Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
1301  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzički folklor Srbije / Srbija — Narodni plesovi, igre i kola poslato: Decembar 09, 2011, 02:27:57 am
**

NARODNI PLESOVI, IGRE I KOLA


O narodnim igrama moze se raspravljati prema psiholoskoj sadrzini, oblicima, stilu, karakteru, tehnickom sklopu, prilikama u kojima se izvode i mestima gde se izvode. Razvrstavane su u grupe i tipove. Po sadrzini su: sastavni deo narodnih obicaja (svadbenih i drugih), ostaci davnih obrednih igara s magijskom namenom, religioznom, vezanom za posebne prilike, dogadjaje, prirodne pojave, godisnje doba, pojedine dane u godini, vegetaciju, razlicite manifestacije, ljudske poslove. Po karakteru igranje je katkad mirno, katkad i razvuceno, setno; zivlje, s lakocom; zivo, sitno; snazno, poletno, ostro, kruto. Raznovrsnost oblika zavisi o rodu i polu, o uobicajenom broju ucesnika, poretku, uzajamnom drzanju ruke, o smeru igranja, vrsti koraka, talasima i treperenju, propratnim pokretima uz korake i o narocitim rekvizitima sto ih igraci upotrebljavaju. Mesta na kojima se igra jesu: kuce, dvorista, vrtovi, gumna, livade, blizina crkve ili groblja, raskrsce, trgovi i dr. Glavne prilike za igru su svadbe i druge obiteljske svecanosti, radna sela, poklade, veci i manji verski i narodni praznici, useljivanje u novu kucu i dr.

Igre su grupirane po onome sto je karakteristicno za igru prema onome sto je najuocljivije ili prema glavnoj sadrzini, formi, mestu, necijem imenu i sl. Razlikuju se i igre muske, zenske, zajednicke, decije. Nazivi nocne, zalovite, neme, sitne, zive igre i sl. Jasno pokazuju kakve su. Kao o posebnoj grupi moze se raspravljati o "onima u kojima se nesto predstavlja, prikazuje", tj. o mimicko dramskim igrama. U svakoj grupi razlikuju se pojedini tipovi kao glavni predstavnici, a svaki tip ima i svoje varijante i svoja posebna imena. Igra, kao i celokupna narodna umetnost, dozivljavale su, a i sada dozivljavaju mnoge promene. One nisu ustaljene ni u istom kraju gde su nastale; prenose se u obliznje i udaljenije krajeve pa i tako nastaju promene i preinacenja, prilagodjavanje domacem lokalnom stilu, unosenje necega novog u lokalni stil. Zato se i ne mogu strogo povuci granice koreografskih podrucija; one nisu zatvorene a najmanje se poklapaju s politickim upravnim granicama.


Iz Muzičke enciklopedije

[postavljeno 05.12.2010]
1302  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzički folklor Srba u BiH / Bosna i Hercegovina — Muzički folklor poslato: Decembar 09, 2011, 01:28:34 am
**

SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR


NARODNE PJESME.
A) OBREDNO NARODNO PJEVANJE U BOSNI I HERCEGOVINI


Obredne pjesme su vezane uz narodne i crkvene običaje. Najviše se pjeva na slavama i pirovima.

Slavske su pjesme zdravice. "Prvom čašom, ljubavi našom" nazdravlja gost; četvrtom čašom nazdravlja se domaćinu, itd., ali i samo "čitanje" slave (pored crkvenog obreda, a i bez njega) obavlja pjevač i recitator narodnih pjesama poznat u svom kraju. Čarojičke i koledarske pjesme po muzičkim osobinama slične su zdravicama. U doba kad se čitaju žitne molitve i za vrijeme velikih suša "krstonoše" pjevaju silabično, u uskom obimu. Svadbene pjesme na selu su govorno pjevane s obligatnim potresanjem na završnom oj. Varoške svadbene pjesme izrazitije su i kitnjastije. Uoči četvrtka (dan kad se mlada krna) muškarci obiđu triput oko kuće pjevajući predsvadbenu pjesmu "Moj golube bijeli". Dok se mlada krna, pjevaju pjesme: "Jenge bule kade naše", "Zlatni topi na grad udariše", "Izvila se zlatna žica" i dr., a za vrijeme pirovanja, "Haj redom naselje", "Trepetljika trepetaše" i druge, sobetske, uz kolo, te pjesme uz vrtenje tepsije; na koncu kad uvode mladence u ložnicu (gerdek) pjeva se "Široka kita rakita" uz neke bećarske pjesme.
Vlado Milošević


B) LIRSKO PJEVANJE

....


C) RAZLIČNE PJESME

....
1303  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke teme / Stana Đurić Klajn — Muzička kritika i muzički časopisi u Srbiji poslato: Decembar 09, 2011, 01:08:03 am
**

MUZIČKI ČASOPISI U SRBIJI


Prve srpske muzičke periodičke publikacije prate uglavnom, mada sa izvesnim zakašnjenjem, postanak i razvoj pevačkih društava, koja su u XIX veku bila i glavni pokretači muzičkih časopisa. Tako se kao prvi pokušaj u toj oblasti pojavljuje 1883 Glasnik pevačke družine "Kornelije" koji ima više karakter almanaha nego časopisa i čiji je jedini broj posvećen pretežno ličnosti i delu K. Stankovića. Ovom prvom pokušaju sledi Gudalo, časopis "za unapređenje glazbe" koji je izlazio 1886 i 1887 u Velikoj Kikindi, pod uredništvom M. Petrovića, predsednika pevačkog društva "Gusle", koje je bilo i izdavač. Većinu članaka u tom časopisu, koji je donosio i notne priloge, pisao je R. Tolinger (pod pseudonimom Mladen). God. 1903 pokreće i izdaje I. Bajić u Novom Sadu Srpski muzički list, časopis koji je urednik većinom sam ispunjavao člancima a izlazio je svega godinu dana. Pretežno upućen na obaveštavanje publike o domaćim kompozitorima i muzičkom životu, ovaj je list doneo priličnu građu o tadanjim srpskim muzičkim prilikama i muzičarima. Dužeg trajanja bio je časopis Gusle koji je 1911—14 izlazio u Somboru pod uredništvom Đ. Cvejića, kao glasilo Saveza srpskih pevačkih društava. Posvećen pevaštvu, donosio je, pored vesti i referata o pevačkim društvima, raznolike napise (anonimne) o problemima pevanja i horske prakse. Veći deo beležaka ispunjavaju podaci o ruskoj, poljskoj i češkoj muzici.

Posle Prvog svetskog rata javljaju se časopisi koje pokreću pojedini muzičari ili grupe muzičara a koji donekle daju sliku o diferenciranju umetničkih stremljenj a u muzičkom životu Srbije. Od tog vremena časopisi izlaze skoro redovito u Beogradu. Među prvima je Muzički glasnik koji izlazi 1922 pod uredniŠtvom P. Krstića—. Vrlo je solidan i ozbiljan časopis bio Muzika (1928—29) koji izlazi pod glavnim uredništvom M. Milojevića—. Dosada najduži period izlaženja (1928—33 i 1938—41) imao je Muzički glasnik (prvobitno, do 1932 Glasnik Muzičkog društva "Stanković"). Imajući potporu škole, hora i ostalih sekcija koje su sačinjavale društvo "Stanković", ovaj časopis je u svojoj prvoj fazi (pod uredništvom M. P. Bogdanovića) donosio skoro isključivo vesti i beleške iz rada samog Društva, dok je u drugoj fazi (pod uredništvom St. Đurić-Klajnove, M. Živkovića i V. Vedrala) bio orijentisan na opšte muzičke probleme, kako u Jugoslaviji tako i u inostranstvu—. Veoma izražen opštejugoslovenski karakter imao je Zvuk (izlazio 1932—36 pod uredništvom St. Ribnikarove), prvi muzički časopis u Srbiji koji je u svoj program uključivao i propagiranje progresivnih društvenih smernica.— U Novom Sadu izlazio je 1929—31 i jedini muzički časopis nemačke manjine Der Sanger (urednik V. Wagner, a zatim P. Freund). Kao glasnik pevačkih društava izlazio je 1935—36 (pod uredništvom M. Živkovića, zatim M. Bajšanskog i najzad S. Simovića) Vesnik Južnoslovenskog pevačkog saveza. Donosio je vesti i saopštenja o pevačkim društvima i, ređe, po koji članak iz pera poznatijih muzičara, te muzičke priloge (većinom kompozicije P. Krstića). Poslednji časopis koji je pred rat pokrenut u Srbiji jeste Slovenska muzika (1939—41; uredivali su ga J. Zorko, D. Čolić i M. Đaja, a pokrenulo ga je DruŠtvo prijatelja slovenske muzike). Maloga obima, Slovenska muzika bila je uglavnom posvećena tumačenju programa koncerata što ih je Društvo priređivalo. Pored toga donosila je članke o muzici slovenskih naroda.

Za razliku od Slovenije i Hrvatske, u Srbiji nikada nije bilo crkvenih muzičkih časopisa.

Kao časopis namenjen zabavnoj muzici izlazila je vrlo kratko vreme u 1940 Revija muzike.

Posle Oslobođenja prvi revijalni pokušaj predstavljala je Muzika koja je u izdanju Udruženja kompozitora Srbije i pod uredništvom O. Danona, S. Đurić-Klajnove, M. Vukdragovića i P. Miloševića, izašla u pet brojeva (1948—51) u vidu zbornika posvećenih pretežno savremenim muzičkim problemima. Godine 1953 pojavljajuje se svega jedan broj časopisa Jazz. Od 1954 do 1961 izlazi list za muzička pitanja Savremeni akordi (glavni urednik D. Plavša), a od 1955 obnovljeni Zvuk (glavni urednik S. Đurić-Klajn), kao organ Saveza kompozitora Jugoslavije.— Dosta su mesta ustupali muzičkim problemima časopisi Revija (1953, urednik za muzički deo M. Vukdragović), Radio-Beograd (1946—52), Jugoslovenski radio odnosno Radiotelevizija—, kao i mnogi književni časopisi.


LIT.: S. Đurić-Klajn, Istoriiski pregled jugoslovenskih muzičkih časopisa, Muzika i muzičari, Beograd 1956.

Stana Đurić-Klijn
1304  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke teme / Stana Đurić Klajn — Muzička kritika i muzički časopisi u Srbiji poslato: Decembar 09, 2011, 12:34:47 am
**

MUZIČKA KRITIKA U SRBIJI


Muzička recenzija javlja se u srpskom kulturnom životu uporedo sa prvim koracima muzičke prakse. "Novine srbske" popraćaju izveštajima već od 1834 nastupanja J. Šlezingera u Kragujevcu sa orkestrom "knjažesko-srbske bande" u svima prilikama u kojima je sudelovao. I listovi toga doba, štampani u Budimpešti ("Magazin za hudožestvo, knjižestvo i modu", "Serbske narodne novine"), takođe prikazuju pojedine srpske muzičke manifestacije. Muzičku recenziju, u vidu kraćih beležaka, najava koncerata i potom osvrta na njih, prihvataju dalje i neguju tokom XIX veka ne samo beogradski listovi nego i mnogi u provinciji ("Zastava", "Srbobran" u Novom Sadu; "Srpstvo", "Budućnost", "Rodoljub" u Vršcu; "Pančevac" u Pančevu i mnogi drugi). Većina tih napisa anonimna je, laička i novinarskog karaktera. Dosta mesta ustupaju muzičkoj publicistici i pojedini književni časopisi ("Letopis Matice srpske", "Danica", "Pozorište", "Srbadija", "Vila", "Brankovo kolo", "Stražilovo", "Javor", "Nova Iskra", "Zvezda", "Kolo", "Delo", "Srpski književni glasnik" i dr.) u kojima se, kao i u muzičkim časopisima, povremeno javljaju krajem XIX veka kao pisci članaka i kritika i prvi muzičari: D. Blažek, J. Ivanišević, R. Tolinger i J. Paču.

Redovnija i stručna muzička kritika javlja se tek uoči Prvoga svetskog rata, kada u Časopisima i novinama pišu I. Bajić, D. Janković, J. Zorko, P. Krstić, P. Konjović, M. Milojević i St. Hristić. U "Srpskom književnom glasniku" izgrađivala se tada kritičarska ličnost M. Milojevića, koji će biti gotovo jedini kritičar i esejist toga časopisa posle 1918 do kraja njegova izlaženja (1940). Pošto je 1922 postao i kritičar dnevnika "Politika", Milojević se afirmirao kao prvi stalni profesionalni muzički kritičar u Srbiji. Ličnost široke opšte kulture i muzički erudita, Milojević je u svojim kritikama i esejima obuhvatao najraznovrsnije probleme koji su iskrsavali u tadašnjem muzičkom životu naše sredine. Po osnovnoj estetsko-idejnoj orijentaciji bio je naklonjen idealističkom subjektivizmu i njegove su kritike i ocene najčešće impresionističkog karaktera, ali uporedo s tim u njima je izražena vaspitna i prosvetiteljska tendencija, što je u stvari nametala i zahtevala tadašnja muzički u mnogom pogledu još nedovoljno razvijena sredina.

Između dva rata kritikom u dnevnoj i periodičnoj štampi bavili su se — vremenski duže ili kraće — i P. Krstić, J. Grčić, K. Manojlović, R. Švarc, P. Bingulac, B. Dragutinović, M. Živković, P. Stefanović, V. Novak, Sv. Nastasijević, St. Vinaver, J. Dimitrijević i dr. — V. Vučković, koji je započeo kritičarski rad još kao praški student saradnjom u "Zvuku" 1932, nastavio je potom delatnost muzičkog pisca na prostranom polju koje je obuhvatalo kako tekuće kritike u "Politici," "Pravdi" i "Nedeljnim informativnim novinama", tako i članke i studije u naprednim književnim časopisima i drugim listovima. U svemu tom raznovrsnom radu Vučković se istakao ne samo kao prvi— estetičar u Srbiji, nego i kao aktivni propagator naprednih tendencija u našoj muzičkoj praksi. Najduže vreme se posvetio isključivo profesionalnoj muzičkoj kritici B. Dragutinović, koji se time bavi od 1921 kao kritičar dnevnika "Novosti" i "Pravda", te "Zvuka", a od Oslobođenja— kao stalni kritičar "Politike". U svome kritičarskom radu Dragutinović ispoljava, pored solidnog strušnog znanja, uvek pedantno i savesno odmeravanje vrednosti analiziranog predmeta. — Veoma je plodna delatnost P. Stefanovića, koji je između ratova bio pretežno kritičar u dnevnim listovima, dok se posle Oslobođenja posvetio i dužim analitičkim studijama, objavljenim u književnim i muzičkim časopisima. Njegov stav prema problemima muzičke umetnosti, iako krajnje subjektivistički u pojedinostima, ogledalo je vrlo široke kulture, naročito dobrog poznavanja filozofskih disciplina i progresivnih idejnih težnji.

Posle Oslobođenja skoro svi dnevni listovi pa i poneki časopisi ustupali su svoje rubrike muzičkoj kritici, a i radio-stanice donose sve češće, pored komentara uz programe (daleko najveći broj iz pera P. Bingulca), kritike i osvrte na koncertne ili operske priredbe. Tako se u poslednje vreme znatno proširio krug pisaca koji se bave muzičkom publicistikom. Njome se, povremeno ili trajno, bave kako predstavnici starijih generacija muzičara tako i najmladih. Među njima se nalaze, pored ranije navedenih: K. Babić, D. Čolić, D. Despić, H. Durić, S. Đurić-Klajn, D. Gostuški, S. Habić, N. Hercigonja, Đ. Jakšić, T. Jaščenko, D. Kostić, M. Logar, D. Papadopulos, M. Pavlović, D. Plavša, A. Preger, M. Radenković, D. Skovran, J. Šulhof, M. Tajčević, M. Vukdragović i dr.


Stana Đurić-Klijn
1305  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — N poslato: Decembar 08, 2011, 04:01:12 am
**

NE GUŠI ME
A. MIlić Mili/M. Tucaković/A. Milić Mili

Ustajem nasmejana jer sunce sija za sve.
A onda vidim te tu i vreme pokvari se.
Ne guši me, ne guši me.

Kada igra mi se u ritmu muzike te
u sobu uđeš mi ti i preskoči mi CD.
Ne guši me, ne guši me.

REFREN: Zašto sam
depresivna,
negativna
neprijatna, gruba, hladna,
to pitaj sebe, a ne mene
jer to izbor je tvoj,
Tebe sam sita,
a ljubavi gladna.
Ne guši me!

Ponekad odem
u mrak
tamo zaboravim sve
a onda osetim te
i svetla upale se.
Ne guši me, ne guši me.

Šampanjac
otvaram,
u piću nalazim spas,
a onda čujem te,
to je savesti glas.
Ne guši me, ne guši me.

REFREN: Zašto sam
depresivna,
negativna
neprijatna, gruba, hladna,
to pitaj sebe, a ne mene
jer to izbor je tvoj,
Tebe sam sita,
a ljubavi gladna.
Ne guši me!

Hoću da budem sama,
mašti na volju pustim
i zovem svoje bivše.
Neću da pričam tiše
ni slušalicu spustim.
Sad mi je previše,
ne guši me!

YouTube: Svetlana Veličković Ražnatović — Ne guši me
1306  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — D poslato: Decembar 08, 2011, 02:51:38 am
*

DUGO SE NISMO VIDELI

Daleko si, daleko
mnogo, mnogo dana deli nas
kako živiš, kako živiš
da l' si vitak sačuvala stas

Ref. 2x
Dugo se nismo videli
a vreme ide,
ide
o da li će oči moje
ikad više da te vide

Daleko si, daleko
piši, piši kao živiš sad
koga ljubiš, koga ljubiš
da l' na mene bar pomisliš kad

Ref. 2x
Daleko si, daleko
moram,
moram s lastama na jug
da te nađem,
da te nađem
ovaj život nije tako dug

YouTube: Dobrivoje Topalović — Dugo se nismo videli
1307  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Mila Matić (1929—2015) poslato: Decembar 08, 2011, 02:13:48 am
*

Najlepše pesme Mile Matić...


PRVO DETE, PRVA NADA
Dragiša Jovović (1967)

Zašto moram da ostavim
sve najdraže srcu mome?
Zar da druga bude majka
mome čedu jedinome?

Prvo dete, prva nada
rođeno je iz ljubavi.
Da li može jadna majka
da krv svoju zaboravi?

Volela sam, duša znade
dala sam mu srce svoje.
Kad ugledam tuđe dete,
čini mi se da je moje.

Bez majke je svako dete
bez radosti i bez sreće.
Najčistiju ljubav majke
zameniti ništa neće.


O, SUNCE, SUNCE, BAR TI MI KAŽI
M. Mitrović — D. Hadžić (1971)

To što mi pružaš to ljubav nije
zato ne laži da voliš mene.
U srcu tvome želja se krije
da sreću tražiš kod druge žene.

REFREN: O sunce, sunce, bar ti mi kaži
da li ljubavi ima bez laži?
Moju je mladost odnela tuga,
sreću je uvek uzela druga.

Ostavi mene, ti drugoj idi
ako ćeš kraj nje imati sreću.
Neka se srce od bola kida
za tebe suza imati neću.

Kad ljubav prođe, prođe i sreća,
ostaje samo beskrajna nada.
Na prošle dane ona me seća
da sam te ludo volela tada.


PITALA SAM ZVEZDE
Dragiša Jovović

Pitala sam zvezde što na nebu sjaje
da li često čuju bolne uzdisaje

Mnogo je suza, mnogo jecaja
neko se večno s nekim razdvaja

Svako nekog voli dok mu srce pati
jer mnoga se ljubav nikad ne uzvrati

Zvezde sijaju, suza nemaju
i o ljubavi ništa ne znaju

I ja sam volela koliko sam znala
ali na rastanku sve sam isplakala

Volela sam ga, srce moje zna
njegov lik me je budio iz sna


NIKADA, NIKADA
Petar Tanasijević — Miodrag Milutinović (1970)

Ako me dragi nekad sretneš
ništa ne pitaj mene u času tom
da li sam srećna ili nisam
suza će reći u plavom oku mom

REFREN: Meni je već sada jasno sve
ti nisi bio moj,
i zato dragane pusti me
da živim život svoj.

Od kada sam te upoznala
upoznah tada svoj život čemerni
u svome bolu ja se kajem
što sam te srela dragane neverni

REFREN: Meni je već sada jasno sve
ti nisi bio moj,
i zato dragane pusti me
da živim život svoj.

Znam sada misliš da sam srećna
suza će reći kakav je život moj.
Ako me dragi nekad sretneš
prođi kraj mene i živi život svoj.

Nikada, nikada nisi me voleo,
nikada, nikada  nisi me želeo!

YouTube: Mila Matić — Prvo dete, prva nada
YouTube: Mila Matić — O, sunce, sunce, bar ti mi kaži
Mila Matić — Pitala sam zvezde
Mila Matić — Nikada, nikada
1308  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Mila Matić (1929—2015) poslato: Decembar 08, 2011, 02:05:26 am
*

MILA MATIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI
1309  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Mila Matić (1929—2015) poslato: Decembar 08, 2011, 01:11:47 am
*




MILA MATIĆ
(1929 — Beograd, 22.04.2015)


KRALJICA KAFANE I ŽIVOTA

Legenda narodne muzike, samohrana majka, pevačica koja se junački borila za svoje sinove Zorana i Peđu d' Boja, i posle petog braka uverena je da se za istinsku ljubav treba roditi, a za sve ostale sitnice sudbina se ionako sama pobrine

Još od trenutka kad je odmah po rođenju majka htela da je udavi, legenda Skadarlije i beogradskih kafana, pevačica Mila Matić kroz život se probijala srcem i snagom diva. Život je ovu ženu i mazio i šamarao, ali ona je uvek ustajala i išla dalje. Majka poznatog rokera Peđe d'Boja, u traganju za srećom krenula je vozom iz Kruševca vodeći sa sobom sinove Zorana i Predraga. Do statusa uspešne poslovne žene u Parizu došla je spavajući u beogradskim parkovima, pevajući gostima u kafanama i bežeći od ljubavi koju nikad nije prežalila.
 
Rodila se kao četvrta kćerka u kruševačkoj porodici Marinković. Bila je veoma živahna devojka i roditelji su je udali sa sedamnaest godina za oficira JNA Živorada Jovanovića. S njim je dobila sinove Zorana i Predraga, ali ga nije volela.

Živorad nije bio loš čovek. U braku smo bili tri i po godine i više nisam mogla da izdržim. Nisam imala kuda da odem, roditelji mi nisu dozvolili da se vratim kod njih. Sela sam u voz i sa decom krenula u Beograd. Nisam ni slutila šta me čeka. Sada se ne bih usudila na takav korak.

U panici kako dalje, Mila se setila da na Sajmištu žive neki ljudi koje je poznavala iz Kruševca i olučila da ih nekako nađe. U srcu je osećala kako mora da dođe do Radio Beograda, jer je želela da peva.
 
Verovala sam kako ću dobiti mnogo novca ako budem snimila neku pesmu. Svuda sam sa sobom vodila i decu. Ostavila bih ih u hodniku i otišla na audiciju. Kad bih izašla iz studija, Zoran i Peđa bi potrčali ka meni. Ljudi su se čudili. Pitali su me što ih nisam ostavila kod kuće, a Mirko Carevac je bio zgranut. Interesovalo ga je gde radim, a moj odgovor nigde sasvim ga je zbunio. Pošto je put do snimka bio prilično dug, on mi je preporučio da sledeće nedelje dođem na audiciju za pevačicu u kafani kod Vukovog spomenika.
 
NA KLUPI U PARKU

Svoje prve beogradske noći Mila je sa sinovima provodila na klupi u parku. Zoran bi stavio glavu na jednu, Peđa na drugu nogu, a ona ih je grlila i umorna istog trenutka zaspala.
 
Imala sam malu ušteđevinu koju sam čuvala za hranu. Od garderobe sam ponela samo nekoliko stvari, ali sam, srećom, kasnije našla prijateljicu Dragojlu iz Kruševca koja je ovde studirala veterinu, pa mi je pozajmljivala svoju odeću. Ona mi je bila velika podrška. Išla je sa mnom i na prvu audicuju u kafani Kod Cvetka da bi mi čuvala decu...


Žaneta Apostolovski | 06.06.2007. | Gloria

*

"Mila Matić... je uspešno nastupala skoro čitavu deceniju, sve do 1966, pevajući u restoranu 'Velika Skadarlija', uz pratnju tada čuvenog orkestra Paje Nikolića. ...već tri decenije živi u Parizu, rado dolazi u Beograd, a i danas voli da zapeva prijateljima."

Mila Matić sa singl omota "Ciganka na Savi" | Jugoton EPY 3756 — 09.03.1967.
1310  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Ana Bekuta (1959) poslato: Decembar 07, 2011, 11:11:05 pm
*
BIOGRAFIJA


Ana Bekuta


MINI BIOGRAFIJA: Poznata folk pevačica rođena je kao Nada Polić, ali je po diktatu estradnih zakona promenila ime u Ana Bekuta. Njenu životnu priču kreiralo je rano rođenje sina i odluka da se posveti muzici kako bi i njemu i sebi priuštila život kakav zaslužuju




Slatko sam umorna pred koncert. Pitaju me ljudi zašto sam toliko dugo čekala, imam šesnaest albuma, neko bi posle petog pravio solistički koncert. Mislim da je sada u meni sve sazrelo za prvi veliki koncert u Beogradu. Nije to nesigurnost, ali skromnost jeste. Izvinjavam se Beograđanima što su toliko dugo čekali, 22. februara ću dati sve da ih odobrovoljim. Ovo je moj dug beogradskoj publici i na neki način krunisanje 25-godišnje karijere — rekla je Ana Bekuta, folk pevačica koja se četvrt decenije uspešno održava na vrhu turbulentne muzičke scene.

U jeku priprema za svoj prvi solistički koncert u Beogradu objasnila je zašto je toliko dugo izbegavala da se sretne sa beogradskom publikom:

Period iza sebe ocenjujem kao teži od ovog koji mi sledi, iskreno tako mislim. Činjenica je da od 1985. godine snimam albume, bilo je teško početi i održati se. Sad sam uz pomoć publike i pesama koje su ostale u narodu, stigla do faze koja mi obezbeđuje mirniju budućnost. Još uvek imam dosta posla, zovu me ljudi, da sam neskromna, rekla bih voli me narod. Osećaju energiju koju im dajem, to je međusobno poverenje.

Za razliku od mnogih pevačica koje su odmalena sate provodile pred ogledalom sa improvizovanim mikrofonom u ruci, Anu, tada još uvek Nadu, pevanje nije privlačilo, imala je druge snove o tome šta će biti kad poraste.

Život joj je ipak odredio poziv:

Volela sam učiteljicu i razrednu, one su mi pored majke bile uzori, pa sam i ja htela da budem pedagog, učiteljica. Nikad nisam sanjala o ovom poslu, niti imala želju da se bavim pevanjem. Sudbina je tako odredila, ja verujem u nju. Muzika me je uzela sebi. Potičem iz muzičke porodice, otac je svirao frulu, majka je divno pevala i stričevi su mi muzikalni.

Rano sam otkrila ljubav prema muzici, a tata me je vodio u kulturnoumetničko društvo da naučim da igram. Prvi pravi honorar koji sam donela kući, mami i tati, dobila sam 1974. na takmičenju za "Prvi glas Priboja", kada sam uzela drugu nagradu. Bila sam ponosna na to što mogu da pomognem porodici, divan osećaj da sam vredna. Jednom prilikom utrčala sam da pevam umesto bolesne koleginice, a kasnije sam zamenila profesionalnu pevačicu. Tako sam počela.

Prekretnica u mom životu bilo je rođenje moga sina Igora. Sve me je od tada vodilo muzici, pre toga ne.

Ana je odrasla u Pribojskoj banji, poznatoj po lekovitoj vodi koja leči reumu i išijas. Preko leta njeni roditelji gostima su izdavali sobe i krevete, a oni bi tada spavali u seniku.

Moja mama se začudi kad joj kažem da se sećam ladnjaka, senika napravljenog u dvorištu, a nisam imala ni dve godine kada je srušen. U njemu smo spavali za vreme toplih letnjih večeri. U fleševima se sećam prve lutke i lopte koju sam dobila od tatinog druga iz vojske. Uvek smo imali psa i mačke. Sećam se kako nam je tata pravio bazen od tople vode koja protiče pored kuće i šator u kome sam se igrala sa dve mlađe sestre i drugaricama. Imala sam srećno i recimo oskudno detinjstvo. Bilo je to vreme nemaštine, ali kuće nismo zaključavali, nije bilo krađa. Od zabave u kući imali smo tatinu frulu i crveni radio "Nikola Tesla". Sat "slavu" dobila sam kad sam završila četvrti razred, a fotoaparat "lajku" kad sam završila osmi.

Otac mi je bio zemljoradnik, a majka je završila domaću školu, tako se zvala škola u kojoj su se devojke učile kuvanju, pletenju. Pre nego što će se zaposliti kao kuvarica u hotelu, živeli smo od majčinog šnajderaja. Od nje sam naučila da šijem, pletem, vezem. Radim to i sada, imam svoju mašinu, rado deci nešto zakrpim, skratim farmerke. Tata nije bio strog, mama jeste, njoj je sve prepustio, pa i naše vaspitanje. On je bio umetnička duša i umro je vrlo rano, nismo stigli ni da se ispričamo. U banji sam završila Osnovnu školu "Nikola Tesla", bila sam odličan đak. Privlačili su me jezici, pa sam upisala gimnaziju, društveni smer.

Do gimnazije sam išla pet kilometara peške, ali smo moja drugarica Vida Kovačević i ja često i učile usput, preslišavale se. U to vreme bila sam vrlo mršava, oblačila sam se moderno za to vreme, jer nam je majka šila. Kupovala je "Burde", vadili smo šnitove, a volela sam da hendlujem ivice, da ih sečem cikcak makazama. Pošto sam najstarija, moje stvari su nasleđivale mlađe sestre, a majka se trudila i preko svojih mogućnosti da nam priušti šta smo želele. Sestre kô sestre, mnogo smo se svađale. Bila je to borba za prevlast. Njima je bilo logično da odem put muzike, jedna je medicinska sestra, a druga je konobarica. Nije mi bilo žao što nisam nastavila školovanje, ovaj posao mi je to nadomestio.

Moj sin Igor

Prekretnica u Aninom životu desila se već u sedamnaestoj godini kada je kao gimnazijalka rodila sina. Rođenje deteta odredilo je njen dalji životni put:

Znate šta, sada, posle 34 godine, mogu da kažem, da tada nisam rodila Igora, sigurno to ne bih uradila ni kasnije i sada ne bih imala svoju porodicu. Sad je lako pričati o tome, ali zamislite 1976. godinu u selu kad tako mlada, sama, nezrela devojka rodi dete. Bili su to vrlo, vrlo teški trenuci, prejak udarac za moje roditelje. Činilo mi se da je nastupio smak sveta. Nijednog momenta nije dolazilo u obzir da prekinem tu trudnoću. U sedamnaestoj godini imala sam zdravu i zrelu odluku da rodim dete, šta god da se desi na ovom svetu. Bila sam maloletna, odnosi u porodici, selu, okolini nisu bili sjajni. Da bi se stanje sredilo i smirilo, dala sam Igora u dom u Zvečanskoj ulici. Ostao je tamo osam i po meseci, ja sam odlazila svakih deset dana da ga vidim i vraćala se. Kad sada pričam o tome, kao da pričam o nekom drugom, ta osećanja su negde potisnuta.

Tek kada se sredilo stanje u porodici, kada su na moje insistiranje roditelji pristali da dođem s Igorom kući, dovela sam ga. Bio je maj, u septembru sam napunila osamnaest godina. Igor je, naravno, postao miljenik porodice, a ja sam u sedamnaestoj godini sazrela. Moje devojaštvo nije postojalo, zamenile su ga pelene i briga o detetu. Bila sam, što bi klinci danas rekli, utripovana, nezreli oboje i ta veza nije rezultirala brakom. Gimnaziju sam napustila posle drugog razreda, a rođenje Igora ubrzalo je odluku da se bavim muzikom.

Počela sam da pevam kad je Igor imao tri-četiri godine. On je ostajao kod mojih roditelja, a ja sam pevala po hotelima s bendovima. Od roditelja sam se odvojila 1980. i krenula u neki svoj život. Raspinjala sam se na dve strane. Imala sam po jedan slobodan dan nedeljno, pa posle svirke krenem da vidim Igora, ili bi ga neko doveo kod mene. Živela sam nomadski, iako po hotelima. Stacionirala sam se 1984. u Šapcu, u svojoj prvoj dugoj vezi, i živela tamo do 1993. Igor je bio sa mnom, četiri razreda završio je u Pribojskoj banji, a ostatak škole u Šapcu.

Sad vidim koliko je to bilo teško, u onim godinama nisam stizala da razmišljam o tome koliko mi je teško. U Beograd sam došla 1993. kada sam prekinula vezu u Šapcu i krenula u drugu. Ljubav čini čuda, s njom je sve bilo lakše iako je to bilo vreme kanistera, praznih rafova, sankcija. Kući, u Pribojsku banju, idem vrlo retko, nažalost, ali od proleća ću ići češće.

Previše Nada

Nada Topčagić, Nada Mamula, Nada Knežević, Nada Obrić bila su poznata imena u vreme kada je Nada Polić stidljivim koracima stupala na javnu scenu. Još jedna Nada, bilo bi previše, ocenio je njen tadašnji kompozitor Predrag Vuković Vukas, tvorac ideje da Nada Polić postane Ana Bekuta:

Vukasu se nije svidelo prezime Polić, kao pola nečega, i dao je svoj predlog Bekuta, crnogorska reč koja znači mali, zakrivljeni nož. Otišla sam kući da se dogovorim s roditeljima i da ta ideja prenoći. Negde u meni postojalo je opiranje. Ipak, 1985. godine promenila sam ime i sva dokumenta, ali me moji i danas zovu Nada.

Ime Ana mi je olakšalo karijeru, ali i pesma "Ja nisam rođena da živim sama". U toj pesmi najviše se pronalazim, nekako je trasirala moj lični, emotivni, profesionalni put. Snimljena je pre 25 godina, u stihu stoji "u ovo vreme burno", a ono traje i dalje. Sad sam ušla u mirniju fazu, sve do sada bilo je burno, bez previše oluje, ali uz mnogo rada, borbe za opstanak i porodice i karijere. Volela bih da su godine ispred mene tiše. Kratki brak s jednim muzičarem desio mi se kad sam počela da se bavim muzikom. Potrajao je godinu i nekoliko meseci. Imala sam posle toga dugu vezu od deset godina, a onda sledeću od osam. Nisam imala mnogo sreće kad su u pitanju partnerski odnosi. Nisam mogla da ostanem dalje s nekim koga ne volim i odlazila sam.

Meni je ljubav pokretač svega. Muškarci u mom životu donekle su mi bili potpora i snaga, ali sve je bilo na meni, sve krajnje odluke donosila sam ja. Naravno da bih volela da nađem nekog ko će da me vodi, ne bežim od toga i sigurno će mi se desiti. Ne volim potčinjavanje u ljubavi, svako treba da ima svoj pečat i svoje ja. Neko s kim živim treba tu tvrđavu da nadograđuje, a ne da je ruši. Nisam razmišljala o tome da li sam spremna za život udvoje. Dugi niz godina sam sama, postoji veza koja mi znači, ali nismo pod istim krovom i to je siguran recept za uspeh. Tu smo kad smo potrebni jedno drugom.

U emocijama sam zahtevna, ali i dajem sve, idem otvoreno srcem kao u pesmi "evo duša, evo telo", a kad se ne vrati, onda patimo. Na komentare sredine nisam se obazirala ni sa sedamnaest godina, kada sam rodila Igora, što bih kasnije? Igor je postao otac u dvadeset drugoj godini, a ja sam u trideset devetoj postala baka kada se rodio moj unuk Branko. Nisam imala krizu zato što sam već baba, mogli su da me zovu i lonac, bila je to neka uzvišena ljubav i bilo me je baš briga kako će me zvati.

U 51. u top-formi

U godinama koje ženama donose zrelost i mudrost, sublimiraju se prethodna iskustva. Neka bi se i zaboravila, a Ana tvrdi da ne bi ništa menjala:

Svesna sam da je sve moralo da ide ovako. Ne obazirem se mnogo na prošlost, gledam sadašnjost, vrlo malo u budućnost, uživam u svojoj porodici, prijateljima i ljubavi, naravno. Mogu reći, da ne čuje zlo, da sam zadovoljna svojim životom. Ne mislim da sam neka lepa, zgodna žena, to vam iskreno kažem, mislim da sam zasluge stekla glasom, muzikom, profesionalnošću, osmehom, jednom normalnošću. Nisam nikada glumila zvezdu, potpuno sam obična žena sa svim vrlinama i slabostima.

U stanju sam da se rasplačem kad gledam ljubavni film. Očeličila sam se u ovih četvrt veka, ne dozvoljavam da me povređuju sitni ljudi iz svoje zlobe. Kad se naljutim, uuuu, znam da planem, eksplozivna sam, što se ne bi moglo reći kad me gledate. Srećom, to se ne dešava često. U stanju sam da iskuliram, ali kad mi pukne film, znam da budem gadna. I ne bude mi žao jer sam obično u pravu, isteram istinu na videlo. Ne kažem da sam žena bez mana, ali ne bih mogla neku posebno da izdvojim. Volela bih da za deset godina u ogledalu vidim jednu zadovoljnu ženu sa istim osmehom, radošću, snagom, voljom.

Ne plašim se godina, ja im prkosim. Imam pedeset jednu i ove godine su izazov za ženu. Nema opuštanja, činim sve da izgledam pristojno i budem fit, možda da budem idol i mlađim ženama, da im kažem da i u 51. godini može dobro da se izgleda. U pozadini takvog izgleda stoji lično zadovoljstvo poslom i emocijama, ogroman rad, trud u teretani. Nije lako, ali ulažeš u sebe. Najveći uspeh su moj sin i moji unuci, neka se niko ne uvredi. Raduje me moja dugotrajna karijera, ali na decu sam ponosna.

Rastanak od sina

Vezanost Ane i njenog sina Igora u jednom trenutku kulminirala je odlukom da se odvoje. Desilo se to u vreme kada je on prolazio kroz razvod:

Tu pupčanu vrpcu presekli smo tek nedavno, nema četiri godine. Za to je trebalo više hrabrosti nego onog momenta kad sam ga rodila, ali bilo je to za njegovo, moje i njegove dece dobro. Dobro sam razmislila i rekla: sad ili nikad. Svako od nas treba da ima svoj život, tu smo da se pomažemo. Rez je morao da se napravi. Bilo bi pametnije da je bilo ranije, ali kao što su se sad skockali uslovi za koncert, tako se i na to čekalo. Kako je podneo? Nije mu bilo lako, ni meni.
 
Na Igora nisam mogla da utičem nimalo, on je isterao svoje. Voli kamione, to ga ispunjava, i danas se time bavi, vozi kamione. On ne ljubi preterano moju poznatost, što je i normalno, čak je sve ove godine imao i blagu averziju jer mu je moj posao oduzimao majku. Naravno da se raduje, ali ne pokazuje toliko, za razliku od unuka koji su presrećni, ali normalno žive.
Gloria


1311  MUZIČKA ČITAONICA / Muzička dešavanja, zanimljivosti i ličnosti / Ratko Dmitrović — Znaju li Hrvati ko je Jozo Penava? poslato: Decembar 07, 2011, 08:40:24 pm
*

ZNAJU LI HRVATI KO JE JOZO PENAVA?

Bežeći od srpske narodne muzike kao đavo od tamjana, sve misleći da će ih ta muzika držati prikovane za zloglasno tlo Balkana, državotvorni Hrvati nisu ni svesni šta ta muzika znači većem delu Hrvatske, kao što nisu svesni da postoje njihovi sunarodnici koji su dali ogroman doprinos narodnoj muzici

Kada želi da se distancira od Srba, isključi svaku moguću kulturološku zajednicu sa "bizantincima", iole prosvećeni Hrvat spomenut će "narodnjake". To je za ovu vrstu nacionalno svesnih jedna od osnovnih vododelnica između Srba i Hrvata. Oni (Srbi) slušaju narodnjake, mi slušamo ozbiljnu glazbu, kaj mi imamo s njima — reći će svaki predstavnik ove sorte. Pre nekoliko godina Željko Mitrović je svoju ružičastu televiziju hteo da proširi na Hrvatsku, kroz kupovinu nekoliko regionalnih TV-kanala, ali su ga sprečili direktnom intervencijom iz Zagreba, plašeći se, uz ostalo, da bi Mitrović Hrvatima mogao "usaditi narodnjake".

Znači, Hrvati ne slušaju narodnjake! Taman posla, slušaju ih i u Zagrebu, negde prigušeno, negde tako glasno da interveniše policija, mada malo koji Hrvat zna šta je prava narodna muzika. Kako vreme odmiče na tom polju i Srbi stoje sve lošije.

PROSTOR KORENIČKOG KRAJA

Hrvatska policija sprečila je za Petrovdan ove godine pevačicu Miru Škorić da nastupi u selu Zalužnica, kod Otočca, u Lici. Seoski vašar; pečeni jagnjići, hladno pivo, šatre, licitarska srca… a naveče pevaju "oni sa televizije". Nadležna policijska stanica obavestila je organizatore (KUD "Prosvjeta") da nema ništa od nastupa Mire Škoriće, jer dotična nije dobila dozvolu za rad. Pre Mire i posle Mire po Hrvatskoj, u srpskim i hrvatskim sredinama, pevali su i pevaće estradni poslenici iz Srbije, ali Miri se, eto, nije dalo. Mišljenja sam da se ovde radi o nekoj lokalnoj zađevici jer Mira Škorić je Ličanka, poreklom iz sela Debelo Brdo, opština Korenica.

Taj mali prostor koreničkog kraja dao je mnogo interesantnih ljudi. Uz ostale, otuda su glumci Rade Šerbedžija i Mile Stanković, režiser Dejan Šorak, slikar Miloš Šobajić, pevač Vlado Kalember, manekenka Tamara Paunović, biznismen Zoran Drakulić, Titova supruga Jovanka Broz-Budisavljević, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" Davor Dado Kalember koji se u Beogradu predstavlja kao Filip Švarm…

Inače, Lika, kao ni ostali delovi Krajine, nije dala nijednog velikog pevača narodnih pesama. Čak ni spomenuta Mira Škorić nije po vokaciji narodnjak, njen glas je čist rokenrol.

Srpska narodna muzika sluša se u celoj Hrvatskoj, iako nema pristup nijednoj tamošnjoj televiziji. Znamo li koliko su uznapredovale mogućnosti medijske komunikacije i prezentovanja različitih sadržaja, to odavno nije fenomen. Narodnjaci se najviše slušaju u zapadnoj Hercegovini, u mestima gde je hrvatstvo i ustaštvo najizraženije. Ni tu nema fenomena; Hercegovina je prostor na kojem beležimo najbrojnije pretapanje iz pravoslavlja u katoličanstvo, iz srpstva u hrvatstvo, što znači da Hercegovci, žestoki Hrvati, u stvari slušaju svoje ili "svoje".

Tako je iz vremena rata ostala epizoda o Srbinu koji je noću, spašavajući glavu, lutao po hercegovačkom kršu tražeći srpske položaje. Odjednom je u daljini video svetla, čuo narodnu muziku, Miroslava Ilića, i sav srećan požurio prema tom selu. Upadne u kuću iz koje se čula muzika i zaledi se od straha — unutra dvadesetak crnokošuljaša sa ustaškim znamenjem. Pomislivši da mu je život na izmaku ispriča ko je, odakle dolazi, da traži srpske položaje, a da ga je, eto, prevarila muzika.

"A voliš li ti pjesme Miroslava Ilića?", pita vođa crnokošuljaša. "Volim". "Deder ti nama nabroj deset njegovih pjesama i neće ti faliti dlaka sa glave." Ovaj nabroji dvadesetak. U zoru ga odvedu na kilometar od srpskih linija, pozdrave se sa njim i još mu na rastanku daju nekoliko konzervi "Eva" sardina.

VOLIM DINAMO I SRPSKE PESME

Srpske pesme, starijeg datuma, obožava i Zdravko Mamić, prvi čovek Dinama iz Zagreba, inače poreklom iz Hercegovine. Kao izuzetno bogat čovek, a veliki ljubitelj proslava i još veći ljubitelj prave narodne muzike, Mamić godišnje bar deset puta iz Beograda dovodi poznate srpske estradne zvezde da pevaju njemu i njegovim prijateljima.

Pre godinu dana, ako se ne varam, Mamić je u društvu Tomislava Horvatinčića, jednog od bogatijih Hrvata, boravio u Beogradu, a prve večeri u glavnom gradu Srbije posetili su poznati restoran u Zemunu. Vlasnik restorana, inače jedan od najpoznatijih beogradskih ugostitelja, potrudio se da goste iz Zagreba dočeka kako dolikuje srpskom domaćinu, uključujući i muziku. Počne svirka i posle prve pesme ("Ribar plete mrižu svoju") Mamić pozove šefa orkestra: "Znate li vi 'Prazna čaša na mom stolu' od Tozovca?" "Znamo, razume se", odgovara ovaj. "Ja sam ovde došao da slušam pesme Tozovca, Tome Zdravkovića, Miroslava Ilića, ovo što vi svirate ne slušam ni na Hvaru."

Orkestar odsvira dve Tozine pesme, a Mamić im tutne 500 evra. Horvatinčić naruči nekoliko pesama Tome Zdravkovića i zatakne violinisti hiljadu evra među žice. Tu krene predstava i nadmetanje ko bolje poznaje srpsku narodnu muziku i ko će više da plati. Sve se okonča negde oko četiri ujutro kada su gosti iz Zagreba otišli na spavanja, a muzikanti na brojanje bakšiša. Te noći zaradili su ono što nisu ni sanjali — 34.000 evra.

Mamić pripada Hrvatima koji prave razliku između narodne muzike i odvratnog nanosa na muzičkoj sceni, što se u nedostatku odgovarajućeg imena i definicije zove turbo-folk-pop-rok. Svaka javna rasprava o srpskoj narodnoj muzici u Hrvatskoj počiva na "primerima" koji eliminišu i obezvređuju polaznu osnovu, a to su: Seka Aleksić, Dara Bubamara, Indira Radić, Goga Sekulić, Ceca, Brena, Aca Lukas, Mile Kitić… To je za nacionalnu kulturu zabrinutom Hrvatu udarna pesnica srpskih narodnjaka i spomenutu čeljad treba sprečavati da truju hrvatsku mladež. Za sada se to uspešno radi samo na hrvatskim televizijama.

Ovde pada u oči činjenica da hrvatska javnost, rekoh već, u većini stavlja znak jednakosti između narodne muzike i navedenih imena. To se, nažalost radi i u Srbiji, posebno kod mlađih ljudi, iako je savršeno jasno da Seka Aleksić, Aca Lukas, Indira Radić, Mile Kitić, Ceca Ražnatović nemaju nikakve veze sa tradicionalnom narodnom muzikom. To što pevaju možemo da zovemo raznim imenima, ali nikako narodnom muzikom.

U potrebi da se popuni praznina nastala proterivanjem srpskih narodnih pesama i pevača, početkom devedesetih u Hrvatskoj je podržan od strane državnih medija rođen muzički pravac koji bi se mogao nazvati "primenjeno tamburanje" ili novokomponovana hrvatska narodna glazba.

Za samo nekoliko godina u toj državi osnovano je dvadesetak orkestara u kojima dominiraju žičani instrumenti (tamburica i bugarija), a na čijem se repertoaru ne nalaze poznate, uzmimo, slavonske pesme i poskočice, već pesme komponovane sa ciljem da izazovu vrstu emocija koja se kod široke publike javlja izvođenjem pesama tipa: "Pijem da je zaboravim". Ima tu, doduše, i solidnih ostvarenja kao što je kompozicija "Zbog tebe", poznata i pod nazivom "A duša boli", nastala u tamburaškom sastavu "Zlatni dukati", a koju sa velikim uspehom izvodi i Merima Njegomir.

URBANA HRVATSKA MLADEŽ

Kod određenog broja Hrvata, posebno onih kojima nisu mrski ni Pavelić, ni NDH, značajno mesto zauzela su dvojica pevača, ujedno tekstopisaca i kompozitora, apsolutno netalentovanih, ali okrenutih domoljublju. To što oni pevaju takođe je hrvatska novokomponovana narodna muzika. U pitanju su Marko Perković Tompson i Miroslav Škoro. Oni pevaju o lepotama "jedine Hrvatske", iskazuju brigu o sudbini hrvatstva uopšte, opevavaju plodne slavonske ravnice, krševite predele Like i Dalmacije i, ruku na srce, izazivaju zgražanje kod urbane, obrazovane, hrvatske mladeži i značajnog dela hrvatske inteligencije.

Istina, imaju Hrvati veliki razlog da govore o doprinosu "svog čoveka" kvalitetnoj narodnoj pesmi, posebno sevdalinki i takozvanim "novokomponovanim narodnim pesmama" rađenima na elementima folklornog nasleđa srednjeg Balkana. Taj razlog zove se Jozo Penava.

Rođen u selu Palež, kod Kiseljaka, nadomak Sarajeva, Jozo Penava je kao mladić učio pekarski zanat koji je i završio, ali ga rano ustajanje i rad na visokim temperaturama nikada nisu privlačili. Voleo je muziku a bog mu je podario veliki, ogroman talenat za tu vrstu ljudske delatnosti. Jedan je od osnivača "Radio Sarajeva" i bio je vođa Tamburaškog orkestra te radio stanice više od dvadeset godina.

Neki od najvećih pevača narodne muzike svih vremena, a koji su pevali Penavine pesme: Safet Isović, Zaim Imamović, Nada Mamula, Beba Selimović, Nedjeljko Bilkić…govorili su i govore da bi narodna muzika ovih krajeva bez Joze Penave bila neuporedivo siromašnija. On je napisao i komponovao oko 300 pesama, od kojih bar nekoliko desetina kvalitetnih i toliko unetih u tradicionalno pevanje i muziciranje da malo ko danas te pesme povezuje sa pokojnim Jozom; misli se da su to izvorne narodne pesme. Iz tog ogromnog stvaralaštva genijalnog Joze Penave spomenuću, nasumice, na primer, pesme: "Sve behara i sve cveta", "Sjetuje me majka", "Cvati ružo moja"…

U Hrvatskoj malo ko zna za Jozu Penavu, a gotovo niko ne zna za Zvonimira Skerla. Ima li on (Skerl) veze sa narodnom muzikom? Ima, a to je nepoznanica i za mnoge poštovaoce narodne muzike u Beogradu. Vrhunski džezer, kompozitor, dirigent, pijanista i trombonista, vođa "Big benda" "Radio televizije Beograd", inače rođeni Zagrepčanin, Zvonimir Skerl, napisao je nekoliko nezaboravnih i neprevaziđenih aranžmana za pesme Tome Zdravkovića. Odslušajte pažljivo Tomine pesme "Dotako sam dno života" i "Za Ljiljanu", i biće vam jasno o čemu govorim.

Dakle, mogu se Hrvati otimati od narodne muzike koliko im drago, ali taj koren iščupati neće. Iskren da budem, više se na tom planu plašim za Srbe kojima njihovi vlastodršci evo već godinama uspešno kidaju sve veze sa nacionalnom istorijom i tradicijom.


Ratko Dmitrović | 25.07.2011. Pečat


Napomena: Autor pesme "Sve behara i sve cvate" nije Jozo Penava. Tekstopisac je Nikola Škrba a muziku je komponovao Zaim Imamović. Ploču sa pomenutom numerom Zaim je snimio 1966. godine u izdanju Jugotona. Inače, jedna od najslušanijih pesama Joze Penava je "Gledala sam sa prozora" u interpretaciji Živke Đurić Ivanović i Vide Pavlović. [Angelina]
1312  MUZIČKA ČITAONICA / Svaka pesma ima priču [poreklo pesme] / Toma Zdravković je voleo Anđelu, Martu, Ljiljanu, Nadu... poslato: Decembar 07, 2011, 07:42:55 pm
*
INTERVJU: DANKA NOVOVIĆ


TOMINA DANKA

Legendarna spikerka, kojoj je posvećena pesma "Danka", priča za Kurir kako joj se udvarao Toma Zdravković i kako mu je odolela

Jedna od najboljih i najpoznatijih spikerki stare Jugoslavije Danka Novović ušla je i muzičku istoriju, završivši u legendarnoj pesmi Tome Zdravkovića. Bivša novinarka Televizije Beograd već nekoliko godina je u penziji i danas kaže da joj je, iako je svojevremeno bila besna što je poslužila kao inspiracija najvećem boemu narodne muzike, tek sada drago što je završila u pesmi:

Toma i ja smo se upoznali na koncertima i priredbama koje sam vodila po čitavoj bivšoj Jugoslaviji, a na kojima je on nastupao. Zaista ne mogu da se setim kako je došlo do toga da se Toma zaljubi u mene. Kad sam čula da mi je posvetio pesmu, bila sam veoma besna... Nisam shvatala koliko je to u stvari lepo i kako bi svako bio polaskan takvom pažnjom. Toma je, naravno, čuo da sam ljuta pa je došao i doneo mi 2.000 karanfila i drugog cveća, koje sam odmah podelila po komšiluku. Mediji su od toga hteli da naprave spektakl, ali vrlo sam jasno svima stavila do znanja da tu ne postoji nikakva priča.

Kako je njegovo udvaranje dalje uticalo na vaš odnos?

Sretali smo se na putovanjima, i on je bio veoma pažljiv... Toma je bio jedan predivan i umetnik, i kompozitor, i pevač i, što je najvažnije — divan čovek. Jedan od retkih pravih boema, kakvi danas ne postoje. Znao je da popije, lumpuje i da poslednji dinar potroši na društvo. Naše druženje bilo je isključivo vezano za te koncerte i za manifestacije koje smo organizovali. Nikada se nismo privatno viđali. Imala sam svoje obaveze na poslu, imala sam dečka u to vreme, ali je i činjenica da je i ta pesma postojala i bila veoma aktuelna. Čim uđem u neku kafanu, orkestar odmah počinje da svira "Danku". U početku mi je malo bilo neprijatno, mada sam se vremenom navikla. Tek sada mi je mnogo drago i volim što je pesma meni posvećena.

Kako vam se još Toma udvarao?

Bio je jako stidljiv. Ta njegova platonska ljubav prema meni je više bila obožavanje. Znao je da tu ništa neće moći da se dogodi, ali je uvek pokazivao pažnju, recimo, kad idemo na put, uvek mi je nosio stvari. I ne samo što je bio stidljiv, bio je i tužan... Stalno je tu bila prisutna i neka patnja, što se vidi i u njegovim pesmama. On je, na neki način, voleo i što je patio, jer je i to bio deo njega.

Kako su vaša porodica i okolina reagovali na to što vam se, u to vreme, najpoznatiji pevač udvarao?

Moja majka je bila potpuno operisana od toga, kao i od činjenice da joj je ćerka poznata. Za Tominu pesmu mi je govorila: "Pa, nemoj da se ljutiš. I u istoriji i književnosti postoje takve priče". Meni je jedino smetalo da me povezuju sa pevačima ili glumcima, jer mi to nije trebalo, dok je danas to verovatno moderno.

Kako ste odoleli toj silnoj pažnji? Nijednog trenutka niste pomislili da bi između vas nešto moglo da se desi?

Apsolutno ne. On nije bio klasičan udvarač. Jedno vreme sam čak bila ljuta i nisam želela da govorim sa njim, i on je bio očajan zbog toga. Na jednoj priredbi je klekao pred mene i rekao: "Dado, pa ti mene više ne voliš!" Bili smo dobri drugari i ništa drugo tu nije postojalo. Jednostavno, mene pevači nisu interesovali u tom smislu. I danas me ljudi često pitaju da li sam ja ta Danka kojoj je pesma posvećena. Dogodilo mi se nekoliko puta, kad me zaustavi policija zbog prekršaja, da se izvučem zahvaljujući "Danki". Sad mi je drago što sam pesma.



DANKA ZA DANKU Kako je u stvari nastala sada već legendarna pesma, Danka je saznala tek nedavno:
To mi je tek nedavno ispričao Novica Zdravković. Toma je došao jednog jutra u četiri mrtav pijan, ušao u svoju sobu i uz klavir počeo nešto da lupka, i rekao: "Napisao sam najbolju pesmu na svetu, posvećena je Danki". Novica mu je u šali rekao: "Je l' si ti normalan, njena braća će te prebiti!" — priča Danka.

FILM O TOMI Kako Kurir saznaje, filmska kuća "Vans" već je počela realizaciju dokumentarca o životu i radu Tome Zdravkovića! Scenario je napisao novinar Draško Aćimović, dok je za režiju zadužen Danilo Bećković.
U filmu će Tomine pesme otpevati njegov brat Novica i ansambl "Đerdan", dok će o legendi narodne muzike pričati Danka Novović, Usnija Redžepova, Ljiljana Blagojević, Dejan Matić, Dragoslav Lazić i mnogi drugi.


Jovana Bogdanović │ 18.06.2007. │ Kurir
1313  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Jordan Nikolić (1933—2018) poslato: Decembar 07, 2011, 04:57:07 pm
**

DRUGI O JORDANU NIKOLIĆU


O Jodanu Nikoliću rekli u emisiji "Od zlata jabuka", jun 2006. godine.
 
PROF. DR ZORISLAVA VASILJEVIĆ Profesor na FMU u Beogradu

Sve te pesme odišu jednom blagošću, jednim osećanjem skromnosti, jednom zatvorenošću jednim izbegavanjem derta. To je suprotnost od vranjanskih pesama, gde dolazi do žarkog iskazivanja emocija u smislu kako nam je to ostavio Bora Stanković.
 
Pevač, kakav je Jordan Nikolić, fantastično je dragocen za metohijsko-kosovske pesme ima plemeniti način pevanja koji je zbog toga kod mene izazvao veoma duboke emocije i zato kažem da boljeg muškog pevača u životu nisam čula kada su u pitanju pesme sa Kosova i Metohije.


DUBRAVKA STAMENKOVIĆ Muzički urednik Prvog programa Radio Beograda
 
Jordana Nikolića treba i slušati i gledati. Njegov glas, njegov pokret je sveden, zato što je melodija i reč koju on koristi dok peva stare narodne pesme, takva. U njegovom izvođenju nema nikakvog preterivanja, sve je onako kako duša hoće. Pesme su jednostavne, a duboke, one su zapravo plemićke. To što on peva govori o jednoj iskonskoj starini koju je on prihvatio i koju on neguje na najlepši mogući način.
 
Njegova melodija, reč, njegov pokret i glas čine jednu celinu koja je deo vaseljene, vaseljene koja dodiruje ovo naše telo.


DRAGANA MARINKOVIĆ Muzički urednik Radio Beograda 2
 
Izvorna narodna muzika, tradicionalna, sačuvala se zahvaljujući tome što se prenosila sa kolena na koleno i zahvaljujući ljudima koji su putovali po našim krajevima i zapisivali pesme koje je narod pevao.
 
Jedan od njih je i etnomuzikolog, profesor Miodrag Vasiljević, koji nam je zaveštao zbirku knjiga Jugoslovenski muzički folklor, pravo izvorno blago.
 
Knjigu iz te zbirke, Narodne melodije koje se pevaju na Kosovu i Metohiji, Jordan Nikolić već decenijama lista i znalački odabira pesme koje će ga predstaviti u najboljem svetlu.
 
Pesme svoga kraja poklanja nam u čistom izvornom stilu. Znalačkom interpretacijom uspeo je da ih oživi na način kojim se ističe njihova lirska lepota, njihov interesantan ritam i tanana melodika, kao što su tanani čuveni filigrani prizrenskih majstora.
 
Poznajemo ga kao neprikosnovenog pevača koji u svoje izvođenje unosi i dušu i srce. Naša tradicionalna pesma, nacionalna, nešto je čime se možemo ponositi, a izvođenje Jordana Nikolića na nivou je svetskih glasova. Ako naučimo da cenimo ovakve pevače, shvatićemo da sve te pesme koje su nam sačuvali predstavljaju za našu kulturu i tradiciju neprocenjivo blago za budućnost.


BILJANA KRSTIĆ Muzički urednik Prvog programa Radio Beograda

Sa velikim poštovanjem izgovaram ime Jordana Nikolića. On je neumorni tragač za zvukom i svoj zavičaj je predstavio na najbolji mogući način.
 
Ta lepota u glasu! Njegova izuzetna muzikalnost, mirnoća sa kojom izvodi ton, daju mu tu posebnost.
 
Sve ono što je do sada uradio i što se nadam da će još uraditi, ostaće pokolenjima koja će se zaineresovati za tradiciju, onim naraštajima koji dolaze.
 

SVETLANA STEVIĆ Pevačica

Bog ga je obdario da bude skroman čovek u životu, sa velikim raskošnim glasom.
 
Ono što ga stavlja u izuzetne pevače je to što se nije poveo za slavom, već je svoj talenat stavio u službu očuvanja kosovske i metohijske pesme.
 
Ostao je veran muzičkom podneblju koje ga je iznedrilo. To ga stavlja na pijedastal izuzetnih i jedinstvenih. Na taj način on postaje svetiljka u mraku u ovim smutnim vremenima za buduća pokolenja. Jordan Nikolić je pevač nebeskoga glasa.[/color]




Jordan Nikolić
Zapisano u vremenu
CD PGP RTS — 2008.
1314  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — M poslato: Decembar 07, 2011, 03:31:01 am
*

MI SMO JEDNO DRUGOM UVEK GOVORILI VI
Muzika, tekst i aranžman: Srđan Marjanović
 
Koliko sam puta ušao u dragstor
da kupim cigare umoran i snen.
I uvek u uglu, u uglu kraj kase
dočeka me osmeh, osmeh njen.

Kako ste  — pita  — i kusur mi daje
dok pakuje cigare ja vidim da joj oči sjaje.
I samo na tren ruke nam se taknu
dok novac uzmem a onda izmaknu.

Mi smo jedno drugom uvek govorili vi
ali nam se nisu ostvarili naši sni...

Malo reči prozborimo tu
i ćutke se gledamo kraj kase u uglu.
A onda drugi, drugi na red dođu
i naših par minuta brzo prođu.

Mi smo jedno drugom uvek govorili vi
ali nam se nisu ostvarili naši sni...

YouTube: Srđan Marjanović — Mi smo jedno drugom uvek govorili vi
1315  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — P poslato: Decembar 07, 2011, 03:17:30 am
*

POGREŠAN BROJ
Muzika: Aleksandar Milić  Tekst: Marina Tucaković  Arr: A. Milić

Pogrešili ste, pogrešan broj
niko ko se tako zove ne živi više tu
ne tražite ga, ne poznajem ga
otkud vam ta ideja da sam plakala
spustite, prekinite
možda me sada pozove
 
Ref.
Ne tražite mesec u zoru
jer tu ne spada
ne tražite njega kraj mene
ni sad ni nikada
 
Ne tražite kišu gde gori
jer tu ne pada
ne tražite njega kraj mene
ni sad ni nikada
 
Ne budite me, zar nemate sat
i tako već mesec dana nisam spavala
ne tražite ga, ne poznajem ga
otkud vam ta ideja da sam plakala
spustite, prekinite
možda me sada pozove

YouTube: Svetlana Veličković Ražnatović — Pogrešan broj
1316  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — P poslato: Decembar 07, 2011, 03:11:58 am
*

POSLEDNJA LJUBAV

Sad reci zbogom, bez gorčine idem ja.
Odlazim zato jer te volim, shvati to
a laži sve odnosim njoj.
Ti čuvaj onaj deo mene koji znaš.

Sačuvaj sve, sve naše sne
bogatstvo to da drugom daš.

Poslednje vatre u mom telu pališ ti
a tebe čeka ceo život, ceo svet.
Ti ne znaš još šta ljubav znači
i zato zovi tako ovaj susret nas.

Sačuvaj negde u dnu srca jedan plam
da zadnja ljubav kad te greje snagu da,
da lakše tad preboliš sve,
ne budeš tužna kao što sam sada ja.

YouTube: Leo Martin — Poslednja ljubav
1317  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — L poslato: Decembar 07, 2011, 03:00:37 am
*

LEPI GROME MOJ

Bio si moja nevinost i greh,
moja trema
na usnama od suza krvav trag
kad god te nema

Večiti strah i moje ludilo
da l' odlaziš ili ipak ostaješ
sad je sve,
sve između nas
samo hoćeš-nećeš

Ref.
A sećaš li se, lepi grome moj
nekada je tlo pod nama pucalo
srce je u srcu kucalo
ma, reci gde je zapelo

Sećaš li se, lepi grome moj
pila sam ti kišu sa ramena
još sam tvoja munja,
oganj tvoj
udari opet,
grome moj

Bio si moj oslonac i pad,
ono ime
koje sam zvala kada ceo svet
zaboravi me

Večiti strah i moje ludilo
da l' odlaziš ili ipak ostaješ
sad je sve,
sve između nas
samo hoćeš-nećeš

Ref.

Evo, zapeni more,
zapeni sve u meni
a ti i ja ko dva maslačka
što se vrte u istoj peni
što ih vuče na dno

Ref.

YouTube: Svetlana Veličković Ražnatović — Lepi grome moj
1318  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — S poslato: Decembar 07, 2011, 02:42:01 am
*

SVET BEZ TEBE

Nisi više tu.
Sve što je bilo lepo
s tobom ode sad.
Sreća sva iz života mog,
sva ljubav koju znam,
ode sad.
Nije više tu,
sve što je bilo ljubav
nije više tu.
Svaki smeh, svaki vedar dan,
za mene znači bol,
jer živim sam.

Ne, ja neću svet bez tebe,
noć bez tvojih toplih ruku.
Dan bez tvoga lika,
to je sad tužan dan.

Sve u meni još te traži.
Gde da pođem da te nađem?
Znam zalud je sve,
jer ti sada snivaš večni san.

Nisi više tu
a tople kapi kiše
padaju na grad.
Korak moj težak je
jer znam
da uzalud je sve,
kad nisi tu.

Ne, ja neću svet bez tebe,
noć bez tvojih toplih ruku.
Dan bez tvoga lika,
to je sad tužan dan.

Sve u meni još te traži.
Gde da pođem da te nađem?
Znam zalud je sve,
jer ti sada snivaš večni san.

Ja živim sam.

YouTube: Leo Martin — Svet bez tebe
1319  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — N poslato: Decembar 07, 2011, 02:31:01 am
*

NATAŠA

Gledao sam belo jutro
Došlo je polako
Oteralo noćne ptice
Svanulo tek tako

Al' ostao je ključ od stana
I papir od čokolade
Zaboravljen upaljač
Od soka prazna flaša
Sve je tu

Ref. 2x
A gde je Nataša?
Muči me to
A gde je Nataša?
Joj, joj, joj, joj

Pobeg'o je žuti mesec
Otela ga zora
Nikom nije rek'o idem
Vratiti se mora

Ref:

Nataša, Nataša, Nataša
Nataša, joj, joj, joj, joj

YouTube: Poslednja igra leptira — Nataša*091111
1320  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — B poslato: Decembar 07, 2011, 02:17:56 am
*

BALERINA

Oči male balerine
slučajno sam juče sreo
čekao kroz godine i volio

Prolazila duga ljeta
al' sam znao da će doći
procvjetati poput cvijeta
jedne ludo tople noći

Jednu malu balerinu
koja u mom srcu pleše
čekao sam kroz godine i volio

Prolazila duga ljeta
al' sam znao da ce doći
jedne ludo tople noći

Samo ne znam da l' bi htjela
onu igru koju ne sm'je
il' je možda zavoljela
tužne rime moje pjesme

Samo ne znam da l' me hoće
da li ona mene želi
u tom svijetu od samoće
gdje smo čudom
mi se sreli...

Zdravko Čolić — Balerina
1321  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — T poslato: Decembar 07, 2011, 01:59:20 am
*

39,2

Tu na vratima gde živim
mesto imena mi piše — sama
na moj talenat za ljubav
kao da je pala neka tama
 
Laku noć, laku noć samoćo,
idem
a ti nisi pozvana
laku noć,
znaš da doći ću ti opet
u to budi sigurna
 
Tu na vratima gde živim
mesto imena mi piše — kuda
samo telo mi je ovde
srce mi je kao nekad svuda
 
Laku noć, laku noć samoćo,
idem
a ti nisi pozvana
laku noć,
znaš da doći ću ti opet
u to budi sigurna
 
Ref.
39 sa 2
nije ti dobro a izlaziš napolje
toliko topla sam ja
sa koliko nula piše se tuga?
znam ja najbolje,
znam ja najbolje...
 
Nije ti dobro a izlaziš napolje
sa koliko nula piše se tuga

 
Tu na vratima gde živim
mesto imena mi piše — sama
na moj talenat za ljubav
kao da je pala neka tama
 
Laku noć, laku noć samoćo,
idem
a ti nisi pozvana
laku noć,
znaš da doći ću ti opet
u to budi sigurna
 
Ref.
 
Znam ja najbolje...

Svetlana Veličković Ražnatović — 39,2
1322  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — V poslato: Decembar 07, 2011, 01:32:10 am
*  

VEJTE SNEGOVI

Ej, vejte snegovi
Silni smetovi
Zavejte mu put
Da joj ne ide
Da je ne vidi
Jer umirem sasvim za njim
Jer umirem sasvim za njim
Jer umirem sasvim....

Ej, gde ste snegovi
Divlji vetrovi
Sakrite joj lik
Da zaboravi
Da je ostavi
Jer umirem sasvim za njim
Jer umirem sasvim za njim
Jer umirem sasvim....

Ej, vejte snegovi...
Ej, vejte snegovi...

Jer umirem sasvim za njim
Jer umirem sasvim za njim
Jer umirem sasvim....

Ej, gde ste snegovi
Divlji vetrovi
Sakrite joj lik
Da zaboravi
Da je ostavi
Jer umirem sasvim za njim
Jer umirem sasvim za njim
Jer umirem sasvim za njim

YouTube: Zana — Vejte snegovi
1323  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — C poslato: Decembar 07, 2011, 01:24:00 am
*

CRNI SNEG

Pada crni sneg, pada po nama
napadao svih sedam metara tuge —
za noći preduge
 
Metar po metar, za svaku godinu
koju sam bez sna sama provela
dok sam te čekala
 
Koliko pobede — toliko poraza
koliko predaje — toliko izdaje
da bi me na kraju ostavila ti
 
Ref.
Ja znam neću te preboleti
mogu ja zbog tebe brzo umreti
al' znam nešto drugo plaši me —
možda ću preživeti
 
Pada crni sneg, veje danima
nek' me zaveje, manje boleće
nego bez tebe proleće
 
Crna pahulja, moja postelja
neka pokriva s tobom propale dane
da trag ne ostane...
 
YouTube: Svetlana Veličković Ražnatović & Aca Lukas — Crni sneg
1324  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — P poslato: Decembar 07, 2011, 01:13:16 am
*

PUSTI NEKA SVETLA GORE
Hit parada 1976.

Šta mogu reći o svom životu
Voleo sam i voljen sam bio
Srce je prijatelj koji prvi kaže
U ljubavi kad si izgubio.

Tek lišću sa grana što opada
Ja mogu pričati o sreći
Vetrovi recite joj mesto mene
Možda večeras neću doći,
Možda večeras neću doći ja.

Pusti neka svetla gore
Na prozoru tvom
Izdaleka da se vidi
Izgubljeni dom...
Pusti neka vreme briše
Kad ljubavi nema više
Zato noćas sve do zore
Pusti neka svetla gore.

Pusti neka svetla gore.

YouTube: Leo Martin — Pusti neka svetla gore
1325  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — M poslato: Decembar 07, 2011, 01:02:36 am
*

MUZIKA NEK SVIRA SAMO ZA NJU

Ovde je jednom sa mnom bila
U travi ovoj, u cveću
I mene na dlanu ko cvet je skrila
I donela, donela mi sreću
Sada za godine ko nežne snove
Za koje sam čuo u priči
I sve što se za danas ljubav zove
Na nju mi, na nju mi liči

Ref.
Muzika nek' svira samo za nju
Ajde da pevamo samo za nju
Sad kad je nema, sad kad nije tu
Nek' se čuje muzika samo za nju

Ode, ali nije morala poći
Još vidim voz dok kreće
Reče da će jednom možda doći
Ja mislim da ipak neće
Znam da za sve smo sami krivi
Al' mogla je da bude tu.
Sad kad već negde s drugim živi
Ja ću da pevam za nju.

YouTube: Miki Jevremović — Muzika nek' svira
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »