviknuo Temišvarac Srboljub Mišković, glavni urednik nedeljnika "Naša reč", lista Saveza Srba u Rumuniji, kada mu je u subotu "horda" novinara nahrupila u redakciju.

Stigli smo u organizaciji Ministarstva za dijasporu, na 14. evropsku smotru srpskog folklora na kojoj učestvuje oko 2.800 srpskih mladića i devojaka iz 13 zemalja.

Dok listamo primerke "Naše reči", kolega Srboljub — za prastarom zelenom pisaćom mašinom — strpljivo odgovara na pitanja o životu Srba u Rumuniji, kojih je u odnosu na 1992. danas za 10.000 manje (22.561). Srbi su nacionalna manjina, ali i autohtoni narod koji ovde živi vekovima.

Naš broj drastično opada, zbog bele kuge — kaže dobroćudni Srboljub, u čijim ličnim ispravama piše Srboljub Miscovici. — U jednom selu kod Temišvara 1956. bilo je 150 đaka, a sada ih je samo četvoro. Malo se dece rađa, kuće se prazne. Ne pričaju svi srpskim jezikom, a pola ih stupa u mešovite brakove — objašnjava Mišković.

Srbi uglavnom imaju rumunsko državljanstvo, dok su dvojna retka. Iako se ne ide u Srbiju na studije, saznajemo da Zvezdana Simonović, koja je nedavno dobila stipendiju za master kurs na Fakultetu političkih nauka, ipak dolazi u Beograd.

Idemo zatim na obližnji Trg ujedinjenja, gde se već spremaju učesnici smotre, obučeni u narodne nošnje najživopisnijih boja.




Pozira u nošnji; dvogodišnja Jovana

Uz zvuke truba osećamo i žmarce jer je sa istih ovih ulica 1989. pokuljao prvi talas demonstracija kojima su poniženi Rumuni sa sebe skinuli jaram, a Čaušeskua izveli pred streljački vod.

U doušničkoj zemlji fabrički ozvučenih telefona, u kafkijanskom režimu tajne službe Sekuritatea, i pre Čaušeskua, Srbi su u diktaturi masovno završavali u peščari Baragan, svojevrsnom rumunskom gulagu.

Danas smo slobodni ljudi, nešto je najnormalnije da navijamo na "Marakani" ili da odemo na koncert u Beograd — svedoči dr Slavomir Gvozdenović, književnik i predsednik Saveza Srba u Rumuniji (jedan od organizatora smotre).

Ranije mračno doba značilo je i zatvaranje mnogih srpskih škola.

Danas ima svega oko 500 đaka koji uče na srpskom u desetak četvorogodišnjih škola. Istovremeno, procenjuje Gvozdenović, Rumuna koji se prezivaju na -ić, skoro je pola miliona! U jedinu srpsku osmoletku ide njih 40, a u srpsku gimnaziju "Dositej Obradović" u Temišvaru — 240. Svi udžbenici su na srpskom, a po odluci Vlade Rumunije za maternji jezik mogu da se koriste i oni iz Srbije.

Pratimo književni život u Srbiji, a oko 7.000 naslova nalazi se na našim policama — nastavlja Gvozdenović, dok stojimo ispred Srpske čitaonice, zdanja u kome je prva četiri razreda završio i Miloš Crnjanski.

Objavimo oko 20 knjiga godišnje, imamo 23 srpska kulturnoumetnička društva i hor srpske saborne crkve — kaže Gvozdenović. Pored "Naše reči", ovde izlaze i "Novi temišvarski vesnik", kao i "Književni život". Rumunska televizija i radio emituju i programe na srpskom, a talasi "Banat linka" su isključivo na srpskom.

Žurimo ka Trgu slobode, gde će ministar za dijasporu Srđan Srećković, zatim izaslanik predsednika Srbije Mlađan Đorđević, Slavomir Gvozdenović i rumunski zvaničnik iz departmana za međuetničke odnose pozdraviti takmičare folklornih trupa. Dvogodišnja Jovana iz Rumunije, kao da je prava manekenka, pozira u nošnji.  

Uprkos kiši koja je oterala takmičare na binu velelepne zgrade Opere, gde će smotra biti održana, velika srpska "žurka" je počela. Pozorištem odjekuju glasna pesma i muzika, ori se od igre.



-----------------------------

MARKO POPULARNIJI OD NORBERTA

Sišli smo niz protivpožarne stepenice iza scene, da popričamo sa učesnicima takmičenja u Temišvaru. Srđan Mojašević (17) iz Štutgarta raduje se što je upoznao mnogo drugova iz Evrope. U Nemačkoj se, kaže, organizuju časovi srpskog i veronauke jednom nedeljno. Trzavica nema.

Nema ih ni u Dardi kod Osijeka, gde žive Sanja Čugar (20) i Milovan Đurđević (22). Srbi i Hrvati, kojih je tamo otprilike isti broj, druže se bez napetosti, pa je i njihov KUD mešovit. Prema rečima Milana Basarića, predsednika KUD-a "Branko Radičević" iz Beča, u kome živi oko 150.000 Srba, tamo je sve više zainteresovanih za učenje maternjeg jezika, za sada u kućnim uslovima. Pre četvrt veka, Srbi su češće krštavani kao Robert ili Norbert, primećuje Basarić, dok su danas Marko i Stanko omiljena imena.

T. B.


-----------------------------


Tereza Bojković | objavljeno: 01/06/2009 | Politika
1844  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Srbi u regionu: život i muzika jednog vremena / Srbi u Batanji poslato: April 12, 2011, 11:46:40 am
**

16. TAMO DALEKO

Tamo, daleko, daleko kraj mora
tamo je selo moje, tamo je ljubav moja.

Bez otađbine daleke, po krvi lutam ja,
i opet kličem burno, živela Srbija.

Tamo, daleko, gde svetu nema kraj,
tamo su deca moja, tamo je pravi raj.

Tamo, daleko, kraj Save i Dunava,
tamo js selo moje, tamo je ljubav moja.

Tamo, daleko, gde svetu nema kraj,
tamo su najdraži moji, tamo je zavičaj.

Refren:
Bez otadžbine daleke, po krvi lutam ja,
i opet kličem burno, živela Srbija!

Tamo, dalsko gde cveta limun žut,
tamo je spskoj vojsci, jedini bio put.

Smrt neka dođe, ne marim za nju ja,
poslednji uzdah biće, živela Srbija!

Refren:
Bez otadžbine daleke, po krvi lutam ja,
i opet kličem burno, živela Srbija!


17. KREĆE SE LAĐA FRANCUSKA

Silno je more duboko, duboko, plavo široko,
nigde mu kraja nemade, morskoga broda nestade.

Lađa se krće francuzka, sa pristaništa solunska,
i moja braća putuju, da samnom zajedno tuguju.

Transport se kreće Srbadi, ratnici, braća bolesni,
i moja braća putuju, da samnom zajedno tuguju.

Polazim oče bolestan, pomislim, Bože nisam sam,
i moja braća tuguju, da samnom zajedno putuju.


Od bisera PESMARICA I.
izbor pesama i igara rado pevanih i igranih u BATANJI
1845  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Srbi u regionu: život i muzika jednog vremena / Srbi u Batanji poslato: April 12, 2011, 11:45:55 am
**

1. BEĆARAC

Oj Batanjo alaj si na bregu
u tebi se svi bećari legu,
jedan dva, jedan dva.

Idem šorom pa pucam pištoljom,
pištolj mali pa neće da pali.

Pada kiša pomalo se praši,
domaćina prate tamburaši.

Da Bog živi našeg domaćina,
domaćina i njegovog sina.

Ja sam žedan, ja bi vina pio,
ja bi pio, kad bi ko nalio.

Hajdmo braćo da pijemo vina,
da pijemo u nazdravlje svima.

Batanjac sam i batanjsko dete,
al sam bećar od glave do pete.

Oj Batanjo u tebi je zima,
svaki bećar po tri cure ima.

Od Batanje pa do Subotice,
lepši momci nego devojčice.

Oj Batanjo, alaj si mi divna,
u tebi je živeti milina.

Srbin pravi nosi šešir mali,
šešir mali, na oči navali.

Rakijice volem te ko zlato,
a ti mene valjaš me u blato.

Piću vina dok je Segedina,
i rakije dok je Srbadije.

Kumuj kume, sad je tvoja vlada. / 2* /
opraće ti noge nova mlada. / 2* /

Alaj smo se sastali bećari. / 2* /
pa za kuću niko ni ne mari. / 2*/

Preko šora pružio se lanac, / 2*/
ide lola i peva bećarac. / 2*/

Kad bećari šorom zapevaju, / 2* /
pendžeri se širom otvaraju. / 2* /

Bećari se ne žene svi mladi, / 2*/
bešaruju dok im ne dosadi. / 2* /

Gori lampa u sred Karlovaca, / 2* /
dođi dragi biće poljubljca. / 2* /

Šta ću majko, rekla sam da hoću, / 2* /
a sad neću, bojim se umreću. / 2* /

Ljubi Jelo moje lice belo, / 2* /
ja ću tvoje doveče zacelo. / 2* /

Od kako mi udarila brada, / 2* /
pa me oće i stara i mlada. / 2* /

Brijem bradu, volim curu mladu, / 2* /
cura mlada, pa je bode brada. / 2* /

Alaj volim crnoga hajgira, / 2* /
i curicu, koja ne da mira. / 2* /

Pendžer visok, a ja cura mala, / 2* /
naručiću nege kod kolara. / 2* /

Alaj volem garavu u mraku, / 2* /
kad napipam, pa napunim šaku / 2* /

Ljubi cure dok zora ne svane, / 2* /
a kad svane valja da se mane. / 2* /

Lažu žene da nisu ljubljene, / 2* /
ostarele, pa zaboravile. / 2* /

Da zna nana, što zna lipa mala, / 2* /
već bi davno lipu podrezala. / 2* /

Da si diko, ti pameti moje, / 2* /
ne bi selo znalo za nas dvoje. / 2* /

Sve prohuja kao tiha reka, / 2* /
pa ni ljubav ne traje doveka. / 2* /


2. ŠIROK DUNAV, RAVAN SREM

Širok Dunav, ravan Srem,
ej, zbogom curo ja idem.

Ne reci mi, diko, zbogom,
hej, već me vodi sa sobom.

Kad ti dođem Sombore,
ej, somborkinje govore.

Vidi majko lepog momka,
što nisam devojka.

Ide lađa iz Baje,
hej, sad se draga udaje.

Udaje se za švolera,
hej, za koga je htela.

Sinoć sunce sedalo,
hej, svo se selo zgledalo.

Kako momak gubi glavu,
hej, za devojku mladu.

Mesečina s večera,
hej, dok moj dika večera.

Dok večera, i dok dođe,
hej, mesečina prođe.

Sjaj meseče večeras,
hej, kao što si jesenas.

Da moj dragi vidi puta,
hej, da mi ne zaluta.

Ala umem, ala znam,
ala umem da varam.

I sinoć sam prevario,
hej, sve tri sam ih izljubio.

Ide šorom ajziban,
hej, plaču majke svaki dan.

Ide šorom mašina,
hej, podigla se prašina.

Da opraši one žene,
hej, koje mrze mene.

Tri jabuke, tri lista,
hej, voliš li me zaista.

Il' se valjda samnom šališ,
hej, pa da me prevariš.

Tri jabuke, tri gunje,
hej, na ormanu istrule.

Istrule su stjajući,
hej, dragog čekajući.

Da je višnja, ko trešnja,
hej, ja bi bila najlelša.

Ali višnja malo kisi,
hej moj dragane gde si.

Teret mati, pa teret,
hej, seo dika na krevet.

Pa izuva čizme male,
hej, ljubi oči plave.

Naša kera lajnula,
hej, a ja sam uzdahnula.

Zašto laje naša kera,
hej, kad nemam švolera.

Od kad sam se rodio,
hej, nisam brige vodio.
1846  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Srbi u regionu: život i muzika jednog vremena / Srbi u Batanji poslato: April 12, 2011, 11:44:39 am
**



Od bisera PESMARICA I.
izbor pesama i igara rado pevanih
i igranih u BATANJI



S A D R Ž A J

Ajde Kato ... 18
Baćarac ... 1
Donesi vina, krčmarice ... 5
Đuvegije gde ste ... 13
Ej što ću nane ... 8
Zvoni zvonce ... 12
I dođ' mi lolo ... 4
Imam jednu želju ... 15
Jutros kad sam... 14
Kad bi ove ruže male... 6
Kreće se lađa francuska ... 17
Marino kolo ... 23
Milenkovo kolo... 24
Na livadi čuva Mara ... 3
Neven kolo 1 ... 20
Neven kolo 2 ... 21
Petrovo kolo ... 22
Selo sunce ... 16
Sinoć, kad je pao mrak ... 7
Stade se ... 10
Tamo daleko ... 16
U ranu zoru .... 9
Širok Dunav, ravan Srem ... 2



P R E D G O V O R

Bogatstvo batanjskog narodnog melosa upisivali su i sačuvali su vekovi. Deo narodnog pevanja znalački je obradio i zapisao etnomuzikolog i kompozitor Tihomir Vujčić i učinio ga dostupnim javnosti u domovini, zemlji matice i šire.

Raskošna razuđenost motiva, neobično bogatstvo melodija i primerna forma batanjske stare pesme značajno je doprinela, poznatom i priznatom kvalitetu i afirmaciji jedne od najvrednijih publikacija u nas "Muzičke tradicije Južnih Slovena u Mađarskoj".

U nedrima batanjskog srpskog življa ostalo je još dosta toga. Neumoljiva neumitnost prolaznosti, međutim, sakrila je i u nepovratnu tamu vremena preselila deo brojnog neprocenjivog blaga.

Gospodin Miroslav Rockov, uz svesrdnu pomoć gospodina Mihalja Lovasa i gospođe Micike Rosić Tompan preuzeo je časnu obavezu da otrgne od zaborava jedan deo rado pevanih srpskih narodnih, varoških pesama i kola u Batanji. Ova zbirka pored vrednosti koje sobom nosi i donosi - posebno one praktične prirode, vrlo rečito pripoveda o tome da je srpski narod, živeći vekovima na ovim prostorima, sačinio i sačuvao sebi i potomstvu vredan duhovni kapital. Retkost je da tako relativno mala polulacija, na dosta skučenom prostoru iznedri i uzneguje toliko narodnog blaga.

Pesmaricu - zbirku od bisera čini oko dvadesetak pesama različitog roda i porekla rado i često pevanih u Batanji. One i danas žive u uverenju u sutra, napajaju i oplemenjuju dušu najbrojnije srpske enklave u Mađarskoj. Činjenica da se u pojedinim delovima nekih srpskih pesama mogu zapaziti meloritmičke akcentuacije koje odstupaju od duha srpskog jezika kazuju bitne istine o njenom vekovnom trajanju na tim prostorima naviknutim ljudima na akcentuaciju jezika većinskog naroda (prvi slog), a Batanjci izvanredno govore i mađarski jezik, takav način pevanja daje specifičan šarm pesmi, a redaktoru pesmarice savest nalaže da uvaži sve kako je to u Batanji pevano, odnosno zapisano (reč je o nekoliko motiva u pesmama). Pojedine melodije doživele su svojstvenu transformaciju pa inverzije motiva i izvesna meloritmička odstupanja od uobičajenih izvornih pesama daju batanjskom narodnom melosu posebnu draž i rečito kazuju priču o neprekinutom trajanju folklora koji poput plemenitog zrnevlja uvek nađe plodno tlo za uzgoj i trajanje. Zbirka namenjena omladini i deci, ali i vremešnijima da se podsete i da pesmom ukrase krsnu slavu, mesnu i crkvenu slavu, pozornicu, u domovima i izvan granica, neobavezna druženja Srba na tradicionalnim sastajalištima itd.

Etičke, etničke, psihosociološke, emocionalne, estetske i konačno pobude praktične prirode opredelile su urednike da učine ovakav napor i nama svima prirede istinsku radost i zadovoljstvo.

Ljudi i pesmom određuju svoje trajanje — DA SE NE ZABORAVI.

Jovica Jerkov


*

Izdavanje kompakt diskova1

Svoj štand ima i Samouprava Srba u Mađarskoj iz Budimpešte, a potpredsednik Borivoj Rus nam je rekao da su sem knjiga i časopisa, počeli da izdaju i kompakt diskove, a prvenci su "Kulturna istorija Srba u Mađarskoj" i "Srpske melodije" u izvođenju orkestra "Banat" iz Deske. Tu su još kapitalna, trotomna "Etnografija Srba u Mađarskoj", "Srbi u Pešti marta 1848." Božidara Kovačeka, "Govori Srba u Mađarskoj" Predraga Stepanovića, "Srbi u Budimu i Pešti" Stojana Vujičića, "Muzička tradicija južnih Slovena u Mađarskoj" Tihomira Vujičića i niz drugih vrednih naslova.

1 Deo teksta preuzet sa: Dnevnik
1847  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Srbi u regionu: život i muzika jednog vremena / Srbi u Batanji poslato: April 12, 2011, 11:43:39 am
*

BATANJA




Batanja na mapi Mađarske


Batanja (mađ. Battonya, rumunski: Batania) je manji grad u županiji Bekeš u republici Mađarskoj. Po poslednjem popisu iz 2001. godine Batanja ima 6.447 stanovnika.


Geografske odlike

Naselje Batanja se nalazi u istočnoj Mađarskoj, blizu granice sa Rumunijom. Grad se nalazi u Pomorišju, koje je nekada imalo brojnu srpsku populaciju. Batanja je poznata po prisutnosti srpske manjine, nekada znatno brojnije, a danas i dalje prisutne (5,1% po datom popisu). Atar naselja obuhvata 46,34 km kvadratnih.


Istorija




Batanjska crkva


Najstariji ostaci naselja potiču 11. veka. Otomanske vlasti, koje su vladale ovim delom Panonije tokom 16. i 17. veka, naselile su Srbe na ovom mestu 1718. godine. Srbi su svoju crkvu izgradili 1778-1779. godine. Hram je posvećen Rođenju Presvete Bogorodice (Mala Gospojina). Početak rada srpske pravoslavne veroispovedne škole datiran je 1793. godine. Po potpadanju mesta pod habzburšku vlast u Batanju se naseljavaju i Mađari, Rumuni i Slovaci i tako Batanja postaje višenarodna. Srbi su bili većina u naselju do sredine 19. veka. Neposredno pre Prvog svetskog rata bilo je 2600 Srba u Batanji. Posle rata veći deo srpskog stanovništva je optirao i iselio se u srpske delove novoformirane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Njihovi potomci danas žive u Vojvoda Stepi, Mužlji i Banatskom Višnjićevu, većinom u Banatu.

O optaciji batanjskih Srba naučnu knjigu objavio je Milan Micić "Odiseja batanjskih Srba" (Zrenjanin,2003).

Inspirisan istorijskim, ujedno i tragičnim događanjima prilikom iseljenja batanjskih Srba u Kraljevinu SHS 1923. godine, srpski pisac iz Mađarske Dragomir Dujmov napisao je roman "Voz savesti" (Budimpešta, 2005) koji je Matica iseljenika Srbije u Beogradu 2006. godine nagradila književnom nagradom "Rastko Petrović".


Savremeni položaj Srba u naselju

Ovo je najistočnije naselje u republici Mađarskoj u kome žive Srbi (oko 300 pripadnika). U mestu postoji srpska pravoslavna crkva iz 1778—9. godine, čiji se ikonostas smatra jednim od najvrednijih u srpskim crkvama u Mađarskoj. U mestu postoji osnovna škola na srpskom jeziku i mesna Srpska manjinska samouprava. Takođe, mesni Srbi i dalje čuvaju svoj jezik i običaje.

Pored srpske manjine, u Batanji je prisutna i rumunska (3,7% stanovništva) i romska (1,7%) manjina. Zbog toga je govor mesnih Srba veoma poseban, jer se u njemu pored uticaja mađarskog jezika može primetiti i uticaj rumunskog.


Vikipedia
1848  MUZIČKA ČITAONICA / Muzička dešavanja, zanimljivosti i ličnosti / Sanja Radinović — Darko Macura, srpski svirač poslato: April 12, 2011, 11:35:50 am
*

DARKO MACURA, SRPSKI SVIRAČ


Darko Macura je jedan je od najboljih srpskih svirača narodnih instrumenata i vrsni poznavalac narodnog instrumentalnog graditeljstva. Poreklom je Krajišnik iz okoline Obrovca (rođen 1952), gde je proveo najveći deo detinjstva i prvi put se sreo sa srpskim narodnim instrumentalnim zvukom. Njegovi početnički pokušaji vezani su za sezonske dečije svirale od materijala slabe trajnosti (žir, pištaljke od kore drveta) i jednostavnije duvačke instrumente odraslih (ćurlika, svirale).

U poslednjih 15 godina Darko Macura se potpuno posvetio usavršavanju svog umeća na više raznih tipova narodnih instrumenata (žir, šupeljka, kaval, cevara, frula, okarina, rog, dvojnice, šurle, diple, gajde, diaulos, sopila, tambura, gusle). "Prizivanja" su njegova prva audio kaseta, koja je usledila posle brojnih značajnih nastupa u zemlji i inostranstvu, među kojima posebnu pažnju zavređuje celovečernji samostalni koncert na "Prvom festivalu usmene muzičke tradicije naroda istoka (od Magreba do Japana)", održanom jula 1993 god. u Atini, gde je nastupio sa najvećim imenima svetske etno scene. Pored toga, svojim izvođačkim umećem doprineo je stvaranju muzike za film "Virdžina" reditelja Srđana Karanovića, i za televizijsku dramu "Raj" Miloša Crnjanskog, u režiji Petra Zeca.

Osnovna preokupacija Darka Macure ne svodi se na verno kopiranje i oživljavanje narodnih melodija, već podrazumeva stvaranje sopstvenih. Strpljenjem i upornošću istinskog zaljubljenika, on je odnegovao duboko individualan muzički stil, sa prepoznatljivim korenima u tradicionalnom zvuku raznih srpskih krajeva. Ovakav kreativni pristup Darka Macura ima i prema svojim instrumentima, kada pojedinim sviralama dodaje nove otvore, kada od roga, instrumenta iz porodice truba, stvara labijalnu sviralu — svojevrsnu kombinaciju frule i okarine (numera B/1). Pomenute graditeljske zahvate Darku Macuri je omogućilo dobro poznavanje tradicionalnih zakonitosti srpske narodne muzike, ali i upućenost u zapadnoevropsku muzičku teoriju i tehniku sviranja klarineta, koji je diplomirao u srednjoj muzičkoj školi.

Jednu od vrednosti zvučnog materijala sa ove kasete predstavlja redosled numera, koncipiran tako da zasebno prikaže dve najveće porodice narodnih duvačkih instrumenata, i to od najsloženijih (troglasne gajde) do najjednostavnijih (žir). Prvu grupu čine instrumenti klarinetskog tipa (gajde, diple, surle, diaulos) i sopile kao jedini predstavnik familije oboa, a drugu labijalne svirale (dvojnice, frula, okarina, rog, šupeljka i žir). Pažljivom slušaocu neće promaći ni istovremena(!) svirka na dve sopile (A/8), pri kojoj melodijske deonice zvuče potpuno nezavisno, tj. kao da ih izvode dva svirača, što je retkost u tradicionalnoj narodnoj praksi i nesumnjivo svojevrstan vrhunac izvođačkog majstorstva Darka Macure.

Ovom prilikom posebna zahvalnost pripada narodnim sviračima Todoru Komazecu i Blagoju Ristovskom, kao i ostalim sviračima koji su nesebično pomagali. Njihovi dragoceni saveti i podrška ugrađeni su u svirački stil Darka Macure i uspešnu realizaciju "Prizivanja".

U ovo zagluvljeno doba srpske muzičke kulture ostaje jedino nada da još uvek ima budnih koji će čuti poruku Darka Macure: da nas odista duhovno usavršava samo ono što ima snagu da nas prizove nepropadljivim vrednostima prvobitnog.

[Recenzija za audio-kasetu "Prizivanja" (srpski duvački instrumenti) Darka Macure, Biljeg, Beograd 1994.]


Mr Sanja Radinović
etnomuzikolog
1849  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — K poslato: April 12, 2011, 11:22:44 am
**

KAD JA VIDEH OČI TVOJE...1
Jovan Ilić
Muzika Stanislav Binički


Kad ja videh oči tvoje,
Jarko sunce meni sinu,
Kroz srce mi strela minu,
Kad ja videh oči tvoje!

Kad ja videh oči tvoje,
Kô u nebo da se vinu',
Sav se stopih u milinu,
Kad ja videh oči tvoje!

Kad ja videh oči tvoje,
izvor slatkih uzdisaja,
Ja pomislih: eto raja!

Pred oči mi zora svanu,
A duša mi ognjem planu,
Kad ja videh oči tvoje!


KAD JA VIĐEH OČI TVOJE2
Jovan Ilić
Muzika Stanislav Binički


Kad ja viđeh oči tvoje,
Ja kakve su oči klete?
Mal' ne rekoh: "Zbogom, svjete!"

Kad ja viđeh oči tvoje,
Moj zumbule! Moj Cvijete!
Poda me se zemlja krete,

Kad ja viđeh oči tvoje,
S'tvog čardaka, s'tvog saraja,
Ja pomislih: eto raja!

Zlo ti minuh mimo dvore!
Od sevdaha vas izgoreh,
Zlo ti minuh mimo dvore!
Od sevdaha vas izgoreh.

Kad ja viđeh oči tvoje.
Oči tvoje.

1 PESME Jovana Ilića | Srpska književna zadruga | U Beogradu | štampano u štampariji Petra K. Tanaskovića 1894
2 St. Binički Spava moma & Po polju je kiša & Zejnabi za pevanje uz pratnju klavira. Izdavačka knjižarnica Gece Kona, 1924.


YouTube: Filip Cala, tenor — Kad ja viđeh oči tvoje
1850  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — K poslato: April 12, 2011, 11:22:32 am
*

KAD SAM BIO NA TVOM GROBU
ĐULIĆI UVEOCI — IX
Stihovi: Jovan Jovanović Zmaj

Kad sam bio na tvom grobu
Zamirisa mir bosiljka,
A meni se priču glasak:
"Šta mi radi moja Smiljka?"

Tvoja Smiljka, sirotanka,
Još ne može nogom stati,
A otac je zborit' uči —
Prva reč joj biće: Mati!

Kad uzmogne nogom stati,
Kad nauči mater zvati,
Dovešću je grobu tvome,
Tu nek kaže: Mati, mati!

Oh, kako će na te glase
Crna guja jada moga
Upiti se, stegnuti se
Oko srca ranjenoga!
Pa će možda smrtnim stegom
Razdrobiti svu tegotu, —
Vi'š, kako su lepi nadi,
Što me drže u životu!

Svrstana u hrvatske (dalmatinske) narodne!

YouTube: Aleksandra Trandafilović — Kad sam bio na tvom grobu
YouTube: Živan Milić — Kad sam bio na tvom grobu
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »