Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
176  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Notni zapisi / Notni zapisi — M poslato: Mart 06, 2015, 03:37:10 am
*

Moj dragane, što me zaboravljaš





Izvor: knjiga
Mile Bogdanović
Zavičaju, mili kraju
Beograd, 2004.
177  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Notni zapisi / Notni zapisi — Patriotske pesme poslato: Mart 06, 2015, 03:30:13 am
*

Crnogorac Crnogorki





CRNOGORAC CRNOGORKI *

Rane moje ljuto tištu,
mila, divna Crnogorko!
Moje grudi pomoć ištu,
isparane na bojištu.

Pomoć, pomoć, Crnogorko!
Potrprasi mi puške male,
ruke su mi malaksale
sekuć Turke, Crnogorko!

A kad padnem, gorski lave,
moja lepa Crnogorko,
teške rane i krvave
nek zamene turske glave!
Oh, shvati me, Crnogorko,
ne kukanjem i sa plačem,
vec krvavim ljutim mačem:
u boj, u boj, Crnogorko!

A na domu hrani sinke,
moju nadu, Crnogorko;
one divne muške slike,
one hrabre osvetnike,
hrani, neguj, Crnogorko,
i lep nauk kazuj njima:
svetiti se dušmanima, —
moja verna Crnogorko!

Pesma Đure Jakšića "Crnogorac Crnogorki" je nastala povodom borbi u Crnoj Gori.
Ispevana je avgusta 1862. godine.


Autor notnog zapisa nepoznat
178  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — C poslato: Mart 06, 2015, 03:21:25 am
**

CRN OBLAČE
muzika: Milovan Prokić
stihovi: Žarko Banović


Crn oblače pun si blage kiše
velika si ratareva nada.
Ja ostadoh bez voljene drage
pomozi mi da je nađem sada.

Ako draga čezne i tuguje
ti je primi pod okrilje svoje.
Sve dok čežnja naše grudi truje
neće biti sreće za nas dvoje.

Gorska vila njoj bi druga bila,
nebom kreni, pruži nadu meni.

Predrag Gojković Cune — Crn oblače
179  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Notni zapisi / Notni zapisi — A poslato: Mart 06, 2015, 01:43:58 am
*

'Ajd' na rogalj, momče





Izvor: knjiga
Srpska narodna PESMARICA
Priredio: Simeon Marinković
Notni zapis: Slobodan Varsaković
Kreativni centar, Beograd, 2004.
180  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Notni zapisi / Notni zapisi — J poslato: Mart 06, 2015, 01:23:46 am
*

Jesam li ti, jelane




Autor notnog zapisa nepoznat
181  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Notni zapisi / Notni zapisi — Patriotske pesme poslato: Mart 06, 2015, 01:01:03 am
*

Rado ide Srbin u vojnike





GRANIČARSKA PESMA1
              (Rado ide Srbin u vojnike)

Rado ide Srbin u vojnike,
Gde zelene bere lovorike
Borba njemu zabava je draga,
Još milije: sakrušiti vraga.
     Jer puščani prah,
     Ne zadaje njemu strah.
          Njega na boj mati,
          I nevesta prati,
          Otac želi sedi,
          Da vraga pobjedi.
Napred ide s' oružanom Srbin rukom,
A zimzelen vije mu se za klobukom,
     Peva, kliče srpskij sin;
     Pred njim strepi dušmanin.

Puška puca a topovi riču,
A junaci oružani viču;
"'Ajte, Srblji, 'ajte u vojnike,
Već se kupe otadžbine dike.
     Kivni gazi vrag,
     Našeg doma mirni prag."
          Na bojnome polju,
          Gdie s vitezi kolju,
          Slave ber'te cveće,
         To uvenut neće.
Dok se naša snažna miče desna ruka,
Dopadnuće ljuti dušman trista muka.
     Kad zaželi svetli car,
     U smrt skače graničar.


Na početku 1844

1 Stihovi Vasilija Vase Živkovića preuzeti iz knjige Duška M. Kovačevića: Vasa Živković, Beograd, 1990.

Autor notnog zapisa nepoznat
182  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Notni zapisi / Notni zapisi — Patriotske pesme poslato: Mart 06, 2015, 12:56:45 am
**

Oj vojvodo Sinđeliću




Autor notnog zapisa nepoznat
183  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Notni zapisi / Notni zapisi — Patriotske pesme poslato: Mart 05, 2015, 11:47:38 pm
**

Pukni zoro





PUKNI ZORO

Da li čuješ mila moga konja kas
Da li čuješ iz daljine (sa planina),
Zove te moj glas

Zasviraše trube, završi se boj.
Zvona zvone, zora sviće
Vraćam se, rode moj

Sećaš li se mila obećanja mog
Svanuće i nama sunce
Ne brini, daće Bog

Ref:
Aj, pa pukni zoro,
Staru majku probudi
Pa da vidi ko joj dolazi

Aj, pa pukni zoro,
Svoju dragu da ljubim
Bele grudi da joj zagrlim


PUKNI ZORO

Da li čuješ mila moga konja kas
Da li čuješ sa planina,
Zove te moj glas

I zasviraše trube, završi se boj.
Zvona zvone, zora sviće
Vraćam se, rode moj

Kad, tamo daleko vidim odžak siv
Staru šljivu, rodnu njivu
Vraćam se kući živ

A najboljih nema, odneo ih boj.
Čuvala me slika tvoja,
Vraćam se rode moj

Ref:
Aj, pa pukni zoro,
Staru majku probudi
Pa da vidi ko joj dolazi

Aj, pa pukni zoro,
Moju dragu da ljubim
Bele grudi da joj zagrlim

Autor notnog zapisa nepoznat
184  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Notni zapisi / Notni zapisi — Patriotske pesme poslato: Mart 05, 2015, 11:45:27 pm
**

Himna Kosovskih junaka





HIMNA KOSOVSKIH JUNAKA

Hriste Bože raspeti i sveti,
Sva Srbija na Kosovo leti.
Put doleški poleće planina,
Krila su joj Morava i Drina.

Na tri sveto i na tri sastavno,
Odlazimo na Kosovo ravno.
Odlazimo na suđeno mesto,
Mila majko, sestro i nevesto.

Zbogom leto, jeseni i zimo,
Odlazimo da ih pobedimo.
Zbogom prvi nerođeni sine,
Zbogom ružo, zbogom ruzmarine.
Kad je draga da odlazim čula,
Za rever mi neven zadenula.

Nikola Marković Giba snimio je himnu Kosovskih junaka sa Beogradskom filharmonijom, 1999. godine, za vreme bombardovanja. Autor početnih stihova nije poznat a poslednje strofe napisao je književnik Vuk Drašković. Muziku je komponovao Dragan Mijačević Dadula iz Inđije. Ima više verzija pesme, uglavnom sa drugačijim rasporedom strofa i sa delimično izmenjenim tekstom ali je jedino Nikola Marković interpretira u originalu.

Autor notnog zapisa nepoznat
185  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Notni zapisi / Notni zapisi — Patriotske pesme poslato: Mart 05, 2015, 11:14:38 pm
**

S A D R Ž A J


Himna Kosovskih junaka
Pukni zoro
Oj vojvodo Sinđeliću
Rado ide Srbin u vojnike
Crnogorac Crnogorki
186  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Kornelije Bata Kovač (1942) poslato: Mart 05, 2015, 11:08:57 pm
*

KORNELIJE BATA KOVAČ — NAJLEPŠE PESME

187  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Vladimir Savčić Čobi (1948—2009) & Pro arte (Sarajevo) poslato: Februar 21, 2015, 05:02:21 am
*

PRO ARTE

Pevač sastava Pro Arte Vladimir Savčić Čobi, rođen je 1948. godine u Nišu gde je njegov otac, oficir, bio u službi. Ubrzo su se preselili u Sarajevo u kome Savčić čini prve muzičke korake 1966. godine kao bubnjar u sastavu Vokinsi. Tada uzima nadimak Čobi po popularnoj američkoj zvezdi Čabi Čekeru. Godine 1969. ogleda se kao pevač, a na nekom takmičenju, član žirija Esad Amautalić dao mu je čistu nulu. I pored neprolazne ocene dobija ponudu da peva u splitskim Starim batalima. Sa njima je proveo nekoliko nedelja, sve dok ga Đorđe Novković (rođen 1943.) nije pozvao da zapeva u Pro artama. Na mestu pevača ove grupe već su se, bez nekog uspeha, oprobali Hamdija Ćustović, Aljo Hafizović, Zoran Vidović i Miroslav Banovšek. Pro arte su nastale jeseni 1967. godine. Uz klavijaturistu Đorđa Novkovića, grupu su činili gitarista Slobodan M. Kovačević, basista Slobodan Misaljević (ex lndexi) i bubnjar Saša Žulj. Uz kompozicije sastava Bee Gees i Procol Harum, od prvih dana su izvodili autorski materijal Novkovića i Kovačevića. Već prvim singlom, na kome se našla pesma "Takav je život", postigli su jugoslovensku popularnost. Karijeru su upočetku gradili na festivalima, a serijom lakih i pevljivih Novkovićevih hitova, postali su sigurni kandidati za pobednike. Po objavljivanju prve ploče Pro arte su se preselile u Zagreb i odatle krenule u napad na gramofone. Definitivno su se proslavili hitom "Lola". Popularnost realizuju i u inostranstvu, pa 1971. godine sviraju seriju koncerata našim iseljenicima u Americi. U to vreme iz grupe se povlači Slobodan Kovačević koji osniva sastav More. Na sarajevskom Šlageru sezone1972. godine pobedili su Novkovićevom pesmom "Nemoj draga plakati", u zagrebačkom listu"Studio" proglašeni su najpopularnijom grupom te godine. Do ujedinjenja grupa lndexi i Pro arte došlo je 1973. godine, ali je ta veštačka tvorevina zamrla posle nekoliko meseci i zajedničke turneje. Album "Rekla si da zimu ne voliš" objavljuju 1974. godine. Autori pesama su Đorđe Novković i Rajmond Ruić (ex Roboti). Na snimanju su učestvovali orguljaš Tihomir Pop Asanović (ex Time) i trubač Pero Ugrin (ex Septembar). Godine 1975, odlaze na turneju po SSSR koja je obuhvatala sto dvanaest koncerata, a sa njima nastupaju Tihomir Pop Asanović, saksofonista Braco Doblekar (ex Septembar) i gitarista Vedran Božić (ex Time). Često sviraju u Nemačkoj, Kanadi i Americi. Vremenom se iz grupe povukao i Đorđe Novković koji je zatim pravio zvezde od drugih pevača, ali je i dalje komponovao za Pro arte. Tokom godina, članovi su se često menjali tako da je kroz grupu prošlo preko sto muzičara.

Sastav je prestao da postoji 1980. godine, a Čobi je nastavio solo karijeru u Beogradu snimajući pesme Đorđa Novkovića, Arsena Dedića, Kemala Montena, Slobodana A. Kovačevića i drugih. Krajem osamdesetih, karijeru je sve više vezivao za nastupe u Americi. Tokom devedesetih povremeno nastupa, a 1996. godine je imao zapaženu ulogu u TV seriji "Složna braća" na RTS.


IZABRANA DISKOGRAFIJA

Singlovi
"Takav je život"/ "Liza" (Jugoton 1969)
"Dat ću sve"/"Ukrašću te Mare"(Jugoton 1970)
"Ti srca nemaš" / "Kako da ti kažem" (Jugoton 1970)
"Pruži mi ruku ljubavi"/ "Kuće su ostale prazne" (Jugoton 1970)
"Lola"/ "Plačem" (Jugoton 1970)
"Život mi je prazan" / "Kako da ti srce poklonim" (Jugoton 1970)
"Elena" / "Sam na svijetu" (Jugoton 1971)
"Tike-tike tačke" / "Niko, niko" (Jugoton 1971,)
"Tko te ljubi dok sam ja na straži" / "Toplo ljeto" (Juqoton 1972)
"Dolina našeg djetinjstva"/ "Ne plači, Mari" (Jugoton 1972)
"Nemoj draga plakati" / "Strankinja" (Jugoton 1972)
"Da Ii bi ti" / "Sa mnom pleše djevojka" (Jugoton 1972)
"Kad u vojsku pođem" / "Sin plavog pingvina" (Juqoton1972)
"Pusti neka suze teku" / "Život je hrpa meda i žita" (Jugoton 1972)
“Čokolino"/ "Karolina" (Jugoton 1972)
"Marina" / "Ćin ćin" (Jugoton 1973)
"Crvene jabuke"/ "Moj pradjed je pucao iz topa" (Jugoton 1973)
"Suzana"/ "Tužna su zelena polja" (Jugoton 1973)
"Da li znaš kako tvoja majka plače"/ "Nikad nikad" (Suzy 1974)
"Krokodilska ljubav"/ "Život je tombola" (Suzy 1975)
"Tužno plačem, kuću ostavljam"/ "Samo jednom" (Suzy1975)
"Jedna mala plava"/ "Stavi ruke oko struka mog" (Suzy 1975)
"Vratija se barba iz Amerike" / "Rekla si da zimu ne voliš" (Suzy 1975)
"Šjor Bepo kapitan"/ "Gdje je pjesma koju znaš" (Suzy 1976)
"Djevojčica sa tužnim očima"/ "Nemogu nikog voljeti poslije tebe" (Suzy 1976)
"Dođi mala da ti nešto kažem" / "Ti si moje čudo" (Jugoton 1976)
"Nema ništa među nama"/ "Ne plači, amigo" (Jugoton 1977)
"Jasmina"/ "Snivaj" (Jugoton 1977)
"Janje moje crnog oka" / "Bicikl poni" (Jugoton 197s)
"Haga waga" / "Reci tati rođena" (Jugoton1978)
"Sada ljubim iz inata"/ "Ludo je al' još te volim" (Jugoton 1980)

Albumi
"Pruži mi ruku ljubavi" (Jugoton 1970)
"Toplo ljeto" (Jugoton 1972)
"Pro arte" (Jugoton 1973)
"Rekla si da zimu ne voliš" (Suzy 1974)
"Takav je život" (Jugoton 1974)
"Tužna su zelena polja" (Jugoton 1975)
"Kiseli bomboni" (Suzy 1975)
"Zlatne pjesme" (Suzy 1976)
"10" (Jugoton 1977)
"Pola pola" (RTV U 1986)
"Samo hitovi" (Komuna 1996, CD kompilacija)

Vladimir Savčić solo Albumi
"Ti si moje malo mače" (Jugoton 1979)
"Čobi" (Jugoton 1981)
"Mali i veliki" (Diskoton 1982)
"Pijan od ljubavi" (Suzy 1990)

Petar Janjatović ILUSTROVANA YU ROCK ENCIKLOPEDIJA 1960—1997 | Scribd
188  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Blek Panters poslato: Februar 21, 2015, 04:30:12 am
*

NOVI MOĆNICI BEŽE IZ KAFANE

Poput većine muzičara i Tomislav Jovanović, poznatiji kao Toma Panters kuka kao sinja kukavica. Očajan je zbog sve težeg stanja u državi. Nekada je njegov splav bio kultno mesto u Beogradu na koji su dolazili političari, glumci, sportisti, a sada od njih ni traga, ni glasa.

Stanje je katastrofalno! U pravu su oni koji kažu da je muzika bivši posao. I kafane su bivši posao. Nije ni čudo, jer ako čovek mora da bira između kafane i golog preživljavanja, naravno da će da izabere preživljavanje. U odnosu na pre dve godine, posao se ne prepolovio, nego se sveo na petinu. Čak i stalni gosti koji su nekada dolazili jednom nedeljno, sada mogu da dođu jednom godišnje. Cene smo oborili, ali džaba — jadikuje Toma

Dolaze li vam političari na splav kao nekad?

Manje nego ikad. Znate, ovi novi se mnogo femkaju, nisu kao oni nekadašnji koji su baš znali da se opuste i uživaju. Siguran sam da znaju i ovi, ali paze da ne budu viđeni.

Vi bar imate gde da pevate i svirate, ne morate da jurite tezge...?

A, kako da pevam u praznoj kafani, glupo je. Malo je danas onih koji imaju gde da pevaju i sviraju. Država je udarila takve namete da ne znam da li će iko uspeti da opstane. Ne mogu da pobrojim sve moguće poreze i dažbine. Plaćamo čak i ekološku taksu jer pravimo buku! Pa kako da pevam ako ne pravim buku? Troškovi i takse su ogromni, ne može samo za to da se zaradi. Ne znam čemu ovo sve vodi i šta može da se promeni. Sve je propalo, pa kako da ne propadnu pevači, muzičari i ugostitelji? Srednji sloj i sirotinja su u dubokoj provaliji. Komunalci jure one mučenike što prodaju polovnu garderobu kako bi preživeli, a na tajkune niko da udari.

Ima li onih koji dođu, jedu, piju, a ne plate račun?

Svake večeri, pa mi dođe da na splav okačim tablu sa natpisom — narodna kuhinja. Dođu tako, pa bar da kažu da nemaju pare i da popiju dva-tri pića, a ne, oni se najedu i napiju pa tek onda kažu da nemaju da plate. I šta da im radim? Kažem im da će platiti kad mogu i tu se priča završi. Dosta mi je lažova, prevaranata i foliranata. A na estradi ih ima koliko hoćeš — lupetaju, lažu, mažu, gledaju koga da prevare. I nije to najgore, već što nema više dobrog zezanja, drugarstva, prijateljstva... Nemaština ubi sve, a država otima.

Koliko para vam ljudi duguju?

Ne smem da računam. Pre 15 godina sam seo i izračunao da mi ljudi duguju pola miliona tadašnjih maraka! Kad se nisam šlogirao kada sam sve sabrao. Ali, neki moji dužnici su umrli, neki su ubijeni, neki su se sami ubili ili propali... Tada sam shvatio da bih se upetljao u ko zna šta jureći dužnike, pa sam sve papire i dokaze da mi duguju bacio u Savu! Sad nemam pojma koliko mi ko duguje nije ni važno. A ja živim u stanu mog oca koji je taj stan dobio iz Fonda solidarnosti.


SUSRET SA PSIHOLOGOM
Pre mnogo godina, ljudi iz DB-a su na moj splav doveli jednog čuvenog psihologa, Jevrejina, svetsku veličinu. Posle pola sata, čovek je najurio pratnju i telohranitelje, a ostali smo sami do jutra. Rekao mi je: "Sine, meni bogataši mesecima i godinama plaćaju bogatstvo za seanse, a ti ekspresno za male pare, uradiš jedan tretman i mirni su celi život! Svaka ti čast!" — priseća se Jovanović susreta sa čuvenim psihologom.

VOLIM OVU ZEMLJU
Žalite i što niste otišli iz Srbije?
Žalio, ne žalio, isto mi dođe. Mogao sam da odem u Ameriku, Kanadu, ali mnogo sam voleo ovu zemlju, pa mi nije palo na pamet da idem bilo gde. Mada, sad kad vidim da nam jednostavno ne daju da radimo, zamislim se da li sam pametno uradio što sam ostao. Meni je i dalje najvažnije da oraspoložim i usrećim ljude. Što vidim ne vidim, što čujem, ne čujem. Borim se, neću da se predam jer je muzika moj život — kaže Toma.


V. Tasić | 04.02.2015 | Vesti online
189  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Kornelije Bata Kovač (1942) poslato: Februar 21, 2015, 03:39:34 am
*

KORNELIJE BATA KOVAČ
(Niš, 01.01.1942)

Kornelije Bata Kovač rođen je samo nekoliko minuta uoči Nove 1942, godine u Nišu gde je živeo sve do 1946. godine kada se sa roditeljima preselio u Suboticu, rodni grad njegovog oca. Njegov deda Kornel Kovač bio je muzičar, radio je i kao dirigent u Subotičkoj operi, a otac Josip je svirao u Subotičkoj filharmoniji i sa orkestrom Univerzal je otkrivao jazz, a bavio se i komponovnjem. Okruženi instrumentima, Kornelije i njegov brat Mihajlo (svojevremeno član grupe Delfini a kasnije se posvetio TV novinarstvu), vrlo rano su se zainteresovali za muziku, pohađali su nižu muzičku, odsek klavir.

Prvu pesmu "Pusti trotoari" Kornelije je komponovao 1956. godine. Sledeće godine je sa novom pesmom konkurisao na festivalu Beogradsko proleće. Pošto mu je kompozicija bila odbijena, otac Josip je predložio jednom kulturnoumetničkom društvu u Subotici da osnuje omladinski festival na kome bi mladi kompozitori i pevači imali svoju prvu šansu. Tako je pokrenut festival Omladina u Subotici i prvi put je održan 6. decembra 1961. godine, a poslednji je bio krajem maja 1990. godine. Prvi javni nastup Kornelije je imao u subotičkoj gimnaziji na tada Popularnim čajankama. Jedno vreme je svirao sa lokalnim sastavima i osnovao je diksilend bend.

Po završetku gimnazije konkurisao je na beogradskoj Muzičkoj akademiji, ali je bio odbijen. Isti fakultet upisuje 1961. godine u Sarajevu i to odsek teorije i klavira. Diplomirao je 1964 godine. Na Omladinskom festivalu u Subotici je tih godina tri puta zaredom osvajao nagradu stručnog žirija. Odmah po dolasku u Sarajevo, postao je član BKB jazz trija u kome su pored njega bili basista Dušan Stoparić i bubnjar Zahid Džihan. Svirali su standarde na igrankama, ali i Kornelijeve kompozicije. Godine 1963. nastupali su na Bledskom jazz festivalu sa Kornelijevom pesmom "Moj valcer" i temom "Prozor" jazz harmonikaša Davora Lorkovića. Prvi veliki hit u karijeri bila mu je pesma "Četiri mladića idu s Trebevića" koju je otpevao Vedo Hamšić. U to vreme Kornelije za potrebe Radio Sarajeva snimao matrice i radio aranžmane za mlade pevače, predvodeći svoj orkestar. U lndexe prelazi 1966. godine i sa njima, godinu dana kasnije, svira na turneji u SSSR. Grupa je na koncertima pratila Anicu Zubović, Lidiju Kodrič, Bobu Stefanovića, Žarka Dančua i Krstu Petrovića, a svirali su i svoj program. Za lndexe je Kornelije napisao pesme "Boj na Mišaru" i "Ako jednom budeš sama", a njegove pesme su na festivalima izvodili Žarko Dančuo, Zdenka Vučković, Drago Diklić. Radeći sa lndexima stekao je ime kao kompozitor i instrumentalista, ali je po odsluženju vojnog roka odlučio da se preseli u Beograd i da pokuša nešto svoje. Septembra 1968. godine oformio je Korni grupu koju je predvodio sve do kraja 1974. godine kada se odlučio za samostalnu karijeru. Prvih godina posle Korni grupe njegove kompozicije snimaju Olivera Katarina, Bisera Veletanlić, Neda Ukraden, Miki Jevremović, Miša Marković. Kornelije na albumima Zdravka Čolića piše muziku i radi kao producent i aranžer. Pored toga, komponuje i neke od najvećih hitova Lepe Brene. Krajem 1977. godine planirao je osnivanje super grupe K2, koju je trebalo da čine: Josip Boček, Dado Topić, Sloba Marković, Čarli Novak i Ratko Divjak. Do realizacije tog projekta nikad nije došlo, najviše zbog Topićeve neodlučnosti.

U periodu od 1975. do 1979. godine njegove pesme pobeđuju na svim domaćim festivalima: Zdravko Čolić sa "Zvao sam je Emili" (Šlager sezone) i "April u Beogradu" (Beogradsko proleće),"Ona spava" (Hit parada), Zlatko Pejaković "Ove noći jedna žena" i druge. Prvu solo ploču "Između svetlosti i tame" snima 1977. godine u Zagrebu i Beogradu. Na snimanju učestvuju klavijaturisti Sloba Marković i Sanja Ilić, bubnjari Lazar Tošić i Ratko Divjak, basista Čarli Novak, gitarista Josip Boček. Pored Kornelija, pevali su Nada Žgur, Zvezdana Šterle i Oto Pestner. Ploča je podeljena na dve celine, tako da svetlost predstavlja svakidašnjicu i stvarnost a tama podsvest i imaginaciju.Kritika je materijal ocenila kao hladan i previše akademski, iako je ploča ponudila muzičke eksperimente, neuobičajene za to doba.

Kornelije potom odlazi u London i ostaje do 1981. godine. Radio je kao studijski muzičar, a sa Jenny Daren bandom odsvirao je turneju po južnoj Engleskoj i Severnoj Irskoj. Nastupali su i na festivalu u Redingu. Sa engleskim muzičarima je oformio grupu K2 i 1980 godine snimio album "Why". Tokom boravka u Engleskoj za magazin "Džuboks" je radio intervjue sa Rikom Vejkmenom (Rick Wakeman) i Rodom Ardžentom (Rod Argent).

Po povratku u Beograd, nastavlja rad na Čolićevim albumima i bavi se produkcijom. Godine 1982. objavljuje album "Iz drugog filma" na kome je izbor tema pravljenih za filmove: "Mr Montenegro", "Kvar", "Lude godine", "Nije nego", "Sezona mira u Parizu" i drugih. Kornelije se uključuje u radn a Bajaginoj debi ploči "Pozitivna geografija" kao producent, a kao član Instruktora svira klavijature na prvih desetak koncerata. Producira albume Riblje čorbe, Bulevara, Poslednje igre leptira, Kerbera, Vicka Milatovića i drugih. Instrumentalni album "Sampled Moonlight" objavljuje 1986. godine. Pored njega, na ploči su svirali gitaristi Vlatko Stefanovski, Josip Boček, Srđan Miodragović, basisti Nenad Stefanović Japanac, Čarli Novak, saksofonista Mića Marković i trubač Stjepko Gut. Posle te ploče Kornelije je otišao u Španiju u kojoj je ostao šest godina. Radio je produkciju i aranžmane tiražnim pevačima, a snimio je svoje pesme i CD "Balkan" od koga je zarada upotrebljena za pomoć deci u Bosni.

Tokom duge karijere Kornelije je radio muziku za oko četrdeset filmova od kojih su neki: "Bez","Ram za sliku moje drage", "Pucanj". Za filmsku muziku je na festivalu u Puli dobio Zlatnu arenu 1972. i 1980. godine (za filmove "Kvar" i "Život, snovi i smrt" Filipa Filipovića). Nagradu Dan mladosti dobio je 1971. godine. Spomen plaketu grada Beograda za doprinos kulturi 1972. godine. Godine 1985. Kornelije postaje jedan od osnivača privatne izdavačke kuće Komuna. Uradio je mjuzikl "Majstori s mora".

Od 1989. godine često boravi u Španiji gde radi sa njihovim muzičarima. Deo materijala sa diska "Balkan" objavljen je kod nas na kaseti "Kornell Kovach". Krajem 1996. godine na kompaktu"Moja generacija" objavljuje pesme koje je sa različitim saradnicima radio za svoju TV emisiju "Zvučna viljuška". Tako su se na disku našle obrade pesama "Moja generacija" (peva Filip Žmaher), "Sonata" (Zoran Šandorov), "Oj, dodole" (Del Arno band), "Jagode i maline" (VanGogh), "Harmonv" (Slađana Milošević) i druge.


DISKOGRAFIJA

Singlovi
"Severni vetar" / "Okean" (PGP RTB 1975)
"Panorama"/ "Aleksandra" (PGP RTB 1978)
"Kvar"/ "Žena" (PGP RTB 1979)

Albumi
"Između svetlosti i tame" (PGP RTB 1977.)
"Why" (PGP RTB 1980)
"Iz drugog filma" (PGP RTB 1982, filmska muzika)
"The Sampled Moonlight" (PGP RTB — Komuna 1986)
"Balkan" (Ariola 1993)"Kornell Kovach" (ITMM 1994, kaseta)
"Moja generacija" (PGP RTS 1996)

Petar Janjatović "Ilustrovana Yu rock enciklopedija 1960—1997" | Scribd
190  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Bane Krstić & Garavi sokak (Novi Sad) poslato: Februar 21, 2015, 03:06:24 am
*

BIĆE BOLJE AKO BUDEŠ TU

Ako hoćeš ti
Oči pokisle da odmoriš
Evo ti moji dlanovi
Oni su davno
Oni su davno tvoji postali

Biće bolje ako budeš tu
Sa nekim život da podelim
Biće bolje ako budeš tu
Da ljubav pobedi

Ako hoćeš ti
Sa jutrom da se pojaviš
Ne moraš pisma pisati
Moji su dani
Odavno tvoji postali

Ako hoćeš ti
Da krenu jedni točkovi
Što moju sreću pokreću
Okreni se
Okreni se i dođi mi


KO TE IMA TAJ TE NEMA

Ne može se uhvatiti senka
Od života što k'o Dunav teče
Jer je život i svetlo i tama
Nekom jutro, a nekome veče

Ko te ima taj te nema
Ko te nema taj te sanja
Ko te sanja taj te ljubi
A ti o tom pojma nemaš

Neki šive blizu al' daleko
Kao kamen ne mogu se maći
I kad se za ruke drže stalno
U mraku se ne mogu pronaći

I kad se za ruke drže stalno
U mraku se ne mogu dotaći

Dotaknu se linije života
Dve sudbine kao jedna traju
Il' se dirnu, il' se ne dodirnu
Al' jedna za drugu dobro znaju

YouTube: Garavi sokak — Ko te ima taj te nema
YouTube: Dragan Kojić Keba — Ko te ima taj te nema
YouTube: Garavi sokak — Biće bolje ako budeš tu
191  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Bane Krstić & Garavi sokak (Novi Sad) poslato: Februar 21, 2015, 02:54:24 am
*

GARAVI SOKAK


Članovi grupe Garavi sokak sviraju zajedno od 1982. godine u postavi: pevač Bane Krstić, basista Petar Alvirović, bubnjar Milan Trifunović, ritam gitarista Seri Toplica i solo gitarista Zoran Alvirović. U početku su se zvali Pa šta, svirali su na igrankama po Vojvodini, a uzori su im bili The Beatles i Bijelo dugme. Kako od tih nastupa nisu mogli puno da zarade, novac za instrumente su nabavljali zahvaljujući dodatnim aktivnostima, brali su kukuruz i učestvovali kao anketari u popisu stanovništva. Godine 1987, počinju da komponuju svoje pesme i odlučuju se da grupu nazovu Garavi sokak po istoimenoj knjizi pesama Miroslava Mike Antića. Njihov debi LP "Garavi sokak" objavljen 1989. godine dostigao je tiraž od preko sto hiljada prodatih primeraka. Pesmama"Skeledžijo", "Teci, teci Dunave" i "Mađarica" patentirali su formu moderne vojvođanske šansone zasnovane na folk zvuku. I na drugoj ploči "Garavi sokak II" neguju isti zvuk.
 
Kroz pesme "Ti si mene caknula", "Neko, neko ko je daleko" i "Na temerinskom vašaru". Garavi sokak je na festivalu MESAM 91 izveo pesmu "Pozdrav iz Soko Banje" koja se našla na njihovoj kompilacijskoj ploči "Najlepše pesme". Već 1992. godine objavljuju ploču "Da se vrate srećni dani", a za njom stiže "Slova tvoga imena" koju je producirao Rambo Amadeus. Ta ploča im donosi hit "Biće bolje ako budeš tu", snimljena je na akustičnim instrumentima i u novoj postavi. Od te ploče grupučine: Bane Krstić koji peva i svira akustičnu gitaru, Slobodan Trkulja je zadužen za gajde, frulu, klarinet i saksofon. Zoran Brajović je novi bubnjar, Nikola Oršoš basista, Miroslav Ilić svira harmoniku i prim. Seri Toplica svira akustičnu gitaru, dok je Milan Trifunović prešao na udaraljke. Posle te ploče, grupa se orijentisala samo na akustičarske nastupe. Na ploči "Dobro je" (koja je ujedno jedan od poslednjih vinilnih proizvoda PGP RTS-a), uz svoje pesme, obradili su"Goodnight" sastava The Beatles koja je u njihovom prepevu dobila naziv "Mirno spavaj, ljubavi". Snimak njihovog unplugged nastupa održanog u Studiju M novembra 1996. godine objavljen je naploči "Najveći hitovi".


Diskografija

"Garavi sokak" (Jugoton 1989)
"Garavi sokak II" (Jugoton 1990.)
"Najlepše pesme" (PGP RTB 1991, kompilacija)
"Da se vrate srećni dani" (PGP RTS 1992)
"Slova tvoga imena" (PGP RTS 1994)
"Dobro je" (PGP RTS 1996.)
"Najveći hitovi" (PGP RTS 1997, koncertni)

Petar Janjatović "Ilustrovana Yu rock enciklopedija 1960—1997" | Scribd
192  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Srđan Marjanović (1952) poslato: Februar 21, 2015, 02:22:01 am
*

SRĐAN MARJANOVIĆ: Samo nam je ljubav potrebna

Kantautor, gitarista i producent srđan marjanović objavio svoj prvi roman ”Žice”

Legendarni srpski kantautor, gitarista i producent Srđan Marjanović (50), čije su pesme u mnogobrojnim antologijama jugoslovenske rok poezije, objavio je svoj prvi roman "Žice" u izdanju "Službenog glasnika". Reč je o emotivnoj priči sa beogradskog asfalta, poznatim likovima, automobilima, rokenrolu, muško-ženskim odnosima i ljubavi bez koje se ne može. U svrhe koncertnih promocija na kojima će predstavljati knjigu "Žice", Marjanović je snimio i istoimeni singl. Pesma je sublimirana priča iz knjige. Na pitanje kako se odlučio da napiše roman, Srđan Marjanović za naš list, kaže:

Čovek ne razmišlja o lošim stvarima dok mu se u životu dešavaju lepe stvari. Iza mene je karijera duga 40 godina, 14 albuma, pregršt pesama, raznorazne antologije Ju poezije... Ja sam jugoslovenska faca i uvek sam voleo da komponujem pesme koje su drugačije od onih koje izvode drugi pevači. Svaka je bila film za sebe i voleo sam da imaju dozu zagonetnosti, da ne budu banalne, pa da slušalac kad počne numera odmah zna o čemu se radi. Pre tri godine objavio sam dvostruki disk "Poslednji album" sa 28 pesama. Na jednom je bilo 10 novih pesama, a na drugom 18 starih. Tada sam shvatio da više neću snimati albume jer je diskografija kao biznis propala. U međuvremenu, rodila se ideja da napišem knjigu. A za to ti treba kilometraža. Ne možeš da napišeš roman u dvadesetoj, moraš da čekaš da se godine natalože. Uostalom, čoveku ništa nije važno kad mu je lepo, ne razmišlja da može da izgubi nekog dragog. A, kad dođe taj trenutak, shvati koliko mu ti dragi ljudi znače i koliko ih voli. Bude mu žao što nije više pokazivao ljubav. Lični gubitak bio mi je nekakav okidač za knjigu. U njoj je gomila stvarnih likova veoma poznatih u svetu rokenrola. Samo sam dvojici promenio imena.

Po mišljenju Marjanovića, suština romana je stvar koja je prokleta, ili nije prokleta — ljubav između čoveka i žene. Glavni junak jednog jutra staje pred ogledalo misleći da će zauvek imati 20 godina, mada ima mnogo više. Okreće se svojoj ljubavi — gitari i počinje da štimuje žice. Prvo najtanju, žicu "e", zatim žicu "ha", pa sve do šeste, koliko ih je na gitari. Štim po štim i nastade roman "Žice".

Knjiga je iznenađenje za sve koji su je pročitali - ponosan je Marjanović. — Ima autobiografskih elemenata, ide u smeru koji ne očekujete i većina ljudi se rasplače na kraju. Na beogradsku promociju došlo je mnogo mojih kolega, cela generacija rokera, od Bore Čorbe, preko Miše Aleksića, "JU grupe", Vlade Džeta, do Zafira Hadžimanova. Siva eminencija jugoslovenske rok muzike Petar Peca Popović, koga znam 40 godina i koji nerado govori na promocijama, prošlog utorka objavio je recenziju-kolumnu o mom romanu i toliko me je obradovao da sam odmah odneo staklorescu da je urami.

Vlasnik hitova "Mi smo jedno drugom govorili vi", "Nije ti se htelo", "Idi", "Leptir" i "Mala Maja", naglašava da je reč o vrlo emotivnoj knjizi, čiji je podnaslov "Svaki put kada odeš ja pomalo umrem".



KOMPLIMENTI OD UREDNIKA Najlepšu kritiku Marjanović je dobio od Petra Arbutine, urednika u "Službenom glasniku", koji je napisao "ako samo u snovima možemo da budemo zajedno, onda ću spavati zauvek". — Ne kaže narod džabe: da mi je ova pamet a one godine — objašnjava Srđan. — Suština je da kad čovek omatori shvati da mu ništa nije važno u životu, ni karijera, ni pare, ni uspeh, nego samo ljubav. To je poenta cele knjige!

Večernje novosti | 03.07.2013.
193  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Radmila Karaklajić (1939) poslato: Februar 21, 2015, 01:33:45 am
*

A GDE JE PENZIJA ZA TOZOVCA I MENE

Radmila Karaklajić (73) nekada je vladala muzičkom scenom bivše Jugoslavije i SSSR-a, a danas uživa u kućnim poslovima, odlascima na pijacu, u vožnji gradskim autobusima. Kako kaže, Rusi je i dalje pamte, često je pozivaju na razne manifestacije, a sa pesmom "Anđelina, zumba, zumba, bakalar" koju je sama napisala i snimila pre 48 godina ušla je u muzičku istoriju.

"I danas na sceni doživljavam isto uzbuđenje kao nekada, sa istim žarom se predajem publici. Rusi me nisu zaboravili, pozivaju me na svaki veliki festival gde sam u žiriju i imam svoj šou. To me usrećuje i ispunjava. Doživela sam u karijeri sve što se moglo, a ovo što imam poslednjih godina samo je bonus na čemu sam beskrajno zahvalna. Nedavno je prvi kanal ruske nacionalne televizije bio kod mene zbog snimanja emisije 'Boginje socijalizma'", kaže Radmila, koja je uvek bila poznatija u Rusiji nego u Srbiji.

"Moja zemlja je uvek prema meni bila maćeha! Na to sam navikla, to je deo našeg mentaliteta. Mi zaboravljamo i potcenjujemo svoje, a tuđe veličamo."

Koliko vas boli što niste dobili nacionalnu penziju?

Mnogo, jer 40 godina sam najpopularnije lice iz Srbije za četrdeset miliona ljudi! Možda zvuči hvalisavo, ali to je istina. Decenijama promovišem našu muziku, našu zemlju. Ljudi koji me vole i poštuju u inostranstvu, a kroz moj lik i moje pesme vole i Srbiju. Zar nisam zaslužila priznanje? Bivša vlast, ko god da je, strašno se obrukala i ogrešila o mnoge umetnike. Ta komisija koja se pitala kome treba dati nacionalnu penziju, pokazala je ogroman profesionalni nemoral. Od svih onih koji su dobili nacionalne penzije, polovina to nije zaslužila. Drugoj polovini koja je to zaslužila, nacionalne penzije su date samo da bi mogli da se provuku oni koji to ne zaslužuju."

Istu priču su nam pričali i Tozovac i Miki Jevremović...?

Sramota je za ovu državu što smo Miki, Tozovac i ja bez nacionalne penzije. I tragično je i komično, ne zna čovek da li da se smeje ili da plače. Nije to stvar novca, već priznanja. Ja imam penziju od oko 450 evra. Znam da neki misle da je to mnogo, ali to je najminimalnije za pristojan život. Iako sam radila decenijama nisam mnogo zaradila. Tada nije bilo velikih para. Posle turneja smo dobijali polovinu zarade, dok je ostalo odlazilo državi i koncertnim agencijama. Po turneji smo dobijali onoliko koliko folk pevači dobiju za jedan vikend. Za skoro pet decenija rada zaradila sam za pristojan stan, auto i ništa više. Da me ne razumete pogrešno — ne žalim se ja, radim još po malo i zaradim po neki honorar.


KRADU MOJE TEKSTOVE
Pratite li šta se dešava na folk muzičkoj sceni?
Može tu ponešto lepo da se pronađe. Recimo, zapazila sam Topalka. Autentičan je, uživo lepo peva, a ostalo... Morala bih duboko da se zamislim da bih se nekog setila. Poslednjih godina, primetila sam mnogo kopija tekstova mojih pesama. Ljudi traže ideje, pa prebiraju i po mojim pesmama, kradu. Prepoznajem neke ideje, pa čak i čitave delove mojih pesama. Ne smeta mi to, ali iz mojih pesama nisu mogli da izvuku motive gaćica i brushaltera — kaže Radmila.


ČAROLIJA NA SCENI
Pre tri godine pevala sam sa još 20-ak pevača na jednom velikom koncertu u Kijevu. Kada sam videla impresivnu salu i koliko je ljudi došlo na koncert — sledila sam se. Pitala sam sebe: "Radmila, šta ćeš ti ovde?" Ali, kada sam izašla na ogromnu scenu počela je čarolija. Oko mene se okupilo na desetine ljudi, nastao je haos. Hteli su da se slikaju sa mnom da mi čestitaju. Među njima je bilo i mnogo mladih koji su me gledali sa ushićenjem, bila sam presrećna — priča Radmila.

V. Tasić | 13.11.2012. | Vesti online
194  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Radmila Karaklajić (1939) poslato: Februar 21, 2015, 01:24:29 am
*
ISPOVEST POZNATE PEVAČICE


OVACIJE DIPLOMATA UN ZA MOJE CIGANSKE PESME

Jedini sam umetnik iz cele Jugoslavije koji je imao solo koncert u sali Daga Hamaršelda u Njujorku, a prisustvovale su diplomate Ujedinjenih nacija. I znate šta je zanimljivo, najviše im se dopao moj izbor ciganskih pesama, neke sam čak ja napisala, a izvela sam ih s američkim orkestrom i mojim pijanistom.

Goran Milić je bio dopisnik u to vreme, video je najavu za koncert, došao, snimio deo i poslao u Beograd. Navodno iz tehničkih razloga snimak nije pušten. Svejedno to mi je jedan od najvećih uspeha u karijeri, uz jedan tekst u zagrebačkom "Startu" pod naslovom "Istočna slava Radmile Karaklajić", kaže u ispovesti za "Blic nedelje" poznata pevačica.

NEPRIJATNOSTI

Ali bilo je u mojoj karijeri i neprijatnih momenata. Tako, na jednoj "Pesmi leta" u prvih pet gradova u kojima smo nastupali pobedila sam ubedljivo glasovima publike iako su u konkurenciji bili i Dragan Stojnić, Tereza Kesovija, Ivica Šerfezi. Ugovor s organizatorom zabranjivao je da u mestu u kojem nastupamo bude drugi supružnik. Moj tadašnji muž muzičar Dragan Tomjanović je došao u Ohrid svojim poslom, ja to nisam ni znala. Uveče je pozvao prijatelje na koncert. Nekako se saznalo da je on u Ohridu i izbio je skandal oko navodnog nameštanja glasanja. Svi su jedva dočekali da me diskvalifikuju. Novine da bi imale skandal, kolege da bi neko od njih uskočio na mesto pobednika. Za jedno veče mi se karijera survala. Tužila sam organizatore i Ekspres politiku, što je bila jeres u to vreme. Posle tri godine su pristali na nagodbu a novine su me blatile kako su stigle.

IZOPŠTENA

Bila sam na spisku izvođača koji su se spremali na turneju po SSSR-u kada mi je ozbiljan muški glas iz agencije Jugokoncert objasnio da ne putujem sa Sedmoricom mladih i Đorđem Marjanovićem zbog eventualnog negativnog publiciteta. Bilo mi je teško, ali nisam prestajala da verujem u sebe i sledeće godine je komisija sovjetske agencije za organizaciju koncerata u SSSR-u bila u Beogradu u videla me uživo kako pevam. Ponudili su mi turneju od petnaest dana sa jednom ruskom operskom pevačicom, a ja sam tamo ostala tri meseca. Bila sam prva žena koja je istovremeno pevala i plesala stranu pop muziku pred publikom u SSSR-u.
  
PRAVA MERA

Pazila sam na detalje. Na koreografiju, haljine, komunikaciju s publikom. Moji ruski domaćini su mi objašnjavali da je moj nastup prava mera za njihovu publiku. Veseo i energičan, ali ne i vulgaran. Ubrzo je nacionalna televizija snimila emisiju o mojim koncertima a vinil sa mojim pesmama prodat je u tiražu od milion i dve stotine hiljada primeraka. Meni nije pripala ni kopejka jer sam u SSSR-u pevala za fiksni honorar. U SSSR-u su roditelji davali imena svojim ćerkama po meni. Ukrajinska glumica Radmila Šogoljeva koja je igrala u filmu Lazara Ristovskog „Belo odelo“ ispričala je da je ime dobila po popularnoj pevačici iz nekadašnje Jugoslavije.

KAO DRŽAVNIK

Na turneji po SSSR-u, u Gruziji na železničkoj stanici sačekao me je Ansambl narodnih igara u punom sastavu. Izlazim iz voza, a oni u pratnji velikog orkestra igraju. Dočekali su me kao stranog državnika. Na banketu posle koncerta tadašnji gradonačelnik Tbilisija nazdravio je u moju čast vinom koje je bilo skladišteno u podu te sale. Kasnije sam probala i njihovu votku i konjak i gutljaj po gutljaj, veselo društvo, dobra muzika… U jednom momentu sam htela naglo da ustanem i zaplešem, ali sam se opružila po podu. Maligani su me savladali. Odneli su me u sobu i tada sam odlučila da je jedna čaša vina moja mera uživanja u alkoholu, ma gde se našla.

BATA I GAGA

Familija mog oca Đorđa Karaklajića vodi poreklo iz zaseoka na planini Goliji u okolini Ivanjice. Kao državni činovnik se zaposlio u Beogradu gde je upoznao moju mamu Milicu. Ona je rođena u Mladenovcu, ali se njena porodica preselila u Beograd pre nego što je krenula u školu. Nikada nije radila, već se brinula o porodici, pre svega o meni i mom bratu. Omogućila nam je bezbrižno detinjstvo. Ludirali smo se po ceo dan u Pop Stojanovoj ulici na Vračaru. U toj ulici su se kao mališani igrali i bardovi našeg glumišta Velimir–Bata Živojinović i Dragan Nikolić. Bata je nešto stariji od mene, a Gaga mlađi.

VAŠKE

Naša četvoročlana porodica živela je tada u malom jednosobnom stanu u skromnim uslovima. Tek što sam krenula u prvi razred osnovne škole, odlučila sam da napravim nešto u svom životu za celu moju porodicu. Stalno sam imala sve petice u školi, ali sam bila nesnosna na ulici. Nikada nisam izbegavala tuče sa dečacima. U nemaštini koja je vladala Beogradom posle Drugog svetskog rata školska deca su često imala vaške. Sva deca iz mog odeljenja su se drapala rukama po glavi, pa nas je uprava škole sprovela na šišanje. Imala sam kike boje meda koje su pale na pod posle dva pokreta makazama debelog berberina. Plakala sam dve noći i dva dana zbog muške frizure. Drugari iz odeljenja su za mnom vikali „Popaje, Popaje“. Mislila sam, ako sam već Popaj, ne bi bilo loše da ih malo izudaram.

ŠKOLA

Sve vreme školovanja uživala sam učeći književnost, jezike i istoriju, a matematiku i fiziku sam savladavala jer me je bilo strah od neuspeha. Zacrtala sam sebi plan za budućnost, da raskrčim sve ispred sebe u životu. U Šestoj muškoj gimnaziji na Lionu upoznala sam Ružicu Sokić koja je bila maturantkinja kada sam ja išla u prvi razred. Igrala je tetka Doku u "Zoni Zamfirovoj" u okviru dramske sekcije i bila omiljena u celoj školi. Prvi put sam pevala pred drugim ljudima čuvenu pesmu "Domino" baš na dramskoj sekciji kao gimnazijalka.

UDVARAČI

Bila sam među troje najboljih učenika u školi i imala sve petice ali sam popularnost među drugarima stekla tek kada se pročulo da pesmom mogu dobro da zabavim društvo. Orkestar pokojnog Saše Subote je svirao igranke svake subote u našoj gimnaziji i jedne večeri sam se iz publike preselila na pozornicu i na njoj ostala sve do danas. Nekada sam bila ljubomorna na svoje drugarice koje su bile birane za ples od zgodnih mladića dok sam ja pevala, ali pre i posle zabave imala sam mnogo udvarača. Momci su me stalno jurili.

DARKO KRALJIĆ

U proleće 1959. na igranke u Šestu mušku dolazio je čuveni kompozitor pop muzike Darko Kraljić. Saša Subota mi je govorio da je Darko oduševljen mojim glasom i koreografijom na sceni. "Ova mala je mnogo slatka i zna šta radi", prepričavao je Saša meni Darkove reči. Čaršija u Beogradu je brujala kako je Darko Kraljić inspiraciju za svoju čuvenu pesmu "Devojko mala" našao u platonskoj naklonosti prema gimnazijalki koja peva u bendu Saše Subote. Nikada Darko Kraljić nije meni prišao ili mi dobacio nešto usput, ali nije izostajao sa zabava na kojima sam pevala. Niko nije mogao da spreči ogovaranja kako ugledni kompozitor ide na gimnazijske zabave zbog neke klinke. Imala sam tada sedamnaest godina i jedva sam registrovala tu priču. Bilo mi je mnogo važnije da se ludo zabavljam dok pevam drugarima u školi i odbijam brojne udvarače. Kasnije sam čula da se divna Beba Lončar mnogo ljutila kada je čitala o Darkovoj inspiraciji u nekim novinama.

"AUDICIJA"

Upisala sam studije engleskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i počela sam da igram folklor u Kulturno-umetničkom društvu "Branko Krsmanović". U prostorijama KUD-a imao je probe džez orkestar legendarnog Milana Kotlića. Često sam slušala njihove probe i jedne večeri sam počela da pevam hitove koji su emitovani na Radio Luksemburgu. Nekoliko dana posle "audicije" obavestili su me da ću s njima na velikom koncertu u Kolarcu otpevati tri pesme.

TREMA

Drhtala sam od treme neprekidno dva dana pre koncerta i pred sam nastup mi se slošilo, ali sam ipak odlučila da pevam pred beogradskom publikom. Posle nekoliko taktova prve pesme glasom sam ispala iz ritma i počelo je da mi se mrači pred očima, ali orkestar nije prestajao da svira, pa sam nekako otpevala numeru do kraja. Zvonilo mi je kroz glavu“Radmila ti obožavaš pevanje, uozbilji se“, i posle treće pesme dobila sam veliki aplauz. Bilo je to moje najvažnije profesionalno vatreno krštenje. Volela sam da zabavljam ljude, ali nikada nisam zapostavljala obrazovanje. Engleski jezik i književnost sam diplomirala u roku.
  
GROZNICA

U holu Radio Beograda komešalo se nekoliko desetina mladih ljudi koji su želeli da njihov glas dopre do slušalaca širom SFRJ. Malo je falilo da se izvučem iz te gužve i odustanem od nastupa, ali sam imala jednocifreni redni broj, pa nisam morala puno da čekam da dođe red na mene da pevam. Nekoliko ljudi s ozbiljnim izrazima lica je sedelo iza staklenog zida kada sam počela da pevam čuveni hit "Fever", ali u sopstvenom prevodu. Tako mi je groznica donela neopisivu sreću jer su me odmah obavestili da će moj snimak biti emitovan u programu Radio Beograda. Skakala sam od sreće i vikala: "Radmila je snimila pesmu za Radio Beograd." Nedelju dana nisam spavala od uzbuđenja.

OPERACIJA NAŽIVO

Sve u životu sam radila temeljno, pa sam posle prvih nastupa sa džez orkestrom Milana Kotlića odlučila da krenem na časove pevanja kod Anite Mezetov, slavne operske pevačice i profesorke na Muzičkoj akademiji. Ona me je naučila da bez pravilnog disanja nema dobrog pevanja. Nikako nisam mogla da snabdem pluća dovoljnom količinom vazduha jer sam imala devijaciju glavne kosti u nosu. Lekari su mi rekli da moram na operaciju, ali mi nisu napomenuli da će mi čekićem razbijati kost samo uz lokalnu anesteziju. Anestezija nije bila dovoljno jaka i bukvalno sam jaukala u operacionoj sali. Deset dana posle tog horora u Zemunskoj bolnici, lice mi je bilo modro. Posle svega prodisala sam i od gospođe Mezetov naučila da bez muke pevam i igram dva sata.

PROLAZNA SOBA

Sa Draganom Tomjanovićem, gitaristom popularnog beogradskog benda Meksikanski trio, ušla sam u brak u velikoj ljubavi, ali posle venčanja je svako otišao kod svojih jer nismo imali gde da živimo zajedno. Nakon sedam meseci moji roditelji su bili razočarani da im ćerka posle završenih studija engleskog jezika bira nestalnu muzičku karijeru i nema gde da živi sa mužem. Prešla sam kod Dragana i njegovih roditelja u kuću gde smo "uživali" u prolaznoj sobi punih sedam godina. Nismo imali dece i kada je ljubav prestala, razveli smo se.
  
ANĐELINA

Obožavala sam pozorišnu predstavu "Dundo Maroje" u kojoj je Mira Stupica igrala Petrunjelu. Dopalo mi se njeno tumačenje strasne žene s mediteranskim temperamentom. Prepoznala sam taj temperament u sebi i na melodiju sicilijanske narodne pesme kojom počinje film "Kum" napisala tekst "Anđeline". U leto 1964. godine snimila sam pesmu po kojoj me svi pamte. Snimala sam s orkestrom Bogdana Dimitrijevića u jednom studiju u Novom Sadu. Ljudi iz Televizije Beograd su čuli "Anđelinu" i odmah me doveli u studio da upotpunimo novogodišnji program.
  
BOKELJSKA NOĆ

U studiju sam zatekla neke ljude koji su bili obučeni u mornarske uniforme zbog snimanja obrazovnog programa. Reditelj se složio da mi prave društvo dok pevam Anđelinu i naterao ih da igraju sa mnom. Bio je to avangardni nastup u odnosu na pevačice koje su u stavu mirno stajale ispred mikrofona. Nekoliko dana posle emitovanja novogodišnjeg programa izašla sam na vazduh da se prošetam i nisam se zadržala dugo. Ljudi su rukama pokazivali na mene i vikali "Anđelina". Sledećeg leta sam probala da se okupam na zemunskom Lidu, ali su deca neprestano trčala za mnom i, naravno, vikala "Anđelina". Kasnije sam u leto 1967. s Vice Vukovim pobedila na Splitskom festivalu. Pevali smo tadašnji veliki hit "Bokeljska noć" za koji je Pera Gotovac napisao aranžman.
  
SREĆAN ČOVEK

Kad podvučem crtu ja sam u stvari srećan čovek. Ponajviše zato što sam u ovom ovakvom životu pojedinim ljudima učinila neke momente lepim, unela im optimizam, a to je donelo sreću i meni. Srećna sam i zato što se ljudi i danas kad me vide nasmeše i ljubazno me pozdrave. To, valjda, nešto znači.
 
Što se ljubavi tiče, ona za mene znači vernost. Imala sam dve velike ljubavi koje su trajale. Danas sam sama ali ne i usamljena. Nisam nikad pravila bolne kompromise i zato i danas živim na miru sama sa sobom i raspoložena sam.
  
ŠTA RADIM

Spremam se za nastup na Beogradskom proleću krajem maja, a u planovima mi je nastup u Njujorku koji organizuje ruska emigracija. Moj sin Ognjen se uspešno bavi muzikom i na Adi ciganliji je prvi organizovao skakanje sa bandžija. Oboje uživamo u životu.

  

LIČNA KARTA Radmila Karaklajić je rođena u Beogradu 1939. Počela je da peva još u gimnazijskom bendu, a prvi put je profesionalno nastupila sa Džez orkestrom Milana Kotlića. Diplomirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Proslavila se pesmom "Anđelina". Imala je izuzetnu karijeru u SSSR-u gde je ploča sa njenim pesmama prodata u tiražu od milion i dvesta hiljada primeraka. Sovjetski roditelji su davali imena svojim ćerkama po Radmili. Udavala se dva puta i ima sina Ognjena.
 
Aleksandar Nikolić | 16.05.2010. | Blic
195  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Slobodan Boba Stefanović (1946—2015) poslato: Februar 21, 2015, 12:14:23 am
*

B o b a  S t e f a n o v i ć
21. maj 1946. — 09. februar 2015.


Još jedna muzička legenda je otišla. Pevač i kompozitor Boba Stefanović,
jedno od najpoznatijih imena naše pop scene, preminuo je u 69. godini...



                                                                           SMEM LI DA TI KAŽEM MILA

                                                                           Smem li da ti kažem mila
                                                                           smem li da ti kažem draga
                                                                           ili neku drugu nežnu reč
                                                                           koja bi ti rekla sve
                                                                           uzalud je tražim danima
                                                                           nigde, nigde nema nje

                                                                           Šta se kaže kad se želi
                                                                           kad se ludo, ludo voli
                                                                           ćutanje ponekad kaže
                                                                           više nego reči sve
                                                                           sinoć kad smo bili zajedno
                                                                           saznala si — volim te

                                                                           Smem li da te s prvom zorom
                                                                           poljupcima nežno budim
                                                                           da ti tiho kažem najdraža
                                                                           jutro našu ljubav zna
                                                                           ili da te pitam stoti put
                                                                           znaš li da te volim ja








196  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Slobodan Boba Stefanović (1946—2015) poslato: Februar 20, 2015, 11:54:21 pm
*

ODLAZAK ZLATNOG DEČAKA RASKOŠNOG GLASA

Preminuo Boba Stefanović, jedan od najpoznatijih jugoslovenskih pop pevača i kompozitora. Pevao sa Huliom Iglesijasom i Klifom Ričardom, a njegov talenat pohvalio i Tom Džons

Jedan od najznačajnijih jugoslovenskih pop pevača i kompozitora, Boba Stefanović, preminuo je u ponedeljak u 69. godini u Beogradu. Sa životne scene sišao je veliki umetnik i šmeker, čija je karijera, koja je trajala više od četiri decenije, ispisana zlatnim slovima u istoriji jugoslovenske i srpske pop muzike.

Boba je rođen 21. maja 1946. godine, u Beogradu, u Molerovoj ulici na Čuburi. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti, na odseku filmske i TV organizacije, i apsolvirao na Likovnoj akademiji. Karijeru je započeo 1962. godine u vokalno-instrumentalnom sastavu "Zlatni dečaci". Prvo kao gitarista, a zatim kao pevač. I ostao je večiti dečak sa zlatnom karijerom!

Prvi profesionalni nastup Stefanović je imao u prestoničkom klubu "Euridika", baš u vreme kad je Beograd stigla prva ploča Elvisa Prislija. Bogatu karijeru velikog umetnika obeležila je pesma "Obriši suze, draga". Ovom kompozicijom Aleksandra Koraća osvojio je prvu nagradu publike 1970. na festivalu "Beogradsko proleće". Njegova prva Zlatna ploča, "Čudna devojka", oduševila je i nove generacije, jer je iskorišćena za film "Lajanje na zvezde".

Pozlatilo mu se i vreme provedeno u grupi "One i oni", koja je bila preteča čuvenog švedskog sastava ABBA. Minja Subota, Daliborka Stojšić, Lidija Kodrič i Boba Stefanović drmali su u to vreme jugoslovenskom muzičkom scenom, ali i u Sovjetskom Savezu. Ali, 1971. godine u grupi "One i oni" zamenio ga je Žarko Dančuo.

— Bio sam u vojsci kada su me pozvali da se pridružim grupi "One i oni", u kojoj je već bila moja verenica Daliborka Stojšić — rekao je u ponedeljak za "Novosti" Dančuo, koga je iznenadila i rastužila vest o smrti dragog kolege i prijatelja.

— Kad sam skinuo vojničku uniformu, pridružio sam im se. Nastupali smo zajedno na Opatijskom festivalu 1967. Te godine "Jugokoncert" je izabrao najbolje mlade jugoslovenske pevače za turneju po Sovjetskom Savezu. Osim mene, među odabranima su bili i Boba Stefanović, Lidija Kodrič i "Indeksi". Boba i ja smo generacija. Odlično smo se razumeli i zajedno smo vodili bitku za karijeru i status u društvu. Poslednjih godina se povukao, videli smo se prošle godine na festivalu "Proleće u Beogradu" u Domu sindikata.

Bobinu muzikalnost i šarm mnogi su prepoznali i van granica bivše SFRJ. Svojevremeno je pobedio na festivalu "Zlatni jelen" u Brašovu (Rumunija), kada je iza sebe, na petom mestu, ostavio čuvenog španskog pevača Hulija Iglesijasa. Pevao je Stefanović sa još jednim muzičkim velikanom — Klifom Ričardom, a Bobin talenat pohvalio je i veliki Tom Džons. Bilo je to na početku Stefanovićeve karijere, kada je pevao u hotelu "Karlton" u Kanu.

— Nisam znao da me sluša Tom Džons, koji je bio veliki pevač, ali i moj idol - ispričao je pre tri godine u intervjuu za naš list Boba. — Slušao me je prethodne večeri, prišao mi je i pohvalio me. Rekao mi je da bih sigurno bio Tom Džons da sam rođen na nekom drugom mestu. To smatram najvećim komplimentom koji sam ikad dobio.

Kreativnost i talenat Stefanović nije ispoljavao samo kroz muziku, već i kroz slikarstvo. Sve ono o čemu je pevao, nalazilo se i na njegovom slikarskom platnu. Bečki Institut za ljudske glasove svrstao je Bobu među pet najraskošnijih glasova u svetu. Pevao je na nekoliko jezika, ali o inostranoj karijeri nije maštao, jer, prema sopstvenom priznanju, nije mogao da živi bez svoje ulice, porodice i prijatelja. Nije žalio ni za prohujalim vremenima.

— Mislim da su sva vremena lepa i ne želim da dajem prioritet svom vremenu — govorio je Stefanović. — Svako vreme ima neku svoju lepotu, ali, i probleme. Reklo bi se, svako vreme ima svoje breme. Možda je moja mladost bila samo malo više romantična.

Boba je više od decenije držao školu pevanja i evergrina, iz koje su izašli Vlado Georgiev, Ceca Slavković, Filip Žmaher... Iza sebe je ostavio suprugu Zoricu i tri ćerke.

S. D. | 09.02.2015. | Večernje novosti
197  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Slobodan Boba Stefanović (1946) poslato: Februar 20, 2015, 11:41:49 pm
*
BOBA STEFANOVIĆ


VEČITI DEČAK SA ČUBURE

Pevač Boba Stefanović pola veka na srpskoj i jugoslovenskoj sceni. Zlatnu karijeru obeležila pesma "Obriši suze, draga", koja je kvasila lica generacijama. Maramice su i dalje u modi, a i suze su O.K.





O Bobi Stefanoviću je reč. Rok i pop-pevaču, bez roka trajanja. Rođen 1946. godine na Čuburi, sada živi na Zvezdari u Beogradu. Pod sjajem zvezda jedne, vrele noći razgovarali smo u njegovom stanu o 50 godina zlatne karijere.

A, počeo je da peva slučajno. Na moru, da bi se dopao jednoj devojčici. Dopalo se devojčici, ali i drugima. I vrlo brzo nametnuo se posebnim stilom i glasom. I baš u vreme kada je u Beograd stigla prva ploča Elvisa Prislija, Boba Stefanović je dobio prvi angažman u klubu "Euridika". A onda su počeli da stižu pozivi sa radio-stanica. Sa grupom dobrih drugara osnovao je "Zlatne dečake", prvu, kako se nekad zvalo, vokalno-instrumentalnu grupu (VIS) kod nas. Postali su popularni, ali ne i dugotrajni.

Boba nije lio suze za njima, jer su ga ubrzo proslavile "suze radosnice". Bobine "Suze" postale su simbol domaćeg evergrina, omekšavajući najtvrđa ženska srca. Uspeh te pesme objašnjava lepom, pevljivom melodijom i iskrenim tekstom. Kompozicija je dodirnula mnoga srca i duše. Zlatni dečak za nju je dobio pet zlatnih ploča. A onda su krenule "Kaži mi da još si uvek sama", "Čuvaj se vatre srca mog", pa onda "Ruže"...

Sledile su potom godine uspona sa grupom "One i oni". Kazuje da se tih davnih dana zabavljao sa Lidijom Kodrič, a dobar drug je bio i sa Daliborkom Stojišić, koja je bila mis Floride. A jedne nedelje pridružio im se i Minja Subota. Gotovo nehotice, deset godina pre čuvene "Abe" ova četvorka je drmala, naročito u bivšem Sovjetskom Savezu.

Pre "naše Abe", Boba je harao celokupnim balkanskim regionom. Davnih godina na festivalu "Zlatni jelen" u Brašovu, u Rumuniji, uspeo je da pobedi i čuvenog Hulija Iglesijasa. Boba je bio prvi, a čuveni Španac tek peti. Pevao je i sa Klifom Ričardom, a otvarala su mu se i vrata pariske "Olimpije" i lanca "Šeraton" hotela.

Važio je za velikog srcelomca. Ali i danas se drži devize da "džentlmeni rade i ćute". Posle brojnih ljubavnih "turbulencija", skrasio se u trećem braku. Sreću mu čine i tri ćerke. I sada o boemskom životu "čoveka sa gitarom" svedoče samo priče i anegdote. Uz sokiće i po neku cigaretu.

Iskreno kaže da je bio slepo zaljubljen i da je patio, a ko nije, izgubio je mnogo. Priznaje da su ga žene ostavljale, ali su mu se i vraćale.

Gotovo 15 godina držao je školu pevanja i evergrina. Sada je prestao. Iz njegovih klupa izašla su danas poznata imena na našoj sceni, kao što su Vlado Georgiev, Ceca Slavković, Filip Žmaher... Od današnjih pevača, osim Georgieva, izdvaja i Željka Joksimovića i tvrdi da bi takvih trebalo da bude mnogo više.

Boba-nacionale, osim po nonšalanciji i stavu antizvezde od drugih kolega se izdvaja i po obrazovanju: završio je filmsku i TV organizaciju, apsolvirao slikarstvo, kojim se i dan-danas aktivno bavi. Na platnima su more, nebo, lepe žene, dakle sve ono o čemu i peva. Mada nije još u godinama da podvlači crtu ispod svoje životne i profesionalne karijere, nameće se pitanje zašto pevač koji prema ispitivanju bečkog Instituta za ljudske glasove, poseduje jedan od pet najraskošnijih glasova u svetu, i koji jednako dobro peva na nekoliko svetskih jezika, nije nastavio svetsku karijeru. Odgovara da je često pevao u inostranstvu i da je bilo nekih festivala na kojima je postigao zapažen uspeh, ali da je oduvek znao da ne bi mogao da živi bez svoje ulice, svoje familije i svojih drugara.

Slažući utiske o prohujalim i sadašnjim vremenima, naš sagovornik kaže da ne žali mnogo za njim:

Mislim da su sva vremena lepa i ne želim da dajem prioritet svom vremenu. Jer svako vreme ima neku svoju lepotu, ali i svoje probleme. Reklo bi se, svako vreme ima svoje breme. Možda je moja mladost bila samo malo više romantična.


TOM DŽONS

Najvećim uspehom i komplimentom u poslu smatra svoj susret sa Tomom Džonsom, u Kanu, na početku karijere. — Nastupao sam u hotelu "Karlton" u Kanu — kaže Boba Stefanović. — Nisam znao da me Tom Džons sluša. Osim što je veliki pevač, on je bio i moj veliki idol. Slušao me je i prethodne večeri, prišao mi i izrazio svoje komplimente. Rekao je da bih, da sam rođen na nekom drugom mestu, sigurno ja bio Tom Džons. To zaista smatram najvećim komplimentom koji sam ikada dobio.


Ivan Lovrić | 08.07.2012. | Večernje novosti
198  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Boris Bizetić (1950) poslato: Februar 03, 2015, 02:49:05 am
*

MELANHOLIČNI ŠOUMEN BORIS BIZETIĆ


Tvrdi da je instaliran na ovu planetu da bude od koristi drugima, a svet je ugledao u centru Beograda 1950. godine. Sa suprugom Magdalenom i ćerkama Doris i Anitom danas živi na Dorćolu, a za porodičnu manufakturu Bizetić umetnost je način života. Supruga Magdalena diplomirala je obou na Muzičkoj akademiji, a uz sve kućne obaveze uspeva da slika, vaja i svira. I ćerke Anita, montažer, i Doris, tonac, slede roditeljske talente.

Pevač, kompozitor, aranžer, tekstopisac i muzičar proslavio se pesmama: "Ako jednom vidiš Mariju", "Tema za dvoje", "LJubavi, mladosti moja", "Crveno vino", "Seti se", "Narcisi plaču, ljubavi"... Napisao je muziku za šest domaćih filmova ("Tesna koža", "Bombaši", "Crveni udar", "Svemirci su krivi za sve" i "Gnjurac").

Ipak, svojevremeno je bilo nemalo iznenađenje kada je Boris zašao u sferu folka i oformio šaljivi folkerski sastav "Rokeri s Moravu" koji je postao najtiražnija grupa u Srbiji. Devedesetih godina isprobao se i na televiziji, a njegova Slavujka zasmejavala je publiku svojim seljačkim rezonima. Autorske emisije "Folk liga", "Bebevizija" i "BB šou" su do 2002. godine ukinute, a zahvaljujući njima osvojio je titulu šoumena godine. Posle toga Borisu je ponuđen angažman na Kanalu D, gde radi emisiju "Slike iz detinjstva" u kojoj poznate ličnosti pričaju o svom detinjstvu. Od oktobra 2007. godine počeo je da radi na televiziji TV Košava kao urednik i voditelj emisije "U svom stilu". Stigao je da objavi i pet knjiga poezije, piše kolumne za šest novina i časopisa, a i dalje je aktivan i pun ideja.


"Melem" televizija

Da sam ja neki vlasnik televizije, napravio bih takvu programsku šemu koja ne bi iritirala gledaoce. Saopštavao bih im samo lepe vesti iz zemlje i sveta. Nešto o životinjama, deci i biljkama. Humor, proverene pesme i filmovi koji nisu agresivni. Napravio bih "melem" televiziju!


Pesmama budi čežnju

Donji veš i čarape menjam od malena. Više od trideset kravata čami u mom ormanu. Oblačim se sportski, komotno... onako kako mi zahtevi duše nalažu. Promenio sam odnos prema okolini. Razočaran u svoju pogrešnu procenu da su moji saradnici ujedno i moji prijatelji, viđam se s nekolicinom normalnih ljudi koji u meni vide čoveka a ne "legendu koja hoda".

Prvo sam počeo da se bavim muzikom, pa se kasnije ispostavilo da je to posao. Mnogo kasnije sam shvatio da imam "misiju": pomoći tuđim osećanjima da se otvore... ljubavnim pesmama budim uspavane ili već rasplamsale emocije, čežnju, setu, melanholiju... duhovitošću — provociram smeh, srdačnost i mogućnost da se mane mentaliteta i vaspitanja prikažu bez uvrede. Odmalena sam znao da ne mogu da živim u činovničkoj disciplini, pa sam se još kao dvadesetogodišnjak odlučio za profesiju satkanu od neizvesnosti. Što bi rekao moj dobar drug iz vojske "samouveren u sebe", u proteklih 38 godina rada ostvario sam nekoliko autorsko-izvođačkih karijera.


Tango u "Tesnoj koži"

Kada sam imao 21 godinu, Lordan Zafranović me je pozvao da u njegovom filmu igram klinca od 16 godina. Igrao sam se još u dve komedije, a najčuvenija je pojava u "Tesnoj koži 2" gde su "Rokeri" sa Milanom Gutovićem otpevali "Tango Šojić"!


Novobeogradska avantura

U Novom Beogradu sam živeo od 1955. do 1964. i iz tog vremena su mi ostale jasne slike prirode koje je narušavalo nešto manje od 20 četvorospratnica i stari aerodrom na koji su sletali matori i bučni avioni. Ispod Bežanijske kose bio je niz seoskih kuća sa baštama i živinom svih vrsta. Znalo se — zimi se sankama spuštamo niz to brdo. Od Save do Studentskog grada isušivali su močvare u kojima smo mi klinci brali bambuse. Tu smo se, leti, kupali u kanalima za odvodnjavanje. Čista avantura. Travnjaci su bili prošarani bulkama, cvećem za kojim danas niko ne haje. Kad procveta bagrem, navali miris koji i danas pamtim.

Moje dvojstvo ličnosti manifestovalo se i u mom detinjstvu. Voleo sam da se šalim, da pravim zvrčke po školi i komšiluku, a opet, s druge strane, zapadao sam u bezrazložnu melanholiju i pamtim sebe kako slušam muziku s radija a idu mi suze.


Zalutali muzičari

Jedini koncert "Rokera s Moravu" koji nije održan bio je zakazan u Hamburgu. Moje kolege pevači i ja došli smo iz Berlina sat ranije pred rasprodatu sportsku dvoranu. Međutim, naši muzičari s opremom zalutali su usput, vozili se preko Hanovera i pristigli u trenutku kada je ljutita publika napuštala salu. Samo tada sam se osećao idiotski jer moj ansambl nikada i nigde nije ostao dužan publici.

Sticajem bezveznih porodičnih uslova života promenio sam pet osnovnih i jednu srednju školu. Nikada nisam voleo školsko ustrojstvo koje se nije promenilo od Nušića pa do danas. Mnogi prosvetni radnici su greškom u tom poslu, a sve na štetu dece.

Vojsku kao društvenu potrebu nisam razumeo ni voleo ni pre, ni za vreme boravka u njoj, ni posle odsluženja. Nikada mi nije bilo jasno zbog čega me drže zatvorenog toliko dugo kad sam se za tri meseca obučio da pucam iz svih oružja?! Međutim, na psihološkom planu, boravak u vojsci, i to na moru, u Rijeci, značajno je doprineo da shvatim ko sam ja, šta hoću od svog života, ko su moji takozvani prijatelji u Beogradu i ko je moja prava devojka kojom ću se potom oženiti.


Kako sam skinuo šajkaču

Dok nisam izmislio i oformio "Rokere s Moravu", već sam stekao ime hitmejkera, autora pesama koje danas tretiraju kao evergrin. Onda sam okupio talentovane anonimuse koji su, uz pomoć mog talenta, stekli afirmaciju i videli sveta pošto smo koncertno obišli čitavu planetu, a nekadašnju državu više puta. Kada u grupi imate različite karaktere i naravi, onda je razumljivo da ih na okupu drži novac! Kroz taj ansambl prodefilovalo je dvadesetak muzičara od kojih su neki, kasnije, ostvarili samostalne karijere. Uglavnom harmonikaši. Od svih njih zajedno, ostao sam u kontaktu samo sa Brankom Gluščevićem, basistom, i mojim kumom Zvonkom Milenkovićem koji je umro pre nekoliko meseci. Ostali se ni telefonom nikada nisu javili od trenutka kad sam "ukinuo" Rokere 1991. godine.

Kada je šajkača postala važnija od glave koja je nosi, ja sam je skinuo! "Rokeri s Moravu" su je proslavljali širom sveta, sa sve srpskim jezikom i humorom, pa, u vreme nacionalističke euforije moje delo nije moralo da se utopi u masu. Dakle, ništa se nije rasturilo (osim Jugoslavije), nego sam ja zatvorio radnju. To je trajalo do pre dve godine kad sam napisao 20 novih pesama, otpevao ih sa Zvonkom i objavio dvadeseti album "Projekat".


Brak je dobra izmišljotina

Srećom, žena i deca su višestruko talentovani, pa u njima imam veliku pomoć, što će reći da oni ne gledaju na moj posao nego u njemu učestvuju. Aktivno! Od rane mladosti, moja žena filtrira tekstove koje pišem, daje sugestije na muziku i za razliku od mene, ima diplomu Muzičke akademije, a ćerke su stasale u ozbiljne saradnike. Anita je snimatelj i montažer mojih spotova, koje i režira, a Doris mi peva prateće vokale i kao ton-majstor snima moje albume.

Brak je mnogo dobra izmišljotina. Mogu da ga prežive samo oni koji su spremni na samosavlađivanje i povremene ustupke. Moj brak nije kompromis! On je, srećom, utemeljen na ljubavi. Moja devojka i ja, a zajedno smo 40 godina, odrastamo i starimo u paketu. Emocije nam nisu utanjile, pa nije ni čudo što su nam i deca privržena. Svi zajedno smo otkačeni taman koliko treba da nikome nije dosadno.


Željko Mitrović, moj kum

Kada više nisu imali koristi od mene, takozvani prijatelji su isparili. Prvi su nestali oni koji su mi bili dužni pare! Ko nema utočište u porodici gde ga vole, može povodom takvog saznanja da postane izuzetno ucveljen! Ipak, mislim da je zavist glavni krivac za prestanak mnogih prijateljstava jer teško je gledati tuđu porodičnu sreću, a živiš sa budalom!

Željko Mitrović je bio član "Rokera" i moj kum... Da Željko nije postao ugledni milioner, vi me ovo nikada ne biste pitali. Tačno je da je on svirao bas gitaru na pet "rokerskih" albuma i snimio tridesetak spotova sa "Rokerima". Tačno je i da sam ja izmislio ime "Pink" za njegov tonski studio... Venčani sam mu kum i krstio sam mu dvoje dece... ali zbog čega nismo u kontaktu — samo on može da vam odgovori.


Duhovitost u genima

U svakom danu nalazim mogućnost da se samozabavim. U tom smislu se i ponašam privatno. Smeh me održava, mada ne pomaže u borbi protiv reume, ali moja porodica je sastavljena od vrlo duhovitih tipova koji mi pariraju. Inače, potičem iz glumačke porodice. Moja majka je bila opasan zabavljač, ali samo privatno. Moja tetka Ljubica Janićijević bila je profesionalna glumica u mnogim jugoslovenskim pozorištima. Najveću popularnost stekao je moj ujak Jovan Janićijević Burduš.

Pošto sam (posle razvoda roditelja) živeo sa ocem i bakom, a majku video jedva tri-četiri puta u životu, nije nelogično što sam ujka Burduša upoznao kad mi je bilo 40 godina. Pamtim ga kao duhovitog i setnog čoveka. Kao i drugi TV gledaoci, zapamtio sam ga kao glavnog protagonistu serija "Muzikanti", "Građani sela luga" i "Sekula". Njegova ćerka Ksenija izuzetno je talentovana glumica i osam godina je sa mnom sarađivala na snimanja čuvenog TV serijala "BB šou".


Narod me voli

Šoumen je čovek koji svašta ume! Evo, uzmimo mene za primer: komponujem, pišem tekstove, aranžiram, glumim, režiram... i uopšte nisam tražen na televizijama! Narod me voli, a urednici imaju površan uvid u moj rad. Verovatno zbog toga što misle da je sve počelo od onog trenutka kad su oni naučili da se potpišu.

Da sam se angažovao i pronašao agenta u inostranstvu, moje pesme bi se pevale i van ovih granica. Nisam ništa uradio na tom planu, zašta sam jedini krivac ja. Međutim, nikada nije kasno. Možda će moji naslednici plasirati na inostrano diskografsko tržište ono što ja nisam, jer pesma je dobra ako je dobra. Bilo kada. A ja? Voleo bih da dostignem stepen ravnodušnosti u kojem me ništa iz okruženja ne bi nerviralo.

Internet novine Serbske
199  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Slavko Perović (1934) poslato: Februar 03, 2015, 02:04:49 am
*
SLAVKO PEROVIĆ:

MNOGO GODINA ZA JEDAN DAN

Naš legendarni pevač Slavko Perović, govori o svom životu i više od pola veka bogate karijere: Pesme "Mama Huanita", "Čaša gorkih suza", "Jedan dan života", "Pesma majci" ostale su za sva vremena

Dočekao nas je bez prepoznatljivog sombrera, ispod koga je stala njegova, gotovo cela, karijera. Nisu bili ni marijači, ali smo se prisetili ko je, nekada, bio najjači u izvođenju meksikanskih pesama.

Jednostavno — Slavko Perović. Pevač koji nikada nije bio u Meksiku, ali je pevajući njegove pesme postao poznat širom bivše Jugoslavije. A i šire. Pesme "Mama Huanita", "Jedan dan života", "Čaša gorkih suza", "Pesma majci"... obeležile su šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka.

Nije bila potrebna ni tekila da priča o Slavku poteče. Jer, ništa nije hteo da dosoljava o tim slatkim vremenima, već da govori autentično. Opera, violina i medicina bile su mu velika ljubav.

Studirao sam medicinu, apsolvirao jugoslovensku književnost i srpski jezik, učio violinu, ali pevanje je bilo jače od svega. Nisam počeo sa meksikanskim melodijama, kao što mnogi misle. Moje prve pesme, još kao gimnazijalca, bile su kalipso pesme, koje je pevao čuveni Hari Belafonte.

Meksikanski film "Jedan dan života" Emilija Fernandeza bio je prelomni trenutak za njegovu karijeru. Kaže da je taj film bio najgledaniji u Beogradu svih vremena. Ne samo taj film, već su se u beogradskim bioskopima vrteli i "Plavo nebo", "Razbojnik", "Ja pustolov"...

Pošto nisam uhvatio melodiju a svidela mi se pesma iz filma "Ja pustolov", ušao sam u bioskop sa malim italijanskim kasetofonom marke "đelozo", koji je radio na baterije. I kada je došla na red pesma iz tog filma koju je pevao Antonio Agvilar, ja sam je snimio. Na taj način "skinuo" sam i mnoge ostale pevače.

Vraćamo se opet na temu iz filma "Jedan dan života" koji je obeležio ceo život našeg sagovornika.

Taj čuveni film počinje sa tom istoimenom pesmom, a završava se sa melodijom "Mama Huanita". Moja ideja je bila da od prvog dela napravim temu. Reči za tu pesmu napisao sam u beogradskoj kafani "Grmeč". Seo sam za jedan sto i od mog kelnera Milenčeta naručio sam crno vino i jedan beli salvet. Nećete verovati, za nepunih deset minuta, u jednom dahu, napisao sam tu pesmu koja je postala veliki hit i koju su svi odreda pevali.

A taj čuveni prvi stih, da podsetimo i one koji su se mnogo kasnije rodili, glasi: Samo jedan dan života/ Još jednu čašu mi dajte sad/ Jer već sutra nisam s vama/ Jer sutra umreću ja./ Moj život je kratak bio/ I prolazi kao san/ Zato želim samo jedno/ Da živim još jedan dan.

A sad, da ne bude sve tužno, da "podmažemo" nekim veselijim temama.

Jednom mi se dogodilo da mi iz violine uopšte nisu izlazili tonovi. Jedan gledalac iz prvog reda primetio je da se moja violina uopšte ne čuje. Shvatio sam da mi je neko iz orkestra napravio neslanu šalu. Strune od gudala neko mi je namazao slaninom i normalno je da nije moglo ništa da se čuje.

Prvu ploču snimio je 1962. godine, a pamti je i po tome što su te iste godine i Bitlsi izdali prvi album. Prvu "Zlatnu pticu" za milionski tiraž dobio je 1969. godine. Perović je, naime, pozlatio sve što je snimio od 1963. do 1969. godine.

Opominje nas da mu nije samo Meksiko bio u srcu. Privlačili su ga i zvuci buzukija i ritam sirtakija, koje su koristili i neki drugi "meksikanci". Osim toga Perović je "uzjahao" i preko Rio Grandea, gde je preuzeo tradicionalne kaubojske pesme.

Često sam izvodio jednu kantri melodiju koja se zvala "Šerifova ženidba". Istovremeno sam pevao i svirao violinu, ali voleo sam to da začinim nekim svojim štosom. Tako sam na jednom gostovanju svirao tu pesmu, a u pauzi, umesto kantri zvuka, na violini sam zasvirao moravac. Svi su bili oduševljeni.

Govoreći o nekadašnjem i sadašnjem vremenu, legendarni Perović nam kaže da njegova generacija je prvo prolazila estradnu školu u kulturno-umetničkim društvima ili muzičkim školama, što danas nije slučaj.

U našoj zemlji ima dosta talentovanih mladih ljudi, ali ako misliš da budeš vrhunski u svojoj profesiji moraš da radiš na sebi. Da imaš neku svoju harizmu, da gradiš neki svoj stil i budeš prepoznatljiv.

Na kraju nas je zamolio da nikako ne zaboravimo da napišemo da je on pevao čuvenu pesmu "Hej, vojnici, vazduhoplovci", koja je postala pilotska himna. Još dodaje da mu je supruga Dragica žena koja je obeležila njegov život i da se iz tog braka rodila njihova ćerka Sandra, koja je uspešni filmski kritičar na RTS.



BEOGRAD U SRCU Slavko Perović je jedan od pionira nastanka Televizije Beograd koja je počela da radi 1958. godine. Već 1962. sa svojim triom nastupao je u dečjim emisijama sredom u šest, koju je tada vodila naša poznata glumica Beba Lončar. Pod uredništvom Boška Pantića snimio je mnoge muzičke emisije na temu Beograda i srpske istorije. Izvodio je i stare srpske zapise, kao i kompozicije poznatih srpskih kompozitora Kornelija Stankovića, Isidora Bajića i drugih.

Večernje novosti | Ivan Lovrić | 08.03.2014.
200  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — Z poslato: Januar 31, 2015, 12:54:04 am
*

ZARASLE SU STAZE MOJE
Tekst i muzika: Milutin Mića Stojanović

Zarasle su staze moje
i sad one puste stoje,
bele ruže nema više
pokraj staze da miriše.

Stazama sam prolazio
dok sam dragoj odlazio,
od kada se draga uda
ne prolazim više tuda.

Sad se staza ne poznaje
a i ruža uvela je
pod kojom sam često stao
dok sam dragu milovao.

Staze nema, ruža vene,
draga nije pokraj mene,
ostala mi samo sena
da se sećam uspomena.

YouTube: Milan Babić — Zarasle su staze moje
YouTube: Marinko Rokvić — Zarasle su staze moje
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »