Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
1751  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — G poslato: April 24, 2011, 12:20:46 pm
*

GOROM JEZDE

Gorom jezde kićeni svatovi,
kićeni svatovi,
gorom jezde.

A iz gore vila progovara,
vila progovara
a i iz gore:

"Kud jezdite, kud konje morite,
kud konje morite, kud jezdite.
Umrla je prošena devojka,
prošena devojka, umrla je."

Na umoru, majci govorila,
majci govorila, na umoru:

"Svakom svatu po baščuluk dajte,
po basčuluk dajte, svakom svatu.
Mladoženji svilenu košulju,
svilenu košulju mladoženji."

YouTube: Živka Ðurić Ivanović — Gorom jezde kićeni svatovi
YouTube: Miodrag Mile Bogdanović i NO Carevac — Gorom jezde kićeni svatovi
YouTube: Predrag Gojković Cune — Gorom jezde kićeni svatovi
YouTube: Ivanka Stefanović — Gorom jezde kićeni svatovi
1752  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — G poslato: April 24, 2011, 12:20:36 pm
**

GELJ BANA, GELJ1

Gelj bana, gelj,
Aman, aman, javaš, javaš,
Gelj bana, gelj,
Aman, aman, javaš, javaš,

R
Ah, keremejli, keremejli,
Pehna zitme,
Ah, đanum sekma, đanum sekma
Ah, indžitme.

R
Erme lika hađi bana
Feda usa džansana
Itme džera, itel zora
Ašik oldum ben sana.


GELJ BANA, GELJ
slobodan prevod

Dođi meni, dođi,
Aman, živa bila
Seljančice moja mila.

Dođi, budi moja,
Aman, živa bila,
Seljančice moja mila.

Ah, dušo moja,
Nemoj da me ubijaš
Ah, pusta željo, pusta željo
Meraku moj.

Kraj nejasan - - - - - -

Sledi:

Dal' je veče il' je zora,
Umirem od ljubavi za tobom.

1 Tekst i prevod: Kitka ti padna, Deno, zbirku pesama sakupio, zapisao i priredio Stojadin Dine Paunović | Izdavač: Narodni univerzitet Vranje, 1998.
"Zapis po kazivanju moje drage koleginice, Usnije Redžepove. Pesma se obično peva posle Mitketovog monologa o Stambolki — Redžepovici." Stojadin Dine Paunović


YouTube: Jelena Tomašević — Gelj bana gelj (Keremejli)
1753  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Srbija: život i muzika jednog vremena / Akademija za slepe guslare [Petar Blečić] poslato: April 23, 2011, 01:56:56 pm
*

AKADEMIJA ZA SLEPE GUSLARE

Pre nego što je Vuk Karadžić zapisao naše epske pesme, ali i kasnije, srpsku pesničku tradiciju baštinili su i stvarali slepi guslari. U to vreme jedan od guslarskih centara bio je i sremački grad Irig, gde je od 16. do početka 19. veka delovala takozvana Slepačka akademija. Bila je to svojevrsna škola za slepe guslare koji su među sobom govorili tajnim "gegavačkim" jezikom iz kojeg su nam ostale pojedine reči koje i danas koristimo


DOBRA ZARADA

Podaci o ovom delu naše usmene tradicije su oskudni i neprecizni. Ipak, sudeći po raspoloživoj istorijskoj građi, izvesno je da "Slepačka akademija" nije bila organizovana školska institucija, budući da se narodna muzička pedagogija praktično svodila na slušanje i ponavljanje, odnosno svojevrsnu krađu — kad jedan muzičar sluša drugoga, a onda ga oponaša, sve dok tako ne dođe do "konačnog" rezultata.
 
Omiljena mesta guslarskih okupljanja bili su "sajmovi", to jest, crkveni vašari i sabori, pa je razumljivo što je Irig kao ekonomski centar šire oblasti, u blizini fruškogorskih manastira, vremenom postao jedno od glavnih stecišta putujućih narodnih pevača koji su tu dolazili da prezime. Međutim, nema preciznih podataka o tome gde se nalazila "Slepačka akademija". Miodrag Maticki u svojoj knjizi "Jezik srpskog pesništva" navodi da se u jednoj priči pominje podrum ukopan u brdu, a u drugoj zgrada svilare u ulici koja vodi od česme prema Hopovu. Tu stoji da je ta zgrada stradala u požaru, pa su nju i okolne lagume naselili slepi prosjaci koje je, kao i druge siromahe, pomagala opština — kaže dr Dimitrije Golemović, profesor etnomuzikologije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i autor knjige "Pjevanje uz gusle".

Praksa da slepi ljudi uz pomoć muzike zarađuju za život, inače poznata širom sveta, kod nas se ispoljavala kao nešto tradicionalno vredno, o čemu dovoljno govori i primer Filipa Višnjića koji je ispevao epske pesme visoke umetničke vrednosti. Iako im je guslanje bilo jedini način privređivanja, neki slepi narodni pevači, poput Višnjića, svojom umetnošću su zarađivali više i od mnogih "okatih" kolega, te su, zbog relativne imućnosti, važili za poželjne đuvegije!

Tada je imućan bio onaj koji nije radio za drugoga. I dok su mnogi ljudi morali da nadniče ili služe po ceo dan za 10 ili 15 dinara, uspešniji profesionalni guslari su zarađivali istu sumu, a često i veću, pevajući po kafanama, saborima ili sličnim mestima. Pri tom su obično plaćali jednog slugu koji je brinuo o njima, a ponekad i dete koje je brinulo o konju i zaprezi, jer su tako putovali. Vremenom je, pak, došlo do gubljenja potrebe za epikom i slepi guslari su od početka 19. veka sve više svedeni na nivo prosjaka. Imali su širok repertoar pesama: od "pravih" epskih, preko balada, do "klanjalica", "pretkućnica" i "blagoslova", što je posebno bilo karakteristično za Srem — objašnjava Golemović, i dodaje da je, uprkos tome što je naziv "Slepačka akademija" omalovažavajući, reč o svojevrsnoj instituciji koja je hvale vredna.
 

TAJNI JEZIK

O tajnom (šatrovačkom, argou) jeziku slepih guslara prvi je pisao Sima Milutinović Sarajlija u svom kratkom "Primječaniju o Gegavačkom jeziku", objavljenom u Srbskoj novini 1838. godine. Ta Milutinovićeva crtica je ujedno i jedan od najznačajnijih dokaza o postojanju "Slepačke iriške akademije": "U Srijema Irigu, dok je bilo sajmišta slijepacah, zboren je taj jezik; no danas u Bosanskoj Posavini te'liše u Gradačkoj okolini malo tko i okatij, da ga ne zbori. Ja mislim da je ovo, Sokrovište Duha..." veli se, između ostalog, u Primječaniju. Zanimljivo je da se neke reči "gegavačkog", kao što su gotivan (dobar) i keva (majka) i danas koriste, a mnoge su kasnije prikupili i Vuk Karadžić i nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Tasa J. Milenković. Među njima je bilo stranih reči, potpuno novih, ali i starih. Tako je muzikolog Vladimir Karakašević još krajem 19. veka ukazao na staroslovensko značenje reči gege za dvostruke gusle, od koga su posle nastali glagol gegati i imenica gegavac (otuda i izreka "Ideš kao gegavac", to jest kao guslar, slepac).

Rad "Slepačke akademije" i okupljanje slepih guslara u Irigu zabranjeni su carskim reskriptom iz 1780. godine, po tužbi iločkih fratara da "srpski guslari šire pesme u kojima se veličaju srpski junaci u borbi sa Turcima i da ujedno šire šizmu". No, Irig je i nakon ove zabrane ostao središte guslarstva koje su pohodili najpoznatiji epski pevači, poput Toma od Kača i Nedeljka od Lota. U poznijem periodu, "Slepačka akademija" nastavila je sa radom u Slankamenu, u okviru privatne guslarske škole Tome Prelića i Marka Abeka, iz koje su potekli čuveni guslari novijeg vremena: Pera Dmitrov (1852—1926) i Paja Andrić.
 
Pera Dmitrov se smatra poslednjim izdankom iriške "akademije". Rođen je u Irigu kao vanbračno dete, a oslepeo sa nepunih pet godina. Iako slep, Pera je u rodnom gradu pohađao školu s ostalim vršnjacima, da bi potom otišao u Slankamen, "čuvenom guslaru Tomi", gde uči da gusla i peva. Bojeći se konkurencije, Toma ga otpušta. Kasnije je Pera usavršavao svoje guslanje kod Marka Abeka, koji nije bio slep i koji je držao školu guslanja za mlade slepce. Ostao je tu devet godina, a onda se vratio u Irig. Bio je veseo čovek i dobroćudan. Godinama ga je vodio izvesni Radulović koji je bio umno nerazvijen. U starijim godinama kretao se sam, obilazeći manastire po Fruškoj gori — kaže Branislav Jovičić, samostalni knjižničar iz Iriga.
 
Irižani slepog guslara Peru nisu smatrali običnim prosjakom, već su verovali da u njemu živi izvesni guslarski ponos. Kada je umro, sahranjen je u Irigu o opštinskom trošku. Priča se da su gusle sa dve strune koje su pripadale Peri Dmitrovu čuvane u staroj zgradi iriške Srpske čitaonice koju su Nemci spalili tokom Drugog svetskog rata. Tada je, osim Perinih gusala, izgoreo skoro čitav fond Čitaonice. Sačuvano je samo dvadesetak knjiga koje su se zatekle kod čitalaca.

 

VEROVANJE U UNUTARNJI VID
U davna vremena slepi guslari bili su izuzetno cenjeni. Veliko poštovanje prema njima gajio je i Vuk Karadžić (najpoznatiji Vukovi guslari bili su slepi: Filip Višnjić, starac Milija...). Osim u Sremu, bilo ih je i u drugim krajevima Vojvodine, kao i u Slavoniji, "Hrvatskoj Krajini", Lici i Dalmaciji, i Karađorđevoj Srbiji. U narodu se verovalo da slepi guslari imaju unutarnji vid, pa su im neki čak zavideli na tome, jer su gubitkom "varljivih očiju" razvili drugo, "pouzdanije" čulo. Ovo je, prema profesoru Dimitriju Golemoviću, možda jedan od razloga što neki guslari žmure dok pevaju.


Petar Blečić | 18. 04. 2010. | Blic
1754  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — najstarija generacija / Jožef Šlezinger (1794—1870) poslato: April 22, 2011, 10:50:04 pm
*

KNEZ MILOŠ I JEVREJSKE ZANATLIJE I UMETNICI


Knez Miloš primio je i docnije naimenovao za kapelnika muzike svoje garde Josifa Šlezingera, koji po svojim zaslugama za srpsku muziku zaslužuje da ovde iznesemo najvažnije momente njegove biografije.

Josif Šlezinger rođen je 1794. god. u Somboru. Otac mu, Menahem Šlezinger, bio je kantor ondašnje jevrejske opštine. Mladi Josif imao je mnogo dara za muziku i kao sedmogodišnje dete pevao je verske i narodne pesme prateći svoga oca pri službi u hramu kao omiljeni sopran. Kod kantora Rozenberga u Novom Sadu učio je osnove sviranja na violini, a kod ondašnjeg organista katoličke crkve učio je crkvenu muziku i sviranje na orgulji. 1810. godine pridružio se Šlezinger slavnoj jevrejskoj muzičkoj kapeli Rožavelđija u Bonjhadu, te sa kapelom Kaslera proputovao austrougarsku monarhiju. Kao virtuoz na violini i poznavalac više instrumenata vratio se u Novi Sad, gde je primio zvanje stalnog kapelnika jedne varoške kapele.

Kao takav imao je prilike da pokaže javnosti i svoj kompozitorski talenat, a baš njegove kompozicije činile su ga omiljenim kapelnikom Novoga Sada.

1830. godine zamolio je Husein-paša, komandant beogradske tvrđave, komandanta tvrđave u Petrovaradinu, da mu pomogne pronaći veštog kapelnika za Carigrad. Baron od Segentala, koji je Šlezingera dobro poznavao i bio prema njemu prijateljski raspoložen, poslao ga je u Beograd sa pismom u kome ga je najtoplije preporučio. Došavši u Beograd, predstavili su ga njegovi ovdašnji poznanici Knezu Milošu, koji ga je odmah angažovao za kapelnika sa sedištem u Kragujevcu i sa godišnjom platom od 460 talira.

Šlezinger se toliko uživeo u duh srpske muzike i toliko je pokazao dobre volje i istrajnosti u poučavanju svojih vojnikaučenika, da je posle kratkog vremena mogao istupiti u javnosti sa svojim učenicima i sa svojim kompozicijama. Njegove kompozicije postale su opšte omiljene, jer su imale svoje osnove u duhu srpskih narodnih pesama, koje je vešto harmonizirao za orkestar. Bilo je zaista za čuđenje, kako je taj stranac, Jevrejin, posle nekoliko meseci pridobio, pored Kneza, i celu srpsku inteligenciju svojim lepim uspesima.

Poznata je anegdota o Knezu Milošu, da je jednom, pri posmatranju svirača, video kako neki od njih prestaju svirati, dok su drugi jednako svirali. Knez pozove Šlezingera i, pokazujući na one koji ne sviraju, ovlastio ga da može kazniti "lenštine koje se izvlače od posla". Šlezinger tada objasni Knezu da oni nisu krivi, već da muzika tako zahteva, da mestimično sviraju jedni, dok drugi moraju pauzirati. To se Knezu činilo čudnovato, jer, veli, "kad svi dobijaju platu, moraju i svirati."

Jula meseca 1835 godine naimenovao ga je Knez Miloš kapelnikom svoje garde. Šlezinger se jednako trudio da širi narodnu muziku. On je, naime, stalno skupljao narodne pesme i svaki koji je znao po koju pesmu, trgovci, zanatlije, ministri, požurili su se da istu otpevaju majstoru, koji je sve pesme pretvarao u blago, dajući im trajnu vrednost u notama. Neke su mu služile kao baza za marševe, druge za igre, treće opet za elegije, a sve zajedno za potpuri srpskih narodnih pesama. Tako je naš Šlezinger bio prvi kompozitor srpske narodne muzike.

I kao čovek, umeo je Šlezinger trajno sačuvati blagovoljenje gospodara Miloša, što nije bilo sasvim lako. 16. marta 1859. godine avanzovao je Šlezinger za kapetana. Ali on je bio manje ponosit na unapređenju a više na lepom pismu Kneževu, u kome mu je Knez iskazao blagodarnost, priznanje i puno poštovanje. Šlezinger priča: da mu je jedna visoka ličnost stavila u izgled još veće unapređenje, ako bi hteo promeniti svoju veru, našto mu je Šlezinger odgovorio: da mu je, na protiv, veoma žao, što ima i suviše malo prilike da istakne svoje Jevrejstvo.

O njegovom jevrejskom životu poznato nam je, da je u svoje kompozicije unosio i dosta motiva jevrejskih narodnih i verskih pesama, koji su mu ispunjavali misli još iz ranog detinjstva. U Kragujevcu se stalno trudio da sakupi dovoljan broj svojih saplemenika za javno bogosluženje (minjan), što mu je samo u retkim slučajevima uspelo. Kragujevački Jevreji smatrali su ga predsednikom svoje opštine. Oni su se rado sakupljali o praznicima, i Šlezinger im je tada rado stavljao na raspolaganje svoju "Sefer Toru" sa srebrnim ukrasima, koju je nosio sobom. Tu toru poklonio je sedamdesetih godina eškenaskoj jevrejskoj opštini u Beogradu, koja ga je upisala u knjigu "Keren Kajemet Maskir" (pomen za večita vremena). Njegovo ime i ime njegove žene Hane spominju se još dan danas kada se čita molitva "Maskir".

Posle tridesetogodišnje blagodatne i stvaralačke službe, Šlezinger bi penzionisan te je predao sve svoje radove svome prijatelju Franji Kuhaču, kapelniku i kompozitoru u Oseku. Iscrpnu biografiju o Šlezingeru napisao je Kuhač zajedno sa spiskom svih dela njegovih u jednom članku "Josif Šlezinger na polju muzike", a mi je dajemo u izvodu po knjizi Ignjata Rajha, "Bet-El", II. sveska, štampanoj u Pešti 1867. godine. Po tvrćenju Kuhača, napisao je Šlezinger 35 originalnih većih kompozicija, preradio preko 300 srpskih narodnih pesama i obučio oko hiljadu dobrih muzikanata.

O njegovom porodičnom životu vredi dodati, da mu je njegova žena Hana, koja je bila kćer nekadašnjeg rabina zemunskog, Jakova Fridenberga, rodila dva sina, Hermana i Adolfa, koji su bili među prvim učenicima Velike Škole u Kragujevcu godine 1839. Šlezinger nije suviše uticao na svoju decu, koja su se sasvim prilagodila novoj otadžbini. Unuk mu je bio poznati ministar finansija Vukašin Petrović.

Muzika Kraljeve Garde ima još i danas u svojoj arhivi dosta nota od Šlezingera. Od mnogobrojnih kompozicija njegovih i danas su mnoge omiljene, i danas se čuje po katkad: "Ova je pesma od Šlezingera".

Josif Šlezinger umro je u starosti od 76 god. a njegova supruga Hana imala je preko 80 godina kada je umrla u Zemunu.


Deo teksta preuzet sa: http://www.elmundosefarad.eu/wiki/wiki/index.php?title=Glava_XIII
1755  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — najstarija generacija / Jožef Šlezinger (1794—1870) poslato: April 22, 2011, 10:48:43 pm
*



JOŽEF ŠLEZINGER
(Sombor, Habzburška monarhija 1794 — Beograd, Kneževina Srbija 1870)


Začeci srpske građanske muzičke kulture, početkom XIX veka, vezani su za rad Somborca Josifa Šlezingera, rođenog 1794. godine. Šlezinger, po narodnosti Jevrej, a ne Nemac, kako se to ponegde pogrešno misli, svoje početno muzičko obrazovanje stekao je kod svoga oca i privatnih učitelja u rodnom mu gradu, što govori o dalekoj muzičkoj tradiciji Sombora. Svirajući u vlastelinskim orkestrima srednje Evrope i čuvenoj peštanskoj kapeli Alojza Cibulke, upoznao je razne muzičke instrumente i osnove muzičke teorije. Godine 1819. došao je u Novi Sad, gde je postao kapelnik građanske garde i tu radio punih deset godina, baveći se dirigovanjem i komponovanjem. Tu je sastavio svoj prvi muzički aranžman za Alpisku pastirku, prvu našu melodramu, čiji je tekst po Marmontelu napisao Atanasije Nikolić. Godine 1829. Šlezinger je prešao u Šabac gde je davao časove muzike, a 1831. godine na poziv Kneza Miloša, odlazi u Kragujevac, kneževu prestonicu. Tamo je bio učitelj muzike, osnivač i "kapelmajstor" Knjaževsko-srbske bande. Ova banda je svirala u Knjaževsko-srpskom teatru Joakima Vujića i teatru Atanasija Nikolića, kao i na državnim svečanostima, paradama, balovima i na dvoru kneza Miloša. Ovde sarađuje sa Joakimom Vujićem, Sterijom Popovićem i Atanasijem Nikolićem, za čije pozorišne komade komponuje ili aranžira scensku muziku. Ovim Šlezinger započinje žanr pozorišnih komada s pevanjem koji će postati najomiljeniji pozorišni rod kod Srba u XIX veku.

Kada je prestonica premeštena iz Kragujevca u Beograd, ovamo prelazi i Šlezinger. Ovde će nastaviti muzički rad, a povremeno dirigovati na koncertima i u Nikolićevom pozorištu na Đumruku, sve do penzionisanja 1864. godine.

Šlezinger je bio veoma plodan muzičar. Komponovao je ili aranžirao scensku muziku za osam pozrišnih dela, za više od sto marševa za razne orkestarske sastave, mnogobrojne potpurije, harmonizirao više narodnih i gradskih pesama koje su se rado pevale. Šlezinger je u Srbiji postao veoma popularna i uvažena ličnost. Ime ovog začetnika muzičkog života u Srbijii postalo je toliko popularno da su kasnije, veoma dugo, svakog profesionalnog muzičara zvali "Šlezinger". Šlezinger je preminuo u Beogradu, 1870. godine. U svome rodnom gradu Somboru dobio je ulicu.


http://sr.wikipedia.org


"Trubu u srpsku tradiciju uveo je češki Jevrejin Josif Šlezinger, kapetan-kapelnik knjaza Miloša Obrenovića. Šlezinger je osnovao orkestar koji je izvodio vojničke marševe, u njima spajajući srpski folklor i zapadnu tradiciju. Njegovom zaslugom trubači su postali i deo vojničkog sastava. Zvuk trube, namenjen podsticanju vojničkih i patriotskih osećanja, vojnici trubači doneli su u svoja sela i promenili mu karakter. Dogodila se još jedna neobična 'srpska inverzija' — poziv u boj zamenjen je pozivom u kolo".
Miloš Petrović
1756  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — K poslato: April 22, 2011, 04:35:36 pm
*

SUM ŠETAL, MORI ĐURĐO1

Sum šetal, mori Đurđo, po Stara Srbija,
po Srbija i po Maćedonija,
pečalil sam meke mahmudije,
kako tebe, Đurđo, ja nigde ne najdoh.

Oj pojdoh dole, pojdoh nagore
kako tebe nigde ne najdoh!

Oh, da legnem, ah da umrem,
samo da ne gledam
kako tvoje lice
drugi grli, ljubi.


KAD SUM BIL, MORI, ÐURĐO
Stara Srbija

Kad sum bil, mori, Ðurđo,
kad sum bil, kad sum bil, mori, Ðurđo,
dete kako (kao) tebe, mori, Ðurđo,
dete kako (kao) tebe.
  
Sum šetal, mori, Ðurđo,
sum šetal, sum šetal, mori, Ðurđo,
sva naša Srbija, mori, Ðurđo,
sva naša Srbija.
  
Sva Srbija, mori, Ðurđo,
sva Srbija, sva Srbija, mori, Ðurđo,
i Makedonija, mori, Ðurđo,
i Makedonija.
  
Kako (kao) tebe, mori, Ðurđo,
kako (kao) tebe, kako (kao) tebe, mori, Ðurđo,
ja nigde ne nađo', mori, Ðurđo,
ja nigde ne nađo'!

"Kad sum bil, mori, Đurđo, dete, kako tebe"
("Kad sam bio, mori, Đurđo, dete, kao ti")


1 Bora Stanković, KOŠTANA komad iz vranjanskog života s pesmama, BIGZ 1987.  

YouTube: Jordan Nikolić — Kad sum bil, mori, Đurđo
YouTube: Miodrag Popović — Kad sum bil, mori, Đurđo
1757  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — D poslato: April 22, 2011, 04:26:22 pm
**

DRUGAR MI SE ŽENI, NANE1

Drugar mi se ženi, nane,
Drugar mi se ženi,
Drugar mi se ženi, nane,
Na svadba me vika,
Drugar mi se ženi, nane,
Na svadba me vika,

Dever da mu stanem, nane,
Dever da mu stanem
Dever da mu stanem, nane,
Na moja devojka.
Dever da mu stanem, nane,
Na moja devojka.

Da l' da odam, milo nane,
Da li da ne odam?
Ako odam, milo nane,
Merak će mi stane,
Ak' ne odam, milo nane,
Žalba će mi padna.

1 Ivo Cenerić:  NARODNE PESME iz istočne i južne Srbije | Beograd, 1974.

YouTube: Mijat Mijatović — Drugar mi se ženi
YouTube: Staniša Stošić — Drugar mi se ženi
1758  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — D poslato: April 22, 2011, 04:22:34 pm
*

DONKELE, DONKE DEVOJKO

Donkele, Donke devojko,
idi si pitaj majka ti
da li će te dade Done za mene

Dava bre, Đorđo, dava me
za tebe kara, milo, ne da
ne da mori Đorđo, nikako

Donkele, Donke devojko
kako ćeš Done bez mene
kako ćeš mori Done, da znajem

Ćuti bre, Đorđo, ne zbori
srce mi Đorđo izgore
izgore, mori Đorđo, pocrne

YouTube: Danica Obrenić — Donke le, Donke, devojko
YouTube: Dušica Bilkić — Donkele, Donke
1759  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — D poslato: April 22, 2011, 04:16:16 pm
**

DA SU MENI OČI TVOJE *
Stihovi: Jovan Ilić
Muzika: Stanislav Binički


Da su meni oči tvoje,
Zvezdama bih prkosio,
Nit' bi sunce poželio,
Da su meni oči tvoje!

Da su meni oči tvoje,
Ma s' u njima rastopio,
Ja bih opet sretan bio,
Da su meni oči tvoje!

Da su meni oči tvoje,
Voleo bih neg' sve blago,
Neg' kamenje sjajno drago!

Raj bih samo pregoreo,
U njima bih slatko mreo
Da su meni oči tvoje!


PESME Jovana Ilića | Srpska književna zadruga | U Beogradu | štampano u štampariji Petra K. Tanaskovića 1894

YouTube: Stevan Bačić Trnda — Da su meni oči tvoje
YouTube: Vojislav Spasic tenor — Da su meni oči tvoje
YouTube: Živan Milić — Da su meni oči tvoje
YouTube: Mira Kosovka — Da su meni oči tvoje
1760  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — G poslato: April 22, 2011, 03:59:19 pm
**

GAJTANO, MOME, MORI

"Gajtano mome, mori, Gajtano,
Gajtan ti veđe, ludo, na čelo,
Gajtan ti veđe, ludo, na čelo.
Kude si bila, Gajto, šetala?
V'zdan ti oči, Gajto ne vido,
Ni zalak lebac, mori, ne jedo."
  
"Bila sam, ago, more, šetala,
na Gornji Pazar, ago, gledala,
Kude se mladi Turci pisujev,
Kude se mladi Turci pisujev,
U tursku vojsku, ago, da idev,
U tursku vojsku, ago, da idev."
  
"Gajtano, mome, mori, Gajtano,
Da li me mene, mori, pisaše
U tursku vojsku, ago, da idem?"
"Turčine, ago, mladi spaijo,
Naj napred tebe, more, pisaše
U tursku vojsku, ago, da ideš!"

YouTube: Čeda Marković — Gajtano, mome, mori
1761  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — G poslato: April 22, 2011, 03:54:49 pm
*

GDE IMA VODA STUDENA RADULE1
narodna / okolina Leskovca
 
Gde ima voda studena Radule
da idem da se udavim Radule
da idem da se udavim

Gde ima drvo visoko Radule
da idem da se obesim Radule
da idem da se obesim

Gde ima mome ubave Radule
da idem da se oženim Radule
da idem da se oženim

Gde ima vino rumeno Radule
da idem da se opijem
da idem da se opijem.

1 CD "Zona Zamfirova" | Izdanje RTS PGP | 2002

YouTube: Vasilija Radojčić — Radule (Gde ima voda studena Radule)
YouTube: Biljana Krstić — Gde ima voda studena Radule
1762  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Fonografija / Kompozicije — Dragan Aleksandrić poslato: April 21, 2011, 12:45:35 pm
**

DRAGAN ALEKSANDRIĆ — KOMPOZICIJE



J
Jedno jutro oko sedam sati (Dragan Aleksandrić)
album Veseli Bosanci | 21.07.1982.? | PGP RTB LP 2111098
Izvođači: Nedeljko Bilkić i Vinko Brnada
1763  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Fonografija / Kompozicije — Dragan Aleksandrić poslato: April 21, 2011, 12:45:27 pm
**

S A D R Ž A J


Jedno jutro oko sedam sati
1764  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Fonografija / Kompozicije — Josif Marinković poslato: April 21, 2011, 12:41:03 pm
**

JOSIF MARINKOVIĆ — KOMPOZICIJE



S
Stojanke, bela Vranjanke (Josif Marinković)
album Koštana | 14.04.1975. | Studio B LPS 75503
Izvođači: Gordana Lazarević
Veliki narodni orkestar pod upravom Milutina Popovića
1765  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Fonografija / Kompozicije — Josif Marinković poslato: April 21, 2011, 12:40:55 pm
**

S A D R Ž A J


Stojanke, bela Vranjanke
1766  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Fonografija / Kompozicije — Kosta Manojlović poslato: April 21, 2011, 12:39:39 am
**

KOSTA MANOJLOVIĆ — KOMPOZICIJE



U
Uspavanka (Kosta Manojlović)
album | Hor "66 devojaka" | 13.10.1976. | PGP RTB LP 2549
Izvođači: Hor "66 devojaka"
1767  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Fonografija / Kompozicije — Kosta Manojlović poslato: April 21, 2011, 12:38:17 am
**

S A D R Ž A J


Uspavanka 
1768  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Dragiša Nedović (1916—1966) poslato: April 21, 2011, 12:30:39 am
*

DVA NEOBIČNA KRAGUJEVČANINA





STANI, STANI, IBAR VODO...

Veoma poznate srpske narodne pesme, ali i bosanske i dalmatinske, napisao Šumadinac Dragiša Nedović, a knjigu o njemu profesor dr Dragan Bataveljić

Sada su po Srbiji u modi razni televizijski kvizovi, pored ostalog. Po našem saznanju, još nije postavljeno pitanje o autorstvu poznatih, da ne kažemo legendarnih, srpskih narodnih pesama, romansi i sevdalinki. Narod ili tekstopisac i kompozitor narodne muzike? Ko je to stvorio "Stani, stani Ibar vodo", "Lepe li su, nane, Gružanke devojke'', ''Obraše se vinogradi dole kraj Topole'', "Na Moravi vodenica stara", ali i "U lijepom starom gradu Višegradu", "Prodjoh Bosnom kroz gradove", pa i onda "Kad si bila mala Mare", "Korčula je morski cvit", "Split" i druge. Srpske, bosanske i dalmatinske.

Sve ih je, a ima ih još oko hiljadu, stvorio sasvim neobični Kragujevčanin Dragiša Nedović. Boem, osobenjak i siromašak. Hodao je obalama Lepenice, sa onim šeširom, kao Tin Ujević. Rodio se ovde 1916, a umro jedne januarske noći, pred put za Beograd, samo pedeset godina kasnije.


PESMA — UTEHA I LEK

"O mom životu malo kogod znade. Da li sam sretno provodio vek. Živeo sam druže, u večitoj bedi. Pesma mi je bila uteha i lek", ispisao je svojeručno 6. decembra 1952. godine, on koji je "pisao od malih nogu, od kada je naučio da piše".

O njemu je sada knjigu napisao još jedan neobični ili nesvakidašnji Kragujevčanin, profesor dr Dragan Bataveljić. Njemu su sada 44 godine. Završio je tri fakulteta, prava i ekonomiju u Kragujevcu, političke nauke u Beogradu, gde je i doktorirao pre devet godina. Sada je na postdoktorskim studijama u Tibingenu, Nemačka.

— Veoma mali broj naših sugradjana, a i šira javnost, znaju da je Nedović, Kragujevčanin, autor pesama koje su nezaobilazne na svim našim veseljima, koncertima i drugim skupovima: "Jesi l' čuo mili rode", "Harmoniko moja", "Siromah sam, druže", "Kome šumiš, oj Moravo", "Kosio sam seno dole kraj Morave", "Obraše se vinogradi", "Krca,krca nova kola", "Aj d' idemo Rado", "Jutros mi je Ruža procvetala", "Lepo ti je biti čobanica" i stotine drugih.





Izdavač monografije o Nedoviću je Udruženje estradnih umetnika i izvođača Šumadije "Kragujevac koncert", a njen recenzent godinama naš najpoznatiji frulaš Bora Dugić, još jedan od ovakvih Kragujevčana.

— Dragiša nije pisao po narudžbi, već po inspiraciji. Njegovo delo mora da se nastavi, tako što ćemo podsticati talentovane ljude da produže tamo, gde je on stao. Još 1982. godine predstavljao sam Jugoslaviju na Festivalu podunavskih zemalja u Novom Sadu. Za početak spleta koji sam izvodio izabrao sam Dragišinu pesmu "Stani, stani Ibar vodo" i doživeo ovacije sa svih strana, od publike i stručnjaka. Nedavno sam je izvodio i na koncertu u Sidnejskoj operi, pošto je stalno na mom solističkom repertoaru —  kaže Bora Dugić.


S MUZIKOM KROZ JUGOSLAVIJU

Tako je, pre pet godina, u ovdašnjoj dvorani "Šumadija" održana prva manifestacija, nazvana "Dani Dragiše Nedovića". Tada je na njegovoj rodnoj kući u starom kragujevačkom naselju Palilule postavljena spomen ploča. Nedovićeve pesme pevali su mnogi od najpoznatijih estradnih umetnika. Nazvan je najplodnijim tekstopiscem i kompozitorom naše narodne muzike, a sve ovo proglašeno za kulturni događaj.

Sada još iz Bataveljićeve knjige, doznajemo da su Dragišini roditelji Gina i Andrija imali devetoro dece —  pet sinova i četiri ćerke. Dva sina i jedna ćerka umrli su vrlo rano. Tri ćerke —  Verka, Nada i Milica —  bile su udate u Beogradu, gde su živele sa porodicama. Tri sina, Dragiša, Dragoljub i Lazar, ostali su u Kragujevcu. Tu su živeli, radili. Niko od njih nije doživeo duboku starost.

Dragiša je još kao 16-godišnjak, krenuo pešice iz Kragujevca, kao siromašan, nameran da narod čuje njegovu muziku. Stigao je u Bosnu, pa u Dalmaciju. Tu su mu brodovi, more i primorkinje postali inspiracija. Mnogo godina kasnije, kad se vratio kući, morao je da dokazuje —  i dokazao —  da je "Kad si bila mala Mare" njegova pesma. Bez sumnje.

Bez sumnje je i da je profesor dr Dragan Bataveljić, autor knjige o Nedoviću, već godinama i muzičar. On je harmonikaš i stalni član jednog orkestra iz Niša. On, a i njegov izdavač, procenjuju da će tek biti novih knjiga o Dragiši Nedoviću, šumadijskom Tinu, kako se čini posle nepune četiri decenije od odlaska pesnika i samotnjaka iz kragujevačkih Palilula. O njemu su mnoge redove ispisali i mnogi njegovi saradnici, prijatelji i poznanici.

"Ovo je istinita životna stvarnost", pisao je davno Nedović, kao da je sve to predosećao.

 
Tekst: Dragić Lazić
Politika
1769  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — A poslato: April 21, 2011, 12:12:49 am
*

ANĐELI PEVAJU
Božićna pesma
Stihovi: Nikolaj Velimirović


Noć prekrasna i noć tija,
nad pećinom zvezda sija,
u pećini mati spi,
nad Isusom anđel bdi.

Anđeli pevaju,
pastiri sviraju,
Anđeli pevaju,
mudraci javljaju:
Što narodi čekaše,
što proroci rekoše,
evo sad se u svet javi,
u svet javi i objavi:
Rodi nam se Hristos Spas
za spasenje sviju nas.
Aliluja, aliluja,
Gospodi pomiluj!

YouTube: Anđeli pevaju

Pesma je urađena saborno i u njoj učestvuju Jelena Tomašević, Sergej Ćetković, Divna Ljubojević, Jana Šušteršič, Jelena Pudar, Ljuba Ninković, Milan Djurdjević, Ljiljana Popović, Tijana Milošević, Ivan Bosiljčić, Tanja Bošković, Sonja Kolačarić, Neverne bebe i deca iz crkvenih horova.
1770  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — A poslato: April 21, 2011, 12:12:39 am
*

S A D R Ž A J


Anđeli pevaju
Ah, moj doro
Anđela
Ajd' d' idemo, Rado
Ako draga sretneš majku moju



1771  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — A poslato: April 21, 2011, 12:10:40 am
*

AJDE, AJDE, TANKE, ĐAN-STOJANKE
Vranjanska

Ajde, ajde, Tanke, džan-Stojanke,
Ajde, ajde, mori, da se turčiš.

Čekaj, čekaj, more, Murat-ago,
nesam tkala, Murat, tulben1 bošče
nesam tkala, Murat, tulben bošče,
tulben bošče, Murat, veren2 platno.

Ajde, ajde, Tanke, džan-Stojanke,
Dosta beše, mori, tri godine.

Čekaj, čekaj more, Murat-ago,
Da si pitam, Murat, moju sestru
Da si pitam, Murat, moju sestru
Ona mi je, Murat, poturkinja.

Da me čuješ, mori, mila sestro,
'Te ga došja, mori, Murat-aga
'Te ga dopšja, sestro, Murat-aga
Da me vodi, sestro, da me turči.
                                                                      .
Glavu davaj, sestro, a veru ne davaj!
Turska vera, sestro, mlogo loša.
Jedan praznik, sestro, u godinu
i njega ga mori s puške čekav.
 
T' g3 se vrna, lele, džan Stojanka:
Ajd odotle more, Murat-ago,
Glavu davam Murat, a veru ne davam!
Turska vera, Murat, mlogo loša.
Jedan praznik, Murat, u godinu
I njega ga, more, s puške čekav.
 
Puče puška, lele, Tanka viče:
Izede me, sestro, tursko kuče.

Ne boj mi se, mori mila sestro,
Od pušku ću, mori, lek da nađem.

T' g se vrna, lele, Murat-aga,  
Pa izvadi, lele, andžar noža,
Pa izvadi, lele, andžar noža,
Pa ubode Tanku posred srce.

YouTube: Danica Obrenić — Ajde, ajde, Tanke, džan-Stojanke
YouTube: Staniša Stošić — Džam Stojanke
1772  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — B poslato: April 21, 2011, 12:07:23 am
*

BEL PELINE

More Bel peline, bel peline,
More Bel peline, bel peline,
more mož' li mene da otruješ?
more mož' li mene da otruješ?
more mož' li mene da otruješ?

More Pelin Radi odgovara:
More Pelin Radi odgovara:
More zašto, mome, bela Rado?
More moje ljube drugi ljubi.
More zašto, mome, bela Rado?
More moje ljube drugi ljubi.

More mene druške dokazuju,
More mene druške dokazuju,
More, a ja druške ne veruvam
More, dokle k večer sama vido.

More, a ja druške ne veruvam
More, dokle k večer sama vido

More, preko plot se sagledaše
More, sagledaše, daruvaše

More, on joj dade jabučica
More, ona njemu belo lice
More, on joj dade jabučica
More, ona njemu belo lice.

Iz Pesmarice Radmile Dimić
1773  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — B poslato: April 21, 2011, 12:06:47 am
*

S A D R Ž A J


Bel peline
Beli lice Prizrenka devojka
Bela vilo, na tebe mi krivo
Bilbil pile, ne poj rano
Bosno moja, sirotice kleta
Bre, devojče, bre, đavolče *
Bolna leži Anđelija mlada
Bolna leži dilber Tuta
Bosioče, moj zeleni (verzija I)
Bosioče, moj zeleni (verzija II)
Bistra vodo, moj studen kladenče *
Blago meni i tebi, devojko *
Bećarac *
Banaćansko kolo / Kolo vodi Vasa *
Besedila lane moje *
1774  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Narodni pevači — biografija i prilozi / Filip Đ. Višnjić (1767—1834) poslato: April 20, 2011, 10:51:43 pm
*

SLEPOM PESNIKU
Filipu Višnjiću

O čelo moje od sna i vetra mapo
čudnih otkrića vidu ispod kože
u izmišljenoj senci cvete i lampo
umesto reči koja se ponoviti ne može.
O čelo moje od sna i vetra mapo!

Odajem se mrtav suncu posle mene
jer nesreća i posle smrti traje.
Slepi jasno vide sudbinu pred kojom šene
predeli nebesni satvoreni od izdaje.
Odajem se mrtav suncu posle mene.

To je sve što je ostalo od moga glasa,
taj odjek u kome su zatočeni svi dani.
Je li spomenik grob? Izdvojen zvezdama stasa
predeo koji ću zauvek da nastanim.
I to je sve što je ostalo od moga glasa.

U tihom se cvetu neke vatre pale.
Izgubljene u svetu varke mi oko snuju.
O tužne noći preko sna mog pale!
Nek nebo usni oganj i oluju!
U tihom se cvetu neke vatre pale.

O čelo moje od sna i vetra mapo
čudnih otkrića vidu ispod kože,
u izmišljenoj senci cvete i lampo
umesto reči koja se ponoviti ne može.
O čelo moje o moja slepa mapo!


Branko Miljković






Spomen obilježje u Gornjoj Trnovi, na mestu
na kome se nalazila rodna kuća Filipa Višnjića



1775  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzički folklor Srba u BiH / Bosna i Hercegovina — Igre poslato: April 20, 2011, 10:14:29 pm
**

BOSNA I HERCEGOVINA — IGRE


Ženskih igara u Bosni i Hercegovini ima mnogo. Izvode se uz pjesmu. Ženske osobe ne sviraju ali svirku često zamjenjuju udaranjem o neki predmet (tepsiju, dugum) ili predmetom o predmet (kasikama, findzanima, masicamai sl.) u ritmu igre. Po vrstama i tipovima ženske su igre različite i po sadržini i po koreografskom tehničkom sastavu. Kolanja-Šetnje, Hodavke, mimičko-dramske i žalovite igre u pretežnoj su većini ženske. Kod njih se istice skromnije držanje, u igri se očitavaju glumačke sposobnosti i duhovitost pri slaganju stihova u pesmama.

Muške igre su rjeđe. U nekim krajevima momci "kolaju" sami, u drugima istovremeno pokraj kola djevojaka. U više krajeva ima muških igara pod nazivom: Momačko kolo, Starinsko kolo, Momačka igračica, Skake, Starinsko momačko; odlikuju se intenzivnijim igranjem, jačim uživljavanjem u igru, krućim koracima, dobro naglađenim udarom tabana o tlo, s jačom napetošću muskulature, oštrim treskom tijela.

Najizrazitije igre planinskih stočarskih krajeva Bosanske Krajine izvode se bez pjesme i bez svirke pa ih narod zove nijemo, gluho, šutke, šućke, napamet, nasuvo, pješke, nako, bez ičega, tiho, tijano. Ostavljaju poseban utisak zbog svoga intenziteta, tehnike koraka, snažnog zamaha kola, ritmičkog zveckanja nakitom.

Najrašireniji poseban tip narodnih igara u poretku licem u lice je hodavka upramase (uporedi: Kontertanze-Gegentanz, Conradanza). Radnju obično izvodi jedna pa druga strana, naizmjenično, redovno uz pjesmu i dijalogu (A-B). Hodavke se izvode većinom na sijelima, na radnim, svadbenim, a i na većim sastancima. Po porijeklu vjerojatno su varoške, gradske, kasnije raširene i u selima.

Obredne igre su ostaci nekadašnjih ritualnih običaja. Posebni tipovi ovakvih igara su: Đelman dušo, poigraj, Kalopera (starija, nekada obredna igra s madjijskom namjenom), Oromana, igra Pauna (izvodi se o svadbama).

Mimimčko-dramske igre su posebna vrsta narodnih igara u kojima, pored igračke fraze u koracima ima i mimičko, dramskih elemenata. Treba razlikovati igre koje su u davnini bile sastavni dio obreda ili običaja u izvjesne dane ili u izvjesno godišnje doba; zatim igre koje su sastavni deo običaja o porodicnim svečanostima, pa igre za zabavu i izivljavanje u dramskom smislu. Neke su se zadržale uz narodne običaje, naročito svadbene. Mnoge su s vremenom dobile drugu, društveno-zabavnu, pa i šaljivu ulogu, a neke su prinjela djeca. Najrasprostranjeniji tipovi su Bibera, Biranje, Kalopera (Kapije), Đidije Đuzel, Kune i dr.

U Bosni i Hercegovini kola sačinjavaju preteznu većinu kolektivnih narodnih igara (plesova). Tu vlada raznolikost u pogledu psihološkoga sadržaja, namjene, karaktera, stila, tehničkoga sastava i formi. Broj igrača može da bude manji, veći, neparan i paran. Osnovni poredak je zatvorena ili otvorena, lančasta, spojena ili nespojena kružnica. Pjesme uz kolo nazivaju se kolske. Ritmička pratnja kdjekad zamjenjuje udaranje predmetima. Igru prati svirka na domaćim muzičkim instrumentima. U nekim kolima se očitava povremeni ili stalni aritmički odnos između ritma muzike i ritma koraka. Imena i nazivi pojedinih vrsta kola koja imaju nešto zajedničko uvijek su opravdani. Tako npr. izraz kolanje označava koračanje uokrug, kao da se obilazi oko nečega. Pojedina kola nose u imenu svoju bližu oznaku.

Dijele se po rodu, polu i dobi: Djevojačko, Momačko, Staračko;

po vremenu kada je nastalo: Staro, Najstarije, Novo;

prema prilikama kada se izvodi: Prolećno, Kolo o svadbi, Kolo o piru, Đerđečko, Mladino, Žalovito, Mrtvačko;

prema karakteru: Tiho kolo, Živo, Oštro;

prema pratnji: Kolo ćutke, Nepjevano, Pjevačko, Kolo uz diple, Kolo uz dvojnice;

prema smjeru kretanja: Kolo naokolo, Unakolice, Unaprijed, Na jednu stranu, Na dvije strane, Na mijestu, S mjesta, Cik-cak, Tamo i ovamo;

prema poretku: Okruglo, Kolo, Kolači, Jednovito (Jednostruko), Kolo u kolu, Čador-kolo;

prema broju koraka: Dvojka, Dvojac, Trojanac, Četverac itd.;

prema vrsti koraka: Romica, Šepica, Preko noge, Potrkuša, Poskakuša, Poklekuša, Geganje i dr.;

prema naročitim radnjama, utisku: Zuke (zuka, zujanje nakita, zveckanje), Dikulja, Izvrnuto kolo, Varalica;

prema imenu mijesta, kraja, veće oblasti: Janjsko, Kozaračko, Podgrmečko, Žegaransko, Boračko, Osojničko itd.;

po imenima ljudi, vjerovatno dobrih igrača i kolovođa ili na nečiju uspomenu;

prema početnom stihu pjesme uz kolo ("Lijepa Mara kolo vodi", "Milica je večerala", "Došlo pismo iz Bosne").


Tekst preuzet iz Muzičke enciklopedije
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »