Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
1476  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Dragomir Majkić (1933—2011) poslato: Oktobar 04, 2011, 07:57:18 pm
*


Dragomir Majkić pripada prvoj generaciji radijskih pevača.






Dragomir Majkić, pevač Radio Beograda, svojevremeno jedan od najlepših interpretatora naše estrade, čija je lepota izazivala ljubomoru devojaka i zavist muškaraca...

Urednik muzičkog programa Radio Beograda Đorđe Karaklajić prozvao ga je Vule u duplikatu, zbog intenzivnog druženja i slične interpretacije narodnih pesama sa tada popularnim Vukašinom Jevtićem. On je iz rodnih Majkića, po kojima njegova porodica i prezime nosi. Još kao tinejdžer je došao u glavni grad i tu ostao baveći se novinarstvom, estradom i pevanjem.

Dragomir Majkić  je snimio je oko 40 trajnih snimaka za Radio Beograd.  


SVADILI SE ORLI I SOKOLI
uz pratnju NO V. P. Carevca

Aj svadili se, aman, orli i sokoli,
aj više Žepča, aman, na Jeleč-planini.
Aj orli vele, aman, naša je planina,
aj a sokoli, aman, naša djedovina.

Aj kako su se, aman, ljuto zavadili,
aj sve izvore, aman, redom zamutili!
Aj ne mogoše, aman, bistra Kiseljaka,
aj njega čuva, aman, devet djevojaka.
1477  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Dragomir Majkić (1933—2011) poslato: Oktobar 04, 2011, 07:40:46 pm
*

PREMINUO NOVINAR DRAGOMIR MAJKIĆ

Beograd — Novinar, pokretač i urednik prvog lista za estradnu delatnost "Estrada" Dragomir Majkić preminuo je posle kraće bolesti u 78. godini, saopštilo je Udruženje scenskih umetnika, stručnjaka i saradnika u kulturi Srbije (USUS).
 
Majkić je bio dugogodišnji direktor, glavni i odgovorni urednik lista "Jugoslovenska estrada" a snimio je više desetina snimaka izvornih narodnih pesama za Radio Beograd.
 
Dao je veliki doprinos organizovanju estradnih umetnika i zaštiti njihovih prava i jedan je od osnivača prvog njihovog udruženja u Srbiji, navedeno je u saopštenju.
 
Dobitnik je više priznanja i odlikovanja za svoj uspešan rad.


sreda, 18. maj 2011 | Udruženje novinara Srbije
1478  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — J poslato: Septembar 27, 2011, 03:08:55 am
*

JA URANI' JUTROS RANO

Ja urani' jutros rano,
rano pred zore.
Susrela me devojčica,
bregom šetaše.
 
Ja joj nazva:
"Dobro jutro,
dobra devojko."
 
Ona meni odgovara,
tužnoj, žalosnoj:
"Mani mi se, mlado momče,
ja sam žalosna.
 
Imam dragog na daleko,
u tuđu zemlju."

YouTube: Peđa ft. Anđela & Milena — Ja urani' jutros rano
YouTube: Kulin ban — Ja urani' jutros rano
1479  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — S poslato: Septembar 27, 2011, 02:15:01 am
*

SRCE MOJE TIŠE, TIŠE

Srce moje tiše, tiše
jer mi dragog nema više
u duši mi sada seta;
proleće je bagrem cveta

Srce piše uspomene
zbog ljubavi mladost vene
volela sam noćcu tamnu
volela sam zoru ranu

Srce luta, vetar veje
sebe pitam, dragi gde je
srce traži zaborava
al' mu ne da ljubav prava

Ranjeno je srce moje
uspomene čuva svoje
kad se voli, lako nije
zato srce tugu krije

YouTube: Vasilija Radojčić — Srce moje tiše, tiše
1480  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — Z poslato: Septembar 27, 2011, 02:13:23 am
*

ZAPLAKALA MOJA DRAGA

Zaplakala moja draga
rano u zoru,
pa suzama cveće rosi
na svom prozoru.

Jesen stiže, jesen rana
vetri duvaju,
po moju se milu dragu
svati spremaju.

Ljubio sam usne njene
usne rumene
al' je majka drugom daje
ne da za mene.

Prokleta mu duša bila
što nas rastavi
moja draga drugog ljubi
mene ostavi.

YouTube: Borivoje Boja Bojić — Zaplakala moja draga
1481  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Vasilija Radojčić (1936—2011) poslato: Septembar 27, 2011, 01:52:35 am
*




PREMINULA VASILIJA RADOJČIĆ

Istaknuta umetnica Vasilija Radojčić preminula je u Beogradu u 75. godini. Sahrana je u sredu na Novom groblju u Beogradu.

Vokalna solistkinja i istaknuta umetnica Vasilija Radojčić preminula je juče u Beogradu, u 75. godini.

Vasilija Radojčić rođena je u Kragujevcu 21. aprila 1936. godine. U rodnom gradu završila je i gimnaziju, a potom upisala studije francuskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Od 1958. bila je solista Radio Beograda, a od 1961. počinje da snima za PGP-RTB.

Kao dugogodišnji saradnik Radio-televizije Srbije snimila je veliki broj emisija i trajnih snimaka za zvučni arhiv RTS-a.

Mnoge pesme koje je izvodila tokom duge i bogate pevačke karijere postale su "evergrin" hitovi, koje rado slušaju različite generacije.

Komemoracija Vasiliji Radojčić biće održana u sredu, 28. septembra, u 10 sati u Maloj sali Doma Sindikata, a sahrana je istog dana, u 11.30 na Novom groblju u Beogradu.

ponedeljak, 26. sep 2011 | Radio-televizija Srbije
1482  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Vasilija Radojčić (1936—2011) poslato: Septembar 27, 2011, 12:56:43 am
*

NA USKRS SAM SE RODILA...

Kad se zapeva "Na Uskrs sam se rodila" svima je poznato da je taj ultimativni hit zapevala doajenka srpske izvorne muzike Vasilija Radojčić.





Iako je dugo nije bilo u medijima, diskografski je aktivna, pre nekoliko meseci je u izdanju PGP RTS-a objavila trostruki album svojih najvećih hitova. Ipak, naša sagovornica je ljuta na svog izdavača jer nisu želeli da utiču na marketing RTS-a da joj puste reklamu.

Čak sam htela da povučem ceo tiraž, jer mi ne treba, ali su mi rekli da to ne radim. Šta da radim? Da platim reklamu!? Ne pada mi na pamet da nekom platim, vremena se jesu promenila, neka snimaju mlađi, ne moram ja, nemam ništa protiv, ali opet, mora da se zna neki red. Do sada sam jedino gostovala na TV Novi Sad i "Kopernikusu" u emisiji kod Vesne Rivas. Album je trebalo da bude objavljen mnogo ranije — priseća se Vasilija Radojčić.

Šta mislite, koji je razlog? I u "Grandu" ima starijih pevača?

Sama sam kriva, to mi je familijarna osobina, kod mene je uvek bilo, što na um, to na drum, uvek sam govorila ono što mislim, nikom se nisam ulagivala. Kritičari i muzički stručnjaci su uvek znali kako pevam, a da li je publika ocenila da manje vredim, to ne znam.

Kako ćete obeležiti 40 godina na sceni?

Kako? Za koncert su potrebni sponzori, a ja ne umem da ih nađem, ne snalazim se, nemam menadžera koji bi to radio. Želela sam da pre nekoliko godina napravim oproštajni koncert, ali sam odustala od toga. Boli me što me ne zovu u emisije, čak ni onda kada treba da se prikaže prava, izvorna pesma, a kamoli sad za reklamu kompilacije. Pravo da vam kažem, ne pamtim kad sam negde bila, čak ni u ovim novogodišnjim "Grand" emisijama gde pevaju moje pesme. Možda Saša Popović ne želi da me čuje, otkud ja to znam? Ne verujem da je Brena u pitanju, moj muž je bio dobar prema njoj i ona prema meni. Ne volim da se namećem, možda je samo to u pitanju, ima mnogo pevača, teško je doći na red, a ja ne volim da se namećem, niti da se nudim. Ponekad kad me zovu, kao Erna Perić sa RTS-a, pitaju me "je l' možeš ti još da pevaš"? Maltene me pitaju da li sam živa!?

Od čega živite?

Od muževljeve penzije. Narod misli da imam mnogo, nemam, nisam mnogo zaradila, pevala sam na koncertima, ali nikada nisam na svadbama. Takva sam ko čovek, kad se nečem posvetim, to je iz srca i glave. I dan-danas kada pevam neku pesmu, tresem se od uzbuđenja — kaže Vasilija Radojčić i čestita čitaocima "Alo!" Vaskrs.


BEZ NACIONALNE PENZIJE Čuvena pevačica još nije dobila nacionalnu penziju, a, prema njenim rečima, već tri puta je podnosila dokumenta za istu.
Ako oni ne znaju ko je Vasilija Radojčić, šta onda imam da pričam? Nek me pozovu da im ispričam ko je ko od ovih koji su dobili i koji konkurišu za nacionalnu penziju — zaključuje ona.


Nada Grujić | 05.04.2010 | Alo!
1483  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Vasilija Radojčić (1936—2011) poslato: Septembar 27, 2011, 12:45:01 am
*

NIKAD NIJE ZAPEVALA U KAFANI

Naši iseljenici koji žive i rade u Njujorku iznajmili su za Dan Republike 1980. godine veliki restoran u tom gradu, jer im je goste dolazila jedna od najpoznatijih srpskih pevačica, Vasilija Radojčić. Karte su bile razgrabljene, stolovi danima unapred rezervisani, uoči koncerta pred ulazom u restoran okupila se masa tadašnjih Jugoslovena da dočekaju Vasiliju.





Nekoliko automobila sa muzičarima je pristiglo, ali ne i srpska zvezda. Obožavaoci su uzalud pogledom tražili visoku, kršnu Vasiliju koja je svojim glasom pomerala zidove, ali takve nije bilo među muzičarima i organizatorima koncerta. Nastala je uzbuna, mnogi su mislili da će nastup biti odložen, ali to se ipak nije dogodilo. Vasilija je stigla, međutim dogodilo se ono što joj se bezbroj puta događalo na koncertima širom Evrope.
  
Ja sam omalena žena, ali su moji obožavaoci slušajući moje pesme i gledajući fotografije u časopisima i na reklamnim plakatima uvek mislili da sam ogromna, sa grudima neke operske dive. Tako je bilo i u Njujorku, stigla sam sa muzičarima, nosila sam dva kofera, ali sam ljudima ličila na neku devojčicu. Niko me nije primetio. Održala sam koncert, mene i muzičare bukvalno su okitili dolarima, ali su na meni uštedeli, baš zbog mog gabarita — veli srpska estradna diva sećajući se svog nastupa preko okeana.
  
Za Vasiliju Radojčić kažu da je u Srbiji uvek bila pevačica iz senke, čiji albumi nisu na ceni, dok je u inostranstvu dizala publiku na noge. Odavno više ne gostuje preko granice, a retko se pojavljuje i na domaćim koncertima i u muzičkim TV emisijama.

Suprug Milan mi je umro pre šest godina, a čini mi se da je to bilo juče, još tugujem za njim... Povredile su me i kolege muzičari, estradnu penziju nisam dobila iako sam nekoliko puta podnosila zahtev. Kada je penzija izglasana, trebalo je da je prvi dobijemo Cune i ja. On je penziju dobio, mene su zaobišli iako važim za pevačicu koja ima najviše snimljenih pesama u fonoteci Radio Beograda. Nedavno sam za PGP RTS snimila 60 antologijskih pesama, obećali su da će mi objaviti trostruki album, a onda su desetak mojih pesama strpali u nekakav zajednički muzički projekat za koji još ne znam šta predstavlja. Kako da pevam kada mi se plače — sleže ramenima Vasilija.
  

CAREVA LJUBIMICA

A uspomene se nikad ne zaboravljaju.
  
Rođena sam 1936. u Kragujevcu, tamo sam završila osmogodišnju školu i gimnaziju, a onda upisala studije francuskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu. Počela sam da pevam u Kragujevcu, u omladinskom pozorištu, u svim predstavama u kojima sam nastupala morala sam i da pevam, jednostavno bi u pozorišni komad ubacivali moje pevanje, tako sam, verovali ili ne, pevala i u predstavi "Romeo i Julija" Vilijama Šekspira! Kada sam se zarad studiranja preselila u Beograd, jedan prijatelj me je odveo u KUD "Žikica Jovanović Španac". Lepo sam pevala, primili su me. Violinista Branko Belobrk, upoznao me je kasnije sa čuvenim violinistom Vlastimirom Pavlovićem Carevcem, koji se sa svojim orkestrom spremao za turneju po Makedoniji. Jedna pevačica je otkazala učešće, upala sam na njeno mesto iz čiste radoznalosti. Tako je počelo, čika Car, kako sam ga zvala, nije mi dozvolio posle toga da predahnem. Zbog svog glasa i dikcije postala sam mu ljubimica, često sam pevala po pet-šest pesama u restoranima gde je on svirao, dobijala honorar i presrećna odlazila kući. Zahvaljujući njemu i Đorđetu Karaklajiću pružena mi je šansa da 1958. godine snimim nekoliko izvornih narodnih pesama u Radio Beogradu. Od tada sam počela da učestvujem redovno u emisijama narodne muzike i snimam pesme za fonoteku. Ali, na ulazak u studio PGP RTS i snimanje prve singlice čekala sam pet godina. Prvu ploču sa dve udarne pesme "Poletela sojka ptica" i "Zelen bor" snimila sam 1961. godine. Tada sam konačno odlučila da ću biti pevačica, a ne profesor francuskog jezika, kako su to očekivali moja majka, očuh i sestra.
  
Interesantno je da je karijera Vasilije Radojčić išla nekim sasvim drugačijim tokom od karijere njenih estradnih koleginica. Vasilija je pevala stare vranjanske pesme na način da se ljudima dizala kosa na glavi, često i makedonske i bosanske. Nijedna zajednička turneja pevača po tadašnjoj velikoj Jugoslaviji ili Evropi nije mogla da prođe bez Vasilije. Radila je za Radio Beograd, a nikada je niko nije pozvao da peva neku svadbu ili ispraćaj u vojsku. U svojoj pedesetogošnjoj karijeri nikada nije pevala u kafani.

  
LJUBAV NA TURNEJI

Publika me je obožavala, dočekivala i ispraćala sa ovacijama, ali me ljudi nisu zvali da im pevam na tim njihovim veseljima. Valjda pesme koje sam pevala nisu bile za šatru i lupanje čaša. Možda su se i plašili da me pozovu jer su me u medijima uvek predstavljali kao damu, udatu ženu, dobru domaćicu i majku. Pevala sam i zabavne kompozicije sa orkestrom Aleksandra Nećaka, snimala za Radio Beograd.



  

Jednoga dana Vasilija je srela ljubav svog života. Zaljubila se i udala za Milana Đorđevića, koji je u to vreme bio bubnjar u orkestru Dušana Radetića.
  
Sećam se da sam Milana prvi put ugledala kako izlazi iz kafane "Mornar" u centru Beograda. Bila sam s druge strane ulice, oči su mi se bukvalno zalepile za tog muškarca, a nisam znala ni ko je ni šta radi. Umalo se nisam srušila kada sam krenula sa orkestrom Dušana Radetića na turneju po Bugarskoj i tako saznala da je Milan član Duškovog benda. Milan i ja smo se spanđali na toj turneji i više se nismo razvajali. On je kasnije postao muzički urednik produkcije gramofonskih ploča Radio Beograda, a ja pevačica. Rodila sam mu ćerku Mirjanu koja je sada devojka — priča Vasilija a pogled kao da joj beži u prošlost u sećanja koja su ponekada stvarnija od života.
 
 



I opet kaže, pevala bi, ali joj se plače. Drugačije bi možda sada zvučale pesme "Dimitrije, sine Mitre", "Na Uskrs sam se rodila, nane", "Aj veseli se, kućni domaćine", "Mito, bekrijo" ili "Ajde, Jano, kolo da igramo"... A Vasilija Radojčić danas živi od muževljeve penzije. Nikad nije mnogo zaradila iako je dobila Majstorsko pismo za životno delo u Nišu 2005. Tom prilikom je rekla: "Različito su me do sada nazivali — doajenom i prvakom, ali nikada majstorom".
  

BEZ NASLEDNIKA

Vasilija sleže ramenima i širi ruke kad god je pitaju da li joj je ćerka Mirjana naslednica, da li je nasledila njen raskošni glas, i kaže:
  
Mirjana izuzetno dobro peva, međutim ne pada joj na pamet da bude pevačica, završila je studuje psihologije i radi u svojoj struci. Ljudi su je često moljakali kada je bila mala: "Malena, hajde otpevaj nam nešto, sigurno želiš da naslediš mamu." Mojoj Mirjani se, znam, to smučilo, pa je krenula nekim svojim putem i dobro je što je tako.

  
IRSKE I BRAZILSKE PESME

Vasilija ne može da zaboravi detinjstvo i mladost u rodnom Kragujevcu, ali ni studentske dane u Beogradu, posebno one koje je provela kao član KUD "Žikica Jovanović Španac".
  
Čim bi mi se završilo predavanje na fakultetu, hitala bih u KUD da se družim sa vršnjacima, studentima. U "Špancu" nije bilo Beograđana, sve momci i devojke iz provincije, iz siromašnih porodica, pa smo često delili pogaču, mladi sir ili kajmak, a momci rakiju koja je stizala sa sela. Bilo mi je divno, posebno kada bi došao čika Carevac. Takvu bujnu sedu kosu i tako plave oči nikada više nisam videla kod nekog muškarca. Onim svojim dubokim glasom pričao nam je o muzici, dogodovštinama, svom zarobljeništvu u nacističkom logoru za vreme Drugog svetskog rata... Žao mi je što KUD danas imaju sve manje članova, što ni deca iz provincije ne neguju izvorne narodne pesme i folklor, radije pevaju nekakav turbo-folk i igraju irske, škotske, brazilske, ne znam više čije i kakve igre — priča Vasilija.



ŽAL ZA ŠANSONOM

Vasilija Radojčić kaže da bi opet bila pevačica kada bi je vratili u prošlost i kada bi mogla da ponovo bira profesiju, ali da bi karijeru gradila malo drugačije.

Bila sam, bolje rečeno, još sam zaljubljena u francuski jezik. Potajno sam se nadala da ću snimati i francuske šansone, ali ništa od toga, muzički urednici bili su pod kontrolom komunističke vlasti koja nije dozvoljavala da narod truje ništa što dolazi sa Zapada. U Evropi su me čuli kako pevam šansone, zvali su me, ali sam tada već bila udata žena i majka, a plašila sam se i neizvesnosti. Kada se pojavio pokojni Dragan Stojnić i napravio pravi džumbus sa prepevima šansona, mogla sam i ja da se vinem u jugoslovensko i evropsko nebo šansona. Ali, nisam, ne znam, nije me to više interesovalo i priznajem, žalim za tim — veli Vasilija.
Vesti online
1484  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Dušan Kostić (1953—1996) poslato: Septembar 27, 2011, 12:06:22 am
*





DUŠAN KOSTIĆ
(Leskovac, 07.01.1953 — Beograd, 13.05.1996)

ČUVAR LJUBAVNE TAJNE Tajna njihove ljubavi nestala je u mutnom i hladnom Dunavu. Na tragičan način u gotovo misterioznim okolnostima i šturim inforacijama život je okončao Dušan Kostić, pevač narodnih pesama. Bilo je to 13. maja 1996. godine oko 18.50 časova, kako je može saznati iz kratkog izveštja policije "jer je isti viđen kako skače preko ograde pančevačkog mosta, izmedju stubova 39 i 41, odakle se više nije živ pojavio". Jedini očevidac bio je radnik ŽTP Beograd Saša Veljković.

— Ljudima i policiji ovaj slučaj, bar kako meni izgleda, bilo je očiglendo samoubistvo, a nama, porodici dovolljna je i jedna slamka da se hvatamo za nju i verujemo da će se Duško odnekud pojaviti živ — priča Duškova bivša supruga takodje pevačica Nevenka Lavrnja-Kostić.

Duško je otišao, nenajveljeno i neočekivano. Prave razloge verovatno niko nikada neće saznati, ali je poridici gospođi Nevenki i njihovim dvema ćerkama kao i brojnim prijateljima ostaje nada u čudo.

— U celom slučaju ima mnogo nelogičnosti — govori Nevenka. — Jedini svedok navodnog samoubistva nije siguran da je to bio Duško. On je izjavio da je samo video nekog čoveka kako skače.

Istina pronađena je Duškova torbica sa lični dokumentima.

— I taj deo je obavijen sa mnogo tajni. Torbica i dokumenta su bili potpuno suvi, a nejgovo telo nikada nije pronađeno.
Najbolja Duškova prijateljica i koleginica Gordana Stojičević je kategorična u mišljenju da "on tako nešto nikada nebi uradio.

Nekoliko dana na adresu gospodje Nevenke, ali i adresu kuće Duškovih roditelja u Leskovcu i žene s kojom je živeo poslednje dane stiglo je kratko pismo — "Mnogo vas volim, oprostite mi". Nije bilo ni potpisa ni pečata na koverti.

Za njega su govorili da je bio dobar za sve, osim za sebe i da sigurno nije imao ni jedan razlog za samoubistvo.

— On od mene nije krio ni najintimnije stvari. Bili smo kao rođeni brat i sestra iako su mnogi koji su nas poznavali bili ubeđeni da smo mi čak ljubavnici. Ni danas posle toliko godina ne mogu da prihvatim činjenicu da Duška nema. U sebi verujem da ćemo se ponovo sresti, popričati, da ću ponovo čuti njegov topao glas.

Dušan Kostić rodjen je 7. januara 1953. godine u Leskovcu. Rano je ostao bez oca Vlastimira, a majka Nada je njega brata Slobodana i sestru Mariju izvela na put u teškim uslovima opšte nemaštine. Iako je završio dizajnersku škou pevanje je bilo njegova najveća ljubav. Kad se doselio u Beograd dugo je tražio svoje mesto pod suncem — da bi se prehranio, a u to vreme to je bilo uz pesme najvažnije, u Malom Mokrom Lugu sam u jednoj maloj radionici pravio sveće.

U pevačkoj karijeri ostavio je dubok trag. Ipak, pesma "Sačuvaj tajnu ljubavi moja" se izdigla iznad svih kompozicija koje je snimio i sredinom osamdesetih bila je pravi mega hit.

"Sačuvaj tajnu ljubavi moja
nikom ne reci u teškom trenu
zašto je čovek bez reči poš'o
ostavio uplakanu ženu..."

Značajan je i njegov doprinos očuvanje baštine jer je za fonoteku Radio Beograda snimio nekoliko nezaboravnih narodnih pesama sa juga Srbije.
Viminet muzika
1485  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Mira Vasiljević (1934—2019) & Đerdan poslato: Septembar 18, 2011, 07:29:01 pm
*
NE SAMO O POSLU: MIRA VASILJEVIĆ


GODINE SU PROLAZILE

Poznata pevačica je poprilično doprinela našoj narodnoj muzici kao solista i podučavajući mlade talente u svom
ansamblu "Đerdan"


Mira Vasiljević je snimila više od dve stotine pesama i ostavila neizbrisiv trag u domaćoj produkciji naše narodne muzike. Uvek prisutna, a u svom stilu gorda, dostojanstvena i nenametljiva, početak umetničke karijere računa od trenutka kada je postala solista Radio Beograda. To je bilo 1961. godine. Od tada ima punih pedeset godina.
 
Mira je, u stvari, počela da peva čim je došla na svet. Mama joj je pričala da je toliko bila glasna da su joj one žene, nazovi babice, koje su je porađale kod kuće, prorekle da će postati pevačica. Ne zadugo, ti očevi geni stvarno su i došli do izražaja.
 
Moj tata je po zanimanju bio stolar i svi su se u Ripnju, mom rodnom mestu, grabili da im Raja tišljer ugrađuje prozore i vrata, jer je pesmom unosio radost u njihove domove. Pamtim, svirao je i usnu harmoniku. U to vreme bile su aktuelne zanatlijske zabave. Vodio me je da pevam na tim narodnim veseljima, a kad bi poveo kolo, uvek bi uzeo mene za ruku da igram do njega — priča Mira sa setom. — Svi su se čudili kako petogodišnje dete ima takav glas i ume da igra. Kad je tata poginuo, imala sam nepunih deset godina, brat Lale osam, a sestra Milica samo godinu dana. Od silne tuge uplašila sam se da ću da zaboravim da pevam, pa sam otrčala iza šupe da proverim umem li.
 
Ubrzo potom sam nastupila na školskoj priredbi za Svetog Savu. Imala sam duge kike, a mama mi je vezala crne mašnice i tako sam pevala pesmu "Siroče sam". Svi su plakali. Tada sam bila hrabra, ali posle nisam moga da zadržim suze kad god se pomenulo njegovo ime. Mnogo mi je nedostajao u životu — pamtiće Mira zauvek.
 
I njena mama je lepo pevala, ali san joj je bio da joj ćerka postane lekar. Mira je, međutim, već u gimnaziji pošla na časove harmonike i mamu molila da je upiše u muzičku školu, što ona nije htela ni da čuje, jer se tada znalo ko svira i peva. Mira je odlučila da se krijući upiše u srednju muzičku školu "Mokranjac". U gimnaziji je imala "šarene" ocene i mama je navikla na to. Kada je na polugodištu pokazala knjižicu, a ono — samo petice. Majka je bila zaprepašćena, ali kad je bacila pogled na predmete sve joj je bilo jasno. Razmekšala se i konačno prihvatila da će joj se ćerka baviti muzikom.
 
TRESLA SE KAO PRUT
 
Ali, Mirina mladost, kao ni detinjstvo, nije baš uvek bila raspevana.
 
Dok su moji drugovi i drugarice bili na letnjem raspustu i odmarali se, ja sam sa mamom išla u nadnicu, kopala, žela, čupala pasulj, prevrtala seno, čuvala stoku... samo da zaradim pare za voznu kartu i za školovanje. Pošto sam u selu bila omiljena, predsednik opštine mi je ponekad namestio i neki poslić u kancelariji. Dobijala sam pomoć i od Crvenog krsta. Sećam se jednog teget kaputa. Ja visoka, a on kratak. Mama našla neki grao štof i produžila ga. Onda od strica pozajmim gumene opanke i krenem u Beograd. Putovala sam vozom, železnička stanica je bila daleko, a zime nisu bile ovako blage, kao sada, nego smetovi do guše. Kad dođem u školu onako promrzla sa mokrim čarapama, moji divni profesori i dobrotvori, Vasilije Mokranjac i Duško Kostić, moj razredni starešina, nateraju me da se izujem i osušim čarape i noge kraj furune, da se ne razbolim. To ne mogu da im zaboravim — ističe Mira i danas sa ushićenjem.
 
Kad je majka u četvrtoj godini došla da je ispiše, jer više nije imala apsolutno nikakvih mogućnosti da je izdržava, Duško je kategorično rekao da to ne dolazi u obzir.
 
Tada su, kao najboljoj učenici, izmislili i dodelili mi novčanu nagradu, našli mi stan i dali klavir da se pripremim za diplomski ispit. Mokranjac mi je ustupio i violinu da vežbam, pa pošto nisam imala gde, vežbala sam u klozetu, a razredni mi je prepuštao i svoje privatne učenike, samo da nešto zaradim. Taj isti Duško Kostić me je, te 1961. godine, i doveo u Radio Beograd, predstavio Đorđu Karaklajiću, muzičkom uredniku Radio Beograda, i rekao: "Evo ti je, pa vidi šta ćeš sa njom."
 
Na toj prvoj audiciji, Mira se toliko prepala da se tresla kao prut. Činilo joj se da je izgubila i moć govora, ne samo pevanja.
 
Ime Radio Beograda za mene je bilo nešto najvrednije. Pevam tu pred maestrom Vlastimirom Petrovićem Carevcem, koji me je sa svojim orkestrom pratio. Primetio je Carevac koliko sam se prepala pa je ostavio violinu i rekao klarinetisti Bokiju Miloševiću da nastavi i izašao napolje. Sumnjam da je bio daleko od vrata, ali hvala mu, pustio me da se smirim. Ohrabrila sam se i otpevala pesmu "Evo srcu mom radosti". Kao da je bilo simbolike u njoj. Mada sam otišla sva očajna, ubeđena da su mi sve lađe potonule, posle mesec dana sam dobila dopisnicu da sam primljena — ne zaboravlja istaknuta umetnica svoje početke u muzičkoj karijeri.
 
ŠIROKA DUŠA
 
Čim je diplomirala, Mira se zaposlila u Muzičkoj školi u Valjevu. Iz te prve generacije ponosna je na mnoge svoje učenike, među kojima su bili i braća Maljoković, a bogami i oni na nju. Narednih dvanaest godina radila je u prosveti kao nastavnica muzičkog obrazovanje po raznim školama i istovremeno snimala ploče. Posle velikog uspeha i popularnosti koji joj je donela numera "Život piše uspomene", posvetila se isključivo estradi i pevanju. Čim se zaposlila, udala se za momka po imenu Žarko, koji se družio sa njenim bratom Laletom.
 
Žarko je video moju fotografiju i zaljubio se. Pošto je imao rođenog brata i majku koji su živeli u Valjevu, pred kraj školske godine je došao tamo. Slučajno smo se sreli u pošti. Bio je lepotan, uz to i sudija za prekršaje. Udala sam se odmah, drugi, treći dan, čim sam se vratila u Ripanj. Bili smo srećni, rodila nam se i ćerka Nataša, ali posle dve godine braka, on je dobio premeštaj i otišao u Novi Bečej, a ja sam ostala u Ripnju. Razveli smo se, ali smo ostali prijatelji do kraja života.
 
Igrom slučaja njen bivši muž ju je upoznao sa budućim suprugom Mišom Vasiljevićem, takođe pravnikom i sudijom.
 
Imala sam samo 28 godina i nisam htela ceo vek da ostanem sama, pa sam otišla u Novi Bečej da zamolim Žarka da mi da sporazumni razvod braka. Lepo sam se doterala, frizirala kosu, obukla tergal-suknju i prelepi beli mantil sa braon svilenim šalom sa tufnicama koji mi je sestra od tetke pozajmila, i mislim da sam izgledala baš lepo. Htela sam da mu bude žao.
 
Stižem, a sa njim sede još neka dvojica. U međuvremenu je jedan od te dvojice otišao, ustao je i Žarko i nakratko nestao, a meni su u tom trenutku grunula osećanja. Sagla sam glavu i počela da jecam. Imala sam dete, nije bilo lako tek tako se razvesti. Mnogo me je bolelo — priznaje umetnica.
 
Kad sam podigla glavu, vidim da i onaj čovek plače. Kaže — i kod mene je ista situacija. Sutradan, na železničkoj stanici, penjem se, voz samo što nije krenuo, a neko sav zadihan doviknu: "Ja ću jednoga dana doći!" Ne znam šta mi bi, uzvratim mu "Čekaću te!" To je bio oktobar. Za Novu godinu vraćam se autobusom u Ripanj i neko mi kuca na prozor. Ne mogu da se setim gde sam videla te divne oči. A, on kaže: "Ja sam došao." "Poručite mojoj mami da ću doći sledećim autobusom, ja sam se udala!" — saopštim onim ljudima iz autobusa i izađem — smeška se i priča. Tako su Miša i ona počeli život.
 
Dobili smo ćerku Jasnu i nastavili da živimo uz neizmerno poštovanje i ljubav. On je bio moj oslonac u životu. Brak je trajao do 24. aprila prošle godine, kada je umro. Otkinuo mi je srce. Završila sam i u bolnici. Jedva sam se povratila. Ovo su moji prvi koraci i kontakt sa svetom posle njegove smrti. U ostalom, red je da obeležim i jubilej u karijeri. Neće biti neke pompe, ali najdraže mi je što će mi PGP izdati kompilaciju, na kojoj će se naći i pesma malo puta izvođena, pod nazivom "Široka duša". To je poslednje delo koje smo moj Miša i ja uradili zajedno. On je pisao tekst, ja kompoziciju, a aranžman Vlada Teodosijević — ističe Mira Vasiljević.
 
~  
 
BISER, PO BISER...
 
Da bi se suprotstavila turbo folku i šundu, 1973. godine, vraćajući se sa Beogradskog sabora, gde je sa pesmom Petra Tanasijevića, "Zri, zri tamnjanika" osvojila prvu nagradu, Mira Vasiljević je došla na ideju da, zajedno sa Anđelkom Govedarević i Verom Ivković, osnuje prvi ženski vokalni ansambl pod nazivom "Đerdan", koji bi negovao izvorne melodije. Dobile su još jedan vokal, Gordanu Lazarević i nakon nekoliko meseci vežbanja, koreografije i režiranja na kome je radio Jovan Ristić, ansambl "Đerdan" se pojavio pred publikom. Bio je prihvaćen s velikim oduševljenjem.
 
Nismo se skrašavale kod kuće. Obasipali su nas cvećem, ali i vrednijim poklonima. Pošto sam nastupala isključivo kao koncertni pevač, nikada nisam pevala na vašaru ili na svadbama, bila sam alergična na bakšiše, valjda sam jedina takva na estradi, obožavaoci su se snalazili, pa su novčanice stavljali u cveće — navodi sa smeškom.
 
Mira je mnogo doprinela našoj pravoj narodnoj muzici, podučavajući talentovane devojke u svom ansamblu. Ona je jedna od retkih koja je svoje znanje prenosila na mlađe koleginice pomažući im da postanu poznate i popularne.
 
Članice su se redovno smenjivale i njihovo mesto su zauzimale nove mlade talentovane devojke. Kroz "Đerdan" je prošlo njih šezdesetak i danas su moje devojke vrhunska imena naše estradne scene. Ja više nisam aktivna, jer sam se razbolela, ali one su nastavile sa koncertnim aktivnostima, a ja sa njima nastupam samo na radiju i televiziji — kaže naša draga sagovornica.
 
"Đerdan" je dobio i ogranak "Ogrlica od bisera", koji vodi njena ćerka Jasna.
 
Okupila je žene kojima je san bio da pevaju, a nisu imale mogućnosti da se za njih čuje zato što su se udale, ili im roditelji nisu dozvolili. Uopšte nisu važne ni godine, ni fizički izgled, samo glas i ljubav prema muzici. Postoje samo godinu dana, a već su gostovale u dosta televizijskih emisija. Nekad odem samo da se napunim te njihove pozitivne energije.
 
~  
 
DOKAZ LJUBAVI
 
U znak zahvalnosti, pre oko četiri godine članice "Đerdana" su Miri priredile jedno iznenađenje u emisiji "Sve za ljubav".
 
Zovu me iz televizije i kažu "Miro, jedan suprug je poželeo da svojoj ženi priredi radost i iznenadi je tako što ćeš joj ti otpevati pesmu "Godine su prolazile". Prihvatim. Kad god mogu nekog da usrećim, tu sam. Hvalim se mojim "đerdankama", a one mrtve hladne. Dođem u studio i čekam da me pozovu na scenu da pevam, kad sa stepenica, kao mravi, jedna za drugom, u koncertnim haljinama koje je kreirala pokojna Mira Čohadžić, silaze one. Kad nisam umrla od uzbuđenja. "Vi znate koliko vas mi volimo, ali smo htele da svi čuju koliko nam značite" — kaže Snežana Đerdan ispred svih. Utom prilazi Anđa Govedarević i predaje mi knjigu koju je dizajnirala moja ćerka. Na svakom listu po jedna njihova fotografija ispod kojih su ponaosob ispisale svoje emocije prema meni. Čak su dovele i moju unuku Iskru, koja je pred kamerama otpevala pesmu "Alaj mi je večeras po volji" i tada je zvanično i ona bila primljena u "Đerdan" — prepričava Mira sa istim uzbuđenjem.
 
SVI MUZIKALNI
 
U Mirinoj porodici svi su muzikalni i ona ih sa ponosom predstavlja.
 
Moja sestra Milica je jedno vreme pevala sa mnom u ansamblu "Šumadija". Mog rođenog brata Laleta zvali su Zaim Imamović. Snimio je tri ploče, ali je nastavio da se bavi nekim drugim poslom. Njegova ćerka je pevala lepše od svih nas, ali ona sada radi kao profesor istorije. I moja starija ćerka Nataša Smiljanić je talentovana, jedno vreme je pevala u porodičnom "Đerdanu", ali se okrenula svojoj firmi za uvoz–izvoz.
 
Miloš, moj unuk po Nataši, sa pet godina je sa mnom snimio pesmu "Baba i unuk", koja i danas ide u željama slušalaca, ali njega je više interesovao sport. Njegov sin, moj praunuk Vuk ima tri godine i opsednut je pesmama Željka Joksimovića i po ceo dan ponavlja "Ljubavi, ljubavi...", ali meni je najdraži refren koji mi stalno ponavlja telefonom: "Bako, kada ćemo da se vidimo?" Moja mlađa ćerka Jasna Vasiljević-Milanović ima troje dece. Najstariji Marko, završio je srednju muzičku školu, svira i klavir, a sada studira umetničku akademiju i biće tonac. On je jedini istinski već uveliko uplovio u muzičke vode. Iskra je sedmi razred osnovne škole i bila je članica estradne grupe "Mulina", koju je osnovala Snežana Đerdan, okupivši dečake i devojčice da pevaju izvorne narodne pesme. Najmlađa, Đina je takođe bila poželjna kao član, ali je bežala od kamere. Ona je pevala u horu Valentine Vukomanović "Čarolije".
 
NAGRADE IMA, PENZIJU NEMA
 
Za svoje umetničke zasluge vredne poštovanja Mira je dobila mnogo nagrada, diploma, zahvalnica, kao i povelja za životno delo. Od srca su joj date i ona ih srcem prima. Ipak najviše se ponosi Zlatnim krstom koji je dobila od Crvenog krsta za njen humanitarni rad. Tu nedostaje samo jedno.
 
Znate da zaslužni istaknuti umetnici dobijaju nacionalne penzije. Mislila sam da je red da i ja ispunim taj obrazac, priložila sam sve što je trebalo, međutim mene nikako nema na tom spisku. Ne znam šta još treba da uradim da bih je zaslužila. Ne znam da li ću je dočekati, s obzirom na to da već imam 76 godina i da li ima svrhe i da konkurišem ponovo.
 
VELIKO DRUŠTVO
 
Pored mog "Đerdana" i moje porodice, moj prvi komšija Kutić, tako ga je nazvao Marko, a prezime mu je Krstić, brine o meni kao da je moje rođeno dete. Nema dana da ne kucne na moja vrata da vidi jesam li dobro i da li mi nešto treba. Dosta vremena provodim i sa prijateljicom i komšinicom, književnicom Micom Marković. Ona piše dečje pesme i verni je poklonik "Politike", pa tako svakodnevno zajedno pročitamo vaš list od korice do korice. Kad god nešto treba da se snima u nekom restoranu, onda idem kod moje "đerdanke" Goce Stoićević.


Dana Stanković | objavljeno: 06.03.2011. | Politika
1486  MUZIČKA ČITAONICA / Muzička dešavanja, zanimljivosti i ličnosti / Rok scena i DB poslato: Septembar 14, 2011, 08:06:59 pm
*
MUZIKA, PEVAČKE ZVEZDE I BEZBEDNOSNE SLUŽBE, U KANALISANJU PONAŠANJA OMLADINE


ROK SCENA I DB

Kada ste uz neke muzičke grupe, pevače i njihovu muziku uživali niste ni slutili da iza svega toga stoji mnogo veća i snažnija organizacija od samih bendova ili pevačkih zvezda. Stajala je država kroz delovanje posebne grupe Državne bezbednosti kako bi se omladina mogla usmeravati u određenom pravcu ili kako bi Tito otklonio opasnost od radikalne omladine — koja je prirodi mladosti buntovna i traži uvek nešto drugo i više.[/size]

Retki su ljudi iz Službe državne bezbednosti koji su spremni da progovore o akcijama u kojima su učestvovali za vreme Titovog i Miloševićevog režima. Jednu od najspecifičnijih priča ima nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Živan Velisavljević koji je penzionisan početkom 1990. godine ukazom tadašnjeg predsednika SFRJ.

Velisavljević danas živi u svojoj porodičnoj kući u rodnim Lojanicama, u blizini Šapca. Njegova kuća je daleko od onoga kako bi javnost zamišljala domove penzionisanih špijuna. Ovde nema visokih zidova, gvozdenih vrata koja se otvaraju daljinskim upravljačem i dobermana čuvara. Pa ipak, iako je Velisavljevićeva kuća kao jedna od mnogih u ovom kraju, u njoj postoji nešto po čemu se razlikuje.

Na brižljivo uređenom tavanu, Velisavljević ima kolekciju od nekoliko hiljada LP ploča isključivo zabavne i rok muzike nastale u SFRJ. Na pitanje da li je diskofil, Velisavljević kaže da mu te ploče nisu za razonodu već da su mu sredstvo za rad. Štaviše, Velisavljević nam otkriva da nijednu od ovih ploča nominalno ne može da otuđi jer mu ih je Resor državne bezbednosti dao na revers.

OPERACIJA MILJACKA

Velisavljevićev angažman u službi počeo je 1968. godine. Studentske demonstracije su ozbiljno uzdrmale Tita. Iako je uspeo da ih umiri, Tito je primećivao da se stalno pojavljuju nova žarišta. U tom trenutku Tito je tek bio priveo kraju krizu oko Brionskog plenuma a odmah se pojavila studentska kriza i invazija na Češku i bilo je potrebno pacifikovati barem jedan od frontova. U tom cilju Tito je na tajnom sastanku diskutovao o tome koji se front može prvo rešiti. Veljko Vlahović je predlagao da SFRJ nabavi atomsku bombu koja bi joj bila garant suvereniteta, Edvard Kardelj je pominjao približavanje NATO paktu a Stane Dolanc je izašao sa najbizarnijim predlogom. Dolanc je naime objasnio kako je CIA koristeći muziku bendova snažno oslonjenih na hedonizam i upotrebu opojnih droga uspela da otupi borbenu oštricu studentskih protesta u Americi i da brojne progresivne mlade ljude pretvori u bezopasne klovnove bez jasne revolucionarne ideje.

Dolanc je smatrao da se tako nešto može uraditi i sa našom omladinom. Veljko Vlahović je smatrao da su naši mladi ljudi zdraviji i zreliji od američkih, ali Tito je bivao sve više zabavljen Dolančevim predlogom. Na kraju je Dolancu dato zeleno svetlo a operacija je dobila kodno ime "Miljacka" po reci u Sarajevu pošto je Tito smatrao da je rat dobijen u Bosni i da sve nove bitke treba počinjati odande. Miljacka je izgledala kao najurbaniji toponim u toj republici.

Dolanc je u saradnji sa svojim najbližim poverenicima Srdanom Andrejevićem i Obradom Đorđevićem izabrao mladog Živana Velisavljevića da vodi Miljacku. I Velisavljević je vodio ovu operaciju pune 22 godine.





"Prvi regrut prirodno bio mi je Goran Bregović. Sa njim nije bilo problema, on je voleo i ideju jugoslovenstva i seks i drogu, tako da smo se lako dogovorili", svedoči Velisavljević. "Sa Bregovićem sam čak primenjivao i jedan sistem koji je Služba koristila sa kriminalcima — omogućavala im je da kradu u inostranstvu a da dobijaju sklonište u Jugoslaviji u zamenu za obavljanje ponekog posla za nas. Tako sam i ja omogućavao Bregoviću da krade strane pesme, da ih objavljuje ovde kao svoje, a da u njima propagira ono što je nama bilo potrebno."

Zdravko Čolić već nije bio tako jednostavan za regrutaciju.

SAMIT U SKENDERIJI

"Zdravko Čolić je bio izuzetno talentovan izvođač i njega nismo mogli da regrutujemo tek tako. On nije imao ništa protiv nas ali nije želeo da ikome išta duguje" Ipak, kada je uhapšen u Ohridu zbog razmenjivanja deviza, Velisavljević je u tome video svoju priliku. "Obišao sam ga u zatvoru u Ohridu i dogovorili smo se za petnaest minuta."

U Velisavljevićevom odeljenju u resoru državne bezbednosti nastupila je histerija kada su saznali da je Čola regrutovan. A onda se pojavila panika kada su shvatili da su mu potrebne velike hit pesme. Deo Službe je sumnjao u Kornelija Kovača, i odlučeno je da cela jugoslovenska pop scena stane iza Čolića.

"Napravili smo tajni sastanak jedne noći u Skenderiji. Šest mlaznih aviona RV i PVO je dovezao sve ključne pop kompozitore kod nas. Bili su tu Arsen Dedić, Đorđe Novković, Kornelije Kovač, Bojan Adamič, Žika i Radovan iz Zane, Momčilo Bajagić, mali Zlaja Arslanagić iz Crvene Jabuke, Iztok Turk, Jasenko Houra, Jura Stublić, Vladimir Divljan, Zoran Lesendrič i mnogi drugi."

"Smestili smo ih u Skenderiju. Sedeli su potpuno nepripremljeni šta ih čeka. Onda sam ja izašao za govornicu, osetio sam se kao Tito, i rekao im da je svako dužan da pripremi po jednu pesmu za Čolin povratnički album.", Velisavljević ni danas ne može da sakrije ushićenje.

Ekipa kompozitora je potom vraćena avionima u svoje gradove i započet je rad na pesmama. Međutim, u Službi je zavladala nervoza pošto se toliki broj ljudi nije mogao bezbednosno kontrolisati, tako da su se na kraju opredelili da ipak Bregović uradi ceo album kako pesme ne bi iscurele u javnost.

"Čolićev povratnički album je u jednom trenutku delovao kao da će biti največi album u istoriji pop muzike. Činilo se da će ovo biti za Čolića ono što je "Smile" bio za Beach Boys-e, a mi to nismo smeli da dozvolimo, Čola je bio potreban Jugoslaviji u tom trenutku, i na kraju je sve rešio Brega.”

RATNE TRAKE

Služba državne bezbednosti je bila zadužena i za pripremanje konceptualnih albuma koji su imali funkciju da se zavrte u etru u slučaju rata, pa čak i nuklearne apokalipse. "To su tzv. Albumi sudnjeg dana, tako smo ih zvali u službi, na njima su snimljene poslednje pesme na svetu, pesme uz koje je ovaj narod trebalo da preživi nuklearnu zimu."

Na pesmama je radio sam krem jugoslovenske scene, u saradnji sa timom psihologa. "Ima nekih ljubavnih pesama koje smo testirali na životinjama. I zaista kada bi im pesma bila puštena, one su ih navodile na parenje kroz lučenje određenih hormona. Takve pesme u principu su pravljene za slučaj da u bunkerima posle nuklearnog rata moraju da se ljudi stimulišu na produžavanje rase."

"Pustiti takvu pesmu u etar u regularnim okolnostima je krivično delo. Ti snimci se nalaze u sefu Načelnika SDB dan-danas." Velisavljević nerado govori o ovim pesmama. Ipak, posle velikog navaljivanja rekao je da je neke od njih pisao Kiki Lesendrić a da ih pevaju Zana Nimani, Anja Rupel i Marina Perazić. Kada smo ga upitali, liče li te pesme na njihove ranije radove, Velisavljević se osmehnuo i lakonski odgovorio, "Denis i Denis su za ovo vrtić…"

DVOSTRUKI AGENTI

Velisavljević kaže da se u svojoj praksi samo jednom sreo sa dvostrukim agentom. To je bio slučaj Iztoka Turka, vođe i glavnog autora grupe Videosex. "Iztok je radio za nas. Negde u vreme albuma "Lacrimae Christi" kontaktirala ga je nemačka služba BND. On je želeo da prekine kontakte sa njima ali mi smo insistirali na tome da ih on nastavi." Kako se približavao raspad Jugoslavije, Velisavljević tvrdi da se i Turkova lojalnost pomerala ka Nemcima. "Nisam siguran da je Turk izdao Jugoslaviju, mislim da joj je bio lojalan do samog kraja, ali kako je vreme odmicalo sve manje i manje. O tome govore njegovi neuspeli pokušaji da sa Videosexom snimi pesme na engleskom".

Snimanje pesama na engleskom je po Velisavljeviću bilo smišljena provokacija u samim centrima nemačke obaveštajne službe kako bi se kolonijalizovala jugoslovenska muzička scena. "Oni su želeli da marginalizuju naše bendove time što su ih nagovarali da snimaju na engleskom čime su ih odvojili od domaće publike, a nisu dobijali pravu šansu na inostranoj sceni. Na svu sreću, to im je uspevalo kod alternativnih bendova. Mi smo Bregu, Čorbu i Azru držali pod gvozdenim stiskom."

"Album Divljih jagoda na engleskom bio je klasična zavera MI6. Njih je kao svoje agente u tom periodu držao ozloglašeni Entoni Monkton. On je počeo svoju karijeru kao rokenrol operativac za SFRJ da bi na kraju završio službujući u Beogradu." Na svu sreću. DB je imao svog aduta u grupi. "Alen Islamović je bio naš čovek i razarao je englesku karijeru Divljih jagoda iznutra. On je bio zdrav element u toj grupi, i zato smo ga i nagradili mestom pevača u Bijelom dugmetu."

Velisavljević sebe i danas smatra Jugoslovenom. On veruje da su same republičke službe državne bezbednosti radile protiv zajedničke države, čak i u domenu rokenrola. "Jasenko Houra je bio čovek hrvatske republičke Službe. Nekoliko puta sam im slao dopise da nam ga stave na raspologanje u saveznoj službi jer je talentovan muzičar, a oni su odbijali i smišljali neke formalnosti. Odgovorno tvrdim da je njegova pesma "Mojoj majci (zadnja ruža Hrvatska)" maslo zagrebačkog odeljenja."

"Nema nevinih", nastavlja Velisavljević, "kada smo primetili da se bog i crkva često pominju u pesmama Pilota, priveli smo Lesendrić Zorana da vidimo o čemu se radi. Tokom noći javio nam se šef beogradskog odeljenja i rekao nam da je on njihov. Mi smo morali da ga pustimo. Ja sam tada shvatio da svaka republička služba ima svoj bend."

IBARSKA MAGISTRALA

"Rata ne bi bilo bez propagande i bendova poput Prljavog kazališta", naglašava Velisavljević. On smatra da je naivno očekivati da je borba između tajnih službi bila išta pitomija na polju rok scene nego na drugim poljima. "Scenario Ibarske magistrale je prvi put primenjen na Krcunu, a drugi put na Draženu Ričlu." Velisavljević odgovorno tvrdi da u saobraćajnoj nesreći člana Crvene Jabuke nisu čista posla. "Zlaja je ubrzo napustio bend, on je bio anđeo, jedan od mojih najdražih operativaca, pravi Jugosloven", kaže Velisavljević. "Mislim da će biti zanimljivo ako Žera ikada progovori, on zna celu priču."

SADAŠNJA SCENA

Velisavljević ne prati sadašnju scenu od kada se penzionisao. Ipak ono što vidi po televiziji i Internetu mu ne uliva poverenje. "Dosta talentovanih ljudi je otišlo u narodnjake, a na rok sceni dosta bendova peva na engleskom, a to ništa ne valja. Scena je bila mnogo bolja dok ju je DB kontrolisao jer mi smo i kreativno pomagali kad je nailazila kriza." Velisavljević se ponosi podatkom da je DB za pesmu "Lipe cvatu" angažovao čak tri profesora Muzičke akademije i jednog profesora knjževnosti da pomognu Bregoviću da je osmisli. "Danas više nema takve ambicije, nažalost. Plašim se da DB više ne kontroliše ni one bendove koje je sam osnovao."


Srpska politika | 28. mart 2010.
1487  MUZIČKA ČITAONICA / Muzička dešavanja, zanimljivosti i ličnosti / Kulturno-turistička manifestacija "Hajdučko veče" poslato: Septembar 11, 2011, 06:28:30 pm
*

KULTURNO-TURISTIČKA MANIFESTACIJA
"HAJDUČKO VEČE" 2011






"Mačvansko selo Crna Bara, opisano u popularnom romanu 'Hajduk Stanko' Janka Veselinovića, već decenijama je mesto održavanja tradicionalne kulturno-turisitičke manifastacije 'Hajdučko veče'. Zapravo, što se već i podrazumeva kad se naziv romana i manifestacije dovedu u vezu, život junaka romana bio je i direkitan podsticaj crnobarskim momcima da se 1966. godine prvi put počnu takmičiti između sebe, te da pobednik u nadmetanju osvoji i prvi naziv hararabaše — hajdučkog starešine.

Kasnije, to takmičeinje u spretnosti i snazi postalo je izazov i za kršne momke iz ostalih mačvanskih sela, tako da danas u Mačvi nema mladića ili devojke koji za 'Hajdučko veče' ne znaju, a pitanje je da li ih ima i koji ga nisu posetiii. Tako je Mačva, na čijem raskošnom tlu 'raste sve što se u njenu utrobu baci', kako je rekao Janko, postala poznata i kao mesto okupljanja posetilaca iz svih naših krajeva, u toplim avgustovskim danima.

Prvo 'Hajdučko veče', kako je već rečeno, održano je 1966. godine i to u samom centru Crne Bare, pod krošnjama velikih lipa u crkvenom dvorištu, a prvi pobednik u takmičenju za naziv harambaše bio je papularni Crnobarac Đoka Pavić. Pored momačkog takmičenja, tom prilikom je bilo izvedeno i seosko prelo, kako bi se dočaralo staro vreme i stari običaji." Više...

*   *   *

Kulturno-turistička manifestaciju "Hajdučke večeri" u Mačvi, 43. po redu, posetilo je preko tri hiljade ljudi, a bogati kulturno umetnički program na kom su nastupili Mirjana Aleksić, Folklorni ansambl "Đido" i Megamix band, pratili su na dve scene i posredstvom video bimova.
1488  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — K poslato: Avgust 31, 2011, 09:20:32 pm
*

KAD SAM BILA DEVOJANA
Kosovska Mitrovica / Srbija
zapis: Miodrag Vasiljević

  
Kad sam bila devojana
od šesnaest leta,
mislila sam da me nema
ni u pola sveta.
  
A kada me udadoše
mladu i zelenu,
osta ruža i karanfil
da za mene venu.

Biljana Krstić — Kad sam bila devojana
1489  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — K poslato: Avgust 31, 2011, 09:16:10 pm
**

KARANFILE, PLEME MOJE1

Karanfile, pleme moje,
Karanfile, pleme moje,
Još da mi je seme tvoje!


Karanfile, pleme moje,
Još da mi je seme tvoje!
Ja bi znala gde bi cvala:
Mom dilberu pod pendžere.
Karanfil će mirisati,
Moj će dragi uzdisati.
Uzdik će se dalek čuti
Dol od zemlje, gor do neba.
Bogu će se dožaliti,
Nas dvoje će sastaviti.    (81.)


KARANFILE, CVEĆE MOJE2

Karanfile, cveće moje,
Karanfile, cveće moje,
Da je meni seme tvoje,
Da je meni seme tvoje.


Karanfile, cveće moje,
Da je meni seme tvoje,
Ja bi znala gde bi cvala:

Mom dilberu na pendžeru.
Kad on spava, nek miriše,
Kad s' probudi (ustane), nek uzdiše!


KARANFILE, CVEĆE MOJE
narodna / Prizren, Kosovo i Metohija

Karanfile, cveće moje,
još da mi je seme tvoje,
ja bi' znala 'de bi' cvala —
mom draganu pod pendžere.
Kad ustane, nek' miriše,
nek' miriše i uzdiše.
Uzdih će se dalek' čuti,
dol' od zemlje gor' do neba.
Bogu će se dožaliti,
nas dvoje će sastaviti.

1, 2 Stevan Stojanović Mokranjac: Etnomuzikološki zapisi | Priredio: Dragoslav Dević | Beograd, 1996.

YouTube: Mara Đorđević — Karanfile, cveće moje
YouTube: Sonja Perišić — Karanfile, cveće moje
1490  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — V poslato: Avgust 31, 2011, 08:14:33 pm
*

VOLEO SAM DEVOJKU IZ GRADA
Obren Pjevović — Dobrica Erić — arr. Dragan Aleksandrić

Ja sam rođen u cveću livada;
čuvah stada pokraj reke Gruže
al' zavoleh devojku iz grada
sa usnama ko pupoljak ruže.

Bele ruke a prsti ko dirke
pričahu mi najnežnije bajke.
Zalud uzdah iz grudi pastirke,
zalud suze moje stare majke.

Sin sam plavih šuma i livada;
gajih dobre konje i volove.
Zbog lepote devojke iz grada
zaboravih brda i dolove.

Zvao sam je ulicama dugim
i venuo ko trava jesenja.
Jednog dana spazih je sa drugim
zagrljenu u senci kestenja.

Šta sad mogu već bol svoj da patim;
mladost moju da tužim za celo.
Morao sam kući da se vratim
svome domu u rođeno selo.

I sad opet svoga vranca jašem
i u krčmi krčmim svoja stada.
Kitim svirce i razbijam čaše
i proklinjem devojku iz grada.

YouTube: Miroslav Ilić — Voleo sam devojku iz grada Prva verzija
1491  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — V poslato: Avgust 31, 2011, 08:11:02 pm
**

VRAGOLAN

Ja posejah konopljice jedan dan,
prikrade se mlado momče vragolan,
pa posija po konoplji sitan lan.
Iznikoše konopljice dan po dan,
i med njima i pod njima sitan lan.
Tud se vraća mlado momče vragolan,
opazi ga stara majka jedan dan,
pa počupa struk do struka sitan lan.
S mesta presta, da dolazi vragolan.
1492  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Sonja Perišić Milošević (1965—2008) poslato: Avgust 30, 2011, 04:34:19 pm
**




SONJA PERIŠIĆ MILOŠEVIĆ

SONJA PERIŠIĆ MILOŠEVIĆ, istaknuta interpretatorka narodne i stare gradske muzike, po struci lekar, rođena je 1965. godine. Završila je nižu muzičku za solo pevanje u Kragujevcu. Bila je dugogodišnja vokalna solistkinja KUD "Abrašević". Kada se pojavila na estradnoj sceni, svojim izvanrednim glasom i interpretacijom, osvojila je publiku. Nastupala je redovno u muzičkim televizijskim emisijama a mnoge njene pesme ušle su u trajnu datoteku Radio Beograda. Pevala je na mnogobrojnim koncertima širom sveta. Prvi solistički koncert, u pratnji Velikog narodnog orkestra KUD društva "Abrašević", održan je 2006. godine. Kao gost večeri nastupao je Bora Dugić.

Sonja Perišić ostaće nam u sećanju kao vrsni izvođač naše narodne pesme; primer kako se čuva i neguje srpska tradicionalna muzika iz svih krajeva naše zemlje, kao i po humanitarnim koncertima.  

Posle duge i teške bolesti preminula je 31. oktobar 2008. u Kragujevcu.

"Na Planinarskom domu planinarskog društva 'Žeželj' u selu Adžine Livade, nadomak Kragujevca, sredinom maja je otkrivena spomen ploča nedavno preminuloj dr Sonji Perišić (1965—2008)."


Angelina, 07.09.2009.

YouTube: Sonja Perišić — Mila majko, šalji me na vodu
1493  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ivanka Stefanović (1951) poslato: Avgust 30, 2011, 04:33:35 pm
**

IVANKA STEFANOVIĆ — DISKOGRAFIJA



ALBUMI
1494  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ivanka Stefanović (1951) poslato: Avgust 26, 2011, 08:49:24 pm
**




IVANKA
STEFANOVIĆ

Ivanka Stefanović pripada onoj malobrojnoj grupi umetnika, koji nisu želeli slavu preko noći, niti je postala "zvezda" koja zablista i išćezne. Skromnost je njena vrlina. Decenijama je pažljivo birala repertoar i nenametljivo darivala slušaoce toplim, zaobljenim i kultivisanim glasom, snažnom umetničkom ekspresijom i tananim osećajem za tumačenje teksta u muzici. Sinonim je za kvalitetnu umetničku interpretaciju.

Prve muzičke korake napravila je kao učenica osnovne škole u Krupnju, gde je rođena 1951. godine. U trećem razredu gimnazije, na insistiranje brata, profesora muzike, odlazi na "Šabačku Čivijadu" i nastupa na takmičenju amatera Selo veselo, koje je održano u organizaciji Radio Beograda. Kada je zapevala pesmu "Ja zagrizoh zeleniku jabuku", urednica RTV Beograd i članica žirija, Radmila Trifunović, bila je oduševljena. Od tog trenutka, vrata Radio Beograda za Ivanku Stefanović bila su širom otvorena.

1970. godine kao član KUD "Đoka Pavlović", na takmičenju kulturno-umetničkih društava "Amateri svome gradu" osvaja prvo mesto.

Nakon brojnih koncerata i emisija na radiju i televiziji, 1971. godine, na takmičenju u Vrnjačkoj Banji biva proglašena za Prvi glas Jugoslavije.

Pozivi i ponude se nižu i 1972. godine postaje solista Nacionalnog ansambla Kolo. Nastupala je širom Evrope, Azije, u Izraelu, a stigla je čak i do dalekog Japana. Na nastupu u Tokiju otpevala je njihovu himnu na japanskom, što je izazvalo opšte oduševljenje i na bis je izlazila neverovatnih dvadeset i šest puta. Tokom svog umetničkog rada bila je i član Državnog protokola.

Estrada je nije privlačila. Završila je fakultet i zaposlila se u državnoj službi, ali pesma je uvek bila njena najveća Ijubav. To joj je ostavilo mogućnost da na estradi bude prisutna samo onda kada to poželi. I dalje je snimala za Radio Beograd, kao i gramofonske ploče za svoju matičnu kuću PGP RTB.

Karakteriše je duboka posvećenost i odanost narodnoj muzici, sa autentičnošću vrsnog interpretatora i sa uvek prisutnom radoznalošću da istraži neispitano, da otkrije nešto staro, da ga strogo selektira i da teži stalnom kvalitetu i trajnim vrednostima, da bi na svetlost dana iznela samo dragulje riznice narodne umetnosti.

Izrazito jasna dikcija i precizno tačan smisao za melizmatičko ukrašavanje melodije, doprineo je da sa podjednakim uspehom, njen jasan i čist sopran, izvodi pesme iz Bosne, Šumadije, Istočne i Južne Srbije, kao i one iz Vojvodine i Dalmacije. U njene maestralno otpevane pesme, bisere našeg tradicionalnog narodnog stvaralaštva, ubrajaju se pesme "Anica ovce čuvala" "Bolna leži Anđelija mlada", ali za njima ni malo ne zaostaju kompozicije "Jutros mi je ruža procvetala" Petra Tanasijevića, ili "Kišo tiho padaj" Vitomira Životića.

Toplim i besprekornim glasom dala je pečat jednom vremenu koje ima neprolaznu vrednost u našoj narodnoj muzici. Ovo izdanje predstavlja podsećanje na četrdesetogodišnju uspešnu karijeru Ivanke Stefanović i njenu pesmu zapisanu u vremenu...


Muzički urednici
Dragana Marinković
Saša Janoš

CD 3 set — Zapisano u vremenu
Ivanka Stefanović
Izdanje RTS PGP
1495  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Ljubiša Stojanović Louis (1952—2011) poslato: Avgust 26, 2011, 08:48:55 pm
*
1496  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Ljubiša Stojanović Louis (1952—2011) poslato: Avgust 06, 2011, 08:38:12 pm
*

1497  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Ljubiša Stojanović Louis (1952—2011) poslato: Jul 31, 2011, 08:10:33 pm
*

KLETVA
S. Ilić — Zana — Peruzza

Zvone zvona svadbena i Cigani sviraju,
trista njenih svatova od mene je skrivaju.
Obeli mećavo, zavej gore svadbene
sa najvećom grešnicom nevestu nek zamene.

Pusti najveću mećavu, Gospode
jabuku s' krova nikad da ne pogode,
burme venčane kum nek pijan izgubi,
nek je nikad niko ne ljubi.

Zvone zvona svadbena i Cigani sviraju.
Kad joj bude najlepše nek pomisli na mene.
Obeli mećavo, srca nek se skamene
nek' joj buket svadbeni u rukama uvene.

YouTube: Ljubiša Stojanović Louis — Kletva







1498  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Ljubiša Stojanović Louis (1952—2011) poslato: Jul 31, 2011, 08:10:09 pm
*

POGINUO PEVAČ LUIS!


NOVI SAD — Pevač Ljubiša Stojanović Luis poginuo je u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila jutros oko 4.30 časova na magistralnom putu između Bačke Topole i Novog Sada, kod naselja Feketić.

Nesreća se dogodila kada je vozač "krajslera" beogradskih registarskih oznaka, Ljubiša Stojanović, iz za sada neutvrđenih razloga prešao u suprotnu kolovoznu traku i sudario se sa automobilom "ford" mađarskih registarskih oznaka, koji je dolazio iz suprotnog pravca, javila je RTS.

Troje mađarskih državljana koji su se nalazili u automobilu je teško povređeno, dok su tri osobe iz Stojanovićevog vozila zadobile lake telesne povrede, saopštio je MUP.

Vozači su podlegli povredama na mestu događaja, a povređeni su zbrinuti u Opštoj bolnici u Vrbasu.

Uviđaj su obavili dežurni istražni sudija Osnovnog suda u Subotici, zamenik tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici i policijski službenici PU Subotica. Uzroci nesreće se utvrđuju.

Jedan od muzičara koji je bio sa Luisom u trenutku nesreće rekao je agenciji Beta da ne zna kako je došlo do nesreće, jer su u tom momentu svi putnici u automobilu koji je vozio pevač spavali.

"Automobil u kome smo bili potpuno je uništen", rekao je jedan od Luisovih saputnika.

LJubiša Stojanović rođen je u Leskovcu 25. juna 1952. godine. Muzikom je počeo da se bavi od 1970. godine.

Nadimak je dobio kada je imao devet godina jer je uspešno izvodio pesme Luisa Armstronga.
 
Završio je srednju muzičku školu u Nišu, a u Beogradu Fakultet muzičke umetnosti.

Bio je među prvima koji je kombinovao džez sa srpskim folklorom, a 1980. godine je snimio prvi album pod imenom "Ne kuni me, ne ruži me, majko", koji je uspešno prodavan u Srbiji i Jugoslaviji.

Februara 1984. godine snimio je drugu ploču pod nazivom "Duda", koja dostiže platinasti tiraž, i u oktobru iste godine izbija na prvo mesto jugoslovenske liste popularnosti.

Tvorac je mnogobrojnih hitova među kojima su "Dunjo moja", "Sve se osim tuge deli", "Obriši suze, mala moja", "Ciganski san", "Opa, opa", "Slike u oku"... Zajedno sa srpskim bendom "Flamingosi", pobedio je na Beoviziji 2006. godine sa pesmom "Ludi letnji ples".

Iza sebe je ostavio suprugu i šestoro dece.

Agencije
Nedelja, 31. Juli, 2011.
1499  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Olivera Katarina (1940) poslato: Jul 24, 2011, 11:18:38 pm
*

O KONCERTU SU PISALE SVE NOVINE...

O koncertu su pisale sve novine...

Takođe, jedna gospođa, napisala je specijalno za Oliveru na pergamentnom papiru njen poklon divi. Predala joj je to na samom koncertu.

Citat:
 
 
"Njenom Gospotstvu, Oliveri Katarini. Jednoj jedinoj, neponovljivoj i od Boga blagoslovenoj.

Zapevaj večeras kako nikad nisi: Potopi nas sve od reda, tugom i bolom tvoje pesme, decenijama neotpevane! Vrisni noćas pesmom tugu i bol, do neba, Olivera! Ne štedi nas večeras: Mi smo ovde, s Tobom, da nam razgališ dušu. Uznemiri, protresi i uzdrmaj do temelja svaku pojedinu, jednu dušu, koja je, godinama već gladna Tvoje pesme. Ti, koja poznaješ sva lica ljudskog bola i patnje, razboli nas večeras glasom i darom OD BOGA BLAGOSLOVENIM! Da se za dugo ne oporavimo! Usuđujem se da Ti kažem: Poznajem Tvoju tugu i bol Tvoj uzvišeni. Osećam ih. Baš kao i pesmu Tvoju, Olivera, koju u sebi decenijama nosim, čuvam od vremena i svakog zla hraneći je svojom tugom zbog sudbine sa kojom se nisi mimoišla, kojoj nisi utekla, pred kojom nisi uzmakla ni pala, no koju tako gospodstveno (s)nosiš! ...I drugo si sem zlatnika Svog lika: Devojčica raspletene kose, lica okrenutog Suncu, izložena i šibana vetrovima bez zaklona, a uspravna za kormilom Svog čamca od orahove ljuske, prošla je sve tesnace i zlokobne klance, nadvladala virove života, i na talasu nepobedivom, s plimom opet, banula pred nas — ta kapetanova kći!... Mnogo si, mnogo više od zlatnika Svog lika...

I opet Te vidim: Kroz toplu noć, pesmom dozivaš svoju ljubav, dok bosonoga, sred livadskog cveća, aristokratskim stopalom krećes igru... pa korakom i ritmom, samo Tebi znanim i svojstvenim, začikavaš, varaš, nadigravaš i pobeđuješ tamnu noć života! A onda pustiš u noć da putuje i stigne do njega, onu moju —  Tvoju: "Ajde, dragi, zvezde da brojimo"!

...Tačno je, nemaš više dvadeset... i nemaš silikone. I tačno je: U jednoj jedinoj struni Tvoga glasa ima više seksepila nego u svim bezimenim i bezličnim remek-delima plastične hirurgije XXI veka!

Zar to, zbilja, nisi uočila — gotovo je neverovatno: Za protekle tri decenije ne pojavi se, ama baš nijedna, za koju bi svet pomislio, ili rekao "ista Olivera" ill bar, "liči na Oliveru"? Ni jedna jedina ne zaliči nam na Tebe. Ni glasom, ni stasom. Tačka! ...Zar zbilja još uvek ne znaš koliko si neponovljiva? ...A morala si se, uprkos bolu koji se gomila i traje, bez izvesnosti da se okonča ili bar umine, morala si se, kad-kad upitati u zlovremenima: Nije li sve ovo, što Te snađe, samo golemo iskušenje pred koje Te Bog stavlja, kušajući Tvoju snagu i Tvoju dušu? Odnekud, eto, znam da si spoznala istinu. Da nisi, zar bi odolela iskušenju i tako Velika opet zakoračila među nas?

...Ne bacaj pred svinje Bisere svoje duše, OLIVERA! ...Mnogo puta pročitamo ili čujemo: Čovek velike duše — retko ili gotovo nikada ne govori se o tome — može li duša da poraste? I kako to duša raste? Hraniš je, strpljivo i istrajno, bolom i patnjom sa izvora svog bića, danonoćno, mesecima, godinama, u osami zalivaš je tugom iskonskom, pričaš joj, pevaš joj tiho neprebol, gajiš je u potaji, besanicom i suzom celivaš... Koliko se, Boze, Tvoja duša razrasla za ovo trideset leta?

...Jesam, zamišljala sam često i priželjkivala Tvoj povratak: Za sve ove godine puste i bezbozne, koliko Te nije bilo među nama. Ipak, Ti si na sceni života pevala svoju pesmu nad pesmama... iz svoga rajskog grla... Ja sam Te čula, OLIVERA! ..."Hej, vi, magle, guste magle, kud’ ste tako ljuto nagle?" ... trideset leta, evo čujem u sebi eho Tvoga glasa iz dubine i tame neke kao da izranja... Prati me, tako, to Tvoje davno ispevano pitanje života... kao kakav sudbonosni refren i moga života. Ne trudim se da protumačim, jer: Izranjaš iz guste magle, obasjana sasvim.

...Ne radujem se ja Tvom povratku, Olivera. Osećam, svom dušom, Tvoju tugu, dok iz svoje uzvišene osame činis taj korak — iskorak, da ponovo zakoračaš među nas — žedne Tvoje pesme. Zašto ne radujem se ja večeras, no puštam duši na volju, da pati Tvoju patnju, da tuguje Tvoju tugu... E, da je Tvoja pesma boli koliko može i koliko ne može da podnese! ...Glasom i pesmom Ti ne dotičeš dušu ...Ti ciljaš i pogađaš u središte duše. Samo tu se, kao u svom gnezdu gnezdiš i šćućurena ostaješ za navek. Glasom i pesmom Ti si i u mojoj duši svila svoje gnezdo trajno. ...

Biserom čežnje ukleta u stih, u kobnom vrisku blistavo skraćena, gde sebe nađoh, jutro svoje skrih tami podložna i preobraćena.

Pesma je moja tuga i bol moj uzvišeni i kad negira da ostane ono što je bila svela tuga celo obmotava meni kraj bele lepote crna mi se svila..Završiće se ovaj koncert, Olivera, ali ti svoju pesmu nećes otpevati do kraja...

Po žicama Tvoga glasa tek će život da prebira! I neka će! I može se, da te na svaki način i nemilosrdno, uvek, podseća da si na ovaj svet i među ljude-neljude poslata da pesmom prkosiš tami i silama zla! ...Naciljaj noćas svoju zvezdu padalicu, Krasavice! I pesmom je raznesi u param parčad, pa neka Ti se sve želje vinu put neba, okrilatile! ...Odakle u tvome oku plava zvezda? Maloj ptici ti bi mogla da pokažeš put do gnezda.

...Odakle u tvom grlu rajske ptice? Svojom pesmom svetom možes da caruješ, Krasavice! Odakle si, lepa gospo? Ko te čeka? Mora biti da si stigla iz daleka, iz daleka... Ovo malo mojih reči, ovo nekoliko crtica, bezvrednih sasvim a dragocenih mome biću, namenjeno je Tebi i svemu što jesi, uprkos svemu. I iz duše je, Olivera. A duše su nam, u ovim zlovremenima jedino po čemu se prepoznajemo. ..Neka Te moja reč, dobra misao i najbolje želje prate na svakom koraku, na putu kojim, duboko verujem, i dalje hrabro istrajavaš: Hrabra, samosvojna, zaogrnuta verom, kao plaštom.

A ja ću, s Tvojom pesmom u duši i na usnama, uz Božju pomoć, da putujem dalje kroz tegobni život, ohrabrena. Hvala Ti!

Od našeg nenadanog, divnog susreta, prošlo je nekoliko godina... Razmenile smo tada svoje dobre energije, puno pravih reči i emocija, pa taj susret s Tobom ostaje zapamćen.

ZauVek!"


http://www.vojvodinacafe.com
1500  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Olivera Katarina (1940) poslato: Jul 24, 2011, 05:25:55 pm
*

SPEKTAKL OLIVERE KATARINE U SAVA CENTRU

Posle 30 godina odsustva sa scene pevačica i glumica Olivera Katarina održala je 19. juna veliki solistički koncertu, do poslednjeg mesta popunjenoj, sali Centra "Sava".

Pred punom salom u kojoj su mahom bile starije žene, Olivera Katarina je tokom dvosatnog koncerta izvela bogat repertoar pesama, od francuskih šansona preko srpskih narodnih pesama do ciganske muzike i sve to uz pratnju 12 muzičara niškog benda "Groš", hora, gudačkog orkestra i trubača.

Pevačica je na binu izašla u raskošnoj beloj haljini i počela koncert pesmom "Sedim u jednom pariskom lokalu" dok ju je publika burnim aplauzima pozdravljala. "Dobro veče Beograde, Srbijo", rekla je i u nastavku otpevala šansone poput "Pričaj mi o ljubavi", "Sanjam", "Budi moj", "Nikad ne zaboravi dane naše ljubavi", "Šošana" i nekoliko francuskih.

"Dragi moji sledećom pesmom ću da vas podsetim na kratku suknjicu, koja je tada bila lozinka", rekla je i time najavila sledeću pesmu, svoj hit "Šu šu, Šumadijo".

Usledio je drugi deo koncerta kada je orkestar gudača izvodio izvorne narodne pesme, dok su na bini mladići i devojke u srpskim nošnjama igrali kolo. Pesmom "Igrale se delije" i Moravcem najavili su Katarinin drugi izlazak na binu, u narodnoj nošnji. Otpevala je nekoliko narodnih pjesama, a zatim pozvala trubače na binu na šta je publika "skočila na noge" i počela glasno da peva i aplaudira.

U pauzi pred treći dio koncerta nastupio je operski pjevač Živan Saramandić i otpevao tri pesme na ruskom.

Potom je Olivera Katarina počela izvođenje ciganskih pjesama "Niška banja", "Evo banke cigane moj", "Alaj mi je večeras po volji", "Crvena jabuka", a zatim se u šali obratila publici "Treba izdržati ovaj ritam, 'ajde da se veselimo dugo smo to čekali".
 
Poznata pevačica je pred kraj koncerta publici priredila čak četiri bisa: na prvom je izvela svoju najpoznatiju pesmu "Đelem, đelem", na drugom rusku "Oči čornije", a na trećem, koji je ujedno trebalo da bude i poslednji, počela pesmu "Molitva", ali nije mogla da je završi jer, kako je rekla, "suze će joj krenuti".

"Moram vam reći da dugujem zahvalnost ocima iz Hilandara koji su se molili za mene i mog sina i što sam i posle 30 godina opet sa vama", rekla je odlazeći sa bine.

Publika ju je ipak gromoglasnim uzvicima "izmamila" i na četrvti bis, kada je ponovo otpjevala pesmu "Niška banja" i time završila dvočasovni nastup.

Koncertu su prisustvovale i brojne poznate ličnosti, a Katarina je dobila brojne poklone i čestitke od gostiju.

Zvezda nagrađivanog filma Saše Petrovića "Skupljači perja" iz 1967. i jugoslovenske zabavne muzike tog vremena, Katarina je potom nestala iz javnog života u koji se vratila tek ulogom u ovogodišnjem filmu "Čarlston za Ognjenku" Uroša Stojanovića.

Posledni put je nastupila u Sava Centru 2006. godine, kao gošća belgijske pop grupe "Vaya Con Dios".


20. jun 2008. | Blic online
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »