Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
1626  MUZIČKA ČITAONICA / Svaka pesma ima priču [poreklo pesme] / Na stvarnim događajima i ličnostima nastale su sve vranjanske pesme poslato: Maj 13, 2011, 10:18:07 pm
*

KAKO JE NASTALA STARA PESMA DIMITRIJE, SINE MITRE
    
Vranje nije zapamtilo takav sprovod.

Ljudi su se podgurkivali i šaputali: "Ne daj, bože, ko da je Vladika umro!

Žena koju su pokopavali bila je starovremenska, a sprovod se ipak razlikovao od uobičajenog. Ispred sveštenika, a odmah iza pogrebnog venca, išla je muzika koja nije svirala posmrtni marš, već melodiju pesme koju je pokojnica najviše volela — Dimitrije, sine Mitre. Pesma, to je bila želja i amanet preminule, koja je predosećajući smrt svojim bližnjima izričito rekla da je ne oplakuju mnogo. Preko crnog belo da joj stave, rekla je, i da umesto suza bude pesma.

Tako je tog prohladnoh petka 21. februara 1969. uz varljivo zimsko sunce i pesmu "Dimitrije, sine Mitre", ulicama Vranja prošla Stana Avramović Karaminga na svom poslednjem putovanju. Ko je bila žena koju su sa pesmom i suzama ispratili njeni rođaci, prijatelji i mnogobrojni sugrađani? Sa njenom smrću kao da su zauvek odlazila vremena poznatog vranjanskog sevdaha.

Jer, Stana Avramović Karaminga je decenijama čuvala, negovala i drugima prenosila izvornu vranjansku pesmu. Neke je pesme i sama spevala, dugo krijući da su njene.

Dve pesme je Stana Karaminga uobličila prema tuđem kazivanju o vremenima turske vladavine u Vranju. Ta kazivanja o turskom nasilju oživela su u njenoj svesti u vreme Prvog svetskog rata. Stana je tada bila devojčica i gledala je okupacio bugarsko nasilje. Kasnije se bojala da će se pesme zaboraviti, ali pesme su prihvaćene u Vranju i nastavljale svoj život kroz razne interpretacije.

Kao retko koja naša narodna pesma, vranjanska pesma "Dimitrije, sine Mitre" ima svoju istoriju. Nastala je iz stvarnih događaja tragične životne sudbine i predsmrtnog kazivanja, ispovesti, na osnovu koje je i sačuvana. Zato se sada vraćamo na početak XX veka i dalje, u vreme kada je Vranje tek oslobođeno od Turaka. Stana Avramović Karaminga, bila je tada dete.

Rasla je okružena ljubavlju, ne sluteći da će jedna noć pomutiti radosni svet njenog odrastanja. Bila je to noć kada joj je majka Magda, na samrti, ispričala istinu o njenom imenu. Stana Karaminga je imala stariju sestru od tetke, takođe Stanu. Njen muž Dimitrije bio je Karamingi takođe rođak, brat od tetke, ali sa očeve strane. Stana je bila veoma bliska sa svojom tetkom i tečom, Karaminginim roditeljima, koji su uvek imali razumevanja za nju.

Jednoga dana, pročuo se glas da je Stana provela noć sa nekim Stojanom. Toma, Karamingin otac je odmah otišao kod Stane da to proveri. — Kako te nije sramota, obraz da nam ukaljaš? Sve smo čuli, je l' to istina? Grdio je Toma.

— Istina je, odgovorila je Stana bez oklevanja. — Ali, muka me naterala. Znaš koja??? Da vidim da li mogu sa drugim čovekom decu da imam! — Verujem ti, reče Toma. — Ali, pošto je tako, nemoj sa Stojana, ni on dece nema. Nego idi sa Ristu Garabinu, za njega se ne zna kol'ko dece ima. Idi, pa se s njega ogreši. Ja ću greh da nosim, a imati decu nije greh!

Nije puno vremena prošlo, a život u Dimitrijevom domu je počeo da se menja. Vest da je Stana u drugom stanju je sve obradovala. Stana koja je u četrdesetoj godini ostala trudna, bila je pošteđena svakog rada i napora. Porođaj je bio naporan i bolan. Stana nije preživela, ali dete jeste. Nedelju dana kasnije, Dimitrijev ujak Toma, Karamingin otac, je odlučio da kaže sestriću istinu.

"Pre nego što odemo na Stanin grob, moram nešto da ti kažem. Izedosmo Stanu. Prvo tvoja majka, a moja sestra, pa ti, a onda i ja. "Dimitrije ga je zbunjeno gledao." Tako je. Tvoja majka, što je kinjila. Ti, što si bio nerodan. A ja, što sam je savetovao s koga da ide. Da znaš, dete nije tvoje, već od Ristu Garabinu." Nesrećni Dimitrije je ovo stoički podneo. Odgovorio je ujaku: "Ako, ujko, neka joj je bogom prosto. Mi smo hteli dete da usvojimo, a ovo je bar moja Stana rodila." Sutradan, tu na grobu, pred rođacima i prijateljima dok su Stani izdavali po običaju prvu subotu, poslednje što je Dimitrije rekao, bilo je: "Ovde, pored moje Stane da me kopate…" I pre nego što je iko mogao da ga spreči izvadio je pištolj i ubio se.

To je Karamingi te noći ispričala majka Magda, Stanina tetka. U toj noći, posle majčine priče, Stana Karaminga je spevala pesmu "Dimitrije, sine Mitre." Pesmu je dugo tajila. Skrivala ju je onako kako je i majka skrivala priču o poreklu Karaminginog imena — kao zlu porodičnu kob, kao sramotu rodoskrvnuća, kao stravičnu priču o samoubistvu u familiji.

I pre nego što je zašla duboko u osmu deceniju života, Stana Karaminga je sačuvala i prenela izvorne reči i melodiju ove pesme.


Aleksandra Maksimović | serbianmirror

Objašnjenje srpskih komplikovanih rodjačkih relacije: U tekstu se pominju dve Stane, koje su sestre od teke. Stariju Stanu zvala sam imenom Stana, a mladju, koja je i spevala pesmu, Karaminga, da bih napravila razliku. Starija Stana i Dimitrije su bili muž i žena, a Dimitrije je Karamingi bio brat od tetke (očeve rodjene sestre).
1627  MUZIČKA ČITAONICA / Svaka pesma ima priču [poreklo pesme] / Pesma "Milkina kuća" trebala je da ostane samo mutna i nejasna legenda poslato: Maj 11, 2011, 07:15:52 pm
*

MILKINA KUĆA NA KRAJU

Jedna od najpopularnijih varoških pesama "Milkina kuća" trebalo je od svog nastanka na svaki način da zatre trag koji bi upućivao na aktere o kojima peva, kao i na samog autora. Zbog toga se nisu pevale sve njene strofe. Predstavljala je neku vrstu zabranjene pesme i kada je kao takva prihvaćena u narodu trebalo je da ostane samo mutna i nejasna legenda. Čovek koji je ispevao pesmu nije smeo da se bavi književnošću, a još manje je bilo poželjno da se potpisuje ispod svojih tvorevina.

Njega je inspirisao mladić koji je neizmerno voleo Milku, ali mu je sudbina dodelila ulogu izdajice svog roda, otpadnika vere i vojnog begunca koji nikada nije bio amnestiran i za kojim poternica nikada nije prestala da važi.

Više o pesmi na: RTS

Milutin Nikanor Grujić, autor stihova "Milkina kuća"
1628  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — najstarija generacija / Mita Orešković (1824—1875) poslato: Maj 11, 2011, 07:14:34 pm
**

PRAG JE OVO MILOG SRBA
Mita Orešković

Prag je ovo milog Srba na kojem stojimo,
A zlotvor na njega stupa sad da se borimo.
Gospodaru glavni, Mihailo slavni,
Mi smo se zakleli, tebi biti verni.
(The refrain with each verse.)

Ti s nama, mi s tobom, i u vatru i u vodu,
Brat s bratom, rod s rodom, ruši svaku nezgodu.
Drino, vodo ladna, razbacuj svoj tok,
Sad je srpska slava obnovila skok.

U zlotvora prijatelja ne možemo naći.
Nasuprot mu svagda treba junački izaći.
I mi to velimo, od srca želimo,
Bolje da pomremo, neg da robujemo.

U Bugarskoj i u Bosni naša braća pište,
Njine žene, njina deca od zlotvora vrište.
Treba da idemo da im pomognemo,
I sve da činimo da ih izbavimo.


Kornelije Stanković SABRANA DELA | Pesme za glas i klavir, muški i mešoviti hor | Knjiga druga | Beograd • Novi Sad 2007
1629  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Aleksandar Stepić (1932) poslato: Maj 11, 2011, 07:13:22 pm
**

ALEKSANDAR STEPIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI & ALBUMI
1630  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Aleksandar Stepić (1932) poslato: Maj 11, 2011, 07:13:10 pm
*





ALEKSANDAR STEPIĆ
(Veliko polje, 1932)

Aca je rođen je 1932. godine u Velikom polju, kod Obrenovca. On je jedan od umetničkih stvaralaca u oblasti narodne muzike, koji je, kao kompozitor i rukovodilac afirmisanog estradnog ansambla, u periodu od 40 godina, ostvario rezultate koji će ostati zabeleženi u našoj savremenoj etnomuzikologiji.
 
Aca Stepić pripada plejadi muzičkih stvaralaca koji stvaraju u duhu izvornog narodnog melosa kao što su: Miodrag Todorović-Krnjevac, Radojka Živković, Dragan Toković, Petar Tanasijević i dr.
 
Stvaralaštvo Aleksandra Stepića nerazdvojno je vezano sa našom izvornom narodnom muzikom. Njegove kompozicije obogaćene su suptilnim osećanjima za lepotu zvuka, jer je ponikao u kraju gde svaki ton nove pesme ili kola podleže detaljnoj analizi naroda, koji je najbolji kritičar narodnog melosa.
 
Po završetku srednje škole, ne odlazi na fakultet, već ostaje sa svojom harmonikom, koja ga uvodi u svet narodne muzike 1950. godine.
 
U prvo vreme gostuje u poznatim restoranima i hotelima, tada vrlo cenjene muzičke scene u Beogradu.
 
Zapaženo je njegovo gostovanje u Sarajevu, gde upoznaje i svoju usnešnu saradnicu, pevačicu Silvanu Armenulić. Posle Sarajeva prihvata angažman u Beogradu u hotelu "Grand", gde dovodi i Silvanu Armenulić da zajedno sa Darom Ružić nastupa svako veče sa njegovim orkestrom.
 
Posle 'Grand"-a, Aca i Silvana prihvataju angažman u čuvenoj "Skadarliji", gde ostaju oko dve godine, a potom prihvataju angažman u restoranu "Zvezdara", gde i završavaju sa radom po restoranima, i 1964. godine potpisuju ugovor sa koncertnom agencijom "Beogradska estrada", koja je u to vreme vrlo profesionalno organizovala koncerte.
 
Godine 1962. bio je angažovan da kao harmonikaš svira u našem najboljem narodnom orkestru Radio-Beograda, pod rukovodstvom Vlastimira Pavlovića - Carevca. Na tom poslu je ostao oko godinu dana.
 
Posle ovog angažmana uspešno se bavi stvaralaštvom i reprodukcijom u narodnoj muzici koje traje neprekidno od 1965. do 1995. godine. Kao stalni saradnik učestvuje u brojnim emisijama i akcijama Radio-televizije Srbije, kao što su: Selo veselo, Subotom uveče, Veselo veče, Vrti se vreteno, Nedeljno popodne i dr. Učestvovao je i u mnogim kulturno-umetničkim manifestacijama i festivalima kao što su:
 
— Septembar u Ivanjici 1967., kasnije se zvao Nušićijada u Ivanjici,
— Beogradsko proleće 1970. godine,
— Karavan smeha (putujući festival),
— Ilidža 1970., 1971., 1974. (festival narodne muzike i pesme),
— Pesma leta 1972. godine (putujući festival Jugoslavije),
— Izbor mis Jugoslavije u Haludovu 1974. godine.
 
Učestvovao je, takođe, na bezbroj besplatnih koncerata, kako za svoje Udruženje, tako i za bolesnike, za decu u obdaništima, za vojsku, za pomoć poplavljenima u Kragujevcu, za Crveni krst i dr.
 
U sklopu kulturne razmene susednih zemalja gostovao je u Mađarskoj, Bugarskoj i SSSR-u. U SSSR-u je gostovao tri puta u organizaciji Jugokoncerta — Beograd, i to 1974., 1975. i 1976. godine sa našim najeminentnijim pevačima kao što su — Leo Martin, Radmila Mikić, Živan Saramandić, Zvonko Bogdan, Gordana Runjajić, Miša Marković, Sandra Kulijer i Vjekoslav Jut.
 
U organizaciji Radio Beograda i Jugotursa, Stepić je učestvovao sa svojim ansamblom na koncertima pod nazivom "Večeras zajedno" za naše radnike u inostranstvu, i to od 1972. do 1980. godine. Nastupao je i za naše radnike u Kuvajtu i Iraku sa pevačima kao što su Silvana Armenulić, Cune Gojković, Beba Selimović Leo Martin, Majda Sepe, Gordana Runjajić.
 
Za vreme svog plodonosnog umetničkog rada Aleksandar Stepić je komponovao oko 500 pesama i oko 20 kola u duhu narodnog melosa. Da je ova muzika bliska narodu svedoči veliki broj snimljenih, i u višemilionskom tiražu prodatih, ploča u produkciji mnogih diskografskih kuća u zemlji i inostranstvu, kao što su npr. "Pate Markoni" iz Francuske i "Filins" iz Holandije.
 
Uspešna Acina saradnja sa mnogim solistima svrstala ga je među najangažovanije kompozitore i rukovodioce ansamla, koji stvaraju i rade u duhu narodnog melosa. Treba istaći da su započeli svoju karijeru sa Stepićevim kompozinijama, koje su postale hitovi, pevači:
 
— Zoran Kalezić - MOJ ŽIVOT JE TUŽNA PRIČA,
— Milena Plavšić - TI NE ZNAŠ A JA TE VOLIM,
— Savo Radusinović - ŠESNAEST TI LETA BEŠE,
— Silvana Armenulić - SAMO JEDNA KAP LJUBAVI,
— Ljuba Aličić - NOSILA SI BURMU, MOJE MAJKE,
— Vesna Zmijanac - TUGUJ, TUGUJ, OSTAVLJENA ŽENO,
— Milanče Radosavljević - ZA LJUBAV SAM MLADOST DAO,
— Snežana Đurišić - JA NOĆAS PLAKATI NEĆU,
— Asim Brkan - JEDNOM SAM I JA VOLEO,
— Mirjana Barjaktarević - ZAŠTO DA DUŠA PATI I BOLI,
— Ljuba Đurović - JOŠ ME PEKU SUZE TVOJE.
 
Za rad na muzičkom polju dobijao je razne pohvale i nagrade. Radio Beograd je 1971. godine organizovao konkurs za pesmu o izgradnji pruge Beograd — Bar na kojoj je Stepićeva kompozicija "Beograde, Bar te zove" pobedila i dobila I. nagradu radio slušalaca. Pesmu je pevala Lepa Lukić, koja se, zajedno sa Stepićem, odrekla novčane nagrade, kao i autorskih i izvođačkih tantijema u korist izgradnje pruge Beograd-Bar.
 
Godine 1980., "EKSPRES POLITIKA", je raspisala konkurs za tekst pesme "JUGO, MOJA JUGO", radnice Milenije Radovanović koja je otišla u inostranstvo da radi da bi izdržavala bolesnog muža i dva sina na školovanju.

Po završetku konkursa Stepićeva melodija je sa najviše glasova pobedila.
 
Po želji Milenije, da Silvana Armenulić snimi tu pesmu, sa čim se složio i Aca Stepić, pesma je snimljena za produkcijsku kuću Jugoton u Zagrebu.
 
Posle snimanja Stepić kao i Silvana odrekli su se izvođačkih i autorskih tantijema u korist radnice Milenije Radovanović. Zato Radio Beograd i Jugoturs, kao organizatori, dolaze na ideju da u emisijama "Večeras zajedno" koncerti ponesu naziv po pesmi "Jugo, moja jugo"
 
Mnoge njegove pesme postale su hitovi i danas su često slušane na radio programima. Skoro pola estradnog staža Aleksandar Stepić je proveo u statusu umetnika i istaknutog estradnog umetnika.


Tekst i fotografija preuzeti sa zvaničnog sajta Aleksandra Stepića
1631  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — E poslato: Maj 06, 2011, 11:15:09 pm
*

EMA, EMILI

Njena se mladost ugasila juče
a mišljah da je naša ljubav i od smrti jača.
Moje je srce skršeno od tuge, od žalosti, tuge i plača.

Ref:
Ema... Ema, Emili, pomiriti se s tim da te nema, ne, to ne mogu!
Ema... Ema, Emili, pomiriti se s tim da živim sam, ne mogu!

Dvadeset tvojih leta naletom ludim sruši sudbina kleta.
I prerano je zvezdano nebo tvoje obavila tama i večiti mrak.
Zar više nikad zaploviti ja neću beskrajnim plavim morem očiju tvojih?
Zar nikad više opijati se neću toplinom vrelih poljubaca tvojih?

Moja je ljubav je umrla juče a hteo sam da je i od smrti jača.
Moje je srce skamenjeno od tuge, od žalosti za njom, od bola i plača.
Stanite, stanite zvono, možda spava, možda me sanja ona.
O, kako je lepa u svom večnom snu. Ne stavljajte to cveće na nju!

Đorđe Marjanović — Ema Emili
1632  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — E poslato: Maj 06, 2011, 11:13:34 pm
*

S A D R Ž A J


Ema, Emili
Evo zakleću se
1633  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — Đ poslato: Maj 06, 2011, 10:44:16 pm
*

ĐURĐEVDAN JE,
A JA NISAM S ONOM KOJU VOLIM

Proljeće na moje rame slijeće,
Đurđevak zeleni,
Đurđevak zeleni
Svima osim meni.

Drumovi odoše, a ja osta'.
Nema zvijezde Danice,
Nema zvijezde Danice
Moje saputnice.

Ej, kome sada moja draga
Na đurđevak miriše,
Na đurđevak miriše,
Meni nikad više.

Eeee

Evo zore, evo zore
Bogu da se pomolim.
Evo zore, evo zore...
Ej, Đurđevdan je,
A ja nisam s onom koju volim.

Ej, kome sada moja draga
Na đurđevak miriše,
Na đurđevak miriše,
Meni nikad više.

Njeno ime neka se spominje
Svakog drugog dana,
Svakog drugog dana
Osim Đurđevdana.

Eeee

Evo zore, evo zore
Bogu da se pomolim.
Evo zore, evo zore...
Ej, Đurđevdan je,
A ja nisam s onom koju volim.

YouTube: Jelena Tomašević — Đurđevdan
1634  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — Đ poslato: Maj 06, 2011, 10:43:54 pm
*

S A D R Ž A J


Đurđevdan je, a ja nisam s onom koju volim
1635  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzičko stvaralaštvo i izvođaštvo / Guslari poslato: Maj 02, 2011, 10:43:28 pm
**

GUSLARI


Guslari čine posebnu kategoriju među izvođačima marodne pjesme; oni su često istovremeno pjesnici, kompozitori i reproduktivni umjetnici. Način pjevanja, i same melodije razlikuju se u različitim krajevima, a i od guslara do guslara. Umjetnički nivo zavisi o obdarenosti pojedinca.

Guslari pjevaju prirodnim glasom i neškolovanom tehnikom. Melodija nije nikada stalna; ona je neprekidna improvizacija prema izabranom ritmičkom klišeju. Svaki guslar ima vlastiti kliše napjeva, koji je ili naslijedio od svojih predaka ili ga je sam izmislio. Neki guslari pjevaju više melodija, a i jednu melodiju na više načina. Melodije pojedinih guslara uvijek se čine novima. J. Erdeljanović opazio da kod Srba postoje uglavnom tri stila pjevanja: prvi, sasvim jednostavan, kao da čovjek otegnutim glasom pripovijeda; drugi, kad pjevač u stihu posljenja 2—3 sloga veoma otegne i spusti glas; a po trećem načinu se slogovi  izgovaraju kratko, bez otezanja, jakim glasom, a pred posljednjim slogom načini se kratak prekid, pa se poslije njega taj slog izgovori skoro nečujnim glasom. Pjevači razlikuju pjevanje "više seljačko" (brzo) od dostojanstvenijeg pjevanja za građane. Ističe se među njima pjevanje na "starinski način". Bosanci pjevaju "mirnije", a Crnogorci oštrije, kao da skandiraju. Kad neki pjevači hoće da pjevaju brže, prelaze u neku vrstu recitiranja. Skoro redovno guslari improviziraju individualne — katkad šaljive — uvode u pjevanje epske pjesme. Postoji i grupno pjevanje, koje izvode 2—3 grupe pjevača ponavljajući isti stih (u Makedoniji), koji je prvo intonirao guslar. U epskoj pjesmi nema strofa; ipak pjevač dijeli pjesmu na veće ili manje odlomke, koje završava širom i melički bogatijom kadencom ili na kraju odlomka podvikne. Nakon toga je mala stanka, odmor, odušak, koji obično ispuni improvizacijama na guslama. Postoji razlika i u izražajima gusala; u nekim krajevima je on veoma grub, u drugima jednostavan, pa monoton, nježan. Pratnja se izvodi uvijek jednomjernim potezima gudala, legato, a portamento postižu prekidanim udarima prstiju po struni.





Prvi pisani podatak o guslarima datira iz 1415, a govori o srpskom guslaru na poljskom dvoru. B. Kuripešić u svom Itinerariumu 1531 spominje narodne pjevače i guslare. U kasnijim stoljećima dosta se često spominju u historijskim dokumentima. Poznati dobri guslari bili su: Andrija Kačić-Miošić (Starac Milovan), vladika Njegoš Petrović, knez Miloš, Tešan Podrugović, Filip Višnjić, Ćor-Huso Husović, Janko Milić, Ivo Bojčin Jovićević, Petar Perunović, Jevrem Ušćumlić, Tanasije Vučić, Ivan Meštrović; veoma rijetko pjevaju žene.

Guslarenje je u novije vrijeme u propadanju, jer su uvjeti za stvaranje epskih pjesama nestali, kao što je nestala i uloga guslara — kroničara historije. Interes za ovu vrstu muzike potisnulo je zanimanje za sasvim drugu vrstu muzike, koja se lako širi pomoću radija i t. d. Učinjeno je nekoliko pokušaja podsticanja ovog umijeća, da se sačuva bar ono, što još postoji.


Muzička Enciklopedija 1 A — J
Leksikografski zavod FNRJ
Godina izdanja MCMLVIII


[postavljeno 19.09.2010]
1636  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Glasovi iz davnina / Gramofon poslato: Maj 02, 2011, 09:28:39 pm
**

GRAMOFON


GRAMOFON (grč. gramma slovo i fone glas), aparat za reprodukciju zvukova prethodno urezanih u ploče. U nastojanju da usavrši način snimanja i reproduciranja zvuka (v. Fonograf), E. Berliner je 1887 počeo snimati zvučne valove na ploče. Godine 1888 pronašao je način, kako da se sa originalnog snimka, t. zv. matrice, presovanjem dobije veći broj duplikata pojedine snimke. Njegove su ploče bile napravljene od šelaka. Aparat za reprodukciju imao je mehanizam na oprugu, ploče su se okretale na okruglom tanjiru-nosaču, a zvuk se prenosio preko membrane u veliku rezonantnu trubu. Dalji put ovakvog gramofona do aparata bez električnog pogona od pre desetak godina značio je uglavnom samo razvijanje i usavršavanje istog principa i mehanizma.

Početkom XX veka američka firma The Gramophone and Typewriter Company (kasnije The Gramophone Company), u celom svetu poznata po svom zaštitnom znaku His Master's Voice, shvatila je komercijalni značaj gramofona i počela sa masovnom produkcijom giamofonskih ploča sa muzikom. Među najranije snimke idu arije iz opera Pikova dama od P. Čajkovskog, u izvođenju supruga Figner, za koje je Čajkovski napisao ovu operu. Uglavnom kroz celi prvi period snimana je samo vokalna muzika, jer je kvalitet reprodukcije bio na zadovoljavajućoj, a nekad i na uzornoj visini. Zanimljivo je da su se mnogi veliki umetnici iz tog vremena teško odlučivali na snimanje ploča, pokazujući prema gramofonu slično nepoverenje i otpor, kao mnogi dramski umetnici prema pojavi filma u svoje vreme.—  Među prvim pevačima koji su snimali ploče nalazili su se poznati umetnici E. Calve, A. von Rooy, N. Battistini, Melba, A. Patti, F. Tamagna (prvi Otelo), V. Maurel, i, nadasve, E. Caruso i E. Schumann-Heink. Instrumentalna muzika se u to vreme retko snimala iz tehničkih razloga. Samo su violinski snimci zadovoljavali, jer se violina mogla lako postaviti uz samu cev trube za snimanje, što je bilo neophodno, a što nije bilo moguće učiniti sa klavirom i još manje sa orkestrom. Osim ovog bilo je i drugih akustičko-tehničkih nedostataka, koji su pozitivno rešeni tek pronalaskom električnog snimka.

Od starih violinskih snimaka istorisku vrednost imaju nekoliko ploča J. Joachima, a od prvih pokušaja s klavirom snimci E. Griega, V. Pachmana i R. Pugna. Od ogromnog značaja za dalji napredak tehnike snimanja i budućnost gramofona bio je uspeli snimak Beethonove pete simfonije sa A. Nikischom i Berlinskom filharmonijom, načinjen 1913. Počevši od 1917, F. Stock, L. Stokowski i A. Toscanini snimaju sa svojim orkestrima niz simfonijskih dela. Kvartet Flonzaley bio je prvi kamerni ansambl snimljen na ploče.

Makoliko značajni sa kulturno-istoriskog stanovišta, akustički snimci nisu zadovoljavali mnoge osnovne muzičke i tehničke zahteve, kao što su plastičnost linija, dinamika, tonovi niskog registra itd. Pošto su mogućnosti akustičkog snimka bile iscrpene, trebalo je tražiti rešenje u novoj tehnici. Pronalaskom električnih snimaka preko mikrofona na principu emisija iz radio-studija rešeni su postepeno mnogi problemi. Snimci su dobili prostornost, granice frekvencija, koje se mogu upotrebiti na ploči, proširene su s vremenom na 200—5000, pa i 6500. Obim i vernost zvuka i dinamike na reprodukciji znatno su se povećali, a pronalaskom aparata sa automatskim menjačem ploča, načet je problem dužeg trajanja ploče, koje je dotada iznosilo najviše 5 minuta po strani. Glavni problem električnih snimaka je bio aparat za reprodukovanje. Stariji tipovi sa akustičkom membranom i pogonom na oprugu oduzimali su dobar deo zvučnih kvaliteta električnog snimka. Pronalazak električnog gramofona, koji ima t. zv. pick-up za priključak na radio-prijemnik ili samostalni pojačivač i zvučnik, omogućio je visokokvalitetne i uzorne reprodukcije električnih snimaka. Godine 1935—47 snimljena su najvažnija dela iz svih epoha muzičkog stvaralaštva, uz učešće najboljih izvođačkih snaga iz celog sveta. U tom periodu značajnu ulogu su odigrala t. zv. društvena izdanja, t. j. serije snimaka dela jednog kompozitora za pretplatnike koji su svojim doprinosima finansirali realizaciju snimaka. Vrednost ovih izdanja je mnogostruka. Ona su zainteresovala široke krugove ljubitelja muzike za izvesnog autora, osobito dok još nije bio poznat, omogućila da se izdaju dela koja ne bi bila trgovački rentabilna kada bi se izdavala zasebno; za snimanje bili su angažovani najbolji svetski izvođači što je vaspitno delovalo na ukus publike. Tako su Beethovenove klavirske sonate snimljene u izvođenju A. Schnabela, klavsenska literatura u izvođenju W. Landowske; Mahlerove simfonije diriguje B. Walter itd. Pedagoški značaj ovih snimaka za studente muzike i mlade izvodače još i danas je neprocenjiv. Osnovni nedostaci gramofonskih ploča do 1947 bili su kratko trajanje, lomljivost materijala i prilična ograničenost upotrebljivosti. Za vreme prošlog rata činjeni su u USA razni pokušaji da bi se ti nedostaci uklonili (povećanje prečnika ploča, uži rez i sporije obrtanje, upotreba novih smesa i t. d.). Jula 1948 fabrika Columbia pustila je u promet nove ploče sa 33 1/3 okreta u minuti i veoma uzanim rezom, nazvanim mikrorez (engl. microgroove, franc. microsillon, tal. microsolco), istog prečnika kao i stare, t. j. oko 30 cm. Trajanje jedne strane ovakve ploče koja se mora svirati na specijalnom aparatu sa neobično finom i osetljivom iglom, iznosi oko 30 minuta, što znači da se jedno celo veće delo — koncert, sonata ili simfonija — može snimiti na jednoj strani, odnosno slušati bez ranijeg menjanja ploča svakih 4—5 minuta. Osim toga nove ploče sa dugim trajanjem, t. j. LP-ploče (kratica od engl. longplaying record ploča dugog trajanja), prave se od vinilita i sličnih smesa, koje su mnogo otpornije od šelaka, a osetljivije u pogledu reprodukcije. Normalni vek LP-ploče je 6—7 puta duži od starih, koje imaju 78 okretaja u minuti. Snimanje kratkih muzičkih komada sa trajanjem od po nekoliko minuta nailazilo je u počefku na izvesne teškoće. Ovaj uglavnom trgovački problem, t. j. pitanje da li će kupac uzeti ploču sa 10—15 dela zbog dva— tri koja želi da ima, ili će odustati od kupovine, pošto je cena LP-ploča znatno veća od običnih, rešen je pronalaskom druge vrste ploča, manjeg obima, sa 45 okretaja u minuti. Već se proizvode i t. zv. ultra LP-ploče sa 16 okretaja.—

U veoma kratkom roku od nekoliko godina snimljena su na LP-ploče sva važnija dela iz celokupne muzičke literature, počevši od primera stare grčke i egipatske muzike do kompozitora današnjice. Društveni značaj gramofona je vrlo velik. On omogućava ljubiteljima muzike, bez obzira na mesto boravka, da budu u stalnom kontaktu sa muzikom, da se upoznaju sa delima raznih autora u izvođenju najboljih umetnika. Snimanje istog dela sa raznim izvođačima pruža mogućnost poređenja i izbora. Sve savršenijom tehnikom snimanja postiže se skoro idealna vernost reprodukcije, a raznim metodama "oživljavaju se" stari snimci velikih umetnika, na pr. E. Carusa, F. Šaljapina, Amelite Galli-Curci itd.— Gramofon je pomogao mnogim mladim kompozitorima i izvodačima da se afirmiraju, stekao je široku pedagošku primenu u školama svih smerova. No gramofon je uzrok i nekih posebnih muzičkih problema. Konstatovano je da je procent kućnog muziciranja, tako važnog za obrazovanje muzičkih amatera i koncertne publike, znatno opao, otkako se razvila gramofonska industrija.—

Među najpoznatije svetske kompanije za proizvodnju ploča ubrajaju se: Victor, Columbia i Brunswick u USA; DECCA i NYXA u Velikoj Britaniji; Pathe-Marconi u Francuskoj; Telefunken, Urania i DGG (Deutsche Gramophon-Gesellschaft) u Nemačkoj; Supraphon u Čehoslovačkoj; Cetra u Italiji i t. d. U našoj zemlji pre Drugoga svetskog rata nije bilo gramofonske industrije vredne pomena. Strane kompanije snimale su prvenstveno našu narodnu muziku, dok su neki domaći umetnici (uglavnom operski pevači) snimali domaća i strana dela.—



LIT.: The Gramophone: its Past, its Present, its Future, Proceedings of the Musical Association, 1925. — G. Sharp, The Gramophone in Musical Education, Music and Letters, 1938. — M. J. L. Pulling, Present Trends in Sound Recording and Reproduction, Musical Review, 1947. — H. F. Olson, Musical Engineering, 1952.

Đura Jakšić, dirigent




Muzička Enciklopedija 1 A — J
Leksikografski zavod FNRJ
Godina izdanja MCMLVIII
1637  NASLEĐE / Narodna i umetnička muzika Srba / Srpska crkvena muzika [razni autori] poslato: Maj 02, 2011, 08:15:34 pm
**

SRPSKA CRKVENA MUZIKA


Crkvena muzika srpska obuhvata, uz crkvene kompozicije srpskih kompozitora, narodno crkveno pevanje. Srpsko narodno crkveno pevanje (ili pojanje) pretstavlja po svojim osobinama, stečenim u toku istoriskog razvoja, originalnu tvorevinu, nastalu ukrštanjima uticaja crkve i naroda. Dugotrajni uticaj narodnih pojaca u dugim etapama istorije mnogo je jači od dejstva povremenih crkvenih mera u regulisanju crkvenog pevanja. I današnje srpsko narodno crkveno pevanje, koje je prilično utvrđeno, nije nastalo, kao vatikansko izdanje gregorijanskog pevanja, dugotrajnim studijama notacije, nego zapisivanjem postojećeg živog pevanja u narodu. Tako je folklorna crta glavna osobina toga pevanja. Druga je njegova osobina velika samostalnost današnjeg pevanja prema svom nekadašnjem vizantiskom uzoru. Srpsko crkveno narodno pevanje postavlja mnoge probleme, jer nije dosada bilo dovoljno naučno istraživano.

O nastanku i razvoju srpskog crkvenog narodnog pevanja nema dovoljno sigurnih podataka, jer je samo mali broj spomenika izbegao uništavanju za vreme čestih ratovanja na srpskom nacionalnom prostoru. Na osnovu tih retkih, a ne uvek jasnih podataka, mogu se zasada postavljati samo hipoteze.

I pre primanja hrišćanstva postojala je kod slovenskih naroda religiozna narodna muzika, vezana sa drevnim verskim i madijskim obredima. U novu veru preneli su naši preci i neke stare paganske obrede, a s njima i njihovu muziku. Takvi su tragovi vidljivi u nekim narodnim obredima, dodolskim i krstonoškim pesmama. Primajući hrišćanstvo od Vizanta, krajem IX veka, Srbi su sa obredom, crkvenim knjigama i uređenjem primili i vizantisku muziku, što dokazuju velika sličnost nekih pesama i lestvice, potpuno strane našem folkloru, kod drugih pesama. Kada i kako je bilo izvršeno primanje vizantiskog pevanja, teško je utvrditi, zbog otsustva podataka. Ono je moglo doći tek posle slovenskih prevoda crkvenih knjiga i uporedo sa organizovanjem crkve. Pevanje je moralo doći sa prvim slovenskim sveštenicima, jer je pojanje kao suštinski deo obreda — a obred je na Istoku oduvek jedan od najvažnijih elemenata vere — bilo neophodno za vršenje makoje crkvene radnje. Slovenski apostoli Ćiril i Metodije preveli su samo manje, za prvi početak neophodne knjige. A među tim prevedenim knjigama (po Jagićevom spisku) ne nalazi se Osmoglasnik, koji je osnova za crkveno pevanje, ni druge knjige sa prazničnim pesmama. One su mogle biti prevedene tek docnije. Od X veka Rusi su u Svetoj Gori prevodili crkvene knjige, a ceo posao prevođenja svih za pevanje potrebnih knjiga bio je završen u vreme sv. Save. To se vidi i iz Savinog Hilandarskog tipika, u kome se govori o crkvenim pesmama i pravilima kao o poznatim i svakodnevno susretanim pojavama. Iako je to zapravo samo preudešen i dopunjen tipik Evergetidskog manastira, sv. Sava ga sigurno nije pisao samo za svetogorske kaluđere.

Kojom se brzinom razvijalo srpsko crkveno narodno pevanje ka samostalnosti, od primanja hrišćanstva do polovine XIII veka, i koliko je ono moglo da se za to kratko vreme odvoji od svog uzora, ne može se tačno odrediti, jer ni o tome nema podataka, ni neumskih zapisa. Ali s obzirom na to da se srpska crkva razvijala u susedstvu grčke, po njenim savetima i primerima, ono poznato mesto iz Života sv. Simeuna od sv. Save: da su posle smrti Nemanje, tada monaha Simeuna, njegovom odru prišli "mnogi narodi", prvo Grci, zatim Iveri, potom Rusi, po Rusima Bugari, a "zatim mi, njegovo stado sakupljeno", treba svakako tumačiti da je pevanje tada bilo različito samo po jeziku. Tumačenje ovog mesta, a naročito onog iz Teodosijeve biografije sv. Save, gde se navode izričite reči Savine o vršenju obreda "na svom jeziku", u tom smislu, da je obred bio samostalan ne samo po jeziku, nego i po nekom već različitom srpskom crkvenom pevanju, očigledno su nepouzdana i preterano smela.

U avtokefalnoj Srpskoj arhiepiskopiji (od 1219) i docnijoj Pećkoj patrijaršiji (od 1346), brigom srpskih vladara za crkvu, koja se ogleda i u brojnim zadužbinama, nastale su povoljne prilike za puni razmah celokupnog crkvenog života. Uz negovanje crkvene književnosti, slikarstva i arhitekture, crkva je, bez sumnje nastojala oko vaspitanja mladih sveštenika u crkvenom pevanju. U spomenicima iz tog vremena sve češće se pominje pevanje i sviranje, u slikarstvu se vidi uticaj muzike, ali se ipak ništa određeno ne zna o nastavi i izvođenju, o razvoju i stanju crkvenog pevanja. Budući da — izgleda — nije postojao centar koji bi stalno kontrolisao nastavu i izvođenje pevanja, već je tada rastao uticaj samih pojaca i pevanje je dobijalo nove varijante, udaljujući se od vizantiskog uzora.

A posle propasti srpske države i ukidanja Pećke patrijaršije, kad su oslabile veze naroda i sveštenika sa episkopom (koji je najčešće bio Grk), srpsko crkveno narodno pevanje moralo je krenuti svojim samostalnim putem. Sudbina crkvenog narodnog pevanja bila je najtešnje vezana sa sudbinom crkve i naroda (obnova Pećke patrijaršije 1557, ukidanje obnovljene patrijaršije 1766, Velika seoba krajem XVII i početkom XVIIII veka).

Prelaskom naroda i narodnih vođa u Austriju, crkveno se pevanje, u povoljnijim prilikama civilizovane države, razvijalo slobodno, ali sve samostalnije od udaljenog uzora. Crkvene vlasti preduzimale su mere da se pevanje sačuva, obnovi i utvrdi. Rajić piše 1793, da je mitropolit Mojsije Petrović doveo iz Svete Gore Anatolija, "iskusna psalta" i osnovao u Beogradu grčku školu. Po drugim podacima zna se da su 30-tih godina postojale nekolike škole, i grčke i slavenske. U izveštaju Maksima Rajkovića iz 1733 o stanju pevanja u Srbiji kaže se za neke sveštenike da znaju "srpski pojati", za druge da znaju "prostački pojati", dok treći "ne znaju ništa pojati". Nepoznato je kakvo je bilo srpsko pojanje, a kakvo prostačko, ni da li je izraz "prostačko" pogrda ili možda stručni termin za neke običnije pesme malog pojanja.

Osnivanjem Bogoslovije u Sremskim Karlovcima 1794 i postavljanjem prvog nastavnika za pojanje 1797, bio je stvoren važan centar za održavanje izvesnog jedinstva u dotada sasvim slobodnom crkvenom pevanju. Napredak je bio u tome što su, nasuprot stalnom variranju kod pojaca, kao protuteža, bili stvoreni, u bogosloviji i u učiteljskim školama, centri za unifikaciju pevanja. Za nastavnika pojanja dolazio je samo pojac koji je stekao već ugled kao najbolji i on je iz škole širio svoju verziju i svoje varijante kao zvanične. Između svetovnog i ovog crkvenog folklora stvorena je važna razlika: nasuprot stalnom variranju, što je pravilo u oba folklora, u crkvenom folkloru javlja se i suprotna tendencija sa širenjem naučenog unificiranog pevanja. Tri istaknuta pojca pominju se kao osnivači današnjeg srpskog narodnog crkvenog pevanja. Najstariji je od njih Dionizije Krstić (rođen oko 1762), koji je učio pevanje prvo u Krušedolu i zatim kod nekog "grčkog daskala"; Dionizije Čupić (1775—1845), verovatno đak Krstićev, postao je prvi nastavnik pojanja; Jerotej Mutibarić (1799—1858) skratio je, po želji mitropolita, Čupićevo pevanje, kao suviše otegnuto. Sa izvesnim, ne uvek malim izmenama, srpsko narodno crkveno pevanje ostalo je onako kako su ga širili Čupićevi i Mutibarićevi đaci. Kornelije Stanković (1831— 1865) se, pod uticajem Vuka i ruskog prote u Beču Rajevskog, zainteresovao za narodno pevanje, svetovno i crkveno, te je prvi zapisao celokupno crkveno pevanje (za mešoviti hor). Od toga ogromnog rada Stanković je štampao samo tri knjige (Liturgiju i poznatije pesme većih praznika), dok su ostali zapisi, u 17 svezaka, dosada neobjavljeni. Od 80-tih godina nižu se izdanja za praktične potrebe đaka (G. Boljarić i N. Tajšanović, 1887—1891; T. Ostojić, 1887 i 1896; P. Kostić i J. Petrović, 1899; Pripravnička omladina u Somboru, 1895; J. Živković, 1908 i dr.). Od St. Mokranjca (1856—1914) koji je takođe zapisao veliki deo crkvenog pevanja objavljen je za njegova života samo Osmoglasnik, 1908 (drugo izdanje 1922), dok je Strano pjenije objavljeno 1920, a Opšte pojanje 1935, "u redakciji i dopuni K. Manojlovića". S. Lastavica izdao je 1955 Osmoglasnik. Postoje još i rukopisni zbornici B. Cvejića i L. Lere. Kad se uporede pesme koje je zabeležio K. Stanković 50-tih godina sa pesmama koje je zapisao Mokranjac 90-tih godina, konstatuju se velike razlike (na pr. u shvatanju tonskog roda nekih pesama 2-og i 6-og glasa). Rukopisa sa neumskim znacima nije mnogo sačuvano, a u prilikama kroz koje su prolazili narod i crkva, nije ih, verovatno, mnogo ni bilo. Jednu stihiru 5-og glasa, zabeleženu Hagiopolitanskim neumama, objavio je još N. Dučić u svojim radovima, a K. Manojlović jedan grčki neumski rukopis iz Dečana. Najopsežniji, tzv. Skopski rukopis iz XVIII veka je izgoreo za vreme rata; K. Manojlović u svom opisu pominje i 288. stranu, a sačuvano je svega 12 fotografisanih strana. Rukopis je sadržavao Kukuzeljske neume sa teoriskim objašnjenjima, crkvene pesme, skoro samo grčke, a ponegde, uz grčki, i sa srpskim tekstom, a zatim i pesmu Ninje sili koja je "tvorenie Domestika kir Stefana Srbina" (što je najstariji zapis o jednom Srbinu kompozitoru). Na marginama nalazile su se razne beleške na srpskom, iz čega se zaključuje da je knjiga imala da posluži srpskim pevačima kao ručna knjiga. Godine 1952 jedna grupa naučnih radnika SAN otkrila je i snimila u Hilandaru ceo niz muzičkih rukopisa. To su ponajviše crkvene pesme sa neumama, posvećene sv. Savi i drugim srpskim svecima. Nađen je, dalje, i zanimljiv teoretski spis koji pokazuje potpunu zavisnost srpskih zapisa od grčkih neuma. Ispod naslova koji naznačuju uzlazne i silazne znake, dolaze imena znakova, sami znaci i njihovo intervalsko značenje. Tu se vidi da su ne samo oblik znakova i njihovo značenje isti kao u grčkim neumama, nego su i slovenska imena neuma doslovan prevod smisla grčkih naziva.—

Ali osim ovih — zvaničnih — neuma, grčkih i po izgledu i značenju, postojale su kod pojaca i trile, izvestan rudimentaran i naivan način vizuelnog pretstavljanja kretanja glasa, kojima je pojac beležio, za sebe, svojim znacima, gde počinju i kako se razvijaju melizmi u kadencama ili akcenti u deklamaciji. Namena ovih znakova je mnemotehnička, samo da pevača bolje potsete na neki detalj pevanja, koje on inače odlično poznaje, jer ga je odavno napamet naučio. Bilo je i štampanih knjiga sa ovakvim trilama.

Kad se iz onoga što se na crkvenim obredima sluša odbace čtenija, jer ne idu u pevanje, i neke popularne, u osnovi dečije pesmice, jer nisu crkvene, celo ostalo srpsko narodno crkveno pevanje obuhvaćeno je sistemom Osam glasova. To je pevanje vekovima raslo i bujalo bez ikakve kontrole. U pojedinim glasovima postoje pet načina pevanja: veliko, samoglasno, podobno, troparsko i antifonsko (ili na stihovnje). Podobno, koji je teško odredljiva sredina između samoglasnog i troparskog, nalazi se samo u četiri glasa (2, 4, 5 i 6). Podelu na troparsko i antifonsko pevanje imaju samo 2., 4. i 8. glas. I veliko pojanje, koje zbog svojih velikih teškoća i nije dostupno prosečnom pevaču, isto tako ne postoji u svim glasovima. Bar ne u običnoj praksi nego su ga dobri pojci sami doterivali i dopunjavali. U Osmoglasniku, toj klasičnoj knjizi crkvenog pevanja, nalaze se samo: samoglasne, troparske i antifonske pesme.

Veliko pevanje puno je melizama, krupnijih i sitnijih (do 20, pa i više tonova na jedan slog). Suprotno je od velikog troparsko i antifonsko pevanje, uglavnom prosto silabično ravnomerno pevanje, gde samo poneki slog ima dva do tri tona, ili je otegnut. Medu njima nema načelne razlike (ipak je troparski u izvođenju nešto svečaniji), ali je napev često veoma različit. Samoglasno (reči samoglasan i podoban u pevačkoj praksi nemaju ništa od onog značenja koje su imale grčke reči, čiji su one prevod; u našoj pevačkoj praksi to su postali samo čisto stručni termini kojima se — bez ikakvog obzira na etimološko značenje — označavaju određeni načini pevanja) pevanje najlepše je od svih: ono ima u kadencama izvesnu širinu melizama, ne gubeći se u njima kao veliko, a šire je i napevnije od troparskog ili antifonskog.

Najvažnija knjiga za crkveno pevanje je Oktoih (Osmoglasnik), sa pesmama za nedeljnu službu. Niz od 8 nedelja, za koje se vreme ispeva ceo Osmoglasnik, zove se stolp. Nizanje stolpova počinje prve nedelje posle Duhova, a prestaje na Cveti; tako se u jednoj godini izređa šest stolpova. Praznične pesme nalaze se, za nepokretne praznike, u 12 mesečnih Mineja, dok pokretne sadržava Triod (Uskršnji post) i Pentikostar (od Uskrsa do Duhova). Postoje još knjige opšteg pevanja (pjenija) sa pesmama koje su stalni sastavni deo pojedinih obreda i bogosluženja.

Najteže i najbitnije pitanje, koje kod nas nije ni načeto, čak ni posle zapisivanja, pitanje je strukture i suštine srpskog narodnog crkvenog pevanja. Kod nas je postojala dosada samo pevačka praksa — i njoj su imali da služe i zapisi. Naši glasovi nisu lestvice (sve više se uviđa da to nisu ni gregorijanski, nego su i za njih važni pojedini karakteristični motivi); ali naši glasovi nisu ni stalno variranje nekog prethodnog istog napeva, makami (ni u jednom od tri smisla koja toj reči daje G. Adler). Strana nauka, u pokušaju da naše pesme tumači kao makame, vadila je iz pesama, po Mokranjčevom zapisu, pojedine grupe tonova kao motive, obeležila ih je slovima, a zatim ih je tražila u daljem toku i, naravno, zbog sličnosti u deklamovanju i kadencama, nalazila ih je, ali bez jasnog i prostog plana. A na taj komplikovan način sigurno nisu mogle nastati i sačuvati se u narodnom pevanju crkvene pesme.

Naše pevanje nije skroz napevno i nije nizanje melodijskih motiva koji bi se posle mogli varirati. Crkvene pesme podeljene su, u pevanju, na otseke (često, u tekstu, rečenice odvojene interpunkcijom), a svaki otsek na dva sasvim različita elementa: jedan je čista deklamacija (najviše na jednom tonu, ali u deklamovanju dohvataju se i drugi susedni tonovi oko njega), a drugi je napevna kadenciona formula. Svaki glas ima izvestan broj različitih otseka (koji nije jednak u svim glasovima, ni u svim načinima) i otseci se ređaju, uvek sa drukčijom formulom kadence, uvek po istom redu, sve do poslednjeg, koji se, da bi se znalo da je stihira gotova, završava zasebnom formulom. Kadenciona formula počinje, najčešće, 6-tim slogom od kraja.

Kao što je u otseku važna razlika između slobodne deklamacije i napevne formule, tako je i važna podela pesama na utvrđene i koje se kroje. Pravi pojac samo je onaj koji ume da kroji, t. j. da peva neku stihiru koju ne poznaje (a to mu se dešava skoro redovno, kad uz osmoglasne pesme nastojaščeg glasa t. j. koji je na redu) ima da peva i pesme nekog malog praznika dana iz Mineja. A utvrđene stihire pevač ili zna napamet, ili ih, sada, posle zapisivanja, peva iz nota; a za to je dovoljno poznavanje nota.
 
U krojenju pojac brzo sebi određuje mesto gde će kod koje interpunkcije završiti otsek, nalazi — i bez brojanja, po navici — slog gde treba da počne kadenciona formula i ređa, bez ikakve mogućnosti greške (u tome se sastoji osnovni zahtev poznavanja pevanja) otseke sa formulama po utvrđenom redu. Pojac i ne zna koliko gde ima otseka, ali on se u praksi pevanja navikao da ih peva određenim redom i ne bi ni mogao da ih peva drukčijim. U utvrđenim stihirama, čestim svečanim pevanjem i naročito poučavanjem đaka, dešava se da cela pesma, dakle i onaj njen slobodno, improvizovano deklamovani deo dobije u zapisu određen, napevan, melodijski izgled. Ranije je utvrđivao stihire samo dobar pojac, koji je imao toliko autoriteta da njegovo pevanje t. j. njegove varijante krojenja, deklamacije i melizama, budu opšte primljene kao uzor. Za takve utvrđene stihire služile su i trile. Mokranjcu su, osim utvrđenih stihira, njegovi neki pevači pevali i manje poznate stihire koje nisu dotada u praksi bile dovoljno glačane i doterivane i koje su oni, tada, pri pevanju utvrđivali; one su tako, bez prethodnog opšteg primanja, postale utvrđen samim aktom zapisivanja i štampanja. Kako osim toga postoje i izvesne opšte, ako ne i načelne razlike između karlovačkog i beogradskog pojanja, dalje između onih koji se drže tradicionalnog načina i onih koji hoće da pevanje dovedu u saglasnost sa akcentima (srpskim, a ne crkvenoslovenskim), sve više se problema pojavljuje, ne samo u teoriji, nego i u samoj praksi crkvenog pevanja.



LIT.: L. Bogdanović, Srpsko pravoslavno pjenije karlovačko, Srpski Sion 1893. — K. Manojlović, Spomenica St. Mokranjcu, 1923, str. 156—174.

Petar Bingulac, prof. Muzičke akademije, Beograd




Muzička Enciklopedija 1 A — J
Leksikografski zavod FNRJ
Godina izdanja MCMLVIII
1638  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — U poslato: Maj 02, 2011, 12:49:39 pm
*

UZMI SVE ŠTO TI ŽIVOT PRUŽA
Dobrivoje Ivanković

Zašto si tužna u ovoj noći
ljubavi moja.
Zašto su plačne tvoje plave oči
u ovoj tihoj prolećnoj noci.

Ref. 2x
Uzmi sve što ti život pruža
danas si cvet, sutra uvela ruža.

Na ovom svetu život je kratak
prolaze dani.
Večnosti nema, to ne zaboravi
takav je život, šta da se radi.
Ref. 2x

Sunce se rađa svakoga jutra
prolazi život.
I niko neće primetiti sutra
kada nas više ne bude bilo.
Ref. 2x

YouTube: Predrag Živković Tozovac — Uzmi sve što ti život pruža
1639  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — V poslato: Maj 02, 2011, 12:40:47 pm
**

VOSTANI, SERBIJE
 PJESNA NA INSUREKCIJU SERBIJANOV
 Muzika: Žarko Petrović, Baronijan Vartkes
 Stihovi: Dositej Obradović, 1804.


 SERBIJI I HRABRIM JEJA VITEZOVOM I ČADOM
 I BOGOPOMAGAJEMU IH VOJEVODI GOSPODINU  
 GEORGIJU PETROVIĆU POSVEĆENA

 
 Vostani, Serbije! Vostani, carice!
      I daj čadom tvojim videt tvoje lice.
 Obrati serca ih i očesa na se
      I daj njima čuti slatke tvoje glase.
           Vostani, Serbije!
           Davno si zaspala,
           U mraku ležala.
           Sada se probudi
           I Serblje vozbudi!
 
 Ti vozdvigni tvoju carsku glavu gore,
      Da te opet pozna i zemlja i more.
 Pokaži Evropi tvoje krasno lice,
      Svetlo i veselo kako vid Danice.
           Vostani, Serbije!
           Davno si zaspala,
           U mraku ležala.
           Sada se probudi
           I Serblje vozbudi!

 Spomeni se, mati naša, tvoje perve slave,
      Tvojih vraždebnika ti posrami glave!
 Divjeg janičara teraj sa Vračara,
      Koji svog istoga sad ne sluša cara!
           Vostani, Serbije!
           Davno si zaspala,
           U mraku ležala.
           Sada se probudi
           I Serblje vozbudi!
 
 Tebi sam pomaže nebesna volja
      I sad ti se pokazuje sudbina bolja,
 Svi bližnji tvoji tebi dobra žele
      I daljni se narodi tvom dobru vesele.
          Vostani, Serbije!
          Davno si zaspala,
          U mraku ležala.
          Sada se probudi
          I Serblje vozbudi!
 
 Vostani, Serbije! Mati naša mila!
      I postani opet što si prije bila.
 Serpska tebi vopiju iskrena čada,
      Koja hrabro vojuju za tebe sada.
           Vostani, Serbije!
           Davno si zaspala,
           U mraku ležala.
           Sada se probudi
           I Serblje vozbudi!
 
 Bosna, sestra tvoja, na tebe gleda,
      I ne želi tebi nikakova vreda.
 Ko tebe nenavidi, ne boji se Boga,
      Od kojega tebi ide pomoć mnoga.
           Vostani, Serbije!
           Davno si zaspala,
           U mraku ležala.
           Sada se probudi
           I Serblje vozbudi!
 
 Hercegova zemlja i Černaja Gora,
      Daleke države i ostrovi, mora,
 Svi tebi pomoć nebesnu žele,
      Sve dobre duše tebi se vesele,
           I soglasno vele:
           Vostani, Serbije!
           Davno si zaspala,
           U mraku ležala.
           Sada se probudi
           I Serblje vozbudi!

 1804.

"Kad je napisao pesmu "Vostani, Serbije!", Dositej je imao 65 godina. Ovaj književnik, filozof i prosvetitelj imao je mnogo svežine, optimizma, oduševljenja za poruku Srbiji da se digne iz mraka u koji je zapala još od srednjeg veka, da zaplovi u svetlost i slobodu.
Tako je Karađorđev ustanak dobio i svoju himnu. Učeni ljudi govorili su je po Srbiji, kao i oni koji su živeli izvan otadžbine i pomno pratili ili pomagali ustanak Srba u matici . Naročito oni koji su predavali u Velikoj školi često su kazivali Dositejeve stihove "Vostani, Serbije!" To su, između ostalih, Ivan Jugović, Miljko Radović, Lazar Vojović, Miša Popović, Gliša Živanović, Sima Milutinović, Jovan Mijoković, Jovica Milovanović, Luka N. Nenadović, Milan i Ivan Stojković, Vuk Stefanović Karadžić...
Dositejeva pesma "Vostani, Serbije!" dugo je čekala da bude komponovana, kao što je "Srbija dugo čamila", ali za sve vreme uticala na mnoge pesnike i rodoljube novodošlog doba, prepunog oduševljenja za oslobođenje Srbije i tako živela sve do Prvog svetskog rata kada se čula kod Srba željnih slobode.
Oduševljeno i s najlepšim osećanjem za doba Karađorđa i Dositeja, komponovao sam muziku na ove stihove, koji su pesma otadžbinskoj ljubavi, oda svetlosti i himna srpskoga i svetoga.
Žarko Petrović


YouTube: Ljuba Manasijević — Vostani, Serbije
YouTube: Ljuba Manasijević — Vostani, Serbije Verzija II
1640  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — V poslato: Maj 02, 2011, 12:38:32 pm
*

S A D R Ž A J


Vostani, Serbije
Vragolan
Voleo sam devojku iz grada
Već je vreme da se ženim *
Vetar duva Dunavom i Savom
Vrati se još jednom
Volim te ja *
Voljeni grade moj *
Varala me jedna cura mala



1641  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — V poslato: Maj 02, 2011, 12:35:07 pm
*

VISOKO SI, PLANINO1

Aj, visoka si, visoka, planino, aj, od tebe se jeni pazar vidi.

Aj, sve čardaci i džamli pendžeri, aj na pendžeru lepota devojka.

Aj, ogleda se, belo lice beli, aj, lice beli, ruse kose gladi.

Aj, vas je pazar licem obasjala, aj, obasjala, drugo Sunce dala.

1 CD: Teofilovići "Sabazorski vetrovi" / snimano, 14. maj, 2001. godine / Banski Dvor — Banja Luka

YouTube: Pavle Aksentijević i Zapis — Aj, visoka si, visoka planino
1642  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — V poslato: Maj 02, 2011, 12:28:29 pm
*

VRBICE, VRBO ZELENA

Vrbice, vrbo zelena,
Što si se rano razvila?
Ne li si gajle imala,
Ne li te majka karala?
 
Vrbice, vrbo zelena,
Ovčara sum go imala.
Do ponoć sum go čekala,
Od ponoć sum prespivala.

YouTube: Etno grupa "Trag" — Vrbice, vrbo zelena
1643  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — V poslato: Maj 02, 2011, 12:27:01 pm
*

VARAJ LENO MAGDALENO1
narodna ljubavna pesma
Leskovac


Varaj Leno, Magdaleno,
Varaj imaš crne oči.
Varaj Leno, Magdaleno,
Barem da si od koleno.

Ako nesam od koleno,
Ja si imam ruse kose,
Ako nesam od koleno,
Ja si imam belo lice,
Ako nesam od koleno,
Ja si imam crne oči.

"Zadivljen lepotom Magdalene, Lene od milošte, narodni pesnik posebno zastaje zasenjen njenim crnim očima. Spoznavši da je to lepota pored koje i sa kojom svak želi da provede ostatak života, narodni pesnik iskazuje žaljenje što ta i takva lepota ne potiče iz "dobre kuće", iz porodice koja je na "dobrom glasu" ("barem da si od koleno!"). Lepota devojka zna svoj nedostatak, ali jeste samosvesna zbog vlastite lepote. Smatra da činjenica što nije kući? zanemariva spram lepote njene kose, lica, a nadasve spram omamljujuće privlačnosti njenih crnih oćiju".

1 CD: Teofilovići "Čuvari sna"


YouTube: Braća Teofilovići — Varaj Leno Magdaleno
1644  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — M poslato: Maj 02, 2011, 12:18:57 pm
**

MORI, BOJKO, DILBER BOJKO

Mori, Bojko, dilber Bojko,  2x
Mori, Bojko, mori Bojko, dilber Bojko,
Mori, Bojko, mori Bojko, dilber Bojko.

Što si adet pogazila,  2x
Što si adet, što si adet pogazila,
Što si adet, što si adet pogazila?

Što si pošla za Turčina,  2x
Što si pošla, što si pošla za Turčina,
Što si pošla, što si pošla za Turčina?

Za Turčina, za ećima,  2x
Za Turčina, za Turčina, za ećima,
Za Turčina, za Turčina, za ećima?

YouTube: Mara Đorđević — Mori, Bojko
1645  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — M poslato: Maj 02, 2011, 12:14:33 pm
**

MILKANO, DADO, MORI

"Milkano, dado, mori, Milkano,
Znaš li, dado, koliko si ubava,
Znaš li, dado, koliko si ubava?"
  
"Milkano, dado, mori, Milkano,
Ja bi da se, dado, mori, uzmemo,
Ja bi da se, dado, mori, uzmemo!"
  
"Ne može, dado, more, ne smemo,
Znaš li, brale, da smo neka rodbina,
Znaš li, brale, da smo neka rodbina!"
  
YouTube: Čeda Marković — Milkano, dado, mori
1646  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — M poslato: Maj 02, 2011, 12:07:47 pm
**

MEHANDŽI, MORI...1) 1

Mehandži, mori, mehandži, tugo,
Donesi vino, rakiju,
Donesi vino, rakiju, lele,
Da pijem, da se opijem.

Donesi vino, rakiju, tugo,
Da pijem, da se opijem,
Da pijem, da se opijem, lele,
Dertovi da zaboravim!

Donesi vino, rakiju, tugo,
Da pijem, da se opijem,
Da pijem, da se opijem, lele,
Na grudi da ti zaspijem!

1) Vlad. R Georgevich: Trente — cing Chansons populaires serbes, pour piano.

1 NARODNA PEVANKA | Sastavio Vlad. R. Đorđević | Štamparija i litografija "Narodna Samouprava" | Beograd, 1926

YouTube: Divna Ðoković — Mehandži, mori
1647  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — M poslato: Maj 02, 2011, 12:07:28 pm
*

MAGLA PADNALA

Magla padnala v dolina,
od njuma se niš'o ne vidi,
samo eden grm zelen,
grm zelen.
Pod njim mi leži terzijče,
terzijče, mlado komšijče.
 
— Terzijče, mlado komšijče, terzijče,
da mi sašiješ 'elečeto:
so aršin da go ne meriš,
so noškiti da go ne režeš,
so igla da go ne bodeš,
od oko da go sašiješ,
od oko da go sašiješ.
 
— Božano, momo ubava, Božano,
će ti sašijem 'elečeto,
al' da mi umesiš pogača:
kroz trepki brašno da seješ,
so s'zi da go zamesiš,
na grudi da go razviješ,
so duša da go ispečeš,
so duša da go ispečeš.

YouTube: Danica Obrenić — Magla padnala v dolina
YouTube: Staniša Stošić — Magla padnala v dolina
YouTube: Vasilisa — Magla padnala v dolina
1648  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — M poslato: Maj 02, 2011, 12:05:31 pm
**

MAGDO MORI MAGDO1

Magdo mori, Magdo
Ubava devojko! 2x
Ja će ti kupim srmanil kolanče
Za tebe Magdo,
Za tebe dušo,
Za tebe, dušo moja, crn džiger moj.

Magdo mori, Magdo
Ubava devojko! 2x
Ja će ti kupim aleno šamiče
Za tebe Magdo,
Za tebe dušo,
Za tebe, dušo moja, crn džiger moj.

Jovo more Jovo,
Ti mladi bekrijo
Sama će ti dođem
Kad me tol'ko voliš
Za tebe Jovo
Za tebe dušo,
Za tebe, dušo moja, crn džiger moj.

1 Kitka ti padna, Deno, zbirku pesama sakupio, zapisao i priredio Stojadin Dine Paunović | Izdavač: Narodni univerzitet Vranje, 1998.

YouTube: Dejan Pešić — Magdo, mori Magdo
1649  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — M poslato: April 30, 2011, 10:42:23 pm
**

MARŠIRALA KRALJA PETRA GARDA1

Marširala, marširala,
Kralja Petra garda. [2x]

Ref:
Korak ide za korakom,
A ja junak pred barjakom.
Nek se bije, bije,
Krvca nek se lije za slobodu Srbije.

Istrčale, istrčale
beogradske dame. [2x]

Klekle dole, klekle dole
Pa se Boga mole. [2x]

1 Po pevanju Dušana Jovanovića

YouTube: Dušan Jovanović — Marširala Kralja Petra Garda Snimak iz 1925. godine
YouTube: Hor i Simfonijski orkestar RTS-a — Marširala Kralja Petra Garda
YouTube: Nikola Urošević — Marširala Kralja Petra Garda

"This song dates originally to the Balkan Wars (1912-13), but it's development can be traced to even earlier Serbian guerrilla songs from the regions of Old Serbia and Macedonia (an example being the song "Mrka četa", which has similar lyrics and an identical melody)." Steven Kozobarich
1650  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — M poslato: April 30, 2011, 10:38:28 pm
*

S A D R Ž A J


Marširala kralja Petra garda
Mila
Mislio sam da je život
Mesečina, a meseca nema / Đulići — VII *
Mito bekrijo
Moravsko predvečerje
Majko, oprosti
Momačka šetnja
Mašinica mali dreš
Možda smo se sreli
Marta
Moramo se rastati (Đelem, đelem)
Milica je ćilim tkala
Mesečina, mesečina
Momčilo / Nema te više Momčilo / Nema te više Alija
Mesečina, mesečina
Moja kraljica spava
Moj behare



Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »