Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
1776  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzički folklor Srba u BiH / Bosna i Hercegovina — Običaji, nošnja, igra i muzika poslato: April 20, 2011, 09:51:35 pm
*

SVADBA U GORNJOJ HERCEGOVINI


Svatovski običaj na selu.

Ujutru rano svještenik vjenča mladence, a seljani svi: muško, ženeko, mado i veliko iskupe se na svadbu, te se obično pred kućom postavi sofra, za koju svi posjedaju. Stari svat i pop u vrh sofre, kum do staroga svata, vojvoda i ćauš u dno sofre — a ostali svatovi izmiješaju se sa ostalima koji su na svadbu došli. Za ovakom jednom sofrom bude po stotinu i više duša. Na sofru se donese najprije hljeb i sir i uz to so prije no čaša, dvije, rakije, a zatim se donsse meso i vino. Prvi bardak vina dade se svješteniku a on, ako je vješt, uzme i napije u slavu božiju; ako li nije vješt dobro napijanju, onda bardak blagoslovi i dade ga starom svatu. Ili svještenik ili stari svat držao zdravicu, svi se dignu na noge a on otpočne ovim redom:

"Zdravi ste, braćo moja, desno i lijevo, a sretno i lijepo, ako Bog da! O čem god radili, vazda Boga molili a Bog nam vazda i pomago, ako Bog da! A sada ustali u lijepu slavu božiju. Ðe god mi lijepu slavu božiju spominjali i proslavljali, ona nam i pomagala, ako Bog da! Da Bog da, da i od ovoga doma ne oskude slava božija do pravoga suda. Ðe se god slava slavila ovo godine —slavila se i do godine, i mnogo ljeta i godina, ako Bog da! Pa još ste mi zdravo, moja lijepa braćo! Za onijeh svetijeh mjesta, koje mi domom božijim nazivamo, i u kojima se najviše njegova slava slavi, najprije za našega cvijeta na sred bijeloga svijeta, crkve dabe Jerusalima, pa za ostalijeh crkava i manastira, ako Bog da! da Bog da i milost Božija, da naša caba, crkva Jerusalimska bude mirom mirna, nadom nadna, a Bogom blagoslovena, ako Bog da! Što smo napomenuli naše mirske crkve i manastire: Da Bog da i milost božija — koje su uzgor; Bog ih uzgor i podržao. Koje li su obruvene i porušene, Bog dao dobru godinu a bolju gospodu, te se i one pogradile: s dvora krečom i kamenom, a iznutra krstima i ikonama, te se i u njima božija liturgija pjevala, kao u sretnijem i Bogu milijem, ako Bog da! I zdravi ste mi još, braćo! Za našijeh staraca svještenika, popova i kaludera, koji čaju na kamenu te se za nas grješne Bogu mole, Boga i umolili, grijesi nam se oprostili. Svoje duše i svoje stado ka Vaskrseniju Hristovu priveli. I zdravi ste mi još moja lijena braćo, za junaka, titora i priložnika, koji junak prilog prilago, jaki mu Bog pomago; koji li stio a ne mogžo, i njega Bog pomogo, te i on priložio kad mogo, ako Bog da! A sad ste mi zdravo! Za ovoga sretnoga veselja: Mladenci, koje smo danas vjenčali, da Bog da da budu sretni i Bogom blagosloveni, ko sretni i Bogu mili Srbi, ako Bog da! Bogu ugodili, pa mu mili bili, te ih lijepijem porodom obdario kao sretne i Bogu mile Srbe, ako Bog da!

Dok se ova zdravica zdravi, svi stoje gologlavi na nogama, a pošto se zdravica svrši onda mlada ižljubi sve redom za sofrom u ruku. — Ostale zdravice idu po redu, kao što smo gori napisali na večeri, u devojačkoj kući. Pošlje treće zdravice koja se pije u domaćinovo zdravlje, prikazuju se prinosi. Trinetiri svata nose: Prvi brava; drugi pogaču treći pitu; cetvrti piće, a jedan za njima viče: "Hae, vole, hae!" kao bajagi da goni kola i volove: Onaj prvi od svatova koji nosi brava, kada dođe sofri govori: "Evo, braćo, došao g. stari svat na svadbu, pa nije mogao niti doterati na konjima, niti donijet na ljudima, no dotero kola i volove i na njima prijenoe, prinio mu Gospod Bog svako dobro — a najviše zdravlje i veselje u njegov pošteni dom!" Za starosvatskim darovima donose se na isti način kumovski darovi, pa redom svatovski, te se na isti način prikazuju. U sofri, u čije se god zdravlje pije, onome se nevjesta prekloni i u ruku ga poljubi. Pošlje užine umivaju se. Pri umivanju nevjesta drži maramu, te svakoga pošto se otare, u ruku poljubi, a on turi u lecen po kakav novac, kao: dukat, talijer ili tri cvancike. Ovo se zove poljevačina i ide kao dar nevjesti. Pošlje toga, ako je lijepo vrijeme, onda se ostariji izmaknu u hlad a ako li je zimno doba, onda u kuću kraj vatre, pa se razgovaraju, a mlađarija pred kućom vodi kolo i zameće razne igre. Tu večer, koji su iz istoga sela, razilaze se; a koji su iz odaljnijeh sela, prenoće i sjutri dan odlaze. Pri odlazu svakoga nevjesta, sa deverovima, isprati od kuće za jedno 50 koracaji, pa na rastanku poljubi ga u ruku, skut i koljeno i dariva ga, kao maramom, čarapama, napršnjacima, rukavicama i t d. Osim gori opisanijeh pjesama — pjevaju se o svadbi još i ove. Za tim pripijevaju na isti način kao ovce — se prodade handžar noža, cift pušaka, vrana konja a najpošlje bjele dvore. Osim ovijeh pjesama ima još mnogo drugih koje se pri svadbi pjevaju. Nevjesta cijelu prvu godinu koga god na putu sretne, pokloni se, pa ga poljubi u ruku i koljeno. Ona nosi vodu, loži vatru, u večer svakoga izuje, a u jutru pred svakoga dorapi suvu obunu. Nevjesta sa mužem kroz prvu godinu neće ni pred kijem pa ni pred samom kuknom celjadi međusobno progovoriti. Velika je sramota kada muž ženu ili žena muža prvih godina zovne imenom. Ovo ovoliko o redovitoj svadbi. Neredovita svadba. Neredovita je svadba: kada momak devojku na putu ili kod crkve — ugrabi. Kada devojački roditelji nijesu kail, pa devojka sama dođe; a napošljetku ako devojačka ili momačka kuća nije u stanju da potroši što oko svadbe treba. Kod neredovite svadbe običaji su isti, samo izostaje prosidba i pohod po devojku.


Autor(i): Luka Grđić-Bjelokosić
Datum publikacije: 1890-04-15 / Bosanska vila  
1777  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzički folklor Srba u BiH / Bosna i Hercegovina — Muzički folklor poslato: April 20, 2011, 09:42:35 pm
**

SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR


POSEBNE ZNAČAJKE MUZIČKOG FOLKLORA U BOSNI I HERCEGOVINI

Muzičko-folklornih područja u Bosni i Hercegovini uglavnom nema; jedino bi se kao posebno moglo označiti područje otegnutog dvoglasnog pjevanja, ojkanja. Ovaj najstariji način pjevanja sačuvao se u zapadnoj Bosni, od sredijeg toka Vrbasa do Dinare, no javlja se i drugdje (u sjevernoj Dalmaciji i Lici). Ojkanje je samo jedna varijanta starog dvoglasnog pjevanja koje se još čuje po srednjoj i istočnoj Bosni i sjevernoj Hercegovini. Najstariji oblik dvoglasnog pjevanja sastoji se u tome da se prvi glas, koji obično počinje melodiju, u svom pomaku spušta ispod drugoga glasa:





Drugi glas završava na gornjoj ili donjoj velikoj sekundi ali i unisono s prvim glasom.

U ovoj najstarijoj vrsti seoske muzičke prakse treba razlikovati u dvoglasju otegnuto i kratko pjevanje. U otegnutom dvoglasju prvi pjevač izrecituje jedan stih, deseterac; na devetom, a katkad i na desetom slogu, načini triler i drži osnovni ton; drugi pjevač (ili dvojica pjevača) poviše ovoga tona "potresa" glasom, izvodi triler na slogu oj; poslije toga obojica (odnosno trojica) izrecituju, s kratkim jednakim tonovima, isti stih. Prvi glas završi stih dužim trilerom i na koncu otegnutim tonom; kadenciraju intervalom velike sekunde (v. primjer na vrhu lijevog stupca—).

Druga vrsta dvoglasnog pjevanja ove kategorije kraćeg je trajanja, stabilnijeg ritma.

Drugi (noviji) oblik dvoglasnog pjevanja karakterističan je po tome što "viši glas ima vodeću funkciju, a niži sporednu" i po tome što se u prelaznim oblicima "dionica prvog pjevača ne spušta ispod dionice drugog" (C. Rihtman, Bilten Instituta za proučavanje folklora u Sarajevu, I, str. 10). U novije vrijeme, još prije Prvoga svjetskog rata, sve je više počeo prodirati noviji način dvoglasja u tercama sa završetkom na čistoj kvinti ili, kako seljaci kažu, pjevanje na bas.

Sviranje na narodnim instrumentima uvelike je utjecalo na pjevanje, naročito na intonaciju. Pored pretežno dvoglasnog pjevanja u selu se pjeva i jednoglasno. Varoško pjevanje je jednoglasno i solističko. Tu se nekada pjevalo uz pratnju saza i šargije, a danas se pjeva uz harmoniku. Ipak je ranije bilo i pjevanja bez instrumentalne pratnje (ima ga i danas).

Najstariji oblik jednoglasnog pjevanja je pjevanje uz gusle i recitovanje epskih pjesama bez pratnje instrumenta. Muslimani, naročito u Krajini, recituju junačke pjesme uz pratnju tambure. Pjevač se prati jednoličnim ritmom (svirka koja uvodi u pjesmu malo je življa). Dok jedna žica stalno ponavlja isti ton, druga daje malu i veliku sekundu i tercu osnovnog tona. Malovarošku tradiciju predstavlja uglavnom muslimansko pjevanje. Ono malo što po gradovima pjeva stariji svijet među pravoslavnim i katolicima, izuzimajući utjecaje susjednih jugoslovenskih krajeva, ima mnogo sličnosti s jednoglasnim seljačkim pjevanjem; to se vidi po građi stiha, po sličnosti motiva i istim ljestvicama. I u seljačkoj i u varoškoj pjesmi naročito je čest dorski i frigijski modus.—

Posebna vrsta seljačkog pjevanja su pjesme potresalice (triler na slogu oj) za taj način pjevanja postoje i izrazi: grotanje, krotanje, utresanje, jocanje, zvocanje, ćoka, gigecanje, potresanje. Pjevači intoniraju pjesme u prirodnoj netemperiranoj ljestvici; u seoskom pjevanju čuju se ponekad i manji intervali nego što je mala sekunda.

Analiza tonaliteta u bosanskim pjesmama pokazuje veliku raznolikost: najviše je pjesama u duru i molu (naročito u novijim i varoškim pjesmama) ali ih ima dosta i u starim crkvenim ljestvicama, najčešće u frigijskoj. U bosanskom muzičkom folkloru ritmičke su karakteristike agogija i nesimetričnost; iz toga proizlazi nestalnost i raznolikost ritma. Značajan je faktor i emocionalni moment u interpretaciji pjesme.

Složeniji ritmički motivi nastaju dijeljenjem osnovnih vrijednosti ili njihovim spajanjem u vrijednosti dužeg trajanja. Ako je melodija nastala u vezi s riječima ili ako je ritam riječi podloga za ritam melodije, tonske se vrijednosti ne mogu tačno fiksirati, a ritam je slobodan. Ako je pjesma nastala uz pokret, uz rad ili uz igru, ritam je čvrst i određen. U seljačkim pjesmama ritam je jednostavan i stabilniji; u varoškim je pjesmama ritmička raznolikost mnogo veća; ritam je labilan i manje određen. Umetanje uzvika oj, aj, i drugih, u znatnoi mjeri utječe na promjene u ritmu. S obzirom na ambitus najviše narodnih pjesama je u opsegu čiste kvinte. Analiza oblika pokazuje da pjesme po svojoj građi mogu biti jednodijelne, dvodijelne, trodijeine i višedijelne. Dijelovi obično odgovaraju jednom stihu teksta. Dodavanje raznih slogova (oj, haj, go-go, gr-ge-de-, ti, ni), riječi (aman), pripjeva (oj djevojko, oj jagodo), utiče i na strukturu melodijske strofe.

Narodne pjesme opisuju događaje i zbivanja općeg i lokalnog značaja, lične i intimne doživljaje pojedinaca i sve što je u vezi sa svakidašnjim životom pojedinca i zajednice. Presudni historijski događaji još se i danas pamte i o njima se pjeva.—


Vlado Milošević
1778  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzički folklor Srba u BiH / Bosna i Hercegovina — Običaji, nošnja, igra i muzika poslato: April 20, 2011, 08:26:15 pm
**

BOSNA I HERCEGOVINA


S obzirom na broj osnovnih odevnih predmeta, ornamentiku i način nošnja pojedinih elemenata narodne nošnje u Bosni i Hercegovini razlikujemo četri osnovna tipa tradicijske nošnje. Zapadna Bosna i Hercegovina jedna je celina, srednja i istočna Bosna druga a treća je područje Posavine. Zaseban tip, četvrti čini gradska nošnja. Područje zapadne Bosne i Hercegovine ujedno je područje dinarskog načina odevanja, s brojnim varijantama srpskih, hrvatskih i muslimanskih nošnji.


[/img]

Istočna Hercegovina — srpska narodna nošnja

Mušku dinarsku nošnju karakteriše košulja od lana, dugih širokih rukava, vezana belim koncem, pamukom ili bojenom vunom. Gaće su u srpskoj varijanti nošnje uskih dugih nogavica a nešto širih u hrvatskih i muslimanskih nošnji. Gornji odevni predmeti su: zobun, kožuh, i gunj. Zobun, najčešće je kratak haljetak od belog, crnog ili tamnoplavog sukna, bez vezenog ukrasa. Kožuh od ovčje kože s runom iznutra, bez rukava, doseže do bedara, tipičan je za srpsko stanovništvo. Gunj je najčešće od crnog sukna, dug do pojasa ili do bedara, dugih rukava, u srpskog i hrvatskog življa s crvenim gajtanom a u muslimana sa zelenim. Ječerma je svečani gornji haljetak, na prsima ima srebrne toke. Glavu su stanovnici tog dela Bosne i Hercegovine pokrivali crvenom kapom, oko koje se omotava crveni vuneni šal. Obuća je redovito u nekoliko slojeva: vunene čarape dosežu do kolena, s ornamentom koji je redovito izveden geometrijskim motivima od crne i crvene vune. Čarape su sa strane razrezane i preko njih se oblače priglavci, koji sežu do članka. Opanci oputaši izrađeni su u gornjem delu od tankih traka kože. U Hercegovini su karakteristični tozluci, dokolenice od sukna bele ili crvene boje.

Osnovni deo ženske dinarske nošnje je duga lanena košulja, dugih širokih rukava, na prsima i rukavima vezena vunom geometrijskim motivima. Kao gornja odeća služili su zobun, haljina i pregača. Zobun je od belog sukna u devojaka, a crnog ili tamnoplavog kod udatih žena, ukrašen vezom i apliciranom bojenom čojom.

Zimi se nosila duga haljina od belog sukna (devojke) i crnog ili tamnoplavog (udate žene). Haljina je imala duge rukave a ukrašena je kao i zobun. Vunene pregače ukrašene geometrijskim motivima ukrašemne su dugim vunenim resama. Na glavi se nosila plitka crvena kapica, prekrivena belom maramom.

Od nakita najtipičniji je gendar, ogrlica od srebrnog novca koja je pokrivala samo prsa ili čak celi prednji deo tela. Ženska je obuća, kao i muška, višeslojna i sačinjavanju je čarape, priglavci i opanci.

Srednja i istočna Bosna predstavljaju drugi tip, tvz. srednjobosanske nošnje, u kojoj se javljaju varijante u srpskim, hrvatskim i muslimanskim nošnjama.

Muška nošnja tog područja mnogo je ujednačenija od ženske. Platnena košulja s veoma širokim dugim rukavima, nema vezenog ukrasa. Gaće, vrlo su širokog zadnjeg dela, naročito u muslimanskog stanovništva. Kao gornja odeća služe sukneni kratki haljeci, čakšire i šalvare. Sva je ta odeća od crnog sukna, ukrašena najčešće crvenim trakama u hrvatskog i srpskog življa a zelenim trakama u muslimana. Na glavi se nosi fes, oko kojeg se omota crveni vuneni šal, a u muslimana išarani bele marame. Svečani deo nošnje i tu je prsluk s tokama. Oko pasa se nosio kožni pojas bensilaj a obavezni deo nošnje je i torba, zvana šarpelj. Obuću čine vunene čarape s geometrizovanim vegetabilnim motivima i opanci.

Srednjobosanska ženska nošnja sastavljena je od osnovnih elemenata: košulje i gaća. Košulja je izrađena od lanenog ili pamučnog platna bez vezenog ukrasa, s čipkastim obrubom na rukavima. Gaće su od grubljeg lanenog platna, širokih nogavica, skupljenih ispod kolena.

Najznačajniji gornji dio odeće je zobun, uvek od belog ili crnog sukna, različite dužine i ornamentike, često i bez ikakva veza. U hrvatskog i srpskog stanovništva nekih delova ovog područja pojavljuju se i dimije, crne boje.

Zimski dodatak odeći je gunj od crnog sukna, koji seže do pasa, ukrašen crvenim trakama. U oglavlju postoje razlike između devojačke nošnje i one udatih žena. Devojke su nosile dublje crvene kape, a žene marame s podmetačima. Osim opanaka, oputaša, nosili su se i opanci od stavljene kože.


Osnovni elementi muške posavske nošnje su košulje i gaće. Košulja, koja se za razliku od ostalih krajeva redovito nosi preko gaća, nabrana je straga u struku i oko vrata, a doseže do kolena. Gaće dugih nogavica izrađuju se, kao i košulja, od domaćeg platna, imaju ukras na rubu nogavica.

Gornja odeća u posavskoj nošnji je kratki ljetak i zimski gunj. Ljetak od crnog sukna, bez rukava, ukrašen je crnim ili crvenim trakama. Čakšire, su zimska odeća od crnog sukna, ukrašene crvenim trakama. Iz hrvatskih krajeva krajem 19. veka prodiru u posavsku nošnju šeširi. Na nogama su se nosili opanci oputaši ili opanci od stavljene kože.

Osnovni odevni predmet posavskih žena je košulja, zvana rubina, od pamučnog platna, bogato nabrana straga i oko vrata. Dugi i široki rukavi krojeni su u ramenima. Duž rukava i skuta tipični su biljni motivi. Gaće su iste kao i u srednjobosanskim nošnjama. S leve strane reke Bosne kao gornja odeća pojavljuje se zobun, a s desne kratki haljeci zvani čerme. Osim toga nose se i kožuci s polikromnim aplikacijama. Zimska gornja odeća seže do kukova, ima duge rukave, skrojene od crnog valjanog sukna. Vunene pregače su tkane dijagonalno i opšivane su vunenim dugim resama. U nekim se krajevima nosi i zadnja pregača.

Oglavlje u devojaka karakteriše tvz. krpica, uski komad platna, s velikom svilenom kićankom, koja pada na čelo. Za udate žene tipična je marama — krpa, koja se preko podmetača na različite načine formira na glavi. Na čarape od raznobojne vune, biljnih motiva, katkada ukrašene belim perlicama, obuvaju se ili opanci oputaši ili opanci od stavljene kože.

Za gradski tip nošnje karakterističan je snažan orijentalni uticaj, bez obzira na etničku pripadnost.

Osnovni delovi muške nošnje su košulja, izrađena od tankog pamučnog ili svilenog platna i pantalone od debljeg pamučnog platna. Gornji odevni predmeti; fermen, koparan, ječerma, anterija, džeman, čakšire, izrađeni su uglavnom od čoje. Na glavi se nosio fes a na nogama crvene mestve i preko njih crne firale od kože.

Ženska nošnja sastavljena je od košulje i gaća i brojnih gornjih haljetaka. Košulja od tamnog pamučnog ili svilenog platna, duga do članaka, imala je duge široke rukave. Gaće su bile od debljeg platna, širokih nogavica, koje su se skupljale ispod koljena. Od gornje odeće spomenimo malu ječermu, vezenu srmom, dimije vrlo široke, bez nogavica, od svilenog ili pamučnog materijala raznih boja u muslimanskih i od crnog satena u hrvatskih i srpskih žena. Udate žene su preko košulje nosile anteriju, dugu otvorenu haljinu, dugih razrezanih rukava. Djevojke su na glavi nosile fesić a udate žene kalkan — kape. Na nogama su se nosile lagane papuče ili cipelice od žute ili crvene mekane kože, zvane jemenije.


Tekst: Vladimir S.

Nošnje i plesovi Jugoslavije | Biblioteka: turističke monografije broj 9
1779  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Čedomir Marković (1949) poslato: April 20, 2011, 08:19:03 pm
*
INTERVJU: ČEDA MARKOVIĆ


ČUVAR NARODNOG BLAGA

Pevač narodne muzike govori o novom albumu, spotovima i najavljuje duetsku pesmu. U igri su Merima Njegomir i Danka Stojiljković!
 
Pevač koji iza sebe ima preko tri decenije estradnog staža Čeda Marković i te kako je poznat poštovaocima istinskog narodnog melosa. Susret sa njim verovatno bi vam izmamio osmeh na lice jer umesto uobičajenog pozdrava rado će vam otpevati neki poznati refren, koji će vam bar na trenutak razgaliti dušu.

Odoleo je najezdi kojekakvih talasa koji su unazadili srpsku muziku, a da čuvanje dobrog starog melosa nije bilo uzaludno, pokazalo se i na poslednjem Zlatiborskom festivalu, na kome je Čeda trijumfovao s pesmom ''Da se vrate godine mlade'' u veoma jakoj konkurenciji. Sa dolaskom proleća ovaj Vranjanac pun je planova, nastavljajući da trasira put pravim vrednostima:

Zadnji album doživeo je izvanredan prijem među ljubiteljima pravih narodnih nota — priča ovaj pevač.

Zbog toga sam odlučio da posle spota za pobedničku pesmu sa festivala na Zlatiboru sve koji cene moj rad častim još jednim video-klipom. Tako sam nedavno sa ekipom PGP RTS ekranizovao i kompoziciju "Ne točite mlado vino" na predivnim lokacijama Košutnjaka. Saradnici su dali sve od sebe kako bismo verno dočarali "priču".

Čeda Marković veli da je našao recept za uspeh mešajući komponovanu i staru dobru izvornu muziku. To je pokazao ne samo sa mikrofonom nego i kao autor. Na zadnjem albumu pisao je i tekst i muziku za dve numere. Trenutno, uz veliki rad koji ga je oduvek krasio, polako priprema novi album, najavljujući i iznenađenja:

Razmišljam o duetskoj pesmi sa nekom koleginicom. Zasada su u opciji Merima Njegomir i Danka Stojiljković, pošto su obe izvanredne pevačice. Ali, odluka će pasti tek kada pesma bude urađena — kaže Čeda.

Što se saradnika tiče, neću menjati tim koji dobija, a koji čine Dragan Aleksandrić, Milutin Popović Zahar i neizbežni Branimir Đokić. Na nastupima me prati narodni orkestar RTS Ljubiše Pavkovića. Sve su to proverena imena, sa njima dugo sarađujem i znaju šta mi leži.

Marković je dugogodišnji solista Radio Beograda. U njihovoj bogatoj fonoteci nalazi se mnoštvo pesama ovog izvođača, posebno onih iz predela Vranja. Zato je nedavno pala odluka da snimi spot za još jednu pesmu sa zadnjeg CD:

Nisam odoleo a da ne ovekovečim pesmu koja govori o mom rodnom kraju. Rođen sam u mestu Žberc kod Vranja, inače najlepšem kraju na svetu! Spot će, kao i pesma, biti pravi meraklijski sa dušom. To ću lako dočarati. Ništa mi nije teško kada je posao u pitanju, sem pevanja na plejbek. To ne umem, niti želim da radim!

O onima koji dolaze, Čeda Marković misli sve najbolje:

Ima dosta dobrih mladih pevača — tvrdi ovaj prekaljeni muzičar. — Međutim, nemaju pravu podršku odgovornih ljudi, pa sve što bi snimili, ostaje bez odjeka. Sami sebi trasiraju put, ali samo najuporniji uspevaju. Vrlo je teško živeti od muzike koja je od nacionalnog značaja.

Međutim, činjenica je da prave vredne narodne pesme ostaju, a novokomponovane, koje više liče na zabavnu muziku, traju otprilike jedno leto — konstatuje ovaj pevač ne gubeći optimizam ni na tren, spreman za nove estradne pohode.



POVRATAK NA ZLATIBOR
Kada su ovogodišnji festivali narodne muzike u pitanju, zasada znam da ću se pojaviti na Zlatiboru. Ali, ne kao takmičar, nego ću biti specijalan gost. Na nekom možda uzmem učešće u takmičarskom delu. Međutim, uslov je da glasanje bude kao prošle godine na našoj najlepšoj planini, tj. da glasove dele dopisništva RTS iz svojih studija. Čini mi se da je to zasada najpravičnije bodovanje — izneo je Čeda svoj stav o takmičarskim smotrama narodnih pesama.


Nataša Petković | 18.04.2007. | Kurir
1780  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Vera Ivković (1949—2012) poslato: April 20, 2011, 07:51:04 pm
**

VERA IVKOVIĆ — DISKOGRAFIJA








Fotografija Vere Ivković preuzeta sa albuma "Čim rujna zora zarudi" | RTB LP 1362 | 01.06.1975.
1781  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Vera Ivković (1949—2012) poslato: April 20, 2011, 07:50:11 pm
*




VERA IVKOVIĆ

"Vera Ivković rođena je 16. januara 1949. godine u Lazarevcu. Pripada mlađoj generaciji naših interpretatora, tom talasu nove pesme koja godinama već dominira u našem folkloru.

Pesmom je počela da se bavi 1966. godine, položila je audiciju u Radio-Beogradu, ali onda o nekoj karijeri nije ozbiljno razmišljala. Nekoliko duetskih ploča sa Danilom Živkovićem skrenule su pažnju muzičkih producenata, pa je Vera počela i samostalno da snima. Prvi uspeh postigla je s pesmom "Muž mi pije, 'al se krije", koja je na ploči dostigla i zlatan tiraž. Slede "I bez tebe sunce sija", "Suza na pismu", "Joj, svi su takvi", "Poslednji dan, poslednja noć" i "Vesela sam lepa žena", rumunska narodna pesma, raspevana i dinamična, u kojoj najviše dolazi do izražaja Verini pravi kvaliteti — lepa boja glasa, nijansiranje, lako pevanje. Tu naizgled laku pesmu nije ni najmanje lako pevati na pravi način, a Vera Ivković je to uspela.

Posle četrnaest snimljenih ploča, bezbrojnih koncerata i nekoliko festivala, sazrela je u pevača, koji je sam sebi prokrčio put do reda najistaknutijih interpretatora.

Na Beogradskom saboru 1973. godine bila je veoma zapažena njena interpretacija pesme "Lejla", koja je ubrzo postala hit, a i danas je rado slušana. Iste godine pevala je i na večeri izvornih pesama u duetu sa Acom Trandafilovićem jedan stari vojvođanski zapis "A što mene moja nana kara, što ja ljubim lolu sirotana".

Veri se dopao vojvođanski melos, shvatila je da joj, kako se to obično kaže, leži, pa je počela da traga, da uči i sluša "prečanske pesme". Tako se u jednoj televizijskoj emisiji predstavila u sasvim novom pevačkom svetlu i prijatno iznenadila kao interpretator popularne melodije "Širok Dunav, ravan Srem".

To je bila njena druga audicija koju je uspešno prošla, pa je svoj repertoar postepeno proširila drugim vojvođanskim pesmama, već pomalo i zaboravljenim. Na koncertima "testirala" je publiku, pevajući baš te divne pesme kada je dobila podršku i ohrabrujuće aplauze, Vera Ivković je postala sigurna da je tu blizu onoga onoga za čim je tragala...
"

[Postavljeno 2008.]

Deo teksta preuzet sa albuma Čim rujna zora zarudi | RTB LP 1362 | 01.06.1975.
Fotografija Vere Ivković preuzeta sa singl omota "Ko li od nas dvoje greši"
1782  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — K poslato: April 18, 2011, 08:09:46 pm
*

KAKO ĆEŠ TI BEZ MENE

Ponekad kasno se vratim;
u svoju samoću kad dođem
pitam se, želim da shvatim —
dal' ću to vreme da prođem?...

Kako ćeš ti bez mene
kad odeš putem svojim,
kako ću ja bez tebe
tek s tobom ja postojim?...
Kako ćeš ti bez mene
kad srce sam ti snio
kako ću ja bez tebe
kad s tobom sve sam bio?...

Uz svetlost tihu ja ćutim
a misli nekud me vode...
Sutra, ja samo slutim —
neko od nas će da ode.

Kako ćeš ti bez mene
toliko želim da znam,
kako ću ja bez tebe
kad s tobom sve sam bio?...

Miki Jevremović — Kako ćeš ti bez mene
1783  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — N poslato: April 18, 2011, 08:05:43 pm
*

NARCISI PLAČU, LJUBAVI

Sećam se vremena kad si me vodila
na izvore svojih čari;
ti si se, znam, zbog mene rodila.
Ti si moja, ustvari.

Narcisi plaču ljubavi
u drugom cveću ti si.
Narcisi plaču mila
jer sa mnom više nisi.

Sećam se maja i usana toplih,
svih naših dana sreće;
onog trenutka kad lepu te otkrih
kud hodi ti, rasuh cveće.

Narcisi plaču ljubavi
u drugom cveću ti si.
Narcisi plaču mila
jer sa mnom više nisi...
jer moja više nisi...

YouTube: Miki Jevremović — Narcisi plaču, ljubavi
1784  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — N poslato: April 18, 2011, 07:38:33 pm
*

NEMA TE

Opet mi društvo pravi čaša
Ko nekad dok te nisam znao ja,
I ko zna koja flaša
Ispijena je opet do dna,
Jer ima jedna stara pesma
Što napaja mi tugu
I kruni suze u dlan,

Jer nema te, nema, još jedan prođe dan,
Nema te, nema, bez tebe ja sam sam,
Nema te, nema, još jedan prođe dan,
Bez tebe ja sam sam.
A život prolazi, prolazi, prolazi, gle,
I ljubav prestaje, a rana ostaje,
Prolazi, prolazi, prolazi sve,
U trenu shvatiš da nema nje.
Ne, ne, ne pitaj me
Šta, šta, šta je bilo pre,
Ne, ne, ne budi stare rane te!

Opet mi društvo pravi vino
Ko nekad dok te nisam znao ja,
Svi misle da je fino,
A čaša ko ni tuga — nema dna.
Jer ima jedna stara pesma
Što napaja tu tugu
I kruni suze u dlan,

Jer nema te, nema, još jedan prođe dan,
Nema te, nema, bez tebe ja sam sam,
Nema te, nema, još jedan prođe dan,
Bez tebe ja sam sam.
A život prolazi, prolazi, prolazi, gle,
I ljubav prestaje, a rana ostaje,
Prolazi, prolazi, prolazi sve,
U trenu shvatiš da nema nje.
Ne, ne, ne pitaj me
Šta, šta, šta je bilo pre,
Ne, ne, ne budi stare rane te !

YouTube: Miki Jevremović  — Nema te
1785  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzički folklor Srbije / Banatska muzika poslato: April 18, 2011, 02:48:09 pm
*

BANATSKA MUZIKA

BANATSKA MUZIKA — Kao i narodnu nošnju, tako i pravu narodnu banatsku muziku odlikuju sve one osobine koje nas dovode u vezu sa našim panonsko-skitskim korenima. U pravoj "etno" muzici Banata gajde i najrazličitije vrste frula, ovde uglavnom izrađivane od drveta zove i najrazličitijih oblika, su instrumenti koji su jedino i zastupljeni.

Banatsko kolo, poznatije kao "bećarac", koje se sviralo i pevalo u svečanim prilikama — svadbama i različitim veseljima, a koji je propraćeno  gajdašima, ujedno nas vezuje i za stare srpske krajeve odakle je najveći broj današnjih Srba sa ovih prostora došao U XVII veku, jer stihovi "bećarca" su ispevani u desetercu (epskom) dok je muzika gajdi svakako veza sa prastarim panonsko-skitskim korenima.

Iako danas muziku tamburaša najpre prepoznajemo kao vojvođansku, tamburu su još krajem XIV i početkom XV veka Turci doneli na Balkan i prvo je bila zastupljena u muzici Bosne, Istočne Srbije i Makedonije, ali sasvim drugačije nego što se koristi u toj zaista karakterističnoj, ali ne i staroj i samosvojnoj tzv vojvođanskoj muzici. Iako su uticaji bili sa različitih strana, verovatnije je da je muzika "tamburaša" u ovakvom obliku nastala kao mešavina uticaja iz Ukrajine (odatle su i uticaji i na tkz. starogradsku muziku) iz Rumunije i Mađarske.

 
Autor teksta nepoznat
1786  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Srbija: život i muzika jednog vremena / Svetac čuva "odrešeni jezik" poslato: April 18, 2011, 02:41:35 pm
*
NAŠA NARODNA LIRIKA U "PUTNIM BELEŠKAMA" RUSKOG KONZULA


SVETAC ČUVA "ODREŠENI JEZIK"

Ruski konzul Ivan Sergejevič Jastrebov, krajem 19. veka našao se na istočniku srpske narodne poezije (Prizren, Peć, Morava, Debar) i koristeći tu okolnost, u želji da sačuva narodno sećanje ali i potvrdi slovensku vezu svog i srpskog naroda u nastajanju ovih pesama, zapisao je sve ono što do tada nije zabeleženo i to 1886. godine u Petrovgradu objavio pod naslovom "Običaji i pesme turskih Srba" (Srba pod turskom vlašću).

Tragajući i zapisujući "iz usta u pero" Jastrebov je otkrio: da su ovo najstarije srpske narodne pesme od kojih su kasnije, idući prema Savi i Dunavu, nastajale sve verzije, da su u tom trenutku lirske pesme brojnije od epskih, koje su čak prekrivene zaboravom i da su uglavnom sve lirske pesme nastale iz narodnih običaja. U tom času narodne pesme su čuvale srpski narodni duh, pa se zato, pre svega na slavama, govorila i epska pesma "pod zaštitom kućnog sveca".

Vezujući pesme za narodne običaje, Jastrebov nam je ostavio i dragocene opise sačuvanih običaja Srba u južnim predelima nekadašnjeg carstva.

Naše je da prenoseći ove "putne beleške" skrenemo pažnju na bogata srpska nasleđa.

Autentični zapisi ovih pesama u kojima je očuvan jezik poslužili su i tada, a i kasnije da se "razgraniči" srpski i bugarski uticaj na prostorima makedonskog življa, naročito posle Bečkog kongresa.



        
                  Narodna nošnja iz Južne Srbije

Zato povodom Jastrebovljevih "putnih beležaka" Vatroslav Jagić zapisuje:

"Na osnovu materijala koji je Jastrebov dao može se videti da u staroj Srbiji, u Kosovom polju, tj. u oblastima iz kojih on pesme navodi, koje su vezane sa geografskim imenom Prizrena ili najuže okoline i Morave, preovlađuje srpski jezik, iako govor pojedinih grupacija pokazuje da su izvesna mesta bulgarizovana. Međutim, u oblasti Debra karakter jezika se približava bugarskom više nego srpskom. Ovo se može ustanoviti u koledarskim pesmama ili lazaricama."

Dok su Bugari svoju propagandu zasnivali na morfologiji reči, Srbi su je zasnivali na izgovoru slova (srpsko ć, a ne bugarsko meko k).

No vratimo se Jastrebovu, koji je pisao: "Moj zadatak je bio postarati se da zapišem pesme sa što većom tačnošću čuvajući akcenat u izgovoru".

Van ove knjige, Jastrebov je u posebnom zborniku štampao 560 pesama, navodeći ih posle svakog iscrpnog prikazivanja pojedinog narodnog običaja.

Verni opisi Jastrebova svedoče o posledicama dugotrajne turske okupacije, odnosno njenog uticaja na narodne običaje Srba. Tako Jastrebov navodi da za vreme slave "gosti sede po turski", žene muslimanskih Srba nose zar, a u pesme je ušao motiv mnogoženstva:

Te uzeja tri neveste:
Jedna da mu kuću mete,
Druga da mu vodu nosi,
Treća da mu ruvo gotovi.

Čest je i motiv prodaje nevesta:

Nekoj ne možet da je docenit.
Za tenka stava deset iljadi,
Za belo liko devet iljadi,
Za crni oči sedom iljadi.
Ili "čuvanje" žena:

I je odnese doma na dvorje.
Si je zagradi v kameni zizdi,
V kameni zizdi, v mramorni porti.

Tu su i otmice i preotimanja nevesta, ali na jednom primeru, (u pesmi "Popović Jovan i Korun razbojnik") Jastrebov ukazuje da "sputana žena", kad joj se pruži prilika, prihvata slobodu i u zamenu za "gospodarev" život. U navedenoj pesmi Jovan sa ženom jaše kroz šumu, pošao je svom ocu, i da ne bi zadremao traži da mu žena peva. Žena ga upozorava da ovuda krstari razbojnik Korun koji je njome hteo da se oženi, pa će je prepoznati i oteti. Jovan i dalje traži pesmu, ali se, kad žena zapeva, dogodi ono što je i naslutila — Korun je čuje, napadne i na smrt rani Jovana. Žena u toj borbi ne pomaže mužu, a kad je on u ropcu zamoli da mu, kad umre, tri dana pali sveću, nevesta odgovara:

"Tak mi Boga, moj gospodare!
Ja si neću sluga da te služam,
Tako saka sveća da ti sveta".
Ja zapali ubava nevesta,
Ščo gorela tri dni i tri noći.

I u ovim pesmama, u ovakvim okolnostima, sačuvan je prkosni narodni duh koji osvajača izvrgava podsmehu. Tako u pesmi iz prizrenskog kraja saznajemo:

Peruniko devojko,
Ne šetaj se po bregu,
Breg se roni, će padneš.
— Ako padnem, da umrem,
Bolje m pasti, umreti,
Da ne uzmem Turčina.
Turčin ide u vojsku,
Ćemer para odnese,
ćemer vaši donese;
Dugu pušku odnese,
Štapetinu donese,
Tunus fesa odnese,
Šapketinu donese.

A sada, ukratko običaji, kako ih je Jastrebov zapisao i neke od pesama koje su se iz njih pevale.


        
            Srpska narodna nošnja
                  iz okoline Prizrena



U ČIJE SE ZDRAVLJE VINO PIJE

Slava je, među običajima, najznačajnija u ovim krajevima, a Jastrebov je ovako opisuje:

"Kad gosti, razmestivši se za stolom nešto pojedu i ispiju po dve čaše vina, onda glava porodice, koji je bez fesa (hrišćani su skidali fesove samo u crkvi) sve vreme ili stoji pred poznatim gostima, ili ih sa svojim mlađima poslužuje, pali ispred ikona voštanu sveću, tri puta se pokloni i onda uzima veću od one dve čaše s vinom da bi pio u čast slave. Tom prilikom kaže: 'Dobrodošli gosti. Dolazite uvek. Ovu čašu vina ispiću za očevo krsno ime'. Pošto otpije iz čaše mlađi ukućani mu doliju vino. Zatim domaćin nastavi: 'Ovu ću čašu ispiti u ime svete Trojice, da bi poživela nebo i zemlju'. Ispije, a mlađi se staraju da mu u rukama ne bude prazna čaša. Zatim on uzvikuje: 'A ovu čašu pijem u čast slave (sveca) ovoga dana, da bi se on pomolio Bogu za nas!' I otpije vino iz čaše. Potom ostali gosti piju, ustaju sa svojih mesta, skidaju fesove i pevaju tri puta "Gospodi pomiluj", a onda pevaju narodne pesme."

Jastrebov citira pesmu:

U čije se zdravlje vino pije,
Sve mu zdravo i veselo bilo!
Rodila mu se pšenica i vino!
A po kući sva muška dečica
I po trlu sva blizni jaganjca
I u brdo vinova lozica
I po polju klasata pšenica.
Ili se peva:

Ovakome deliji
Čabar vina malo je
Ovakome junaku
Sam kadija konja kove.

Navedene pesme su nastale pri izvođenju određenog obrednog čina (slave), ali ponekad se običaj koristi da se pevaju i druge narodne pesme u trenutku "odrešenog jezika" — pod zaštitom slavljenog sveca. Tada se pevaju i epske pesme. Jastrebov zapisuje:

"Nađe li se među gostima takav koji zna stare, junačke pesme, svi ga usrdno mole da ih peva i slušaju sa velikim zadovoljstvom, zato što su se po gradovima slične pesme počele da zaboravljaju".

Prvi veći izbor grupisanih pesama nalazimo kod običaja koleda. Jastrebov kaže: "Taj se običaj još nije izgubio (u selima Gilanskog okruga), ni po drugim okruzima stare Srbije, ali samo u onim selima gde hrišćani žive složno u masi, ili u većini.

U gilanskim selima to biva ovako: Izaberu se četiri para u svakom selu. jedan od učesnika odeva se u staro podrto odelo, na glavu navlači veliku kapu, a na nju prikačinje ovnov rep. Stavlja bradu i brkove od konjskog repa i kozje dlake. Takvu priliku zovu Dedica. Ostala trojica oblače se u praznična odela, navlače rukavice, a na njih prišivaju praporce".

Koledari obilaze sela i kuće pevajući koledarske pesme, u kojima se uzvik ko, ponegde ponavlja iza svakog stiha:

Svi se sveci, koledo, sbiraše ko.
U Ivana, koledo, knez Ivana ko
Sal ga nema, koledo, svet Nikola ko.

Ime ovog sveca se pominje pošto praznici koleda počinju na Nikoljdan i traju do Bogojavljenja.

Ili pesma koja se peva pri odlasku na koledo:

Ivan ima, koledo, dobri gosti, ko
Dobri gosti, koledo, Rusalije, ko
Dobr su mu, koledo, glas doneli, ko
Ovce mu se, koledo, izjagnjile, ko...

Ko su Rusalije? Jastrebov objašnjava da su to Rusalke — šumske vile koje se pominju i u ruskom narodnom stvaralaštvu. Za to svoje tumačenje on nalazi primer u jednoj drugoj koledarskoj pesmi:

Pa su došli, koledo, Rusalije, ko
Rusalije, koledo, iz Rusije, ko...
U kući gde ima devojke, koledari pevaju:

"Navezi mi, koledo, napiši mi,
Kud da letim, koledo, da se gledam,
Kud da padnem, koledo, da se falim."

Izvesni zaključci o raširenosti "pisanog veza" nisu suvišni. Ili je u pitanju samo pesnička slika?

Posebne koledarske pesme pevaju se u kući sa detetom. Jastrebov još zapisuje:

"U Debarskom okrugu, gde živi slovensko pleme Miaki običaj koleda sastoji se u sledećem: 23. decembra svaka domaćica mesi male kolače različitog oblika. Ti kolačići se zovu 'koledari'. Takođe ona mesi i jedan veliki kolač — okrugli hleb". Isto to rade i žene u selima Đakovskog okruga. One na velikom kolaču izvode figure bikova u plugu, tor s ovcama i pastirom, roj pčela, mladića s devojkom pred sveštenikom. Taj se hleb daje za večerom prema utvrđenim porodičnim običajima.

Domaćice i deca u plemenu Miaki uveče na prvi dan Božića kuvaju pšenicu sa šećerom i pevaju:

"Utre večer bodnik — večer.
Bodni konja na pazara,
Kupi riba i joguli.
Dojdi doma, da je variš.
Srkni riba, ubocaj se.
Pi si vino, veseli se".

Pred Božićnu zoru u okolini Prizrena se peva:

Uzblejala bela ovca.
Pitaše nju njene druge:
Što ni bleješ naša drugo?
— "Kako jadna da ne blejem?
Dok ne mi se ovčar oženija,
Po planine travu pasla,
Pod jeliku plandovala,
Od ka mi se ovčar oženija,
Po topila vodu pila,
Pod tornjeve plandovala,
Zato sam ti uzblejala".
Sjaj crne pređe

U usmenoj poeziji stare Srbije našla se i pečalbarska tema. Jastrebov navodi: "U Debru se sačuvao običaj badnjeg dana. Taj dan u Mijakovu zovu "Bodnik". Po njihovim selima uveče tog dana glavne su domaćice, po svoj prilici zato što su domaćini u to vreme, u više slučajeva, odsutni — na zaradi u dalekim mestima". U pečalbi su. To pokazuju stihovi:

"Crno predem, crno nosim
So uzajam, leb uzajam,
Da ispratim moga brata".

A u Prizrenu se peva:

"Drina voda! ti duboka li si?
Jarko sunce! ti visoko li si?
A moj dragi, na daleko li si?
Prati meni dušu u pamuku
I biserne zube u jabuki,
I desnicu ruku u kagluku".

Dragi dragoj ovako odgovara:

"Draga moja koliko si luda!
Zar se praća duša u pamuku,
I biserni zubi u jabuki,
I desnica ruka u jagluku?"

Jastrebov skreće pažnju na još dva obreda koji prate lirske narodne pesme — lazarice i dodole.

O lazaricama Jastebov piše:

"Taj stari običaj počeo je po mnogim mestima da gubi svoj značaj. To se vidi po tome, što u nekim mestima, kao, na primer, u Gilanskom i Debarskom okrugu, ne tako davno njega su negovali Cigani, a u Prizrenu i Tetovu siromašne srpske devojke. Zbog toga u Gilanskom okrugu nisu ostale lazaričke pesme; u Debarskom i Tetovskom takođe su počeli da ih zaboravljaju. Ako ima mesta gde su se sačuvale, to je u Prizrenskom okrugu, gde taj običaj održavaju samo Srbi — ali siromašni".

Pri pevanju pesama i Lazar i Lazarica su žene, s tom razlikom što je Lazar obučen u muškarca.

U sreskim selima uveče na Lazarevu subotu, skupljaju se devojke u nekoj kući da pevaju lazarice. Celu noć se vesele pevajući, a danju to čine idući od kuće do kuće.

Zanimljiva je pesma o prekoru stolaru:

"Na dan ti je
nadnica
Po dva žuta
dukata
I po treća
talira.
Kamo ti sa šegrti?
Da ti beru alatu,
Da ti liju mistriju".

Ili prekor još neoženjenom momku doraslom za ženidbu:

"Bereš drvo u goru
I devojku na daleku!"

Lazarice nisu poštedele ni Turčina:

"Oj Turčine, yelatine!
Yel ti duša miriše!
Vrana konja igraše,
I na konja kitice
Crna krvca štrcaše,
Bela pena metaše.
Tebe valja večera
Do dva brava pečena."

U ovoj poeziji je često i horsko pevanje. Jastrebov navodi:

"U selima Debarskog okruga neveste se ne pričešćuju do veridbene nedelje. Toga dana, po završetku obreda, neveste ne idu kućama, ostaju pred crkvom stvarajući horove po takvom redu po kakovom su se po starešinstvu udavale." I u Tetovu i okolini zadržao se taj običaj. Naročito u selima gde nema muslimana. "Pesme se ovde ne razlikuju od ranije iznetih, sem nekih varijacija, skraćenja i dodavanja." Horovi su se nadpevavali!

Prvi hor započinje:

"Elate vamo,
devojke more, na naša strana!
Naša strana, devojke more, dva slnca grejet.
Dva slnca grejet, devojke more, dve mesečine!
Vamo imate, devojke more, mladi momčina."

A drugi hor odgovara:

"Ni vi ideme, devojki more, ni ve sakame!
I nam ni grejet, devojki more, dve mesečine.
I mi imame, devojki more, mladi momčina."

I dodolske pesme su čisto obredne. "U vreme suša, po selima stare Srbije nekoliko žena se ukrašavaju granama, idu iz kuće u kuću, pominjući u pesmama iskonskog, postojbinskog boga Dodola. Obično su dodolice Ciganke":

"Da zrosi sitna rosa.
Oj Dodole, mili bože!
Od dva klasa čabar žita,
Oj Dodole, mili bože,
Daj bože, daj!"

I opet jedna izueztnost. Neke su se dodolske pesme "poturčile" zadržavajući srpski napev: "De more Dodole". Jastrebov navodi dve takve pesme iz Prizrena koje pevaju Cigani.

Jastrebov je zapisao više žetelačkih, svatovskih i svadbenih pesama uz napomenu: "Hrišćani i muslimani vode zatvorenički život. U načinu života srpski hrišćani malo se razlikuju od muslimana. I danas još hrišćanke idu ulicama sasvim skrivene, kao i muslimanke."

Pesme uz kolevku su retke. Jastrebov zapaža izraženo sujeverje pri rađanju deteta. Na primer, veruje se da "samo dete sa imenom Stana i Stanko ostaje živo", ili "ako se neprestano rađaju ženska deca, da bi se to prekinulo, zadnjem ženskom detetu daju ime Dosta". Uz kolevku se samo pevuši "bez ikakvog smisla". Ipak u okolini Debra bilo je i dečjih narodnih pesama koje su pevane za vreme Paske.


BILJARSKE PESME NEOBIČNA POJAVA

Posebnu pažnju u ovoj usmenoj narodnoj poeziji privlači jedinstvena vrsta — biljarske pesme. Zapisujući iz Jastrebov napominje:

"Po celoj staroj Srbiji dan Svetog Đorđa ubraja se u najvažnije praznike ne samo pravoslavnih, već i muslimana Srba. I Arnauti ga praznuju. U rano jutro na taj dan prizrenske devojke skupljaju cveće u vrtu ili u šumi. Pritom pevaju pesmu, jedinu koja je ostala od starih biljarskih, kojih je bilo mnogo po rečima staraca."

Pesma glasi:

Smilje brala u gori devojka.
Smilj berući pute pogrešila,
Nagazila ajdučke putine.
Susrete je ajdučki vojvoda.

Devojka od njega traži da je izvede iz gore. Ovaj to učini, dovede je na "studenu vodu" — devojka se umije, a hajduk napije vode:

Sinu lice kao vrućo sunce.
Stade junak da se Bogu moli.
— "Daj mi, Bože, jednu tmnu noćcu
Da obljubim lijepu devojku."

Padne noć i hajduk je ljubio devojku do ponoći, a onda se ona pretvorila u zmiju i obgrlila mu vrat:

"Vodiću te od grada do grada,
Da se čudi malo i veliko,
Da se čudi, ka se sestra ljubi."

Jastrebov ističe da su biljarske pesme brojnije u Debarskom okrugu. Iza svakog stiha one imaju refren: "Biljaro!" Među njima su i deseterački stihovi:

"Teško zemlji kuda vojska prođe
I devojci koja sama dođe!
Prvog dana biće prekorena:
Da si arna, ne bi sama došla."

Ovog puta ne otvaramo riznicu epske narodne poezije ovog našeg specifičnog podneblja. Rećićemo samo da su najbrojnije epske pesme o Kraljeviću Marku i Korunu aramiji. Markov konj u ovim pesmama, ponekad bezimen, ima karakteristično ime Vlkova Večera, uz ona: Grčki konjic ili Šarac.

Izvesno je da smo i u "putnim beleškama" ruskog konzula Jastrebova suočeni s neizmernim bogatstvom našeg narodnog duha, koji je obnavljajući svoju vitalnost na životnom iskustvu, odoleo i najsvirepijim stranim uticajima, čuvajući nam mesto među narodima najviše pesničke kulture.


Srpsko nasleđe
1787  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Srbija: život i muzika jednog vremena / Praiskonska ljepota srpskog narodnog kola poslato: April 17, 2011, 10:12:22 pm
*

PRAISKONSKA LJEPOTA SRPSKOG NARODNOG KOLA


Veoma je teško, gotovo nemoguće, sa sigurnošću i tačnošću tvrditi kada se začela prva sočna klica srpskog narodnog kola, ali se sa sigurnošću može reci gdje se ona začela, ispod kakve je kore izbila i kakav je plod na sebi ponijela.

Ova samonikla klica proklijala je još davno iz toplog stvaralačkog nagona bogate narodne duše. Nju je zasigurno iznjedrilo plemenito ljudsko srce kao istinski odušak neke samo njemu znane radosti ili, pak, muke i bola. Iz rascvjetane duševne klice izviće se blagosloven plod maštovite folklorne igre prebogatog igrokaza. Njega će kroz prostore i vremena nositi i čuvati u svome naručju iskonsko estetsko čulo kolektivnog ukusa našeg pretka. Tačnije, nosiće ga ritam mladalačke noge, a čuvace ga ljubav ustreptalog srca. Mladalačko ustreptalo srce i hitra noga, katkad i bosa, a najčešće obuvena u tradicionalno prepoznatljivi srpski opanak, ostaće u divnom spoju i ravnoteži do današnjega dana. Iz toga spoja i sajedinstva pred našim očima se rađa, živi i raste dinamična poskočica kao oživotvorena poezija živoga nepočin-naroda, kao prepoznatljivo obličje duše slavenske, i nacionalne samosvijesti srpske. Ta naša originalna narodna estetika i poetika nosi u sebi veliku ljepotu i dobrotu unutrašnjeg bića, njenu etičku dimenziju kojom se nadmašuje i negira palanački prostakluk, pornografska "kultura" i svako novokomponovano kulturolosko ludilo. Negira ga i poništava folklor svojim maštovitim skladom pokreta, kreativnim i proporcionalnim ritmom, te divnom srazmjerom između tjelesne snage i unutrašnje duševne ljepote.

Ti razigrani folklorni kristali su simboli iskonskog pamćenja i čuvanja našeg davnog kolektivnog iskustva i života. U njihovoj igri brani se od zaborava i smrti krepko moralno jezgro naših otaca i praotaca, divni snovi naših majki i pramajki, njihova stalna i duboka žeđ za slobodom srca i uma, njihove ljubavi i čežnje, prkosi i zanosi.

I kad god smo u srpskom narodnom kolu, mi smo u srpskoj narodnoj kući, ma gdje se to kolo igralo! Mi smo tu u svome najblizem bratstvu i srodstvu, u našoj zimzelenoj magičnoj starini sa koje lišće nikada ne opada. Mi smo tu na istočniku bistre vode koja izvire iz narodne vene i koja svojom svježinom zapljuskuje obale naše nacionalne svijesti. Zapljuskuje ih pitkom melodijom i arabesknom koreografijom ritmickih poruka u kojima se krije praosnova kulture srpskoga naroda. Ispod debele kore staroslavenskog paganstva sikljaju mladice hrišćanske ljubavi, morala i ljepote. U srpskom narodnom kolu trepere damari (kultivisanih pokreta) svih naših predaka. Oni su tu, zajedno sa nama, igraju u nama i mi u njima! U stvari, igraju oni njihovi vjekovni snovi o slobodi, igra ona pusta čežnja da se nadvlada nametnuto im fizičko i kulturno ropstvo; da se zbaci sa sebe siva turska čamotinja i sevdalijski prostakluk! Ali i latinsko licemjerstvo i germanska gvozdena hladnoća. Kroz gusta vremena nadigravao se rumeni srpski opanak sa grubom turskom kondurom, sa lakovanom bečkom čizmom i sa uglančanom cokulom berlinskom. Igrao je, i nadigrao ih svojom moravskom pribranošću, brđanskom ognjevitošću, i prečanskom ljutom doskočicom.

A nadasve svojom čovječnom igrom naši roditelji i praroditelji su se branili, dovijali i čuvali da im maloazijatski čemerni duh ne nagrdi dušu do kraja. Da je u svom čemernom zlu ne rastoči. Da joj slavensko i hrišćansko obličje u tursko turobno ruglo ne pretvori!

Igrali su naši patrijarhalni preci da ih život-krvnik ne obori, kako bi rekao Ivo Andrić. Kako oni tada tako i mi danas. Igramo to naše starinsko kolo ne zato što smo nesavremeni, već zato da pokažemo sebi i drugima da smo ostali duhovno vertikalan narod, ma gdje živjeli pod kapom nebeskom. I da ne priznajemo olako ropsku horizontalu i klečanje pred tuđim kulturama. Mi ih i ne preziremo, ali svoje čuvamo, ili se bar trudimo da ga sačuvamo onako kako ga je Srbin s teškom mukom čuvao u petstogodišnjoj turskoj pomračini i tmusi. I u njoj je Srbin, krišom u potaji, u tamnoj noći, igrao "sitno kaluđerski", "sitno kolo do kola". A poslije "sitnog", kada mu dođe vrijeme, on zaigra, u po bijela dana, i ono najkrupnije, ono grandiozno kolo od čijeg ce se ritma i tutnjave temelji Stambola potresati! I iz toga kola "usta raja ko iz zemlje trava" i nađe sebi pravde Božje, mira i slobode.

Eto, i zato su naša narodna kola, igre i folklor, one zlatne jabuke iz narodne priče, jabuke koje sazrijevaju na razgranatoj voćki sna, ljubavi i mašte. Samo te jabuke nas mogu povezati, združiti i sjediniti sa nama samima, a potom i sa cijelim civilizovanim svijetom. U tom bratskom združenju i zajednižarenju leži skoro sav smisao očuvanja ove naše tradicionalne ljepote, i s ove, i s one strane Atlantika!

Zato ne dopustimo nigdje i nipošto da nam se i ta voćka sasuši i uvene. Jer, ako bi nam se i to, nedaj Bože desilo, onda zbogom srpska pameti i korjenu, a pomozbog bjelosvjetska menažerijo lažna i pomozbog sluđena pomračino malobalkanska!


Dragomir Vukosavljević Vuk | Istočnik
1788  NASLEĐE / Narodna i umetnička muzika Srba / Muzička kultura poslato: April 17, 2011, 02:07:13 am
*

MUZIČKA KULTURA


UVOD

Muzika je predstavljala nezaobilazni segment obrazovanja još u najstarijim civilizaci jama. Smatrana je vitalno značajnom za razvoj čovekovog bića — duha, tela, morala. Na prvim univerzitetima, a i kasnije, muzika je podučavana paralelno sa fizikom, astronomijom i matematikom u duhu antičke pitagorejske misli. Mu zika je igrala vitalnu ulogu u praistorijskim ritualima i danas je sastavni deo svakodnevnog života. Zvuk je prvi komunikacioni kanal čoveka — beba u majčinoj utrobi sluša čitavim svojim telom i uči prve lekcije jezika i kulture.

Nauka danas nedvosmisleno ističe izuzetnu razvojnu ulogu muzičke stimulaci je naglašavajući važnost optimalne povezanosti muzičkog četverstva: znanja, apercepcije (slušanje muzike sa razumevanjem), izvođenja i stvaralaštva. Muzika je autentični medijum čovekovog izražavanja, kroz koji se uči motivisano, sa zadovoljstvom i izazovom i ovladava analitičkim, kritičkim i kreativnim mišljenjem. Doprinos muzike opštem, kognitivnom, emocionalnom i socijalnom razvoju, kao i razvoju kreativnih potencijala odražava se i u drugim oblastima opšteg nastavnog programa i omogućava ostvarenje visokog akademskog učinka. Posmatrano kroz prizmu krajnjeg cilja muzičkog obrazovanja, muzika predstavlja sredstvo za izgradnju i razvoj kapaciteta učenika, koji tako postaje osoba koja misli, koja ume da sluša, da izrazi sebe, da stvara i traži Lepo u životu.

Posebnost muzike u odnosu na druge predmete jeste u tome što se ona i događa, neposredno doživljava za vreme samog nastavnog procesa. Nastava muzike pruža iskustvo jedinstvenog estetskog doživljaja, koji je njen neodvojivi deo i čini je specifičnom u odnosu na većinu predmeta u opštem nastavnom programu. Ova preimućstva muzike imaju transfernu vrednost za svakodnevni, vanškolski život, što i jeste cilj obrazovnog procesa (relevantnost i primenljivost znanja). Umetnost je jedinstveni medijum u kome se razlike među ljudima smatraju prednostima — one su ogledalo originalnosti, jedinstvenog izraza, novih, kvalitetnih ideja i kreativnih rešenja i individu alnosti. Takav pristup treba razvijati i negovati kod učenika sa ciljem da mu nepoznato i različito budu izazovi otkrivanja. Na kognitivnom nivou, reč je o procesu na čijem kraju se nalazi sposobnost evaluacije (vrednovanja). Učenik stiče potrebno znanje, ume da analizira i logički povezuje (analitičko mišljenje), da izrazi svo je misli i razvija potencijal za formulisanje alternativnih, kreativnih rešenja (kreativno mišljenje). Faza evaluaci je nalazi se na kraju ovog procesa — kada je učenik u stanju da formu liše sopstveni sud i argumentovano ga odbrani (kritičko mišljenje).

Jedan od načina da se ovi stavovi ugrade u konkretni kontekst nastavnog procesa predmeta Muzička kultura u osnovnoj školi, predstavlja formulacija standarda. Standardi su izraženi precizno artikulisanim tvrdnjama o tome šta učenik treba da zna i ume u oblasti muzike po završetku osnovnog obrazovanja. Oni su nastali na osnovu važećeg nastavnog plana i programa kao zakonskog okvira. Standardi su formulisani za svaku od četiri oblasti:

1. Znanje i razumevanje
2. Slušanje muzike
3. Muzičko izvođenje
4. Muzičko stvaralaštvo


OBLASTI

Da bi učenik ovladao saznajnim i estetskim aspektom mu zičkog iskustva, neophodno je da nastavni plan pokriva četiri međusobno povezane oblasti, bez kojih nije mogu će kvalitetno upoznavanje sa muzikom. Znanje o muzici (na primer, o muzičkim elementima, instrumentima, žanrovima, folkloru) nije svrsishodno ukoliko učenik ne može to znanje da poveže sa zvukom ili muzičkim primerom i da razume ono što sluša. Tek tada se događa aktivna spoznaja muzike. Muzičko iskustvo nije potpuno bez čina izvođenja, te da bi učenik stekao potpuniuvid u fenomen muzike, on treba da bude u mogućnosti da izvodi muziku glasom ili na instrumentima iz sopstvenog okruženja. Muzika je proizvod stvaralačkog čina, koji je ogledalo procesa nastanka muzičkog dela; dakle, učenik treba, primenjujući svoje znanje, i racionalno i iskustveno da upozna ulogu muzičkog stvaraoca.

Četiri oblasti čine organsko jedinstvo, koje se mora ogledati u samom nastavnom procesu, bez obzira na tip nastavne jedinice. Kada se, na primer, obrađuju muzički elementi, učenici treba da znaju kako zvuči određena ritmička figura, kako treba da je izvedu, kao i da je primene u okviru stvaralačkog rada (na osnovu iskustva stečenog uvidom u estetski kontekst primene tog muzičkog elementa u različitim muzičkim delima). Ukoliko je, na primer, u pitanju muzički instrument, učenik treba, pored teorijskog znanja o tom instrumentu, da ga prepozna kada ga čuje, da ima izvođačko iskustvo proizvodnje tona koje odgovara tom tipuinstrumenta (na primer duvački, trzalački, udarački1) i uvid u njegove izražajne mogućnosti u okviru estetskog konteksta (na primer, komični, lirski karakter i slično), na osnovu čega bi mogao da ga koristi u okviru svog stvaralačkog rada.

Cilj nastave muzike u osnovnoj školi nije da obrazuje profesionalne muzičare, već da učeniku omogući da upozna sve vitalne dimenzije muzike i to kroz lično iskustvo, da bi mogao u potpunosti da razume i doživi muzičko delo i učestvu je u muzičkom događaju na način i u stepenu koji sam u budućnosti odabere. Upravo iz tog razloga su artikulisane navedene četiri oblasti. Pri tome, akcenat ni je na nji hovoj klasifikaci ji, već na načinima njihove među sobne povezanosti, na šta treba obratiti pažnju na svakom času muzičke kulture. Oblasti su artikulisane kroz odrednice ko je precizno definišu zahteve gradiva, uzimajući u obzir najniže, srednje i najviše vidove učeničkih postignuća (osnovni, srednji i napredni nivo).—

 
__________________

1 Iskustvo izvođenja se može ostvariti na najjednostavniji način: duvački instrument-sviranje "u list", udarački-sopstveno telo, trzalački–drombulje i slično, ukoliko uslovi za korišćenje klasičnih instrumenata u školi trenutno ne postoje.

Obrazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja za nastavni predmet MUZIČKA KULTURA | Beograd, 2010

Deo teksta preuzet sa: scribd
1789  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — Č poslato: April 15, 2011, 10:08:57 pm
*

ČUJEM TE LEPO KAKO DIŠEŠ

Nešto mi kaže, čuvaj se.
Nije za tebe
ne, ne,
nije za tebe, ne.
Okreni se.

Kad si mali i sam,
kad si dete, ti znaš.

Neko me zove,
nije ona ne, ne.
Ne nije ona,
ne, ne.

Znam da si tu
negde tu...
Vidim, tražiš me...
Ne mogu.
Zoveš me, čujem...

Tu si, čujem te lepo kako dišeš,
kako dišeš, tu kraj mene.

Ti znas, ćutaću o svemu,
ti znaš da ćutaću o svemu.

Ti znaš,
znaš me kako dišem,
kako dišem, kraj tebe.

Da li sve kada prestaje —  
počinje ?
Da li sve sada prestaje?

Neko me zove,
nije ona, ne, ne.
Ne, nija ona, ne,
ne, ne.

Znam da si tu,
negde tu...
Čujem tvoj glas,
zoveš me, ne mogu...

A ja se sećam i vidim te.

Tu si,
čujem te lepo kako dišeš,
kako dišeš tu kraj mene.

Ti znaš, ćutaću o svemu
Ti znaš da ćutaću o svemu.

Ti znaš,
znaš me kako dišem
kako dišem kraj tebe...

Da li sve kada prestaje — počinje ?
Da li sve sada prestaje?

Gde, kaži mi, gde si ti?...
Kad znam, lako ću početi.

Galija & Nenad Milosavljević — Čujem te lepo kako dišeš
1790  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — Č poslato: April 15, 2011, 10:08:35 pm
*

S A D R Ž A J


Čujem te lepo kako dišeš — Galija & Nenad Milosavljević
1791  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — P poslato: April 15, 2011, 10:01:19 pm
**

DEVOJČICA URANILA1
PORANILA DEVOJČICA
Stihovi: Jovan Grčić Milenko (1846—1875)*

Poranila devojčica golube da hrani,
oko nje se sakupili krilati gaćani.
Pa joj guču: dobro jutro, pa joj šapću: hvala,
što 'no ih je tako rano na doručak zvala.
 
A njozi je bilo milo što im prija hrana,
pa ih okom redom broji, al' nema gaćana.
Gde si gaćo, pi, pi, pi... Gaćan ne doleće,
a celo jato k'o da zbori: doleteti neće.
 
Vedro čelo cure mile oblakom se muti.
Srce malo zadrhtalo i poče da sluti:
sinoćke sam pušku čula u lisnatoj gori,
što ću Bože, tu je možda i gaćan najbolji.



URANILA DEVOJČICA2

Uranila devojčica golube da 'rani,
Da na'rani prije dana golube gaćane.
Svi joj tapšu pa joj šapću, pa joj vele hvala
Što ih ona tako rano na doručak zvala.
Sve ih redom prebojala al' jednoga nema.
Sinoć sam ja čula pušku na lisnatoj gori,
Valjda mi je poginuo moj gaćan najbolji.



PORANILA DEVOJČICA3

Poranila devojčica golube da hrani
Oko nje se okupili krilati gaćani
Pa joj šapću, pa joj lapću, pa joj kažu hvala
Što ih ona tako rano na doručak zvala.
Vit, vit, gaćan beli što mi ne doleće
Celo jato ko da zbori doleteti neće.
I pušku sam juče čula u zelenoj gori
Baš tada je poginuo moj gaćan najbolji.

[...] reč: vit, ali sa značenjem kojim se zove golub

1 Tekst po pevanju Izvorinke Milošević
2 Ljubomir Šandić : Monografija srpske zajednice iz Arad - Gaja, prva knjiga - crvena knjiga. To je moj gaj, Arad, 2012
3 Jela Nilović Mitrović : "Tajna srpskog jezika kod Hiperborejaca" Etimološkе beleške srpskog jezika i vranjskog govora rađenе pomoću "švedskog jezičkog ključa"


* Mala enciklopedija, Grčić Milenko, Jovan, tom I, Beograd 1968, 357.


YouTube: Izvorinka Milošević — Poranila devojčica
YouTube: Anđelka Govedarović — Poranila devojčica
YouTube: Svetozar Tomich Orchestra — Poranila Devojcica
1792  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — P poslato: April 15, 2011, 09:47:13 pm
**

PREDOSEĆANJE
Stihovi: Desanka Maksimović

Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleća dušu mi opi,
opi, pa žudno udisah zrak.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te u zvonak dan,
dan pijan, svež i mek.
Činjaše mi se već davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je čas rumen, čas setan, bled,
kad sretno se i tužno u isti mah.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.


Stihovi pisani u periodu između 1919—1930.

YouTube: Mira Vasiljević — Predosećanje
YouTube: Vasilija Radojčić — Predosećanje
YouTube: Jadranka Stojaković — Predosjećanje
1793  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — LJ poslato: April 15, 2011, 09:18:29 pm
*

LJUBAV NAŠA PROŠLOSTI PRIPADA
tekst: A. Nikolić
muzika: Budimir Jovanović Buca


Godine su prohujale mnoge,
ostali su zamnom tužni dani.
Otišla si draga, ostavila mene
da ne dam zaboravu uspomene.

Nikada se mi nećemo sresti,
naša ljubav prološti pripada,
al' me svuda prate tvoje oči snene
pa ne dam zaboravu uspomene.

Još se sjecam te ljubavi naše
ah, kako brzo dani prohujaše.
Dal' se i ti draga, nekad sjetiš mene,
dal' čuvaš naše stare uspomene?
Mene svuda prate tvoje oči snene
pa ne dam zaboravu uspomene.

Singl "Sjećam se te zene" / izdanje: PGP RTB EP 11036 / 17.08.1972.

YouTube: Šaban Šaulić — Ljubav naša prošlosti pripada (uz pratnju ansambla B. Jovanovića) I verzija
1794  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — S poslato: April 15, 2011, 09:07:03 pm
*

SUTRA NEK DOĐE KRAJ
Budimir Jovanović Buca

Zašto sad odlaziš
Zar je došao ljubavi kraj
Čemu služiše sve tvoje riječi
Zar je to sve bila laž

Ref.
Došao je kraj ljubavi mojoj
Od sutra ću biti sam
Ali ti ćeš draga u mislima mojim
Sa mnom biti svaki dan

Sutra nek dođe kraj
Našoj ljubavi što beše zla
Ali večeras još budi moja
Jer srce za tobom mre

Čemu da živim ja
Kad je moj život gorčina pun
Nek se putevi raziđu naši
Da srce lagano mre

YouTube: Šaban Šaulić — Sutra nek dođe kraj  ('Ilidža 70')
1795  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — S poslato: April 15, 2011, 08:54:07 pm
*

SVRATI DEVOJKO U MOJ VINOGRAD
Petar Tanasijević

— Svrati, svrati devojko u moj vinograd,
U njemu je zrelo grožđe a još lepši hlad.

Prvog cveta, sećam se. Rekla si mi tad —
Svakog dana dolazićeš u moj vinograd.

— Sedi malo kraj mene, dušu odmaraj
I dok zriju vinogradi sa mnom zapevaj.

Grožđe tada lepo je, kad počne da zri
A mladost kad u ljubavi dane provodi.

YouTube: Lepa Lukić — Svrati devojko u moj vinograd
1796  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — P poslato: April 15, 2011, 08:43:52 pm
*

POGLEDAJ ME, NEVERNICE

Pogledaj me, nevernice,
Pogle' ovo bledo lice
I na licu tamne bore,
Pipni čelo, kako gore.

Pogle ruke, suvo pruće,
Slušaj srce umiruće.
Ti si svemu tome kriva
Sahrani me u grob ziva.

Sećaš li se onog doba
Kad mi reče: "Ah, do groba!
Tebe ljubim, grugog neću,
Za te živim i umreću."

Sad si hladna, ne voliš me,
Smeješ mi se, prezireš me.
Ti za mene i ne haješ,
Drugom svoje srce daješ.

Uzmi pušku i ubi me,
Svojom rukom sahrani me.
Sahrani me pokraj puta
Gde prolazis češće puta.
 
Sahrani me pokraj puta...


YouTube: Miki Jevremović & Narakord — Pogledaj me, nevernice
YouTube: Miki Jevremović sa bratom Zoranom — Pogledaj me, nevernice Live
1797  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — D poslato: April 15, 2011, 08:38:34 pm
**

DUNI MI DUNI, 'LAĐANE!
svadbena-ljubavna pesma / Srbija
zapis: Miodrag A. Vasiljević


— Duni mi, duni 'lađane!
Dođi mi, dođi dragane,
u moju baštu zelenu,  
pod moju ružu rumenu,  
gde 'no ja vezem darove
sve belom svilom i zlatom.
Svakome svatu po jagluk,
a tebi, dragi, boščaluk.
Duni mi, duni 'lađane,
dođi mi, dođi dragane,
sitan sam biser prosula,
pomoz' mi biser kupiti,
a ja ću tebe ljubiti!


DUNI MI DUNI, LAĐANE1
narodna / svadbena pesma
Gnjilane, Kosovo


Duni mi, duni lađane, ej lađane,
Dođi mi, dođi dragane, ej dragane.

U moju bašču zelenu, ej zelenu,
Pod moju ružu rumenu, ej rumenu.

Sitan sam biser rasula, ej rasula,
Odi ga sa mnom kupiti,
A ja ću tebe ljubiti, ej ljubiti.

lađan — povetarac

1 "Svadbena pesma Srba sa Kosova. Devojka priziva osvežavajući povetarac da rashladi dnevnu sparinu. Jednovremeno ona poziva svog dragog, budućeg supruga, do dođe u njenu baštu, da je potraži pod ružom, oboma dobro znanom.
Ona tamo veze darove kojima će darivati svatove. Budući da željno iščekuje trenutak kada će venčanjem biti zauvek povezana sa voljenim bićem — ona ga poziva da joj se pod ružom nađe u pomoći, kako bi zajednički pokupili sitan biser za ukrašavanje darova, koji se nehotice rasuo.
Završni stih svadbene pesme 'a ja ću teme ljubiti, ej, ljubiti' kazuje kako je devojčin poziv bio samo izgovor da budućem suprugu pokaže koliko ga voli".


YouTube: Mila Lekić — Duni mi duni, lađane uz pratnju NO Vlastimira Pavlovića Carevca
YouTube: Vera Ivković — Duni mi duni, lađane
YouTube: Mira Vasiljević — Duni mi duni, lađane
1798  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — D poslato: April 15, 2011, 08:34:42 pm
*

DUDE BELO
narodna / Vranje

Dude mori, Dude, belo Dude,
kako tebe, Dude, nigde nema,
ni u Tursko, mori, ni Kaursko.
Zapali me, Dude, izgore me,
napravi me suvo drvo,
suvo drvo javorovo,
od drveta sitan pepel,
od pepela miris sapun,
pa s njega da si mije?
Dude, mori, belo Dude, svoje lice!

YouTube: Staniša Stošić — Dude, belo Dude
1799  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — Đ poslato: April 15, 2011, 08:21:38 pm
*

ĐELA FATO
stihovi: Osman Đikić

Đela Fato, đela zlato,
đel' draganu svom!
Đela legni i prilegni,
na srdašcu mom.

Male lale pozaspale,
i alkatmeri,
miris đula i zumbula
cio Mostar spi.

Stavi glavu mirisavu
na njedarca tu,
da te njiham, da ti pjevam
snenom jagnjetu.

Da milujem i mirišem,
tvoju bujnu vlas!
Da te ljubim, da ti pjevam,
dok ne svane dan.

YouTube: Nedeljko Bilkić — Đela Fato Live
1800  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — Đ poslato: April 15, 2011, 08:19:19 pm
*

S A D R Ž A J


Đela Fato
Đurđija



Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »