Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
1401  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzikolozi • Zapisivači i proučavaoci narodnih igara i pesama — biografija i prilozi / Stana Đurić Klajn (1905—1986) poslato: Novembar 24, 2011, 03:41:18 am
*

MEHTA NAS JE OMAĐIJAO

Profesorka Roksanda Pejović govori o svojoj profesorki Stani Đurić-Klajn, muzici nekad i sad




Roksanda Pejović; Stana Đurić-Klajn

U Muzikološkom institutu su je zvali "gospođa", ja sam je zvala "gospođa Klajn". Niska, na visokim štiklama. Oštra, iskrena i veoma kulturna. Ljubazna ali uzdržana. Bojala sam je se, bila je autoritet.

Sećanje na Stanu Đurić-Klajn ovako evocira Roksanda Pejović (1929), muzikolog i istoričar umetnosti, profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu u penziji. U izdanju ovog fakulteta nedavno je objavljena njena knjiga "Komentari tekstova Stane Đurić-Klajn", što je bio povod za naš susret. O svojoj profesorki, učenica dalje ovako nastavlja:

Bila je pijanistkinja, veoma zanimljiva žena. Ilustrovala nam je predavanja svirajući, što je bilo neočekivano od profesora istorije muzike, a mi smo toliko uživali… Sećam se kad mi je dala temu na trećem stepenu, nije bilo govora da razmišljam da li mi odgovara ili ne. Gde smo smeli profesorima bilo šta da kažemo. Bilo je drugačije doba nego sada.

Kako nam objašnjava, Stana Đurić-Klajn (1908—1986) bila je žena širokog obrazovanja. Slušala je predavanja iz književnosti u Beogradu i istoriju muzike kod Miloja Milojevića na Muzičkoj akademiji. Sviranje klavira usavršavala je kod Lazara Levija u Parizu, i paralelno slušala predavanja o literaturi na Sorboni.

Imala je sreću da uvek bude u centru događaja. Kao kritičar "Politike" bila je u kontaktu sa najznačajnijim ljudima koji su dolazili između dva svetska rata. Napisala je prvu Istoriju srpske muzike. Bez prethodnika, skoro ni iz čega, tačnije bi bilo ono nepravilno "iz ništa". Njena Istorija ni danas ne gubi na važnosti. Sažeta ali raznovrsna — kaže Roksanda Pejović.

Naša sagovornica naglašava da je Stana Đurić-Klajn pisala kritike i pre Drugog svetskog rata. Imala je 23 godine kada je bila urednik časopisa "Zvuk" u međuratnom periodu. To je, kaže, bila velika smelost, ali je "Zvuk" tada bio izvanredan. Po Staninim prvim člancima, smatra Roksanda Pejović, ne bi se moglo pretpostaviti kakav će fantastičan napredak da napravi. Njen spisateljski stil opisuje kao izvanredan, stil koji ima sve književne vrednosti.

Rečenica Stane Đurić-Klajn je jasna i jezgrovita, sa svojevrsnom melodijskom linijom. Fraza zvučna i lepo izvajana a pripovedanje neposredno i nepretenciozno. Koristila se biranim rečima, neuobičajenim i arhaičnim izrazima koji su oživljavali tekst. Pripovedala je tečno, zanimljivo i nenametljivo otkrivajući svoj intelekt, opštu i muzičku kulturu, ali i emotivan odnos prema muzici. Uživala sam, po stoti put, u njenim tekstovima — priča Pejovićeva.

Slagala se sa profesorkom jer je, kaže, realno govorila. Znala je u kritikama nekoga i da potkači na živahan, fin i neposredan način, a opet, kako dodaje, nikad nije bila toliko egzaltirana kao Branko Dragutinović i Mihajlo Vukdragović. Po karakteru racionalna, nije puštala osećanjima. Znala je za meru.

Govorila je da kritikama ne želi nikome da "skida glavu". Prilikom premijera na skoro čitavoj strani "Politike" prikazala bi istorijat opere i život kompozitora, objasnila zašto se nije slagala sa verizmom, ili zašto je navijala za realističke ruske opere. Reditelj, dirigent i operski pevači u njenim kritikama dobili bi po jednu do dve rečenice. Ako bi neko napravio izuzetan uspeh, onda mu je posvećivala čitav pasus, kaže naša sagovornica.

Svirala je muzikalno ali nije bila za pijanistu. I ona je to znala. Nikad nije imala resital. Bilo je koncerata, onih lakših, i zajedničkih nastupa sa koleginicama. Nismo razgovarale o tome, ali je višak od muzikologije dolazio od dobrog poznavanja klavira — kaže Roksanda Pejović.

Prema njenom uverenju, Stana Đurić-Klajn je želela da opere prodru u narod. Retko je pisala o gostovanjima i uglavnom bi pokrila premijere kod nas. "Izrazila je neslaganje sa Oskarom Danonom koji je, po mom mišljenju, bio izvrstan direktor Opere. Sastavio je ekipu sa kojom je išao na gostovanja u inostranstvo. Izvodili su ruski repertoar i našoj operi pravili fenomenalnu propagandu. Stana je govorila da on postavlja Ruse za gostovanja, a ne za našu publiku koju je trebalo prosvetiti, i ne davati joj samo Pučinija, Belinija, Verdija. Želela je dramatične, sadržajno duboke opere koje nisu "površne" kao italijanske. Ja, pak, mislim da naš čovek, umoran posle posla, neće da sluša neku tragediju. Pustimo ga da uživa u operi lakšeg sadržaja. Bolje i tako nego u ovim novokomponovanim zvucima — kaže istoričarka muzike.

Profesorka na FMU podseća da muzika nikad nije bila za široke mase. Bila je na strani vrhunskih intelektualaca, potom buržuja koji su "na silu boga želeli da je slušaju a nisu je razumeli", a sada je pristupačna svima, čak se i ne plaća mnogo.

U socijalističkom periodu muzika se daleko više cenila. Kada neki delegat dođe kod Tita, znalo se da će da svira Filharmonija. Sada se u takvim prilikama svira samo zabavna muzika…

Dok sedimo u njenom stanu u naselju Braće Jerkovića, Roksanda Pejović nam priča i o mladalačkom muzičkom zanosu svoje generacije. "Koliko smo samo trčali na operu, koliko smo je voleli, išli na koncerte i bili gladni muzike, oduševljeno slušali koncerte na Kolarcu. Pa kad gostuju Rihter i Ojstrah, mi ne znamo za sebe. A kad dođe Mehta — on nas omađija."

Sada ova profesorka u penziji ne posećuje koncerte. Kaže da ako čovek hoće nešto da uradi, mora samo tome da se posveti. A nju, dodaje, čeka pisanje knjige o Branku Dragutinoviću, i posle o generaciji Vukdragović–Živković–Logar. "Primećujem da su na FMU okrenuti ne 21. već 23. veku. Više se bave ekstremno savremenom muzikološkom mišlju i sklonost ka estetici je naglašenija. Ja sam bliža prošlosti i moje proučavanje uvek kasni za jedan vek. Sad sam u 20. veku a doskora sam bila u 19. Ako budem stigla, pisaću i o Gostuškom, Plavši, Radenkoviću..."


Mirjana Sretenović | 25.02.2009. | Politika
1402  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzikolozi • Zapisivači i proučavaoci narodnih igara i pesama — biografija i prilozi / Roksanda Pejović (1929) poslato: Novembar 24, 2011, 03:31:32 am
*

ROKSANDA PEJOVIĆ    


... Roksanda Pejović (1929), od svih se muzikologa najistrajnije bavila istraživanjem, analizom i vrednovanjem nasleđa srpske literature o muzici pretprošlog i prošlog stole­ća.25 Njen naučni rad na ovome području započeo je još šezdesetih godina XX veka, u vreme izrade magistarske teze Muzička kritika i esejistika u Beogradu između dva rata.26 Kasnije, ona će sastavljati studije, rasprave i članke o muzičkim piscima kao što su Stana Đurić-Klajn, Miloje Milojević, Branko M. Dragutinović, Stanis­lav Vinaver, Antun Dobronić, Kosta P. Manojlović, Stevan Hris­tić i Stevan Mokranjac.27 Iz pera R. Pejović izašla je i prva, do danas usamljena, monografija o jednom domaćem muzikografu i mu­zikologu – o Stani Đurić-Klajn.28 Njenu pažnju zaokupljali su i muzički časopisi "Gudalo", "Savremeni akordi" i "Zvuk".29 Pro­fe­sor Roksanda Pejović pisala je i obuhvatne, pregledne i prob­lem­ske tekstove o srpskoj muzičkoj kritici, esejistici i publici­stici: pratila je ideologiju nacionalnog stila u procesu profe­sio­nalizacije napisa o muzici srpskog XIX veka; raščlanjivala je temeljne pojmove međuratne srpske kritike — pojmove muzički sa­vre­menog, modernog i avangardnog; analizirala je pristup starije srpske recenzije pitanjima muzičke interpretacije u XIX stoleću. Među njenim na široj faktografskoj ravni postavljenim prilozi­ma nalaze se i oni o muzici u srpskoj periodičnoj štampi XIX stoleća; o srpskoj muzičkoliterarnoj misli do osamdesetih godina veka romantizma, a onda još i referat o odnosu srpske publici­stike prema problemima crkvene muzičke umetnosti, od 1839. do 1914. godine.30

Roksanda Pejović je pristupala muzičkoj kritici starijeg doba i kao bogatom registru obaveštenja o drugim vidovima srpske muzičke povesti. Naime, pisanoj reči obraćala se kao izvoru za poznavanje recepcije pojedinih, stranih i domaćih, kompozitora i reproduktivnih muzičkih umetnika. I njeni istorijski pregledi vodećih ustanova beogradskog muzičkog života, ili srpskog muzič­kog izvođaštva, sazdani su, velikim delom, na izvornom materijalu čije je poreklo u listovima, časopisima i sličnim izdanjima.31

Kao i njen učitelj i prethodnik Stana Đurić-Klajn, i Roksanda Pejović je istaknuti srpski muzički leksikograf.32

U skorije vreme objavila je u dve nove a zasebne knjige, prvu sin­tezu o istoriji srpske muzičke kritike, esejistike i muzikolo­gije, od 1825. do 1941. godine.33

Nesumnjivo, naučno delo Roksande Pejović čini datum u pozna­va­nju srpske literature o muzici, od najstarijih sačuvanih tek­sto­va, pa do onih iz današnjega vremena. Ona je, na prvom mestu, vidno, proširila faktografsku osnovu koju je svojevremeno fiksirala Stana Đurić-Klajn. Novim, izvornim podacima i tumačenjima obo­gaćena su znanja o muzičkim piscima, njihovim bibliografijama, o njihovim istorijskim, estetičkim i ideološkim nazorima, ali i o razvojnom luku srpske muzikografije u celini. Uspešnim biblio­teč­kim istraživanjima koja je vršila godinama, kao i interpre­tacijama koje je na osnovu njih predložila, presudno je uticala da se u jednom delu muzičke i naučne javnosti prestane s nepozna­va­njem i potcenjivanjem gledati na starija razdoblja srpske muzičko­literarne istorije. I još je jedna njena nemala zasluga: u vreme kada je nacionalna muzikologija bila obuzeta analizom kompo­zi­cija, profesor Roksanda Pejović je svojom neprestanom i plodnom aktivnošću izborila ravnopravan status tekstovima o muzici kao naučnoj oblasti srpske muzikologije.

Ukoliko ne zastanemo kod autorkine ne uvek dovoljne fakto­grafske preciznosti; ili, počesto, kod nedovoljne brižljivosti u pogledu stilske i kompozicione strane njenih sastava; ako apstra­hujemo, jednako, izvesna shvatanja s kojima se ne možemo složiti,34 ostaje kao daleko krupniji problem odnos Roksande Pejović prema izvorima. Naime, analize i interpretacije u svojim radovima autor­ka često ne osniva na istraživanju celokupnog izvornog materijala, nego na jednom, makar i većem, ali izabranom delu toga gradiva. Pri tome se čitaocu redovno uskraćuje informacija o razlozima i kriterijima tih i takvih izbora. Ova nedoumica u značajnoj meri opterećuje naučno korišćenje i dveju istorija srpske kritike R. Pejović. U oba pomenuta toma izlaganja u osnovnom tekstu dopu­njavana su, kako to metodologija i tehnika naučnog rada nalažu, odgovarajućom faktografijom i argumentacijom u napomenama. Ta­mo se, odista, nalazi ogroman broj bibliografskih referenci o našoj kritici i esejistici, ali se čitaocu ne daje na uvid zasebna, integralna lista (ne)korišćenih i (ne)pregledanih listova, časo­pi­sa, almanaha, kalendara i monografskih publikacija o muzici. Izno­šenje tih podataka otklonilo bi mogućne nejasnoće i nespora­zume, a navedenim knjigama obezbedilo veći stepen upotrebljivosti.


________________

25 Bibliografija Roksande Pejović saopštena je u njenoj nedavno publikovanoj knjizi: Pisana reč o muzici u Srbiji: knjige i članci (1945—2003), Fakultet muzičke umetnosti — "Signature", Beograd 2005, str. 298—303. Videti i tekst Katarine Tomašević o naučnom radu R. Pejović, Nav. delo, str. 84—94.
26 Urađena pod rukovodstvom prof. Stane Đurić-Klajn, a odbranjena 1965. godine na Katedri za istoriju muzike i muzički folklor beogradske Muzičke aka­de­mije, teza nije publikovana i nije nam bila dostupna.
27 Muzikološka delatnost Stane Đurić-Klajn (Povodom 60-godišnjice rođenja), Zvuk, Sarajevo 1968, br. 85—86, str. 188—193; Muzikološka delatnost Stane Đurić-Klajn: povodom šezdesetogodišnjice života, Pro musica, Beograd 1968, br. 31, str. 42; In memoriam Stana Đurić-Klajn, Zvuk, Sarajevo 1986, br. 1, str. 7—8; Miloje Milojević kao muzički pisac i kritičar, Zvuk, Sarajevo 1972, br. 124—125, str. 142—145; "Tradicije 19. veka u napisima Miloja Milojevića", Miloje Milojević — kompozitor i muzikolog, radovi s naučnog skupa održanog povodom stogodišnjice umetnikovog rodjenja, Udruženje kompozitora Srbije, Beograd 1986, str. 271—286; Sećanje na Branka Dragutinovića (1903—1971), Zvuk, Sarajevo 1972, br. 124—125, str. 142—145; Prve muzičke kritike Stanislava Vinavera, Zvuk, Sarajevo, zima 1973, br. 4, str. 436—440; Antun Dobronić i njegovi napisi publikovani u Beogradu, Međimurje, Čakovec, studeni 1988, br. 13/14, str. 165—171; "Kosta Manojlović kao esejista i kritičar", U spomen Koste P. Manojlovića, kompozitora i etnomuzikologa, zbornik radova, Fakultet muzičke umetnosti, Beograd 1990, str. 101—142; "Stevan Hristić: napisi o muzici", Život i delo Stevana Hristića, zbornik radova s naučnog skupa održanog 19. i 20. novembra 1985, povodom 100-godišnjice kompozitorovog rođenja, SANU (Naučni skupovi, knj. LV, Odeljenje likovne i muzičke umetnosti, knj. 3), Beograd 1991, str. 109—118; Napisi Stevana Mok­ranj­ca i njihov značaj u istoriji srpske muzike, Razvitak, Zaječar 1992, god. XXXII, br. 3—4 (188—189), str. 31—35.
28 R. Pejović, Muzikolog Stana Đurić-Klajn: istoriografska, esejistička i kritičarska delatnost... (Potpune podatke o ovoj knjizi videti u nap. br. 13.)
29 "Gudalo", još jedan od preteča časopisa "Pro musica", Pro musica, Beograd 1979, br. 100, str. 5; "Savremeni akordi", Pro musica, Beograd, decembar 1984, br. 124, str. 29—30; "Savremeni akordi", Zvuk, Sarajevo 1985, br. 1, str. 107—108; Četiri jugoslovenska "Zvuka", Novi Zvuk, Beograd 1993, br. 1, str. 29—53. (na engleskom: Four editions of the Yugoslav magazine Zvuk /Sound/, New Sound, Belgrade 1993, No. 1, pp. 29—52). Kao što je poznato, časopis "Savremeni akor­di" izlazio je posle Drugog svetskog rata, i kao takav nije u vezi s našom temom. Mi smo ipak naveli ovaj podatak iz naučnog rada R. Pejović da bi se stekla celovitija slika o njenom interesovanju za različite periode u isto­riji srpske muzikografije.
30 "Ideologija nacionalnog stila u procesu profesionalizacije napisa o muzici srpskog 19. veka", Folklor i njegova umetnička transpozicija, referati s naučnog skupa održanog 29–31. X 1987, Fakultet muzičke umetnosti, Beograd 1987, str. 159—168; Šta se u beogradskoj sredini smatralo muzički savremenim, modernim i avangardnim u periodu između dva svetska rata, Međimurje, Čakovec, studeni 1988, br. 13/14, str. 172—184; "Beleške o interpretaciji u srpskom XIX veku", Aspekti interpretacije, referati s naučnog skupa održanog 22. i 23. IV 1988, Udruženje kompozitora Srbije — Fakultet muzičke umetnosti, Beograd 1988, str. 15—48; "Muzika u periodici XIX veka", Teodor Pavlović i njegovo doba, zbornik radova s naučnog skupa održanog u Matici srpskoj 22. i 23. maja 1986. godine povodom 150-godišnjice pojave Serbskog narodnog lista, Matica srpska (Odeljenje za društvene nauke), Novi Sad 1989, str. 209—215; Srpska muzička misao do osamdesetih godina 19. veka, Zbornik Matice srpske za scenske umet­nosti i muziku, Novi Sad 1991, br. 8—9, str. 51—80; Tekstovi o srpskoj crkvenoj muzici u srpskoj publicistici (1839—1914), Novi Zvuk, Beograd 2000, br. 16, str. 42—53. (na engleskom: New Sound, Belgrade 2000, No. 16, pp. 41—52).
31 Kornelije Stanković u očima svojih savremenika, Narodno stvaralaštvo, Beograd, januar — april 1965, sv. 13—14, str. 1078—1085; Petar Ilič Čajkovski i njegova dela izvedena u Beogradu, Zvuk, Sarajevo 1967, br. 71, str. 20—26; Neka mišljenja starih kritičara o Mokranjcu, Razvitak, Zaječar 1968, god. VIII, br. 3—4, str. 74—77. (ponovo objavljeno u: Mokranjčevi dani 1967, zbornik radova sa sastanaka etnologa, folklorista i muzikologa, Negotin 1969, str. 48—57; skraćena verzija, pod naslovom "Mišljenja kritičara — savremenika o Mokranj­cu", štampana je u časopisu Pro musica, Beograd 1968, br. 34, str. 8—9); "The works of Leoš Janáček in the light of Czech music performed in Belgrade between the two wars", Colloquim Leoš Janáček et musica europea, Brno 1968. (Colloquia on the History and Theory of Music at the International Musical Festival in Brno, Volume 3), arranged and edited by Rudolf Pečman, International Musical Festival, Brno 1970, pp. 277—286; Hrvatski muzički umetnici i kompozitori u Beogradu između dva rata, Arti musices, Zagreb 1972, br. 3, str. 119—144; Odakova opera "Dorica pleše" i njen odjek u Beogradu, Teatron, Beograd 1995, god. XIX, br. 92, str. 88—92; Vrednovanje dostignuća Josifa Marinkovića i Stevana Mokranjca u istoriji srpske muzike, Mokranjac, Negotin, septembar 2001, br. 3, str. 21—25; Josif Marinković (1851—1931): kritičarski i muzikološki pogledi, Novi Zvuk, Beograd 2001, br. 18, str. 29—36. (na engleskom: New Sound, Belgrade 2001, No. 18, pp. 27—34); Dela Mihovila Logara u njima savremenom kontekstu srpske muzike, Novi Zvuk, Beograd 2002, br. 20, str. 50—59. (na engleskom: New Sound, Belgrade 2002, No. 20, pp. 48—56); "Najstarija generacija violinista i violončelista u beogradskom muzičkom životu između dva rata", Muzika kroz misao, Četvrti godišnji skup nastavnika i saradnika Katedre za muzikologiju i etnomuzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, Beograd, 21—22. jun 2002, zbornik radova, Fakultet muzičke umetnosti, Beograd 2002, str. 11—22; Kamerno muziciranje i njegovi zastupnici, Novi Zvuk, Beograd 2003, br. 21, str. 95—109. (na engleskom: New Sound, Belgrade 2003, No. 21, pp. 95—108); "Pedeset godina Beogradske filharmonije", Beogradska filharmonija 1923—1973, Beogradska filharmonija, Beograd 1977, str. 29—72; Opera i Balet Na­rodnog pozorišta u Beogradu (1882—1941), [Fakultet muzičke umetnosti], Beograd 1996; Srpsko muzičko izvođaštvo romantičarskog doba, Univerzitet umetnosti, Beograd 1991; Koncertni život u Beogradu (1919—1941), Fakultet muzičke umetnosti — "Signature", Beograd 2004. itd.
32 Sarađivala je na Muzičkoj enciklopediji i Leksikonu jugoslavenske muzike Jugo­sla­venskog leksikografskog zavoda u Zagrebu, Prosvetinoj "Maloj enciklopediji", na vodećim engleskim i nemačkim muzičkim enciklopedijama (The New Grove Dictionary of Music and Musicians, Die Musik in Geschichte und Gegenwart) i dr. Dr Roksanda Pejović je radila i na dopunjavanju bibliografije srpske lite­ra­ture o muzici. Njenu studiju "Kosta Manojlović kao esejista i kritičar" (up. U spo­men Koste P. Manojlovića, kompozitora i etnomuzikologa, zbornik radova, Fakultet muzičke umetnosti, Beograd 1990, str. 101—137), prati, na str. 138—142, biblio­grafski appendix pod naslovom: "Članci koji nedostaju Bibliografiji rasprava i članaka, Muzika 13, Zagreb 1984". R. Pejović je na str. 103. i 138. nagovestila da će priložiti i popis radova Koste Manojlovića između 1945. i 1949. go­dine, ali toga popisa u ovome prilogu nema.
33 Kritike, članci i posebne publikacije u srpskoj muzičkoj prošlosti (1825—1918), Fa­kul­tet muzičke umetnosti, Beograd 1994; Muzička kritika i esejistika u Beo­gradu (1919—1941), Fakultet muzičke umetnosti, Beograd 1999.
34 Videti: Aleksandar Vasić, "Operske kritike Miloja Milojevića u Srpskom književnom glasniku", Srpska muzička scena, zbornik radova s naučnog skupa održanog od 15. do 18. decembra 1993. godine povodom 125. godišnjice Na­rod­nog pozorišta (priredile Ana Matović, Melita Milin, Nadežda Mosusova i Katarina Tomašević), Muzikološki institut SANU, Beograd 1995, str. 233—234.


Aleksandar Vasić: Srpska muzička kritika i esejistika XIX i prve polovine XX veka kao predmet muzikoloških istraživanja | Komunikacija
1403  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzikolozi • Zapisivači i proučavaoci narodnih igara i pesama — biografija i prilozi / Roksanda Pejović (1929) poslato: Novembar 24, 2011, 03:12:43 am
**

ROKSANDA PEJOVIĆ    
(Beograd, 11.12.1929)

muzikolog i istoričar umetnosti

Roksanda Pejović je rođena 11. decembra 1929. godine u Beogradu. Studije na Filozofskom fakultetu (istorija umetnosti) završila je u Beogradu, 1956. godine; na Muzičkoj akademiji istorijsko-folklorni odsek 1955. i postdiplomske studije 1963. Od 1957. godine bila je profesor Muzičke škole Stanković u Beogradu i dugogodišnji profesor opšte i nacionalne istorije muzike na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.

* * *

DELA:

Istorija muzike od prvobitne zajednice do Beethovena, 1959;
Istorija muzike od francuske burzoaske revolucije do perioda imperijalizma, 1960;
Pedeset godina rada Muzičke škole "Stanković", 1961;
Uticaj folklora iz NOB na umetničko stvaralaštvo, Rad VIII kongresa Saveza folklorista Jugoslavije, 1961;
Barok, rokoko, klasika, 1962;
Ruganje Hristu, ilustracije iz Davidovog zivota i 150. psalma na našim freskama, Rad VII kongresa Saveza folklorista Jugoslavije, 1963;
Scene sa muzičkim instrumentima u srpsko-makedonskoj i vizantijskoj umetnosti, Actes du XIIeme Congres international des Etudes byzantines (u štampi);
Razvoj muzičke kritike i esejistike u Srbiji izmedu dva rata (postdiplomski rad, rkp.) i dr. (S. Đurić-Klajn)
1404  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — Š poslato: Novembar 24, 2011, 02:24:01 am
**

ŠKRIPI ĐERAM, KO JE NA BUNARU?1
narodna / zapis Ljubinko Miljković
Mačva


"Škripi đeram, ko je na bunaru?"
"Na bunaru Milka materina.

Vodu vadi, belo lice 'ladi,
Vodu lije, belo lice mije".

Pevali: Dragoslav Gligorić, Marjan Gligorić, Aleksandar Vasić, Milosav Krsmanović, Svetozar Garibaljević, Vladimir Mijić, Dobrivoje Prljević, Stojan Ulezić i Marko Kalabić. selo Prnjavor

1 Muzička tradicija Srbije II MAČVA | Ljubinko Miljković | str. 361. pod brojem 323.

YouTube: Joca Mimika iz Mola— Škripi đeram
YouTube: Janika Balaž — Škripi đeram
YouTube: Sopran: Katarina Simonović Ivanković — Škripi đeram
1405  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — O poslato: Novembar 24, 2011, 01:52:08 am
**

OPADAJ LIŠĆE SA GORE!1
narodna / Mačva
zapis Ljubinko Miljković


Opadaj lišće sa gore,
I pokrij moje tragove,
Da me moj dragi ne nađe!
Godinu prvu rekoh mu ja:
"Čekaj me, dragi, još sam malena!"
Godinu drugu rekoh mu ja:
"Čekaj me, dragi, spremam darove!"
Godinu treću rekoh mu ja:
"Našla mi nana boljeg jarana!"


OPADAJ LIŠĆE

Opadaj lišće sa gore,
Pa pokrij moje tragove,
Da me moj dragi ne nađe!

Varala sam ga tri godine.
Prve godine reko' mu ja:
"Čekaj me dragi još sam malena".
Druge godiner eko' mu ja:
"Čekaj me dragi, nisam spremljena."
Treće godine reko' mu ja:
"Ženi se dragi, imam dragana."

1 Muzička tradicija Srbije II MAČVA | Ljubinko Miljković | str. 328. pod brojem 325.
Pevali: Sima Kandić, Svetislav Petrušić, Ljubisav, Ranisav, Dragan i Predrag Ristić, Dragorad Laušević, Vlado Tošić, Berislav Timotić. selo Badovinci
2 Prema pevanju izvorne grupe "Oplanići"

YouTube: Izvorna grupa "Oplanići" — Opadaj lišće
YouTube: Saveta Jovanović — Opadaj lišće
YouTube: Slobodanka Danka Stoiljković — Opadaj lišće
1406  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — P poslato: Novembar 24, 2011, 01:22:06 am
**

PROĐOH KROZ GORU, NE ZNAM KROZ KOJU
svadbena pesma / Užice

Prođoh kroz goru, ne znam kroz koju
sretoh devojku, ne znam, čija je, more dušo,
sretoh devojku, ne znam, ej, čija je!

Prođoh kroz goru, ne znam kroz koju,
sretoh devojku, ne znam čija je,
stah joj na nogu, ne znam na koju,
vrisnu devojka, ne znam šta joj je!


PROĐOH KROZ GORU

Prođoh kroz goru, ne znam kroz koju
Pođoh na vodu, ne znam na koju

Sretoh devojku, ne znam čija je
Sretoh devojku, ne znam, čija je

Pitam čija si, nešće da ga kaže
Ja sam djevojka, neznana roda

Ti si djevojka, ruža rumena
A ja sam momak, ružin pupoljak

YouTube: Sonja Perišić — Pođoh kroz goru
YouTube: Mirko Rondović — Pođoh u goru, ne znam u koju
1407  MUZIČKA ČITAONICA / Zbirka zapisa muzičke tradicije / Ljubinko Miljković — Muzička tradicija Srbije II MAČVA poslato: Novembar 22, 2011, 02:25:12 pm
**

LITERATURA I OBJAŠNJENJA


01. Pored 34 mačvanska naselja, pocerska sela Petkovica i Čokešina istraživana su sa ciljem da se ustanovi da li se poklapaju granice Mačve i Pocerine kao etnogeografskih regiona i širenja mačvanskog pevanja "na bas" kao muzičkog modela, sa odgovorom: da širenje pomenutog dela mačvanskog pevanja nije omeđeno etnogeografskim granicama prostiranja Mačve, već zahvata šire prostore.
 
02. Milivoje VASILJEVIĆ, Podrinje u praistoriji, antici, srednjem veku i pod Turcima. Podrinjsko-kolubarski region, Šabac, 1982.
 
03. Milivoje VASILJEVIT1 i dr Vojislav TRBUHOVIĆ: Praistorija i stari vek, Šabac u prošlosti I, Šabac 1970.
 
04. Dr Adem HANDŽIĆ, Šabac i njegova okolina u XVI vijeku, Šabac u prošlosti I, Šabac 1970.
 
05. Izuzetno korisni bili bi i podaci o poreklu stanovništva kao rezultati monografskih istraživanja i to: antropogeografskih i etnoloških koja su od 1977. do 1981. godine izvršili: mr Miodrag Kovačević, Milivoje Vasiljević, dr Milovan Radovanović i dr Miljana Radovanović. Na izlazak publikacije sa ukupnim rezultatima nismo imali više mogućnosti da čekamo zbog dospelih krajnih rokova za finalizaciju ovog Zbornika i studijskih tekstova u njegovim okvirima.
 
06. Miodrag VASILJEVIĆ, Narodne melodije iz Sandžaka, Beograd 1953.

07. Pod mikrointervalima podrazumevamo muzičke intervale manje od polovine tona na koje nailazimo u tonskim nizovima arhaičnih napeva naše narodne muzičke tradicije.

08. Zbornik "Muzička tradicija Srbije III — Gornja Jasenica" sadržavaće i studiju posvećenu tom problemu.
 
09. Dragoslav PARMAKOVIĆ, Mačvanski partizanski odred, Šabac 1973, str. 129—130.
 
10. ibid, str. 293.
 
11. Ljubinko MILJKOVIĆ, Muzička tradicija Srbije I, Banja, Nota Knjaževac 1978, str. 46—54, brojevi 149—177.
 
12. ibid, str. VIII—XXV, Sadržajne odlike arhaične muzičke tradicije i dalje.
 
13. Princip nominalnog uklanjanja razlike dveju generisanih frekvencija prividnim svođenjem njihovog broja oscilacija na potpunu jednakost.
 
14. Detaljni postupak u svim fazama elektro-akustičkih merenja dat je u autorovom saopštenju: Elektro-akustička merenja kao metod istraživanja orijentalnih uticaja na našu narodnu muzičku tradiciju, Ohrid 1982.
 
15. Primeri iz ovog Zbornika: "Dođi, dragi, doveče na prelo!" (br. 50), "Badovince, rodno mesto moje!" (br. 72), "Mala Mara boles' bolovala" (br. 95), "Kad sam bila s' dragim kod ovaca" (br. 96)

16. Primeri iz ovog Zbornika: "Na livadi leži momak mladi" (br. 46) "Od tri vrste, od četiri!" (br. 47), "/J/urodiše žute kruške" (br. 48)
 
17. AOP-program — program automatske obrade podataka.
 
18. Aleksandar LININ, Specifične konstruktivne forme makedonskih narodnih napeva, Zvuk — jugoslovenski muzički časopis br. 1, Sarajevo 1982.
 
19. U daljem toku ovog saopštenja cifre vezane za rezultate dobijene posredstvom računara biće i pisane onako kako se unose u računar ili štampaju nakon AOP-postupaka.
 
20. Zamena malih slova u melopoetskim formulama nije učinjena zato što se želela neka promena simbola, već što je to bio uslov za efikasnije korišćenje računara, a pošto mala slova nisu u upotrebi u numeričkim izrazima ove vrste, promena veličine slova je irelevantna. Ova napomena se odnosi podjednako na predstavljanje strukture napevnog teksta kao i strukture napeva.
 
21. Podrobnija obaveštenja o ovom delu analitičkih postupaka moguće je naći u autorovom radu "Primena računara u etno-muzikološkim istraživanjima muzičke tradicije različitih naroda" (Simpozijum o balkanskom folkloru, Ohrid, 7. i 8. jula 1985. godine), koji će biti štampan u publikaciji "Makedonski folklor" Instituta za folklor "Marko Cepenkov" u Skopju za 1986. godinu.




Ljubinko Miljković
Muzička tradicija Srbije II
MAČVA

rukopisni zbornik
Šabac, 1985.
1408  MUZIČKA ČITAONICA / Zbirka zapisa muzičke tradicije / Ljubinko Miljković — Muzička tradicija Srbije II MAČVA poslato: Novembar 22, 2011, 02:41:03 am
**

TAKTOVI, METRIČKI I MELOPOETSKI OBLICI U VOKALNOJ NARODNOJ MUZIČKOJ TRADICIJI MAČVE


Ovaj deo analitičkih poslova obavljen je korišćenjem ličnog računara TENDY SHACH RADIO TCS EG 3003 "GENIE I" japanske proizvodnje po američkoj licenci. Nakon višegodišnjeg rada na projektovanju, realizaciji istraživanja i korišćenju rezultata merenja efekata koje muzički programi radija i televizije ostvaruju na auditorijum, uz strukturalne i ostale analize muzičke materije o kojoj je reč, autor ove studije je, nakon dodatne stručne šestomesečne specijalističke oblike u Centru za informatiku Radio-televizije Beograd, ostvario širi idejni projekat primene računara u etno-muzikološkim analizama. Praktično višeetapno ostvarenje ovog projekta počinje se analizom metričkih i melopoetskih oblika i muzičkih taktova kao osnovnih celina narodnog pevanja Mačve, a po AOP-programima (17) i u realizaciji matematičara Branislava Mijatovića, autora više AOP-programa za istraživanje problema muzičke RTV prakse. Ovo su, međutim, samo prvi rezultati automatske obrade podataka po tim obimnim programima kojima će sve potpunije biti obuhvatana etno-muzikološka problematika. Programe je Branislav Mijatović ostvario korišćenjem računarskog BASIC-jezika, kao i mašinskog računarskog jezika u onim delovima gde je operacionalna brzina rada računara bitna. U pripremi elemenata za metričku i melopoetsku analizu bilo je plodotvorno korišćenje sasvim delimično adaptiranog analitičkog sistema koji je Aleksandar Linin, etnomuzikolog iz Skopja, izložio u svom konciznom radu "Specifične konstruktivne forme makedonskih narodnih napeva" (18). Sistemski elementi Aleksandra Linina su tokom priprema i korišćenja analitičkih rezultata posedovali visoku kompjutersku programibilnost, što sa posebnim zadovoljstvom ističemo (18).
 
U okviru navedene prve faze uporednih istraživanja kojima su obuhvaćene narodne melodije iz Mačve, kao relevantni parametri se javljaju: taktovi, govorni metrički oblici i njihovi tekstovi refrena, oblici metričkih kontaminacija i katalektički stihovi kao elementi prirodnih stvaralačkih odstupanja od ustaljenih metričkih veličina, a zatim pregledi i analitičke rekapitulacije ostvarenih grupisanja metričkih i melopoetskih oblika u celini.
 
Već sama činjenica da zastupljenost melodija u kojima samo jedan takt čini okosnicu ritmičkog toka iznosi približno 2/5 (214 primera) od svih melodija u Zborniku, nasuprot 323 primera ili približno 3/5 indirektno ukazuje i na visoku opštu složenost struktura mačvanskog narodnog pevanja. Druga karakteristika je pojavna prevaga primera u 2/4-tinskom taktu i to u okviru mešovitih taktova (kada se tokom melodije javljaju NAJMANJE DVA RAZLIČITA TAKTA), a pogotovu kada se javlja kao jedinstven takt, budući zastupljen sa 2/3 (140 od 214) primera. Informacije radi dajemo oba tabelarna pregleda zastupljenih taktova:


Jedinstven takt za ceo napev





Govorni metrički oblici bez promena broja slogova osnovne strukture su najčešće direktno vezani za srodna grupisanja u taktovima, a osim toga i tu, kao i u ostalim vrstama, preovlađuju napevi sa deseteračkim stihom(100406), ovoga puta sa rezolutnom pojavnošću:


Govorni metrički oblici bez refrena ili katalektičkih pojava





Postoje dve suprotne vrste negacija takvih čistih govornih metričkih oblika u vidu pojava različitih proširenja, dodataka osnovnim tekstovima, a to su različiti REFRENI (N) ili katalektičke pojave pod kojima se podrazumevaju tako promenjeni stihovi da im je oduzeto jedan, dva ili više slogova, na počecima ili završecima pesničkih stopa od kojih su stihovi sastavljeni.
 

U Mačvi je preovlađujuća brojnost jednosložnih refrena jedna od karakteristika narodnog melosa i to u sledećim srazmerama:





Dopunu i izuzetak navedenim pojavama čine mešoviti refreni, a to su slučajevi kada se u istom primeru javljaju dva različita dodatka i to, na primer:





Refreni kao kreativni dodaci zauzimaju različita mesta u napevima i shodno tome imaju različite funkcije u njihovim tokovima i razvoju. Spoljašnja proširenja (zapevi i pripevi) i unutrašnja (različiti upevi), osim apsolutne prevage jednosložnih dodataka ispoljavaju i drugu važnu osobinu po kojoj je raznovrsnost refrena obrnuto srazmerna broju pojava tih različitih dodatnih elemenata. Prema voluminoznoj složenosti i funkcionalnosti njihov pregled u mačvanskom narodnom pevanju je sledeći:





Dodavanje razvijenih metričkih oblika osnovnim napevima ponovo potvrđuje spontane funlamentalne unutrašnje kriterijume vokalve tradicije Mačve i to prvenstveno istu globalnu strukturu zastupljenosti inače najčešćih pojavnih metričkih oblika kao kod osnovnih napeva. Dakle, kada su posmatrane jasne metričke strukture razvijenih i formalno zaokruženih refrena, nametali su se refreni — zaokružene pesme sa sledećim čvrstim metričkim strukturama:
 
100406 — 17 primera
080404 — 13
080503 —   6
070403 —   2
090603 —   2
 
Sa po jednim primerom bili su zastupljeni formalno zaokruženi refreni čiji tekstovi pripadaju sledećim metričkim oblicima kazivanih tekstova: 090405, 130607, 130706, 140707, 150807 i 16050407.
 
Ova pojava u celini je sasvim u skladu i sa očekivanjima s obzirom da je reč o dodacima od kojih se manji deo u delimično ili sasvim neznatno izmenjenom obliku u Mačvi ili u obližnjim krajevima, javlja i u vidu potpuno autonomnih napeva.
 
Posledice metričke kontamnnacije kao pojave reflektuju se pre svega u postojalju znatne grupe melodija čija je metrička osnova nejedinstvena, uglavnom neustaljena i to ili zbog postojanja odstupanja od osnovnog metričkog oblika ili zato što su dva ili više metričkih oblika složena osnova na kojoj se gradi napev. Praktična diversifikacija ovih dveju grupa podrazumeva složenije analize tih napeva, po našem planu moguća tek u trećoj fazi razvoja kompjuterske obrade, koju će karakterisati pripreme našeg sledećeg Zbornika narodnih melodija. Stoga se ovoga puta ograničavamo samo na iznošenje kvantitativnog pregleda primera metričke kontaminacije:


Primeri metričke kontaminacije

.............

Pored izuzetne raznovrsnosti kombinacija metričkih formi kao nezaobilazne osobenosti pada u oči i činjenica da su prisustva dodatnih proširujućih elemenata (refrena) i sužavanja stihova izostavljanjem delova pesničkih stopa (katalektičke pojave) toliko retke u primerima metričke kontaminacije, da se stiče utisak o njihovoj zastupljenosti isključivo po izuzecima.
 
Od ukupne mase mačvanskih narodnih napeva zastupljenost katalektički promenjenih metričkih formi je, u ovom Zborniku, naprotiv, veoma znatna, baš kao i pojava refrena, u čije polarne suprotnosti se mogu svrstati upravo katalektičke promene stihova. Takva povremena svesna tipska odstupanja od proklamovanog govornog metra kao specifični kreativni postupci bitno su povećavali bogatstvo ukupnih izražajnih mogućnosti koji je štedro koristio mačvanski stvaralac folklorno-muzičkih vrednosti. Kao stvaralačke mogućnosti ovi specifični načini melopoetskog stvaralaštva deo su i jedan od očuvanih rudimenata drevnog nerazdvojnog muzičko-poetskog mišljenja, čemu u prilog svedoči i da su katalektičke pojave najčešće kod melodijski arhaičnih napeva, veoma prisutne kod novijih melodija seoskog porekla (naročito onih koje su nastale promenama starog narodnog pevanja), a skoro nepostojeće u pesmama gradskog porekla. Iako se ne može odrediti da li je to pojava vezana isključivo ili naročito za mačvansku seosku narodnu muzičku tradiciju, pošto nedostaju analize te pojave u širim etno-geografskim prostorima, ipak se može sa sigurnošću tvrditi da je ona duboko utemeljena, jer se javlja i u osnovnom napevu i u svim vrstama dodataka (refrena).

Najčešće katalektičke promene na stihovima 45 napeva, kod kojih se ova pojava javlja jednokratno ili višekratno u eksponiranom obliku, jesu sledeće:

.............

Sa 45 zastupljenih ili preko 12% primera, pri čemu se u nekoliko napeva višestruko pojavljuju (ukupno 55 puta) katalektičke promene melopoetskih oblika mačvanskog narodnog pevanja su nesumnjivo jedna od njegovih karakteristika i to počev od najjednostavnijih pojava guslarskog izostavljanja poslednjeg sloga u deseteračkom stihu, pa do ostvarenja zapaženih humorističkih efekata u pesmi "Sjaj meseče preko bagremara" gde izuzetak — katalektički tretman stihova — postaje pravilo čijom primenom se sa lakoćom postiže željena nesputana vedrina kojom odiše pesma. Primenjujući postupke korišćenja promenjenih stopa koje su izostavljanjem manjeg ili većeg broja njihovih elementarnih delova nesumnjivo učinjene neobičnim i u svakom slučaju neuobičajenim, nekadašnji anonimni stvaraoci mačvanskih napeva su, znalački i sa merom koristeći i promene stihova ove vrste, značajno povećavali svoje ukupne kreativne muzičko-folklorne mogućnosti.

Celovito posmatrani metrički oblici mačvanskog pevanja čija je zastupljenost najveća pre svega ukazuju na blagu prevagu onih formi čije je grupisanje najveće, a to su:
 

metrički oblici sastavljeni od stopa koje pripadaju jednom stihu:

........
1409  MUZIČKA ČITAONICA / Muzička dešavanja, zanimljivosti i ličnosti / "Oluja" na estradi poslato: Novembar 12, 2011, 04:15:06 pm
 *

HRVATI, SRAM VAS BILO!

Srpske pevače iz Hrvatske proteruju, dok se u Srbiji hrvatski muzičari dočekuju kao svetske zvezde

Samo problemi u Hrvatskoj.

Poslednji u nizu sramnih omalovažavanja Srba bio je bojkot Ane Nikolić u Dubrovniku, čiji je koncert sprečen usled oštrog protesta učesnika takozvanog domovinskog rata. Samo nekoliko dana pre toga Seka Aleksić je privedena u Makarskoj, kao što je i Saša Matić 2009. godine bio u policiji zbog radne dozvole. Iz istih razloga privođen je ove godine u maju i mladi pevač iz Srbije — Ćemo.

Lepa Brena je takođe poput Ane Nikolić proteklog marta bila prinuđena da otkaže koncert u Osijeku usled ogromnog pritiska tamošnjeg življa. Osim strašnog govora mržnje, hrvatska javnost očigledno uspeva i na delu da pokaže kako su srpski pevači nepoželjni u "lijepoj njihovoj".

(R. S.)

Dara Bubamara: Dugo ćemo još biti nepoželjni

— Drugačiji je tretman naših pevača u Hrvatskoj od onoga kakav imaju njihovi muzičari kod nas. Iako nisam imala probleme kakve su imale moje kolege, smatram da u skorijoj budućnosti ta nepoželjnost s njihove strane neće prestati.

Ćemo: Sram ih bilo!

— Sram ih bilo! A gde su radne dozvole Severini, Jeleni Rozgi, Petru Grašu, Nini Badrić, Toniju Cetinskom i koga sve ne dočekujemo ovde u Srbiji kao kraljeve?! Ne moraju da nam vrate istom merom, neka oni budu bar upola gostoprimljivi kao mi prema njima i biće super! Samo, eto, oni su veće patriote od nas! Kako oni nas dočekuju, to je tortura.

Cakana: Mi nemamo komplekse

— Sve to je samo dokaz koliko smo mi kao narod široki i koliko nemamo komplekse u tom smislu. Sve to treba da ide na njihov obraz, a Srbija je bila i ostala širokog srca. Kod nas svaka šuša bude ispoštovana na televiziji, to je dovoljan pokazatelj kakvi smo. Lično nikada nisam imala problema, mene traže u Hrvatskoj, ali sve ovo nije u redu.

Dejan Matić: Hrvati jesu rigorozni

— Dubrovnik je malo specifičan, nisam pristalica ni da se prolazi kroz taj grad. Hrvati jesu rigorozni, ali nisam primetio da imaju toliku odbojnost prema nama. Samo sam jednom, u Osijeku, imao problem kada sam priveden na razgovor zbog papira. Drugim pevačima se ne bavim, radim svoj posao.

Nada Topčagić: Ne bih tamo pevala da umrem od gladi

— Beograd je jedno veliko srce koje prihvata sve! Hrvatski pevači su ovde toliko propraćeni i dobrodošli, a nas proteruju kao bubašvabe. U Hrvatskoj ne pevam od 90-ih, jer sam zabranjena. Ne bih otišla, pa sve i da umirem od gladi, jer imam svoj ponos! Zašto njihovi pevači koji ovde zarađuju ne stanu u odbranu naših? Jezivo, tamo zaborava nema!

Mira Škorić: Dokle više?!

— Zgrožena sam! Pitam se dokle će da nas satanišu, proteruju i omalovažavaju?! Dokle ćemo da budemo glupi, i koliko nisko možemo da se spustimo?! Dočekujemo ih ovde kao bogove, sa sve crvenim tepihom, a niko od njih se ne potresa zbog tretmana kakav imamo tamo! Mislim da je dosta, i previše!

Goca Lazarević: Hrvati me uslovljavaju

— U svojoj dosadašnjoj karijeri nijednom nisam nastupila u Hrvatskoj i ne želim! Mene su moje pesme uslovile da budem antihrvatska pevačica. Kada me zovu menadžeri njihovih klubova, insistiraju da nikako ne pevam "Vidovdan" i "Svilen konac". Nikada nisam i neću pristati na takve uslove!

Goca Božinovska: Naša greška je što kod nas sve može

— Svako ima svoj zakon, mi imamo taj problem što naš nije onakav kakav treba da bude. Kod nas je sve normalno, sve može, i mi skroz drugačije doživljavamo hrvatske pevače. Naša greška je možda i ta što još uvek sve prihvatamo kao da je jedna zemlja.


Kurir | 04.08.2011.
1410  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — K poslato: Novembar 12, 2011, 02:36:51 am
*

KRALJICA SRCA
muzika: B. Višnjički
stihovi: R. Mudrinić & R. Popović


Tebe nema
Gde si sada
Brižno ti se srca nada
Evo čekam
Noć se sprema
Čuješ li me —
Što te nema

Još se tope ruke moje
Mirišu na telo tvoje
Dok te čekam
Oko drema
Tebe nema
Tebe nema

Kraljice srca
Moja zvezdo sjajna
Sanjam tvoja milovana
Nežna šaputanja
Moja zvezdo sjajna

Odlaziš mila
Nije mi lako
Nek' ti sunce svetli put
Nek' ti život bude dug
Nek' te zvezda sreće
Prati svud

YouTube: Radoslav Rodić Roki — Kraljica srca
1411  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Dobrivoje Topalović (1944) poslato: Novembar 11, 2011, 11:43:59 pm
*

DOBRIVOJE TOPALOVIĆ — NAJLEPŠE PESME


AJD' D' IDEMO, RADO
Dragiša Nedović

Ajd' idemo, Rado,
ajd' idemo, dušo,
ajd' idemo, bela Rado,
dole do Morave.
 
Da vidimo, Rado,
da vidimo, dušo,
da vidimo, bela Rado,
kako čamac plovi.
 
Čamac plovi, Rado,
čamac plovi, dušo,
čamac plovi, bela Rado,
a krmar govori:
 
"Ne udaj se, Rado,
ne udaj se, dušo!
Ne udaj se, bela Rado,
još si dete mlado".


NA MRAMORNOJ STENI
Predrag Vuković

Ref.
Na mramornoj steni
zlatna slova pišu:
bila jedna ljubav,
uzeli se nisu.

Bogatstvom se sreća
ne može da kupi
i lišće za suncem
od tuge požuti.

Najlepše godine svoje,
ljubljena, tebi sam dao
al' tuđa si bila žena
ja to nisam znao.
Prosto nek' je tebi draga
ma gde bila sada.
Hej sudbino teška
i prepuna jada.

Spalila pisma si moja;
slomila meni si krila
a najdraže biće moje
ti si samo bila.
Prosto nek' je tebi draga
ma gde bila sada.
Hej sudbino teška
i prepuna jada.


CRNO VINO
muzika: Miroljub Aranđelović Kemiš
stihovi: Radmila Mudrinić


Daj mi da pijem noćas, tugo...
Ne pitaj gde sam i s kim bio.
Nalij mi samo crnog vina,
Odavno nisam pijan bio.

Crno vino, crne oči,
sve je crno oko mene.
Tek ponekad njene oči
U plamenu zatrepere.

Oprosti tugo, same teku,
te suze što sam dugo krio.
Ne pitaj šta se sa mnom zbilo,
ne pitaj s kim sam noćas bio.

Crno vino, crne oči,
sve je crno oko mene.
Tek ponekad njene oči
u plamenu zatrepere.


PO RASTANKU — I
muzika: Blagoje Košanin,
Budimir Jovanović,
Jadranka Stojaković
stihovi: Desanka Maksimović


Reci mi sad kada već prošlo sve je:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi —
reci da l' te je moja
tuga bolela
nekad kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad kad me ne voliš više:
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dana koji nekad biše
duša ti samo kad me vidiš seća —
reci da l' te je moja
radost bolela
jednom kad nisam više
tebe volela?

Dobrivoje Topalović — Ajd' d' idemo, Rado
YouTube: Dobrivoje Topalović — Na mramornoj steni
YouTube: Dobrivoje Topalović — Crno vino Antologijska!
YouTube: Dobrivoje Topalović & Ana Bekuta — Po rastanku I
1412  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Gordana Stojićević Janković (1955) poslato: Novembar 11, 2011, 02:53:02 am
*
| Intervju: Gordana Stojićević Janković |


  


KAD' SE STARO GVOŽĐE POVAMPIRI!

Pevačica Gordana Stojićević - Janković je na ovdašnjoj, u svakom pogledu šarenoj estradi, kako kažu njene kolege u šali, oličenje minusa i predstavnik malobrojne grupe nepravedno zapostavljenih! Takav status je zaradila negujući izvornu muziku i ne povodeći se za modno muzičkim trendovima. Prvi minus joj je višak škole (završila je veterinarski fakultet). Drugi — što ume da peva! Treći — kulturna je, pristojna, neagresivna. Četvrti — ne nosi miniće i ne ističe dekolte (iako bi mogla). Ima ih — u izobilju, sasvim ih je svesna i slatko se smeje na svoj račun! Uprkos svemu, na estradi opstaje već četvrtu deceniju!

Gordana Stojićević: Raduckam po malo, mada bi mi bilo draže da se ubijam od posla, ali eto... Po našem balkanskom mentalitetu, ja sam sasvim za staro gvožđe! Ako žensko nije riba, posle četrdesete nema šta da traži na estradi! Muškarci mogu i sa štapovima da se šetkaju, a mi... Muškarci tvrde da su na estradi ugroženi, a niko ne razmišlja o nama, pevačicama u zrelim godinama... Verujem da bi poziva za tezge bilo više, ali misle ljudi da sve pevačice traže bnasnoslovne honorare pa se možda ni ne usuđuju da zovu... Krive su te bezvezne priče o basnoslovnim honorarima koje veze nemaju sa istinom. Lansiraju ih ribe...

Pa dobro, niko vam nije branio da i vi budete riba! To je danas bar lako, uz pomoć plastičara i ostalog...

Gordana Stojićević: Nije dovoljno samo imati mogućnosti. Treba za nešto imati još i želju i pare! A ja nikad nisam imala želju da karijeru gradim na takvom imidžu! Šta ćete, nismo svi od istog materijala! Rekoh vam ja da sam skroz demodirana i da ne shvatam ove nove trendove...

Vaš muž bar ima restoran, pa možete u njemu da pevate!

Gordana Stojićević: Svakog petka pevam u njegovom restoranu "LM". Ljudi dolaze da čuju muziku koje su željni. Moja prijateljica Nena Vukadinović tu peva evergrin, svetski, na nekoliko jezika. Svrati i moja draga koleginica Izvorinka Milošević pa i ona otpeva nešto! Svakog petka se povampirimo pa napravimi haos. Nije baš kao u drumskim mehanama, ali eto, neko voli i drugačija mesta. Pevamo staru, dobru, demodiranu muziku, ali zapevamo i po nešto što je u trendu!

Ima li šanse da se još neko iz stare pevačke garde povampiri

Gordana Stojićević: Naravno! Kad se svi mi povampirimo, svašta će biti! Taj naš "svet u malom" koji negujemo u restoranu mog muža, fantastično funkciniše i mogli bismo da ga prenesemo u malo šire okvire. Ne verujem da bi se publika bunila. Vidim da ima puno onih koji su željni prave, dobre, narodne muzike. Jeste da je postalo nepisano pravilo da pevačica bolje prolazi što gore peva, ali eto, nađe se malo mesta i za ovakve!

Jeste li se umorili od estrade?

Gordana Stojićević: Nikada se neću umoriti od muzike, ali mi je mučno mnogo toga na estradi. Namnožilo se mnogo takozvanih pevača, takozvanih muzičara, takozvanih menadžera... Mnogo je neodgovornih, netalentovanih, nevaspitanih... Većina je ubeđena da je posisala sva znanja ovog sveta. Imam dovoljno godina, muzičkog i životnog iskustva, ali se i meni dešava da nasednem na nečija prazna obećanja i slatkorečivost. Pre nekoliko meseci, zvao me je čovek koji mi je obećao gomilu poslova. U svom kalendaru sam rezervisala datume. Naravno, nestao je, a ja sam bila dovoljno naivna da ni kaparu ne zatražim.

Smeta li vam što mnogi o pevačima narodne muzike govore u pogrdnom smislu?

Gordana Stojićević: Sa jedne strane, to razumem. Sa druge strane, često se koristi reč narodnjaci, kao pogrdan izraz za nešto što nema veze sa narodnom muzikom. Oni koji su zaduženi za kulturu, preziru narodnjake. Sve se toliko izmešalo da kao da smo potpuno zaboravili šta je uopšte narodna muzika!


Tekst i foto: Vesna Tasić, 26.09.2005. | Balkan media
1413  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — N poslato: Novembar 11, 2011, 02:47:05 am
* 290111

NEMA JE DRUGOVI, NEMA
B. Jovanović — Vladimir Grujić

Nema je drugovi, nema.
Kažite gde da je tražim
Da srcu bol ublažim,
Da jadnu dušu smirim.

S kim ću radost da delim
Kako ću da se veselim...
Tugujem, lumpujem, razbijam čaše
Za srećne dane naše.

Sama je otići htela
Krivica moja to nije.
Al' ipak beskrajno tužan
Lutam i suze lijem.

Zovem je opet da dođe
Oproštaj za nju da molim;
Tad srce ranjeno moje
Kazaće da je volim.

YouTube: Šaban Šaulić — Nema je drugovi, nema
1414  MUZIČKA ČITAONICA / Svaka pesma ima priču [poreklo pesme] / Poreklo melodije narodne pesme "Kad ja pođoh na Bembašu" poslato: Novembar 10, 2011, 12:03:27 pm
*

POREKLO MELODIJE NARODNE PESME "KAD JA POĐOH NA BEMBAŠU"


... Prisustvo Jevreja na Balkanu zabeleženo je još u prvoj polovini 9. veka. Prva veća naseljavanja bila su u 16. veku, kada je turski sultan Bajazit pozvao Jevreje, proterane ukazom Španskog kralja Ferđinanda II i kraljice Izabele, da se nasele na području Balkana, u tadašnjoj Turskoj.—

Vesna Aleksić

*

... O dolasku Židova u Bosnu mnogo se pisalo. Iz Španjolske su prognani 1492., iz Portgala dvije godine kasnije, a u Bosni se prvi put u dokumentima spominju 1566.—

Izgon iz Španjolske ostao je ključni događaj za prognane Židova. Poslije uništenja multikulturalnog karaktera Španjolske, koja jc uplovila izravno u inkviziciju, Židovi su se uputili u drugu multikulturalnu zemlju — Otomansko carstvo. Od 160 tisuća Zidova protjeranih iz Španjolske, njih 20-ak tisuća umrlo je na putu, a 90 tisuća nastanilo se u Otomanskom carstvu.

Bosna nije bila njihovo odredište. Jedva da su i znali za ovu malu provinciju kada su kretali put Turske carevine. U mnogim kasnijim generacijama, ponavljane su riječi sultana Sulejmana Veličanstvenog da su Židovi dobrodošli u njegovo carstvo. Ali za ovo nema potvrde u turskim izvorima i prije bih rekao da se radilo o želji Židova da negdje budu primljeni s ljubavlju i naklonošću.—

Najstariji zapisi o Židovima u Bosni potječu iz sidžila, zapisnika šerijatskoga suda u Sarajevu, datiranih 1551.—

No manje važnim od godine dolaska danas smatramo duhovne tragove židovske kulture u Bosni.

U Bosnu su Židovi donijeli nove jezike — predkasliljanski španjolski i njemački, odnosno "ladino" i "jidiš" — ali su vrlo brzo počeli usvajati jezik sredine, nisu željeli bili samo prolaznici, već pripadati zemlji u koju su došli. Tako su i u Bosni, Židovi Bosne već davno postali bosanski Židovi.—

Mieđusobno usvajanje određenih kulturnih razlika nikako nije značilo iščezavanje specifičnosti nego prije svega, brisanje onih granica koje karakteriziraju strogo odijeljene nacionalne zajednice. U pjesmi "Adio Kerida" odjekuje utjecaj mediteranskog melosa, a u bosanskoj "Kad ja pođoh na Bembašu" — sefardski napjev...

Predrag Finci, pisac, teoretičar filozofije i etike, profesor na Sarajevskom i Londonskom sveučilišlu, danas u mirovini, nastanjen u Londonu.

*

... Eugen Veber, jezikoslovac, istrazivač, muzikolog, napisao je: "Neki muzikolozi znaju da postoje u jugoslovenskoj muzici pesme koje su u potpunosti preuzete iz jevrejskog muzičkog folklora. Tako je najpopularnija pesma ("sevdalinka") Bosne "Kad ja pođoh na Bembašu" u stvari preuzeta veoma stara sefardska molitvena pesma iz vansinagogalnog obreda ispraćaja Šabata (Havdala), Hamavdil ben kodeš behold, koji deli sveto od profanog"… (Sveske, Institut za proučavanje nacionalnih odnosa, 9, 1985, separat, Sarajevo.)

Bato Jeftić
1415  MUZIČKA ČITAONICA / Svaka pesma ima priču [poreklo pesme] / Poreklo melodije narodne pesme "Kad ja pođoh na Bembašu" poslato: Novembar 10, 2011, 11:07:18 am
*

POREKLO MELODIJE NARODNE PJESME "KAD JA POĐOH NA BEMBAŠU"


Jedan od sinonima za grad Sarajevo je svakako i stara sevdah pjesma "Kad ja pođoh na Bembašu". Sevdah ili narodna, ova pjesma je najprepoznatljiviji muzički simbol grada, po kome Sarajlije sami sebe sa ponosom identifikuju, ali i po kome ih i drugi prepoznaju. Riječi pjesme su nam poznate... onakve kakve priliče jednoj ljubavnoj pjesmi, istina o neostvarenoj ljubavi, iz jednog prohujalog vremena, ali sa porukom uvijek aktuelnom.





Ko je pisao riječi ove pjesme!? .... Ne zna se! Kao što se ne zna i većini narodnih — sevdah pjesama. Ko je osmislio melodiju — muziku!? ... Ni to se ne zna!

Međutim, mi sarajevski, bosanski, sefarski Jevreji imamo jedan od mogućih odgovora! A imamo i ishodište za tu mogućnost, jer nam naše prisustvo u gradu, još od 1565. godine (o čemu je sačuvan pisani dobument iz protokola-zapisnika sarajevsbog suda — sidžila) daje argument za mogući taj i takav odgovor.

Ako vas put navede u bilo koju sinagogu u vrijeme tri hodočasna jevrejska praznika Šavuot, Sukot i Pesah, prepoznaćete i vjerovatno iznenaditi se, da u dijelu molitve koja se čita i pjeva za te praznike, prepoznajete toliko karakterističnu i poznatu vam melodiju pjesme "Kad ja pođoh na Bembašu".





Roš Hodeš je polupraznik praznika Pesah i posljednja dva dana tog praznika. Dio molitve koji se čita i pjeva na hebrejsbom jeziku, a koji sačinjava pomenuti tekst, zove se "Seder Alel" (Oda Hvale) koja počinje hebrejsbim riječima "Odeha ki anitani...".

I pjeva se potpuno u melodiji koja je i melodija "Kad ja pođoh na Bembašu"! (slika 1.)




Slika 1. Dio teksta molitve Seder Alel (Oda Hvale) na hebrejskom i u prevodu na naš jezik


I to nije sve! Ova melodija se pojavljjuje i u dijelu molitve kod još dva jevrejska praznika; Purima i Hanube.

Kod sefardskih Jevreja pomenuta melodija se koristi i prilikom čitanja molitve za drugi dan Šabata (praznika Subote, koji počinje u petak izlaskom prve zvijezde) i čita se u subotu uveče, na ladino jeziku, jeziku kojim su govorili i govore Jevreji porijemom iz Spanije.

Ta molitva se zove Avdala. (slika 2.)

Zbog pjevnosti i melodičnosti pomenute molitve, kod sefardskih Jevreja se ustalila upotreba pomenute melodije i u svjetovnoj pjesmi, te je tako postala melodija jedne popularne ljubavne pjesme koja se pjeva na ladinu i nosi ime "Mi kerido, mi amado" (Moj voljeni, moja željo). (slika 3.)




Slika 2. Dio teksta molitve Avdala na ladinu i u prijevodu na naš jezik




Slika 3. Note i tekst na ladinu pjesme "Mi kerido, mi amado" i u prevodu na naš jezik





Nesumljivo je da je ova, među Jevrejima veoma popularna i često pjevana pjesma, sa pjevnom i romantičnom melodijom, mogla ostaviti traga na sredinu u bojoj su Jevreji iz Španije našli svoj novi dom, i da je vremenom mogla poslužiti anonimnom autoru za melodiju, među sarajlijama tako popularne pjesme..."Kad ja pođoh na Bembašu".





Autor teksta: Aron Albahari
1416  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — C poslato: Novembar 10, 2011, 01:06:23 am
**

CRNOGORAC CRNOGORKI
Stihovi: Đura Jakšić

Rane moje ljuto tištu,
mila, divna Crnogorko!
Moje grudi pomoć ištu,
isparane na bojištu.

Pomoć, pomoć, Crnogorko!
Potrprasi mi puške male,
ruke su mi malaksale
sekuć Turke, Crnogorko!

A kad padnem, gorski lave,
moja lepa Crnogorko,
teške rane i krvave
nek zamene turske glave!
Oh, shvati me, Crnogorko,
ne kukanjem i sa plačem,
vec krvavim ljutim mačem:
u boj, u boj, Crnogorko!

A na domu hrani sinke,
moju nadu, Crnogorko;
one divne muške slike,
one hrabre osvetnike,
hrani, neguj, Crnogorko,
i lep nauk kazuj njima:
svetiti se dušmanima, —
moja verna Crnogorko!

Pesma Đure Jakšića "Crnogorac Crnogorki" je nastala povodom borbi u Crnoj Gori.
Ispevana je avgusta 1862. godine.


YouTube: Josip Batistić — Crnogorac Crnogorki
1417  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — J poslato: Novembar 10, 2011, 12:24:57 am
**

JABUKA SE VETRU MOLI1
Srbija — užički kraj

Jabuka se vetru moli,
oj moj dragane,
da joj grane ne polomi,
dušo i srce.

Da joj grane ne polomi,
oj moj dragane,
da joj grane ne polomi,
dušo i srce.
 
"Ne lomi me, ne krši me,
oj moj dragane,
Ja sam tebi rod rodila,
dušo i srce.

Svaka grana sto jabuka,
oj moj dragane,
a na vrhu ponajviše,
dušo i srce".

1 Đorđe Karaklajić "Zbirka narodnih pesama i igara" | Nolit | Beograd, 1955.

YouTube: Nada Vodeničar — Jabuka se vetru moli
1418  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — H poslato: Novembar 10, 2011, 12:18:40 am
*

HAJDE DRAGI ZVEZDE DA BROJIMO

Hajde dragi zvezde da brojimo
zvezde da brojimo
poljupcima da ih beležimo
da ih beležimo

Hajde mili da se zavadimo
da se zavadimo
nek svi misle da se ne volimo
da se ne volimo

Jasna Kočijašević — Hajde dragi zvezde da brojimo
1419  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — Z poslato: Novembar 09, 2011, 11:40:25 pm
**

ZAŠTO, SIKE, ZAŠTO?

Zašto, Sike, zašto
Pod čador da ideš,
Zašto, Sike, zašto, džanum,
pod čador da ideš?
 
"Miralaj me zove
Fustan da mi kroji,
Miralaj me zove, džanum,
Fustan da mi kroji."
 
Koj ti kupi, Sike,
Srmali jeleče,
Koj ti kupi, Sike, džanum,
srmali jeleče?
 
"Kupi mi ga, nane,
Mlado miralajče,
Kupi mi ga, nane, džanum,
mlado miralajče."

1 Ivo Cenerić:  NARODNE PESME iz istočne i južne Srbije | Beograd, 1974.

YouTube: Slobodanka Danka Stojiljković — Zašto Sike, zašto
1420  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Nestor Gabrić (1931—1994) poslato: Novembar 09, 2011, 09:47:15 pm
*

TUŽNO VETRI GOROM VIJU

Tužno vetri gorom viju, goro zelena.
Vinogradi suze liju, tugo golema.

Imao sam jednu dragu, dragu ljubljenu,
Kitio je rosnim cvećem, ružom rumenom.

Ruža mi je uvenula, ruža rumena,
Draga me je ostavila, draga ljubljena.

Koj' će mi te draga ljubit', draga ljubljena,
koj' će mi te draga grlit', draga neverna?


KOSIO SAM SENO
Dragiša Nedović

Kosio sam seno dole kraj Morave
putem prolazile Moravke garave

Pit'o sam Moravu i bijelo stado
dal' će putem proći moje dete drago

Morava mi šapće: "Tvoja mila mala
dole pokraj vode u hladu zaspala".

Ja ostavih kosu, nek se suši trava
i poljubih lepu što u hladu spava.

YouTube: Nestor Gabrić — Tužno vetri gorom viju
YouTube: Nestor Gabrić —  Kosio sam seno (Verzija I)

Nestor Gabrić — Kosio sam seno (Verzija II)
1421  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Nestor Gabrić (1931—1994) poslato: Novembar 09, 2011, 09:30:06 pm
*

NESTOR GABRIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI & ALBUMI

1422  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Nestor Gabrić (1931—1994) poslato: Novembar 09, 2011, 09:29:01 pm
*

NESTOR GABRIĆ




Gabrić sa 18 godina, 1949.

Nestor Gabrić, interpretator narodnih pesama, bio je ogorčen na estradu. Imao je običaj da kaže: "Treba imati Boga ujaka da bi se na njoj opstalo".

Za svog pevačkog uzora ističe Vukašina Vuleta Jevtića, ali i on je takođe kasnije postao uzor mnogim potonjim pevačima. Pripadao je prvoj novosadskoj generaciji radio-pevača zajedno sa Julkom Kerešević, Svetislavom Vrbaškim, Dragicom Trbojević, Milicom Mijatović, Veselinkom Ivančević...

Zahvaljujući predusetljivosti kolege i prijatelja iz Radio Novog Sada, muzičkog urednika u penziji Dragana Tomića, došli smo do poslednjeg intervjua koji je 1992. dao Nestor Gabrić. On počinje sećanjem na dečaštvo, jer je na početku Drugog svetskog rata Nestor Gabrić imao tek nepunih deset godina.
Više na RTS...
1423  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — G poslato: Novembar 09, 2011, 08:44:55 pm
*

GUGUTKA

Gugutka, guka u gora, lele,
nevesta šeta po dvori.
Nevesta šeta po dvori, lele
i na gugutka govori.

Gukni mi gukni, gugutče lele,
i ja sum taka gukalo,
i ja sum taka gukalo lele,
koga sum bilo pri mama.

Koga me mama mieše, lele
i rusa kosa pleteše,
i rusa kosa pleteše lele,
belo mi lice cavteše.

YouTube: Merima Njegomir — Gugutka guka vo osoje
YouTube: FA "Đido" — Gugutka guka vo osoje
1424  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — N poslato: Novembar 09, 2011, 03:42:28 am
*

NEŠTO MI SE PAMET POMERAV[LJ]A

Nešto mi se pamet pomerava,
Pamet pomeravlja.
Nešto mi se, Mile moj,
Pamet pomerava, oj!

Da li mi se dika nova javlja,
Dika nova javlja,
Da li mi se Mile moj,
Dika nova ljavlja oj!

Nova javlja, stara zaboravlja,
Stara zaboravlja.
Nova javlja, Mile moj,
Stara zaboravlja, oj.

A ja staru zaboravit neću,
Zaboravit neću.
A ja staru, Mile moj,
Zaboravit neću, oj!




YouTube: Raša Pavlović — A što mi se pamet pomeravlja
YouTube: Ansambl "Narakord" — Nešto mi se pamet pomeravlja
YouTube: Ansambl "Lole" — Nešto mi se pamet pomerava
YouTube: Biljana Petković i Zoran Branković — Nešto mi se pamet pomeravlja
1425  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — K poslato: Novembar 09, 2011, 03:25:07 am
**

KITKA TI PADNA, DENO1
Stara vranjanska pesma

Kitka ti padna, Deno
Kitka ti padna.

Od visoki čardak, Deno
Na bel mermer kamen.

Momče gu nađe, Deno,
Momče gu nađe. [I verzija]

Ja je nameri, Deno
Ja je nameri. [II verzija]

Jedno ludo mlado, Deno
mlado, neženjeno.

On cveće nosi, Deno
On cveće nosi.

I u pendžer gleda, Deno
Tebe da te vidi.

Tebe da te vidi, Deno,
Cveće da ti dade.

1 Kitka ti padna, Deno, zbirku pesama sakupio, zapisao i priredio Stojadin Dine Paunović | Izdavač: Narodni univerzitet Vranje, 1998.

YouTube: Danica Obrenić — Kitka ti padna, Deno
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »