Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
1676  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Jordan Nikolić (1933—2018) poslato: April 27, 2011, 10:54:49 pm
*

JORDAN NIKOLIĆ — DISKOGRAFIJA



1982. Jordan Nikolić — Razgranala grana jorgovana | RTB 2111209
01. Razgranala grana jorgovana (Prizren — svatovska igra sa pevanjem)
02. Oj, golube moj golube (Prizren — svatovska za sofrom)
03. Pošla mi Milka na vodu (Prizren — ljubavna pesma)
04. Koj će ti kupi al kanariče (crvena marama)
05. Sreto' devojče iz banju ide (Janjevo — ljubavna pesma)
06. Ajde Stameno, bela, rumeno
07. Kato pećanke (Gnjilane — ljubavna pesma)
08. Što gu nema Cveta (Prizren — svadbarska pre venčanja)
09. Džanum, zađe slunce među dve planine (Velika Hoča — svatovska za sofrom)
10. Devojče, belo, crveno (Gnjilane — ljubavna pesma)
11. Mori, Cveto, Cveto kalušo (Lepotica)
12. Mursel mi sedi više selo (Prizren — ljubavna pesma)


SET 3 CD
1677  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — O poslato: April 27, 2011, 08:47:01 pm
**

OVCE ČUVA DELI' DIMA

Ovce čuva deli' Dima,
Po ridine, po planine
Ozdol idev silni Turci
Silni Turci janičari.

Povikaše silni Turci:
"Ja davaj se deli' Dimo, ja predavaj,
Ja predaj se deli' Dimo, će pucamo."

Gledala gi stara majka
I na sina poručuje:
"Ne se davaj sinko Dimo,
Ne se davaj, nit' se predavaj,
uzmi pušku sinko, berdanke,
Ja će punim, sinko,
A ti pucaj!"

YouTube: Stana Avramović — Ovce čuva deli' Dima
1678  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — O poslato: April 27, 2011, 08:44:01 pm
*

OD POLE IDAT, BABO

Od pole idat babo, mori, sejmeni
Sejmenska pesna babo pojeja.

Sejmenska pesna babo pojeja
'Ajdučka glava, babo, noseja.

Izlezi babo, mori,
Da vidiš, da li će glava babo pozna'eš.

Da li će glava babo, pozna'eš,
Od tvoj'go sina, babo, Stojana.


NIZ POLJE IDU, BABO, SEJMENI
narodna / Južna Srbija
  
Niz polje idu, babo, sejmeni.
Sejmenske pesme, babo, pevaju
a tvoga sina Marka teraju.
  
Tri bela dana, babo, iđoše,
dok tvoga sina Marka nađoše.
  
Prokleti da su, babo, sejmeni,
što tvoga sina Marka teraju.

YouTube: Biljana Krstić — Od pole idat, babo, sejmeni
Mara Đorđević je ovu pesmu snimila 1960. godine za potrebe Radio Beograda.
1679  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — O poslato: April 27, 2011, 08:42:03 pm
*

OJ VOJVODO SINĐELIĆU
patriotska pesma
zapis: Žarko Petrović


Oj vojvodo Sinđeliću,
Srpski sine od Resave ravne,
Ti si znao Srbina zakleti,
Kako treba za slobodu mreti.

Puče puška, boj se bije,
A Sinđelić ljutu bitku bije,
Ljutu bitku bije za slobodu,
Za slobodu srpskome narodu.

Oj vojvodo ti si pao,
Ali dušman još od tebe strepi.
Dušmanske si posekao glave,
zato tebe Srbi rado slave.
Ti si dao život za slobodu,
Za slobodu srpskome narodu.

"Pesma vojvodi Sinđeliću dugo je spadala u red pesama koje su bile zabranjene, nepriznate kao iskrene narodne melodije o svome junaku, nepreporučljive za izvođenje, nacionalističke, šovinističke, velikosrpske, hegemonističke, ozloglašene, proskribovane...
U vreme najcrnjih i najjačih napada na ovu pesmu, posvećenu hrabrom vojvodi Sinđeliću, orkestrirao sam je za svoj orkestar i vokalnog solistu. Snimak je morao ostati neobjavljen. Zbog izvođenja ove pesme umetnici su imali velikih neprilika. Tako je bilo dugo, dugo. U vreme ataka na kulturu, tradiciju i ponos srpskog naroda. 'Oj, vojvodo Sinđeliću' je pesma o viteštvu Srba i njihovoj neugašenoj zublji svetlosti i časti, koju ovaj narod pronosi kroz vekove."
Žarko Petrović


YouTube: Ansambl "Svilen konac" — Oj, Vojvodo Sinđeliću
YouTube: Vlada Mikić & Radomir Perčević — Oj, vojvodo, Sinđeliću
YouTube: Predrag Drezgić Preša — Oj Vojvodo Sinđeliću
1680  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — Š poslato: April 27, 2011, 08:33:16 pm
*

ŠTO GU NEMA CVETA

Što gu nema Cveta po dvor da mi šeta?
Oj, Cveto, Cveto, Cveto kalušo, srce i dušo.

Po dvor da mi šeta, cveće da mi bere.
Oj, Cveto, Cveto, Cveto kalušo, srce i dušo.

Venci da mi plete, kuću da mi mete.
Oj, Cveto, Cveto, Cveto kalušo, srce i dušo.

Đerdan da mu tropka, srce da mi kopka.
Oj, Cveto, Cveto, Cveto kalušo, srce i dušo.

YouTube: Čeda Marković — Što gu nema Cveta
YouTube: Dušan Kostić — Što gu nema Cveta
1681  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — Š poslato: April 27, 2011, 08:29:26 pm
*

ŠTO MI JE MERAK
narodna

Što mi je merak poljak da bidnem,
mori Božano...

Poljak da bidnem na tvoju njivu,
mori Božano...

Ti da je znjeješ, ja da ti pojem
mori, Božano...

Em da ti pojem, puške da frljam,
mori Božano...

YouTube: Staniša Stošić — Što mi je merak
1682  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — B poslato: April 27, 2011, 08:21:47 pm
**

BRE DEVOJČE, BRE ĐAVOLČE1
Kosovo

"Bre, devojče, bre đavolče,
Čija beše ti?"
Ja sam ćera ćir-Jovanova,
Ne li me znaješ ti?"
  
"Oj, devojko, devojčice,
Sećaš li se ti
Kad smo bili u az-bašču
Samo ja i ti?"
  
"Grlismo se, ljubismo se
Samo ti i ja.
Zaklesmo se, uklesmo se
Da niko ne zna!"

1 Đorđe Karaklajić | RAZGRANALA GRANA JORGOVANA | Nota 1991 Knjaževac

YouTube: Vasilija Radojčić — Bre devojče, bre đavolče
1683  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — B poslato: April 27, 2011, 08:16:05 pm
.
1684  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — B poslato: April 27, 2011, 08:11:14 pm
**

BOSNO MOJA, SIROTICE KLETA
 
Bosno moja, sirotice kleta
po tvom nebu sunašce ne šeta
 
Po tvom kraju pjetli ne čestaju
po tvom kraju ptice ne pjevaju
 
Tvoja brda i tvoje doline,
pokrile su guste pomrčine

(Iz bogatog repertoara družine "Cicvarići")
1685  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — B poslato: April 27, 2011, 08:01:41 pm
*

BILBIL PILE
narodna / Kosovo i Metohija

Bilbil pile, bilbil pile,
jagnje moje, ne poj rano!
Of aman, aman,
devojčice mala, ne poj rano!
  
Ne mi budi, ne mi budi,
jagnje moje, gospodara.
Of aman, aman,
devojčice mala, gospodara.
  
Sama sam ga, sama sam ga,
jagnje moje, uspavala.
Of aman, aman,
devojčice mala, uspavala.
  
Sama ću ga, sama ću ga,
jagnje moje, razbuditi.
Of aman, aman,
devojčice mala, razbuditi.
  
"Dig' se, dig' se, dig' se, dig' se,
jagnje moje, gospodaru!
Of aman, aman,
devojčice mala, gospodaru!
  
Saba' zora, saba' zora,
jagnje moje, sunce ogrejalo!
Of aman, aman,
devojčice mala, sunce ogrejalo!

Jordan Nikolić — Bilbil pile
1686  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — B poslato: April 27, 2011, 07:58:30 pm
*

BELA VILO, NA TEBE MI KRIVO
narodna / selo Milatovac, Homolje

"Bela vilo, na tebe mi krivo!
Što ne javiš da l' je roblje živo?"
  
"Živo, živo, al' ne mož' da dođe,
širok Dunav, ne može da prođe."
  
"Kose reži, pa veži brodove,
pa prevedi te naše robove."
  
"Ja sam noćas do lagera bila,
na lagera vrata otvorila."

Prema pevanju Svetlane Stević
1687  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzički folklor Srba u Hrvatskoj / Lika — Lički običaji [svadba & prelo & kolo] poslato: April 26, 2011, 08:40:30 pm
*

LIKA — LIČKI OBIČAJI


PRELO

Ovaj običaj je karakterističan za većinu ličkih sela. Prelo je ustvari okupljanje momaka i djevojaka u večernjim satima u jednoj od kuća u selu. Prelo se zakazivalo u kući jednog zaseoka, a obično su djevojke određivale u kojoj će kući biti prelo. Za prelo se znalo dan ili dva prije održavanja. Obično djevojka obavijesti dečka da će biti prelo u njenom zaseoku u jednoj kući i ta vijest bi brzo prošla kroz cijelo selo. Postojale su dvije vrste prela. Jedno je bilo sazivano od domaćice kuće koja je pozivala djevojke i žene da dođu određenog dana uveče da joj opredu vunu, da čijaju perje, da pletu i sl. Za sve djevojke ili žene spremala se večera. Za obavljenji posao ženama se nije ništa plaćalo. Na ovo prelo obavezno su dolazili i mladići. Druga vrsta prela je kad se momci i djevojke okupe u jednoj kući gdje djevojke i žene obično predu, pletu, vezu .... svaka sebi. Za oba prela posebno je značajno bilo veselje i to uz pjesmu i muziku. Pjevalo se uz tamburicu zvanu kuterevka i uz usnu harmoniku koja se zvala muzike. Posebno mjesto u svim prelima obavezno imao je tzv. izlazak na vrata. Dečko i djevojka posebno su izlazili na kućna vrata (u prostoriji gdje je bilo prelo) i pozivali se od prisutnih momaka i djevojaka na vrata da se poljube. Svako je imao pravo birati. Ove poljupce na vratima nazivali su i ljubav uz vrata. Oženjeni nisu pozivani na vrata. Na prela koja domaćini nisu posebno sazivali za obavljanje nekih ženskih poslova, dolazilo se poslije večere. Na prelima se nije pilo niti bilo šta jelo. Prela su trajala do kasno u noć, pa čak i do jutra. U jednom danu (uvečer) znalo se u selu održati i po nekoliko prela. Mladići su odlazili i u druga sela na prela. Obično se išlo pješke, u grupama. Prela su održavana od kraja jeseni tj. kada se završe poljoprivredni radovi, pa do proljeća, kada opet počinje sezona radova. Prela su se obično održavala u kućama gdje je bilo mladeži. Djevojke i mladići bi se tim povodom ljepše oblačili, nego obično. Na prelima se rađala ljubav, pa bi tako dečko znao odvesti djevojku kući s prela, i oženiti je. Danas se prela u Lici više ne održavaju. Razlog za to je smanjeni broj mladih ljudi koji žive na selu. Održavaju se jedino u sklopu nekih svetkovina kada ih nastoje oživjeti neka Kuluturno-umjetnička društva, s namjerom da se ne zaborave. Eto, i ovaj moj opis prela napisan je s tom namjerom — da se ne zaboravi!!!


SVADBA

Nakon što bi se zavoljeli mladić i djevojka, roditelji djevojke odlazili su do kuće mladića i njegovih roditelja da se upoznaju i da vide gdje će im se udati kćer. Ta posjeta zvala se Oblažaj. Poslije su mladićevi roditelji odlazili k djevojci, da razgovaraju s njezinim roditeljima o mirazu, zarukama i svadbi. Za miraz roditelji su se često pogađali. Ako bi se o svemu lijepo dogovorili ugovarale bi se zaruke. Zaruke bi obično trajale jedan do dva mjeseca. Na zarukama je mladić davao djevojci prsten ili gotov novac, što je bio češći slučaj. Na svadbu se najprije odlazilo k djevojci s nekoliko okićenih konjskih kola i to u poslijepodnevnim satima. Svadba je trajala čitave noći i sljedeći dan do 9—10 sati, a zatim su svatovi odlazili kući mladoženje i veselje se nastavljalo. Vjenčanje se obavljalo kasnije i to na dan kad se obavljala crkvena služba, ili kad je bio neki vjerski praznik. U novi dom mlada je nosila pored miraza robu (namještaj i krevetninu) i to 15 do 30 dana iza svadbe. Bilo je slučajeva da su roditelji mladiću izabirali djevojku i nagovarali sina da je uzme. Isto tako roditelji djevojke nagovarali su kćer da uzme mladića kojega oni žele. Razlozi za ovakvo odabiranje djevojke ili mladića bilo je bogatstvo. Već od malih nogu majke i bake spremale su svoje kćerke i unuke za udaju. Spremala se tzv. dota. Tkalo se, plelo i vezlo za njih. Tkale su se šarenice, biljci, plate, peškiri i košulje. Plele bi se čarape i maje. Otkani peškiri bi se ukrasili heklanom čipkom i izvezli bi se razni motivi na njima. Ruže, cvijeće, granje .... Znao bi se izvesti i tekst, npr. "Oj djevere, dušo moja, daruje te snaša tvoja" i sl. Takvim peškirima bi se ukrašavala kola i konji u svatovima. Ali i kumovi. Mladoženja bi obično nosio bijelu otkanu košulju i crni ukrašeni prsluk. Mlada otkanu bijelu košulju i suknju ili haljinu. Mlada bi obično darivala sve ukućane sa nekim odjevnim predmetom. Svekar bi obično dobio košulje i čarape, svekrva peškire i šarenice. Trpeza na svadbi je bila svečana. Jeo bi se pršut i sir, kuhala se kokošija juha, peklo bi se pečenje i pržili uštipci. Po vino se išlo u Dalmaciju, a šljivovice bi bilo na točenje. Naravno, uz sve to služio se i mirisni kruh pečen ispod pekve. Za muziku bi bio zadužen netko tko zna svirati ... usnu harmoniku, tamburicu ili pravu harmoniku. I tako bi veselje uz jelo i piće potrajalo sve do ujutro. Eto, tako je bilo nekada ... da se ne zaboravi!


ROĐENJE DJETETA

Jedan od svakako najljepših događaja u svakoj porodici bilo je rođenje djeteta. Žene su se uglavnom porađale kod kuće, a porod bi obavljale starije žene iz susjedstva. Ja znam da je moja baka bila ta "babica" i ona je porodila gotovo sve žene u selu. I nijedna beba joj nije umrla. Što se danas zna često dešavati i u porodilištu. Znam kako je baka kasnije pričala da je najvažnije bilo samo da ima tople i vruće vode, čistih plata i da se pravilno uveže djetetu pupak. Znalo se često i pripucati u zrak kada se dijete rodi. To bi uglavnom uradio djetetov djed ili otac. Da se razglasi po selu djetetovo rođenje. Nakon rođenja djeteta svaku noć u kući bi gorjela lampa (lućerda) i sve tako do djetetovog krštenja. Krštenje je obično bilo 8—15 dana nakon djetetovog rođenja. Na taj dan dijete je dobivalo ime koje je obično bilo nasljedno, a vezano je za ime strica, ujaka, djeda, tetke, kume, kuma... Na dan krštenja zakazivale su se i babine koje su bile uglavnom mjesec dana nakon rođenja djeteta. Tada bi se u kući novorođenčeta okupljala rodbina, prijatelji i kumovi da proslave rođenje. Na babine se donosila hrana, piće, kolači i novac. Dijete bi se uglavnom hranilo majčinim mlijekom, a ako ga majka nije imala rado bi priskočila u pomoć neka druga žena iz same obitelji ili susjedstva koja je isto imala malu bebu i imala je mlijeka. Poslije bi se razblaživalo kravlje mlijeko i davalo djetetu. I čaj od kamilice. A, onda i sve drugo ... pomalo. Od natopljenog kruha u mlijeku, blage pileće juhice, izmrvljenih iznutrica, juhice od graha, kašaste palente i mlijeka ... i sve tako dok ne stasa u pravoga Ličanina.

Lela, Ličanka koja njeguje i čuva narodne običaje, tradiciju i ljepotu Like. | Lika na dlanu
1688  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Fonografija / Kompozicije — Milovan Prokić poslato: April 26, 2011, 01:50:02 pm
**

MILOVAN PROKIĆ — KOMPOZICIJE



Milovan Prokić — 30 godina umetničkog rada
CD | Godina izdanja nepoznata | Renome — Bijeljina

  • 01. Drino studena (Milovan Prokić) — peva Predrag Gojković Cune
  • 02. Oči varljive (Milovan Prokić) — peva Petar Ilić
  • 03. Kažite mi šta je ljubav (Milovan Prokić) — peva Aca Matić
  • 04. Rastanak (Milovan Prokić) — peva Jasna Kočijašević
  • 05. Kućo stara (Milovan Prokić) — peva Miško Pavić
  • 06. Godine su ostale za nama (Milovan Prokić) — peva Predrag Drezgić
  • 07. Vratiću se (Milovan Prokić) — peva Predrag Drezgić
  • 08. A gde si ti (Milovan Prokić) — peva Predrag Drezgić
  • 09. Sviraj druže staru pesmu (Milovan Prokić) — peva Janko Glišić
  • 10. Hej ljubavi moja stara (Milovan Prokić) — peva Predrag Drezgić
  • 11. Sviraj, sviraj harmoniko (Milovan Prokić) — peva Petar Ilić
  • 12. Baš te briga (Milovan Prokić) — peva Predrag Drezgić
  • 13. Kunem sebe (Milovan Prokić) — peva Petar Ilić
  • 14. Vrati mi se milo moje (Milovan Prokić) — peva Petar Ilić
  • 15. Nemirna je krv ciganska (Milovan Prokić) — peva Predrag Drezgić
  • 16. Prolaze dani (Milovan Prokić) — peva Predrag Drezgić
  • 17. Oj, jablane viti (Milovan Prokić) — peva Muharem Serbezovski
  • 18. Zovem te da ti kažem zbogom (Milovan Prokić) — peva Svetlana Vlajić
1689  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Fonografija / Kompozicije — Milovan Prokić poslato: April 26, 2011, 01:49:37 pm
**

S A D R Ž A J


Drino studena
Oči varljive
Kažite mi šta je ljubav
Rastanak
Kućo stara
Godine su ostale za nama
Vratiću se
A gde si ti
Sviraj druže staru pesmu
Hej ljubavi moja stara
Sviraj, sviraj harmoniko
Baš te briga
Kunem sebe
Vrati mi se milo moje
Nemirna je krv ciganska
Prolaze dani
Oj, jablane viti
Zovem te da ti kažem zbogom


1690  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzički folklor Srba u Crnoj Gori / Crna Gora — Nošnja i narodna igra poslato: April 25, 2011, 11:16:26 pm
**

CRNA GORA  — NOŠNJA I NARODNI PLES





U svim krajevima Crne Gore  n o š n j a  je, u osnovi, istog tipa. Nošnja se u današnje vrijeme rijetko viđa u svakidašnjoj upotrebi. Muška ljetna svagdašnja nošnja sastoji se od više dijelova. Osnovna odjeća je košulja od tankog bijelog platna, koja seže do ispod pojasa, ovratnik je jednostavan ili se presavija a na grudnom dijelu košulja je prorezana do pojasa. Gaće su od bijelog platna i sežu do ispod koljena.

Na njih se oblače gornje gaće — hlače od crne čoje, tkanine ili crnog platna. Hlače su vrlo široke, vežu se trakom a nogavice su uske i sežu do ispod koljena. Na košulju se oblači prsluk džamadan, koji pokriva cijele grudi. Izrađen je od crvene, rjeđe od bijele ili crne čoje, sukna ili pamuka. Pojas je dug 2 do 6 metara, nekada rađen od vune ili pamuka. Kapa je okruglog presjeka, izrađena od crvene svile. Obod je od crne svile, na gornjem dijelu je izveden ukras. Na nogama su vunene duge dokoljenice, od gležnja do ispod koljena, a na stopala se navlače vunene čarape. Opanci su izrađeni od goveđe kože i opute. Za hladnije vrijeme oblače se gornji haljeci: gunj ili gunjina, kaput i struka. Gunj je od bijelog domaćeg vunenog sukna, ima duge rukave, a dopire do iznad koljena. Sprijeda je otvoren i ne može se zakopčati.

Kaput je izrađen od crnog vunenog sukna. Struka je iztkana od crne vune, duga je 2 metra a široka 80 centimetara. Na krajevima ima rese a sa strane ukras izveden žutim, crvenim, crnim i zelenim trakama. Struka se prebacuje preko oba ramena, tako da krajevi padaju do zemlje. U svetačnim prilikama gornji dijelovi odjeće su bolje i ljepše izrade.

Džamadan je redovito od crvene čoje, ukrašen zlatnom žicom oko vrata, niz prsa i oko rukava. Gunj je izrađen od bijele čoje, u pojasu znatno širi od svakidašnjeg vunenog. Jelek je bez rukava, izrađen od crvene čoje i gotovo sav ukrašen svilenim ili zlatnim trakama. Toke je naziv za jelek sa srebrnim pločama, koje pokrivaju prsa. Dušanka je također gornji haljetak, koji u dijelu rukava od pazuha do lakta nije sašiven, tako da se rukavi ne moraju uvijek oblačiti. Dušanka se izrađuje od crvene čoje, ukrašena je zlatnim trakama i žicama oko vrata, niz prsa i oko rukava. Dolama je po kroju slična gunju, samo što, kao i dušanka, ima otvorene rukave, šije se od zelene čoje. Oko vrata uz rubove i oko rukava ukrašena je zlatnim vezom ili svilom. Gornje svetačne hlače — gaće istog su kroja, ali od plave čoje. Oko pasa vezao se trombolos, svilen pojas dug 6 metara a širok 90 centimetara. Trombolos se opasuje preko kožnog pojasa, silava ili kolana, u koji su se zaticali kubura, ledenica i nož.

Svakidašnja ženska Ijetna i zimska odjeća gotovo je ista. Košulja je na prsima ukrašena vezom od svilene ili zlatne žice. Iznad košulje se oblači jaketa, ljeti od platna a zimi od sukna. Jaketa ima rukave a seže do pasa. Povrh jakete nosi se koret, izrađen od bijelog sukna.

Raša je haljetak tamne boje, doseže do stopala.

Djevojke su do početka 20. stoljeća nosile kapicu sličnu muškoj, sa zlatnim cvijetom na tjemenom dijelu.

Kasnije se udomaćila marama, faculet, koja se veže ispod grla. Udate žene nose maramu — krpu.

Za svečane prigode djevojke su bile gologlave. Ostali odjevni predmeti isti su kao i u svakidašnjim prilikama, samo što su finije izrade i od boljih materijala. Oko pasa se nosio kovani ćemer-pojas, često filigranske izrade.


   Novija svečana crnogorska nošnja


Za  n a r o d n i  p l e s  u Crnoj Gori najčešće se kaže oro. Oro međutim ne znači samo ples, to je i sastanak budućih prijatelja i bračnih partnera, mjesto okupljanja momaka i djevojaka, susretanje starijih prijatelja, to je mjesto gdje se pjeva, razgovara, svira i igraju junačke i zabavne igre, veseli se i zabavlja, ugovaraju poslovi i dogovaraju svadbe. Pleše se i pjeva zimi u prostranim kućama, a u toplije dane ispred crkve, pokraj škole ili na gumnu. Oro počinje "po crnogorski", u dvoje. Dok momak snažnim poskocima potiče djevojku na ples istovremeno ispituje njezinu fizičku snagu, toliko potrebnu za težak život u nepristupačnim brdima. Njegove ruke, čvrsto dignute prema nebu kao da oponašaju let sokola, slobodarske i ponosne ptice. Djevojka skromnim držanjem i pogledom u zemlju obećava poslušnost. Ulaskom novog para u kolo najčešće završava ples prethodnika, muškarac skine kapu te se plesni par poljupcem pozdravi. Ostali muški sudionici, čvrsto se držeći za mišice u jednom dijelu kola, a djevojke u drugom zato vrijeme pjevaju pjesmu, najčešće junačkog sadržaja. Pjesme u kolu pjevaju se neovisno o brzini i ritmu plesa pa je doživljaj ovog plesa izvanredno zanimljiv. Pjesmu počinju muškarci a djevojke za njima ponavljaju svaki stih. Pjevanje je jednoglasno. Plesna se zabava nadalje razvija novim plesovima, kao što su zetsko kolo, crmničko, koje izvode isključivo muškarci, u početku suzdržano a kasnije snažno i temperamentno. Kolo se izvodi uz pjesmu kojom gledaoci bodre plesače. Kad bi se netko umorio, izlazi iz kola i na njegovo mjestu ulazi novi plesač. Svakako je kolo na kolo najimpresivnija slika koja se može doživjeti u susretu s folklornim plesom Crne Gore.

Uz plesove neophodno je barem spomenuti brojne viteške igre koje izvode muškarci, često pred brojnim auditorijem, iskušavajući snagu, izdržljivost i spretnost. Za neke od njih potrebne su samo snažne ruke ili hitre noge dok u drugima se upotrebljava i razno oružje, zatim kamenje i sl. U tim krajevima Crne Gore najtipičniji  i n s t r u m e n t  su gusle, uz koje daroviti pjevači pjevaju junačke i lirske pjesme. —


   Folklorna grupa na grobu vladike Danila


BOKA KOTORSKA plesnim repertoarom pripada jadranskoj plesnoj zoni. Bokelji svoje plesove izvode suzdržano, lagano i nadasve dostojanstveno.

Prilike za ples vrlo su rijetke; bili su to crkveni blagdani ili svadbe, dok nedjeljom plesanje nije bilo uobičajno. Rijetko se plesalo u zatvorenom prostoru; plesalo se na trgu, pred crkvom ili pred kućom. Posebnost u fokloru toga kraja je kolo Bokeljske mornarice, koje se izvodi na dan sv. Tripuna. Plesači u laganom koraku, držeći se za maramice, izvodi brojne figure, uz pratnju gradske limene glazbe.


Nošnje i plesovi Jugoslavije | Biblioteka: turističke monografije broj 9
1691  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzički folklor Srbije / Srpske narodne igre — Srpski folklor i njegov razvoj poslato: April 25, 2011, 10:23:10 pm
**

SRPSKE NARODNE IGRE


SRPSKI FOLKLOR I NJEGOV RAZVOJ
 
Narodno stvaralaštvo se često kod nas izjednačavalo sa pojmom folklora, što bi bilo njegovo šire značenje, ali i sa pojmom narodna umetnost, što bi bilo njegovo uže značenje. Izraz folklor, koji je nastao sredinom prošloga veka, ubrzo se proširio svuda po svetu i odomaćio kako u običnom govoru, tako i u naučnoj terminologiji. Upotrebu termina folklor predložio je engleski arheolog William John Thoms u časopisu Atheaneum od 22. avgusta 1846. godine. Termin je stvoren spajanjem dve engleske reči: folk (narod) i lore (znanje, mudrost). Ovim se izrazom označava skup pojava u narodnoj duhovnoj kulturi: običaji, verovanja, znanja, usmena tradicija, sve vrste narodne umetnosti. Izrazom folklor istovremeno se označava stvaralački tok u narodnoj umetnosti — neprekidan i veoma živ proces i preživeli ostaci shvatanja i pogleda na svet iz raznih perioda prošlosti mestimično još uvek živa praksa koja postepeno nestaje, menja se ili prilagođava novim uslovima života. Zato je folklor istovremeno istorijska kategorija, faktičko stanje i stvaralački proces. Zbog toga ga je pogrešno nazivati živom starinom, pošto se na taj način isključuje njegova društvena uloga u skorijim razdobljima i u sadašnjosti. Ne ulazeći u sve grane folklora, u ovom će se pregledu napraviti kratak osvrt na narodno umetničko stvaralaštvo u Srbiji, sa naglaskom na igru i pesmu.
 
Do oslobođenja od Turaka u Srbiji nije bilo drugog umetničkog stvaralaštva sem narodnog. To je pre svega bila usmena tradicija: lirska i epska pesma, bajke, poslovice i drugi književni oblici, zatim vokalna i instrumentalna muzika, orske, zabavne i viteške igre, narodna likovna umetnost i drugo. Srpska narodna umetnost živela je sa narodom, ona je proizišla iz njega, pa u sebi nosi više istine nego umetnosti koje se rađaju po ateljeima i kabinetima. U odnosima čoveka i njegove okoline, treba tražiti onu dublju harmoniju iz koje je nikla i razvila se narodna umetnost. Da bi se ona shvatila, nije bila potrebna predsprema — ona je bila jasna i bliska svima.
 
Nestankom feudalizma i odlaskom Turaka, seljaštvo postaje oslonac mlade srpske države, pošto gradskog srpskog stanovništva gotovo da nije ni bilo. Kao najmnogobrojniji društveni sloj, seljaštvo se u Srbiji izjednačavalo sa pojmom naroda, pa je i narodno stvaralaštvo pripadalo seoskom stanovništvu. Zato se seoski folklor i danas naziva izvornim, pošto su se iz njega razvili i još se razvijaju kasniji oblici. Spoj srpskih tradicionalnih evropskih i orijentalnih elemenata u varošima se osetio i u stvaralaštvu, nošnji, arhitekturi, enterijaru, ishrani i drugim kulturnim pojavama. Na podlozi tradicionalnih, nastajale su gradske igre koje su po stilu i tehnici mirnije, lakše i koje su bile pralogeđene zatvorenom prostoru a vezane za gradski način odevanja i kretanja. Ovako stvoren sloj srpskih građanskih igara pripadao je drugom žanru, kao što je pripadala i gradska pesma i uopšte način života.
 
Iako je narod u selima bio etnički jedinstven, u narodnom stvaralaštvu su postojala dva različita kulturna modela, koja su zavisila od načina života i privređivanja. Drugačije je bilo stvaralaštvo zemljoradnika u ravničarskim krajevima bližim Savi i Dunavu a drugačije stvaralaštvo stočara u južnim planinskim krajevima. Njihove igre i muzika se razlikuju, iako obe kategorije stanovništva pripadaju istome etnosu. Iz zajedničke slovenske baštine Srbi su na Balkan preneli starije folklorne uzore, gde su se oni mešali sa zatečenima i gde su se dalje razvijali saglasno novim životnim situacijama. U zonama dodira agrarnih i stočarskih modela narodnog stvaralaštva rađao se niz prelaznih varijanti. Dolazilo je do prožimanja i mešanja obe tradicije i stvaranja novih kulturnih obrazaca, pošto je u tim zonama seljak morao istovremeno da bude stočar i ratar, pa je u praksi sjedinjavao obe tradicije.
 
Brojni odnos seoskog i gradskog stanovništva danas se radikalno izmenio u korist gradskog. Zato se klasični pojam "narod" više ne odnosi samo na seosko stanovništvo. Paralelno sa promenom značenja pojma "narod", menjalo se i narodno stvaralaštvo. U razvijanju pojedinih njegovih oblika učestvovalo je i stanovništvo gradova, bilo sasvim novim folklornim oblicima, bilo razradom izvornih folklornih elemenata, pa se zato danas obraća pažnja na folklor svih slojeva stanovništva.
 
Izrazi "narodna igra" i "narodna pesma" danas se kod nas prvenstveno upotrebljavaju kao oznaka za izvorni narodni melos i igru a tek potom za njihove razvijenije oblike. No, pošto je proces menjanja duhovne kulture usporeniji od promena u materijalnoj, ne predaje se lako zaboravu starija muzička i orska baština, pa starija i novija tradicija nastavljaju da žive paralelno.
 
Anonimnost srpskog narodnog stvaralaštva je njegovo glavno svojstvo. Tvorac pojedinih dela nije poznat, niti je on stvarno radi sopstvene umetničke afirmacije. Suština narodnog stvaralaštva je društvena, zbog toga što ono uvek pripada grupi ličnosti u tom smislu što je izraz opšteg ukusa, opštih estetskih shvatanja. Izvođač i stvaralac su se uvek kretali u granicama opštih stilskih pravila. U riznici kulturnog nasleđa postojali su gotovi modeli koji su služili za ugled. Improvizacija izvođača imala je važnu ulogu u kolektivnom stvaralačkom procesu narodnog stvaralaštva. Mnogo se puta ponavljao osnovni motiv ali ne uvek na isti način. Dešavala su se odstupanja u odnosu na poznato. U tom se razvoju osnovni motiv stalno menjao, doterivao i uglađivao, razgranavao u nove oblike. Uspele varijante su bile polazna osnova za nove, pa su se iz pramodela obrazovale čitave generacije. Obrazovanje varijanata i odnos individualnog i kolektivnog u narodnom stvaralaštvu otkriva tajnu stvaralaštva, pošto su varijante samo etapni stadijumi razvitka. Iako rešenje problema kolektivnog i individualnog u narodnom stvaralaštvu nije jednostavno, može se reći da su u našoj nauci već učinjeni ozbiljni prilozi. Sinkretičnost je jedna od važnih osobina narodnog stvaralaštva. Ritam je ona zajednička osnova koja povezuje govor, pesmu, muziku i igru. Oštra granica između govora i pesme kadkad teško može da se povuče, pošto se u pojedinim prilikama one sasvim približuju (bajalice, tužbalice itd.).
 
Narodna pesma je umetnička celina koja je složena iz teksta i melodije. Usled razvoja jezika, nastali su različiti oblici u metrici a naročito u ritmičkim shemama. Govorna intonacija je služila kao osnova za stvaranje narodne pesme.
 
U srpskoj narodnoj muzici preovlađuju pravilni, uglavnom dvočetvrtinski taktovi. Prema akustičkim izvorima, srpska narodna muzika se deli na vokalnu, vokalno-instrumentalnu i instrumentalnu. Kao najstarija, vokalna muzika je naučno najzanimljivija, vokalno-instrumentalna nalazi svoju primenu u epsko-poetskoj kategoriji, dok se čisto instrumentalna muzika upotrebljava poglavito kao pratnja narodnih igara, ma da se praktikovala i nezavisno od njih. Vokalna muzika sa malim ambitusom preovlađivala je u planinskim krajevima. Ona se često nije mogla zabeležiti postojećim notnim sistemom. Epske pesme su se najčešće pevale uz gusle, veoma stari slovenski instrument, dok se najviše igralo uz pratnju pesme, gajdi ili svirale. Dvojnice su pastirski ili putnički instrument a orkestarsko muziciranje u Srbiji je sasvim skorog datuma.

Tipičan oblik srpskog narodnog igranja je igranje u kolu. To je lanac međusobno povezanih igrača koji se kreće po kružnoj a ređe po krivudavoj liniji. Posle kola javlja se lesa — lanac igrača postavljenih u pravoj liniji ili u dve naspramne vrste sa pravcem kretanja levo i desno, napred i nazad. Solo igranje ili igranje u parovima retkost je u središnim delovima Srbije. Javlja se uglavnom u obrednim igrama (dodole, lazarice, kraljice). Te su igre veoma stare i trag su paganskih obreda za plodnost, kišu ili su trag starinskih obreda sa igrom povodom rođenja, inicijacije, svadbe ili smrti.
 
U igrama i pesmama ogledaju se iskustva i ukus mnogih pokoljenja. U predelima dodira kulturnih područja zanimljiv je proces uzajamnih uticaja i ujednačavanja muzičkih i igračkih obrazaca, pri čemu je područje središne Srbije imalo značajnu ulogu. Polazeći odatle, pojedine pesme i igre postajale su opšta svojina.
 
Ovde treba istaći jednu pojavu koja je znatno uticala na svestranije upoznavanje i oživljavanje muzičke i orske tradicije. Ta je pojava uticala i na međusobnu razmenu folklora. Podsticaj su dale smotre i festivali izvornog folklora užih ili širih regiona. U pripremama za te festivale amaterske grupe i pojedinci trebalo je da naprave izbor najvrednijih primera narodnog stvaralaštva svoga kraja. U slučaju da to ne učine, bez obzira na izvođačke kvalitete, gubili bi priliku da odu na selekciju višeg ranga, koja bi ih odvela dalje — ka vrhunskim festivalima. Ovakav sistem podstakao je traganje, iznalaženje i reafirmaciju najvrednijih primera lokalnog melosa i igara. To je bilo korisno i za nauku, pošto su otvorene mogućnosti za stvaranje potpunijih zbirki i antalogija narodnih melodija i igara, nego kada je taj rad bio prepušten traganjima pojedinaca. Nauka je to i vratila narodu, pošto su zapisi i analize izvornog folklora poslužili za dalje korišćenje i obradu.
 
Smotre izvornog folklora u Srbiji nemaju dugu tradiciju. Pred rat su bile dve takve priredbe, 1938. i 1939. godine na tadašnjem Beogradskom sajmu. Po ratu je naglo poraslo interesovanje za sakupljanje i negovanje izvornog folklora pošto je okretanje sopstvenim izvorima bilo temelj renesanse našeg narodnog stvaralaštva. Prvi festival jugoslovenskog izvornog folklora priređen je u Opatiji 1951. godine. Radi evidentiranja raspoloživog materijala i radi preprema za Opatiju, u Srbiji je organizovano 10 zonskih festivala, koji su izneli na videlo veoma bogat fond narodnih igara i pesama. Ta se tradicija očuvala i do danas, pa svakoga leta na Sabor narodnog stvaralaštva Srbije (u Leskovcu do 1980. godine a dalje u Aleksandrovcu) dolaze odabrani primeri izvornog folklora. Postoji i niz stalnih festivala regionalnog karaktera (Homoljski motivi, Crnorečje u pesmi i igri, Dragačevska truba i drugi). Susreti sela Srbije, pored drugih takmičarskih kategorija, sadrže i takmičenja u folkloru.
 
Izvorni folklor se dosta neguje i u gradovima. Tamo su pojedini folklorni elementi često bili inspiracija stvaralaštva individualnih umetnika — kompozitora ili koreografa. Negovanje, reprodukcija i obrada folklora postali su predmet interesovanja mnogih amatera ili profesionalnih institucija. Kada se zna da se kod nas folklor neguje i u izvornom obliku, u našoj se savremenosti našla ravnoteža između negovanja izvornog folklora i njegove umetničke obrade i interpretacije.
 
Stilizacija i obrada folklora su dela umetnika u kojima se igre i pesme udaljavaju od svojih izvornih oblika ali zadržavaju bitna stilska obeležja pomoću kojih mogu da se nepogrešivo identifikuju. Ta stilska obeležja se ogledaju u izvesnom broju karakterističnih elemenata koji daju kolorit folkloru pojedinih krajeva. Takvi se elementi prilikom obrade naročito podvlače i doziraju, pošto bi njihovim izostavljanjem ili prenaglašavanjem, folklor izgubio svoja autentična obeležja i postao nešto sasvim drugo. Zato umetnik, pored talenta koji se podrazumeva, mora temeljno da poznaje suštinu i osnovne karakteristike izvornih folklornih motiva, da uoči sve bitne stilske elemente, kako bi mogao da ih uspešno koristi pri razradi.


Dr Slobodan Zečević
1692  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzički folklor Srbije / Srpske narodne igre — Srpski folklor i njegov razvoj poslato: April 25, 2011, 10:21:52 pm
**

SRPSKE NARODNE IGRE


U V O D
 
Među najstarije umetnosti svakako spadaju igre i pesme. One su zauzimale istaknuto mesto u životu ljudi. Mnogi važni događaji kao što su rođenje, svadba, smrt, pobeda u borbi, uopeh u lovu ili obavljanje obreda, bili su praćeni igrama i pesmama. Nastanak igre se ne može tačno odrediti ali nema nikakve sumnje da se ona javlja još u najdubljoj prošlosti. Najstariji likovni izvori dokumentuju igru još u pećinskom slikarstvu starijeg kamenog doba. Od tada su se igre stalno usavršavale, doterivale i menjale, sve dok dugim hodom kroz vekove nisu dospele do svojih sadašnjih oblika.
 
Kurt Saks, poznati istoričar igre, određuje igru kao prvu među umetnostima. Muzika i poezija se odvijaju u vremenu. Plastične umetnosti i arhitektura modeliraju prostor. Igra istovremeno živi i u vremenu i u prostoru, pošto umetnik i njegovo delo sačinjavaju jedinstvenu celinu. Čovek se služi sopstvenim telom da bi organizovao i prostor i vreme. Zato Saks reč umetnost izgovara sa izvesnim kolebanjem. Smisao te reči je istovremeno širok ali i ograničen, pri čemu igra briše granice tela i duha. U njoj se mešaju radost i tuga, kult, borbene scene i razne druge životne zgode i nezgode. Zato, kaže on, nema umetnosti koja bi bila tako sveobuhvatna.1

Među definicijama igre svakako je najšira ona koja igru određuje kao umetnost kod koje se osećanja na estetski način izražavaju pokretom. Kao što su u muzici izražajno sredstvo tonovi, tako su kod igre izražajno sredstvo pokreti. U književnosti i usmenom kazivanju izražajno sredstvo su reči a u likovnoj umetnosti to su oblik, boja i ornament.
 
Izrazom "narodna igra" se u srpskom jeziku označava više pojmova. Tim se izrazom označavaju utakmice u skakanju, bacanju kamena s ramena, iil itanju i sve ono što bi se današnjim jezikom moglo nazvati sportskim igrama. Ovim se izrazom označavaju i zabavne igre na sedeljkama, igre na sreću i druge. O ovim je igrama pisao naš poznati etnolog Tihomir Đorđević. Orskim igrama on naziva one igre kod kojih se na muzičko-ritmičkoj osnovi nižu određeni pokreti tela.2

Ova poslednja vrsta igara biće predmet izlaganja Priručnika. Može biti da izraz "orska igra" nije najsrećniji da označi ovu vrstu igara ali pošto drugog izraza za sada nema, on još uvek služi kod označavanja one vrste igara koje su predmet negovanja u našim amaterskim ansamblima. U srpskom se jeziku za sve vrste igara upotrebljava glagol igrati, dok se u nekim drugim jezicima jasno izdvojio poseban izraz za orske igre. Pored glagola jouer kod Francuza postoji i izraz danser koji jasnije razdvaja pojmove. Nemci imaju izraze spielen i tanzen a Englezi play i dance.

Materija o srpskim narodnim igrama veoma je obimna, pa se ona ni približno ne može izložiti u jednom kratkom Priručniku. To u ovom trenutku nije ni potrebno pošto su amateri za naše narodne igre zainteresovani pretežno zbog njihove upotrebljivosti za scenu, pa će se i izlaganja usmeriti u tom pravcu. Posle uvoda, daće se podaci o srpskom folkloru u njegovom dosadašnjem razvoju. Zatim će se dati klasifikacija igara sa opširnijim napomenama o pojedinim vrstama, obredne i svetovne igre, oblici narodnih igara, njihova muzička pratnja, prilike i povodi za igru, fond igara u pojedinim delovima Srbije i opšte napomene o postavljanju igara na scenu. Oni ljudi kod kojih se bude javilo šire interesovanje za srpske narodne igre, mogu produbiti svoje znanje daljom studijom stručne literature, korišćenjem druge građe, tereneskim istraživanjima, kontaktom sa stručnjacima ili na drugi pogodan način.
 
Može se reći da je građa o srpskim narodnim igrama gotovo sva prikupljena ili bar evidentirana ali i to da ona još nije sasvim sređena ni objavljena u celini. Zato će amaterima bez sumnje biti koristan kontakt sa stručnjacima kao i praćenje festivala izvornog folkora i drugih manifestacija narodnog stvaralaštva. Fond srpskih narodnih igara uglavnom je poznat, pa se na tim priredbama mogu javiti još samo varijante viđenih igara ali su mogućna i iznenađenja ako se pojavi još koja neviđena igra ili običaj sa igrom.
 
Najzad treba reći da igre na scenu treba iznositi u njihovom što je moguće približnijem i autentičnijem ambijentu, zajedno sa narodnom odećom, muzikom ili insenacijom koje im stilski i regionalno pripadaju. Zato je pored upoznavanja igre potrebno proučiti i odgovarajući kostim i muziku, bilo da se radi o izvornim ili stilizovanim oblicima.


Dr Slobodan Zečević

____________________

1 Curt Sachs, Histoire de la danse, Paris 1939
2 Tihomir Đorđević, Srpske narodne igre. Srpski etnografski zbornik IX, Beograd 1907.
1693  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzički folklor Srbije / Slobodan Zečević — Srpske narodne igre poslato: April 25, 2011, 10:20:51 pm
**

SRPSKE NARODNE IGRE


PREDGOVOR II IZDANJU
 
Još 1950. godine, Savez kulturno-prosvetnih društava Srbije je za potrebe kurseva za rukovodioce i članove amaterskih folklornih ansambala izdao Priručiik za folklorne grupe. Taj je Priručnik sadržao osnovna znanja o narodnim igrama koja je tada trebalo pružiti kursistima. Veliki zamah i uspon koji je doživljavao folklorni amaterizam, zahtevao je da se ljudima koji na njemu rade pruže i odgovarajuće informacije o materiji sa kojom rade. Ansambala i ambicija je bilo mnogo ali je bilo malo ljudi koji su mogli da ih ostvare. Zato se pomoću kurseva pribegavalo osposobljavanju onih koji su se bavili ovim poslom. To je bilo pre više od 30 godina. Priručnik je već danas postao retkost. Pored toga, on danas ne bi bio ni sasvim aktuelan, radi toga što su se od tada znanja o našim narodnim igrama veoma proširila a donekle su se izmenili principi i metodi rada sa amaterskim ansamblima. U ovom razdoblju je štampano i dosta literature. Pre svega, treba pomenuti niz knjiga Ljubice i Danice Janković I — VIII, kao i neke druge publikacije i članke po raznim časopisima. No, i te su publikacije postale retke ili njihov sadržaj nije bio sasvim pristupačan čitaocima. Pošto interesovanje za negovanje folklora u amaterskim ansamblima nije opalo, potreba za kursevima se nije umanjila, pa je još uvek potrebno i ovim putem prenositi osnovna znanja i informacije o našem folkloru. Zbog toga se i pristupilo štampanju ovog drugog izmenjenog i prilagođenog izdanja.


Dr Slobodan Zečević
Srpske narodne igre
Savez amatera Srbije
Beograd, 1981
1694  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — B poslato: April 25, 2011, 10:16:17 pm
*

BELI LICE PRIZRENKA DEVOJKA1
Orahovac
Zapisao: Aco Dogandžić


Aj, beli lice Prizrenka devojka,
Prizrenka devojka,
aj, otišla je na nove bunare,
aj, ozdol ide mladi biligbaša.

— Aj, dobro jutro, Prizrenko devojko,
Prizrenko devojko,
aj, za kim beliš tvoje belo lice,
aj, za kim beliš tvoje belo lice?

Aj, da l' za mene, il' za mog sevdaja,
il' za mog sevdaja?
— Aj, nit' za tebe, nit' za tvog sevdaja,
aj, nit' za tebe, nit' za tvog sevdaja.

Aj, no ga belim za moga dragana,
za moga dragana,
aj, koga čekam tri godine dana,
aj, koga čekam tri godine dana.

Pešalbarska pesma (devojačka) pesma čekanja i nadanja.

1 Dupli CD: Mara Đorđević "Pesme sa Kosova i Metohije" / RTS PGP 2000.

YouTube: Mara Đorđević — Beli lice Prizrenka devojka
1695  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — B poslato: April 25, 2011, 10:05:42 pm
*

BEŠE NEKAD MITKE I KOŠTANA
Milutin Popović Zahar

Noć padnala, a ja se sećala:
beše nekad Mitke i Koštana,
beše pesma iz starog Vranja;
kako je majka sina imala
kako Koštana pesmu pevala —
za Mitketa mamo bekriju,
za Mitketa prvog deliju.

Noć padnala, a ja sam plakala
za lepotinju mamo, za Koštanu;
za njenu, lele, pustu sudbinu
za kog je majke pevala
za kog je mladost svoju davala  
Za Mitketa mamo bekriju
za Mitketa prvog deliju.

Noć padnala, majka mi pričala:
beše nekad pesma sve do zore,
beše nekad, to beše gore —
za kog je majke knjige pisao
za kog je bele zore čekao.
za Mitketa mamo bekriju,
za Mitketa prvog deliju.

Album: Milutin Popović Zahar "Moje najlepše pesme" / PGP RTB 2110393 / 12.02.1981.

YouTube: Vasilija Radojčić — Beše nekad Mitke i Koštana
1696  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — B poslato: April 25, 2011, 09:49:41 pm
*

BLUZO MOJA SATKANA OD CVEĆA
Muzika: Obren Pjevović
Stihovi: Dobrica Erić


Bluzo, moja tugo, satkana od cveća
već si mi se malo okratila.
Tkala sam te tri duga proleća
svaku žicu željom pozlatila.

Tkala sam te cvetajući
ko što cveta rujna zora —
procvetala čekajući
pod bagremom kraj prozora.
Bluzo, moja tugo,
bluzo, moja tugo...

Tkala sam te tugo od suvoga zlata;
duge skute od dugih sapata,
dva rukava od dva brka plava
a revere od puste nevere.

Tkala sam te tugo, dugo,
i snivala s dukatima oko bela vrata;
u snovima svate darivala
svog devera i staroga svata.

YouTube: Lepa Lukić — Bluzo moja satkana od cveća
1697  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — B poslato: April 25, 2011, 09:46:34 pm
*

BEHAR
BULBUL PJEVA OKO MOSTARA
stihovi: Aleksa Šantić, 1908.

Bulbul pjeva okolo Mostara, —
Hodi, draga, evo nam behara!
Hodi meni, moje zumbul-cveće,
Tvoja majka karati te neće.

Tvoja majka tebi ruho sprema,
Što ga ljepšeg u Mostaru nema:
Sve od svile košulje otkane,
I dušeke đulsom pokapane.

Za đevere i za kitu svata
Sve čevrme od srme i zlata.
Za jenđije i za mile kume
Urmašice i slatke lokume;

I još hrpa gurabije same!
A najljepše ostavila za me:
Tvoja usta — sva od đula rana,
Tvoja njedra još nemilovana.

Tvoje grlo, s kog je srce mrlo,
Da ga grizem noći u ponoći.
Bulbul pjeva okolo Mostara, —
Hodi, draga, evo nam behara!

YouTube: Nedeljko Bilkić — Bulbul pjeva okolo Mostara
1698  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — B poslato: April 25, 2011, 09:29:45 pm
*

BRANKOVO KOLO
ĐAČKI RASTANAK
Stihovi: Branko Radičević

Kolo, kolo,
Naokolo,
Vilovito,
Pla'ovito,
Napleteno,
Navezeno,
Okićeno,
Začinjeno —
Brže, braćo, amo, amo,
Da se skupa poigramo!
Srbijanče, ognju živi,
Ko se tebi još ne divi!
'Rvaćane, ne od lane,
Oduvek si ti bez mane!
Oj, Bosanče, stara slavo,
Tvrdo srce, tvrda glavo,
Tvrd si kao kremen kamen,
Gde stanuje živi plamen!
Ao, Ero, tvrda vero,
Ko je tebe jošte ter'o?
Ti si ka'no 'itra munja
Što nikada ne pokunja.
Ao, Sremče, gujo ljuta,
Svaki junak po sto puta!
Crnogorče, care mali,
Ko te ovde još ne fali?
Mačem biješ, mačem sečeš,
Mačem sebi blago tečeš,
Blago — turska glava suva,
Kroz nju gorski vetar duva!
Oj, sokole Dalmatinče,
Divna mora divni sinče!
Oj, ti krasni Dubrovčane,
Naš i danas beli dane,
Ta se pesma iz starine,
Puna slave i miline!
Oj, Slavonče tanani!
Banaćane lagani!
Oj, Bačvani, zdravo, zdravo,
Ko j' u pesmi veći đavo!
I vi, drugi duž Dunava,
I vi, drugi, gde je Drava,
I svi drugi tamo-amo,
Amo da se poigramo!

Mešoviti trio "Jugoslavija" — Brankovo kolo
YouTube: Brankovo kolo
1699  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — B poslato: April 25, 2011, 09:29:19 pm
*

BOŽE PRAVDE
Muzika: Davorin Jenko
Sihovi: Jovan Đorđević


Bože pravde, Ti što spase
Od propasti dosad nas,
Čuj i od sad naše glase
I od sad nam budi spas!

Moćnom rukom vodi, brani
Budućnosti srpske brod,
Bože spasi, Bože hrani
Srpskog Kralja, srpski rod!

Složi srpsku braću dragu
Na svak, dičan, slavan rad:
Sloga biće poraz vragu,
A najjači srpstvu grad!

Nek na srpstva blista grani
Bratske sloge zlatan plod,
Bože, spasi, Bože hrani
Srpskog Kralja, srpski rod!

Nek na srpsko vedro čelo
Tvog ne padne gnjeva grom,
Blagoslovi Srbu selo,
Polje, njivu, grad i dom!

Kad nastupe borbe dani,
K pobedi mu vodi hod,
Bože, spasi, Bože, hrani
Srpskog Kralja, srpski rod!

Iz mračnoga sinu groba,
Srpske krune novi sjaj,
Nastalo je novo doba,
Novu sreću, Bože, daj!

Kraljevinu srpsku brani,
Petvekovne borbe plod,
Srpskog Kralja, Bože, hrani,
Moli Ti se srpski rod!

Stihove "Bože pravde" napisao je profesor Jovan Đorđević 1872. godine u slavu budućeg kralja Milana Obrenovića.

YouTube: Bože pravde (originalni stihovi)
1700  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — B poslato: April 25, 2011, 09:28:45 pm
*

S A D R Ž A J


Bože pravde
Brankovo kolo / Đački rastanak
Bulbul pjeva okolo Mostara / Behar
Bluzo moja satkana od cveća
Beše nekad Mitke i Koštana
Beograde moj
Bosna moja
Bosno, zemljo moja mila
Banja Luko
Bio sam pijanac
Budi jako srce moje
Buket belih ruža
Bolesno mi leži
Bolna ti ležim
Bre iskoči, ludo mlado, porta da otvoriš
Besane noći
Bez ljubavi sve je pusto
Bački ručak


Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »