Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
126  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Orkestri • ansambli • pevačka društva • družine / Orkestar "Stari zvuci" [Šabac] poslato: Januar 28, 2016, 02:30:49 am
*

STARI ZVUCI — 30 GODINA


Događaj sa početka 2008. godine, jubilarni koncert ansambla "Stari zvuci", (10. januar u šabačkom pozorištu), ponukao me da sačinim osvrt na taj dan i taj koncert. Ali kako svaki tekst mora imati i uvodni deo, evo, otvoriću dušu: Šabac je decenijama bio prepoznatljiv po HI "Zorka", RK "Metaloplastika" i po "Horu 66 devojaka". Kako se svi oko toga, verujem slažemo, onda mogu da nastavim. Moje pravo, a verujem da to nije sporno, neka bude usmereno na muzički život Šapca.

Polovinom ove decenije započela je neshvatljiva kulturna politika. Prešlo se na "uvoznu" programsku orijentaciju. Čast Triju Tripa Simonutija, čast Jadranki Jovanović, čast Gudačima sv. Đorđa, čast i Crvenoj jabuci... A zaboravljeni su neki brendovi šabačke kulture. Zaboravljani i na margine gurani.

To je par uvodnih napomena. A centalni deo moga zapisa je 10. januar 2008. TV AS se odvažio (bravo i hvala Ti Marinko) da organizuje jubilej "Starih zvuka". Pozivu se odazvao veliki Šapčanin i još veći umetnik Branimir Đokić. Doveo je kompletan Narodni orkestar RTS čiji je šef, (steta da je Ivica bio bolestan pa je program pratio iz dvorane). Bane je doveo i vrhunske vokalne soliste: Danku Stojićević, Jasnu Đokić, Čedu Markovića, Predraga Drezgića i Mikicu Antonića. Veliki umetnici, veliki majstori.

Do početka koncerta događale se neobične i tužne stvari.

Uvek požurim da vidim probu. To je za mene čin kada se dosta toga vidi što se ne primeti na koncertu, a dosta i nauči. Stigao sam u Pozorište da pozdravim Bana Đokića. Orkestar je već bio na sceni a šef ne. Upitah Jašu gde je Bane, a on mi reče da je u bolnici da obiđe majku. Ubrzo se pojavio i posle pozdrava upitah kako je tetka Miroslava. Saznadaoh da je teško. Proba mora da počne. Vreme koncerta se približavalo.

Na pola časa pre priredbe, samo dva-tri čoveka su znala da je Branimirova majka preminula. Krili su od njega dok se koncert ne završi. Sutradan, 11. januara majku je sahranio na Letnjikovačkoj kosi, uz prisustvo najodanijih prijatelja.

Da se vratimo koncertu.

Konferansa (pametna i šarmantna Ivana R. Stanković) najavljuje Rada Đergovića da evocira uspomene na sam početak i nastanak "Starih zvuka". Bora Božanić čita lepe zapise Đergovića...

Na scenu izlaze slavljenici: Apela, Jaša, Stolić, Miško. Ibra je u orkestru sa harmonikom, Koku nisam video, Miću Pantelića, Pincu, Purketa... Verujem da su bili u dvorani. Nije izostalo tužno sećanje na Žikicu i Batu-Mrava!

Ređaju se numere-biseri "Starih zvuka": "Kad je deda lumpovao", "Andolija", "Nad Šapcom je mesečina"... Mikica Antonić (nekadašnji član) izvanredni solista sa antologijskom pesmom "Moj behare", pa "Cvaka — cvak"...

Ređaju se gosti pevači. Vrhunski pevači. Ali, dozvolite da izdvojim po svom ukusu: Danku Stojićević i najboljeg srpskog pevača toga žanra, Predraga-Prešu Drezgića. Kako mi se skoro neće ukazati prilika da objavim svoje mišljenje, to žurim da kažem: Predrag ima dar od Boga, on ima dah, intonaciju, dikciju, frazu...To uopšte nema veze što je i on, kao ja, iz dubljanskog Vesinog sokaka. To je pevač koji zaslužuje četrvrti stupanj poređenja: Drag — draži — najdraži — Predrag! Nek neko pokuša da mi ospori moj umetnički ukus!?

O Orkestru RTS i velikom umetniku Branimiru Đokiću ne treba mnogo govoriti. To je ansambl velikih majstora, na čijem je čelu najveći mogući živi umetnik — velemajstor, Branimir — Bane Đokić.

I nekoliko mojih impresija za "Stare zvuke".

Grupa profesionalnih muzičara i umetnika: Apela lirski tenor neslućenih visina i lakoće, Jaša lirski tenor (ili visoki bariton) nežne i blage tenorske lepote koja osvaja, Stolić robusni — dramski bariton i diskretni i uvek skromni i prigušeni bas — bariton Miško. Ali njih četvorica su uigrani kvartet, usavršen do perfekcije. Potpunog zajedničkog balansa u frazi, dahu, u interpretaciji...

Tako ste bili moćni i lepi na sceni. Tako ste delovali mlađano! Gde ste nekoliko proteklih godina? Ko vam nije dao da nas češće radujete, da putujete i da pronosite slavu Cicvarića po svetu? Ko vam nije pomagao da snimate, ko vas to nije voleo?

Moje veliko poštovanje za vaše decenijsko trajanje, moja radost da sam vam pozajmio kravate od Muškog hora "Neven" za vaš koncert. I veliko hvala što ste vaskrsli. Kao da niste ni odsustvovali!

Dragi Apela, Jašo, Stole, Miško, možda vam moje impresije sa vašeg koncerta znače više nego dinar koji niste dobijali godinama. Možda ćete iz opštinske sume izdvojene za kulturu u 2008. godini, (144 miliona), dobiti koji dinar? Bar skromno, da priznaju da ste živi i da ste moćni!

Verujem da će se nadležni trgnuti. "Hor 66 devojaka" će nastaviti da čeka! Ako ja ne dočekam, dočekaće Milena, Jelena...

Vaš kolega, prijatelj i poštovalac, redovan profesor Beogradskog univerziteta


Članak objavio: Branko Đurković | 17-01-2008.
127  ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA / Srbija: život i muzika jednog vremena / Šajkača — poreklo i značaj srpske kape poslato: Januar 28, 2016, 01:21:07 am
*
NACIONALNI SIMBOL — ŠAJKAČA


ZNAK PREPOZNAVANJA


Kapa se prvi put pojavila kao deo uniforme šajkaša — Srba, pripadnika austrijske dunavske flote. U uniformu srpske vojske uvedena je 1870. godine. Navodno je po veoma niskoj ceni kupljen veliki kontingent uniforme namenjene austrougarskoj vojsci, čijim dizajnom car Franc Jozef nije bio zadovoljan.

U dokumentima koji je određuju kao deo uniforme redovne vojske, nazivana je najpre "šajkaškom kapom", što govori da nije dobila naziv po materijalu šajak, finom suknu od koga je sašivena. Kao deo svakodnevne odeće srpskih seljaka pojavljuje se ubrzo posle uvođenja u upotrebu, zahvaljujući tome što je uniforma, zbog brže mobilizacije, stajala kod seljaka koji se nisu ustezali da pojedine delove svakodnevno koriste. Posle Velikog rata postaje neodvojivi deo narodne nošnje, a u vojsci je bila u upotrebi do kraja Drugog svetskog rata.

Kako je jednostavna vojnička kapa postala deo narodne nošnje? Naime, obično se dešavalo suprotno — da detalj narodne nošnje, uz neke izmene a s određenim ciljem, bude uveden u upotrebu u vojsci. Ako se može pretpostaviti zašto je srpski seljak i posle rata nosio svoju već iznošenu kapu, manje je jasno šta ga je podstaklo da šajkaču, pošto izgubi svaku upotrebnu vrednost, zameni novom, skrojenom o sopstvenom trošku, umesto da se vrati onoj koju su njegovi preci nosili kao deo narodne nošnje.

Da bismo pokušali da odgovorimo na to pitanje potrebno je vratiti se u Srbiju 19. veka, u ambijent u kome se šajkača pojavljuje, a potom u godine posle Velikog rata tokom kojih se šajakača definitivno učvršćuje kao deo narodne nošnje u većem delu Srbije.


Posledica turskog ropstva

Traganje za odgovorom može početi opisom društvene klime u Srbiji posle odlaska Turaka. Istaknuti srpski pravnik i diplomata Milovan Milovanović opisujući srp-ko društvo posle sticanja prvih atributa nezavisnosti, rekao je da je ono iz turskog ropstva izašlo "potpuno nivelisano". Naime, položaj raje u turskom feudalnom sistemu nije pružao priliku da se, u srpskom društvu u kome je preovladavala primitivna poljoprivredna proizvodnja, izdvoje porodice ili pojedinci koji bi bogatstvom ili društvenim statusom značajnije odskakali od ostalih. Društvo koje je s takvim polaznim osnovama krenulo na dug i težak put modernizacije nesvesno je vezalo zamisao modernog društva za tradicionalne oblike društvene organizacije, poistovećujući jednakost građana pred Ustavom i zakonom, s društvenim egalitarizmom kao idealom.

O uticaju takvih društvenih prilika na artikulaciju ideala zapadne demokratije u srpskom društvu pisala je istoričarka Dubravka Stojanović. Dok je u zemljama u kojima je proces modernizacije bio odmakao jednakost podrazumevala jednakost prava na društvenu afirmaciju, u tek oslobođenoj Srbiji jednakost se pre svega doživljavala kao odsustvo socijalnih razlika. Pojava društvenih razlika odrazila se, kako ističe Stojanović, na izrazito negativan stav seljaštva prema školovanoj eliti, koja je doživljavana kao deo društva koji ne živi od sopstvenog rada. Otvorenost s kojom je takav stav izražavan govori da nije bio u pitanju usamljen glas nečujne manjine u društvu.

Upravo je, ističe Stojanović, socijalna jednakost označena, kod dela tadašnje političke elite, kao uslov nacionalne kompaktnosti, koja je nužna za nastavak procesa oslobođenja i ujedinjenja. U takvom shvatanju društva, pojedinac je podređujući se interesima zajednice morao deo sopstvene slobode da žrtvuje zarad interesa nacije, sve do njenog konačnog oslobođenja i ujedinjenja. Tako su odnosi unutar porodične zadruge, koja je u dominantno seljačkom društvu bila osnovni vid organizacije, preslikavani na nacionalni nivo, a takva slika društva kod srpskog seljaka nije nailazila na otpor, budući da je kompatibilna tradicionalnoj porodičnoj organizaciji i njoj svojstvenom pogledu na mesto pojedinca u kolektivu.

U tek oslobođenoj, etnički homogenoj Srbiji, koja je sopstveni identitet formirala kao antipod upravo odbačenom identitetu osmanskih podanika, sloboda, za koju se još trebalo boriti, bila je doživljavana kao sloboda svih koje spajaju zajednička prošlost, jezik, vera i etničko poreklo. Pripadnici jednog nacionalnog korpusa, dakle samo ujedinjeni u jednakosti, u stanju su da izbore slobodu. To je politička elita osmislila političku matricu u kojoj se formiralo i razvijalo srpsko društvo s kraja 19. i početkom 20. veka. Čini se da evropski ideali slobode, jednakosti i bratstva, u dominantno seljačkoj Srbiji nisu ni mogli biti drugačije shvaćeni. U takvom društvenom ambijentu Srbija je ušla u ratove za oslobođenje izgrađujući, uz državu, i novi kolektivni identitet u kome je pojedinac morao da traži svoje mesto.


Homogenizacija nacionalnog korpusa

Ratovi koje je Srbija vodila u periodu od 1876. do 1918. godine doneli su, osim stradanja i teritorijalnog proširenja, još jednu novinu. Pokrenulo se stanovništvo, naročito njegov najvitalniji muški deo. U dominantno poljoprivrednoj zemlji, sa slabim kanalima komunikacije, za zemlju vezani seljak nije imao mnogo prilike, a ni potrebe, da se značajnije udaljava iz kraja u kome je odrastao. Ratovi za oslobođenje podrazumevali su, s druge strane, odlazak i na teritorije koje su van granica Srbije. To pokretanje stanovništva uslovilo je, između ostalog, homogenizaciju nacionalnog korpusa. Noseći jedinstvenu uniformu stanovnici različitih krajeva Srbije, kako oni sa sela tako i oni iz varoši, dolazili su u priliku da se zajedno bore za tek proklamovane nacionalne ciljeve, ali i za sopstveni život. To je moralo pozitivno da utiče na osećaj jedinstva među učesnicima ratova, koje su razdvajali geografsko poreklo, lokalne varijante narodnih običaja i verovanja, a odskoro i materijalni i društveni status. Ratna pobeda i njeni nosioci bili su temelj za jačanje nacionalne svesti, a veličanje ratnih žrtava tome je znatno doprinosilo, istovremeno utičući na način na koji će svaki pojedinac sebe prepoznati kao deo društva. Posle rata žrtve postaju deo nacionalnog identiteta, a preživeli ratnici teže da na simboličan način iskažu pripadnost ratnoj generaciji, gledajući na sebe kao na deo istog stroja sa poginulima.

Noseći vojničku kapu i zaslužena odlikovanja srpski seljak je posle rata nametao sliku o sebi kao zaslužnom ratniku, iskazujući vojničku prošlost kao najvažniji deo ličnog identiteta i ukazujući na sopstveni doprinos stvaranju zemlje, u kojoj su ga narastajuće socijalne razlike nužno gurale na društvenu marginu, a politička elita, kako to obično biva, odmah nakon rata zaboravljala.

Predstave seljaka na nadgrobnim spomenicima podizanim onima koji su rat nadživeli i umrli, u posleratnom vremenu potvrđuju želju da se seljak prikaže kao zaslužni ratnik. Na njima je seljak najčešće prikazan u uniformi. Onaj ko je jednom bio vojnik doživotno je sebe tako doživljavao. Uniforma koja je naglašavala njegove ratne zasluge, izjednačavajući ga s onima koji su u uniformi pali, bila je ujedno njegovo svečano odelo u kome se osećao jednakim sa gradskom gospodom.

Vojnička kapa, kao svojevrsna metonimija za vojničku uniformu, govorila je o srpskom seljaku kao o učesniku ratova za oslobođenje i ujedinjenje, i bila je znak prepoznavanja sa braćom po oružju, kako živim tako i mrtvim. Takođe, bila je i izraz njegove želje da se prikaže jednako vrednim s onima koji su u neizbežnom procesu raslojavanja društva seljačko poreklo ostavili iza sebe. Povezujući u sebi ideale slobode, jednakosti i bratstva, na donekle naivan način svojstven srpskom seljaku, šajkača je uspela da se održi i postane deo narodne nošnje. Proces nacionalne homogenizacije društva i povratka tradiciji, koji su usledili posle pada komunističkog sistema vrednosti praćenog ratovima, od šajkače su stvorili nacionalni simbol, s izgledima da, uz novo značenje, nadživi i narodnu nošnju kao što je nadživela uniformu čiji je nekada bila deo. ■

Draško Živković | 01.09.2015. | Медија центар "Одбрана"
128  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — E poslato: Oktobar 26, 2015, 01:25:47 am
**

EJ KO TI KUPI. . .

Ej ko ti kupi to fustanče
Ej ko ti kupi fustanče.

Kupio mi krivo rečki komšija taj moj oj

Ej ko ti kupi to jeleče
Ej ko ti kupi jeleče.

Kupio mi krivorečki komšija taj moj oj

1 GLAS SOPRAN I ALT IZ "II. KOLA PARTITURA"
sredio i izdao I S I D O R  B A J I Ć
Izdalo SRPSKO ZANATLIJSKO PEVAČKO DRUŠTVO "NEVEN"
U NOVOM SADU  ŠTAMPARIJA ĐORĐA IVKOVIĆA 1908. | Digitalna NB
2 jedna od verzija pesme "Ne luduj, Lelo" ...
129  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — V poslato: Oktobar 26, 2015, 01:00:33 am
*

VARALA ME JEDNA CURA

Varala me jedna cura mala,
garavuša iz Novoga Sada.
Varala me svu nedelju dana,
odnela mi hiljadu dinara.
 
Nije meni što sam potrošio,
samo kad sam curu poljubio.
Više vrede njena usta mala
nego mojih hiljadu dinara.
 
Kuću, kola zbog nje sam prodao,
lanac ipo, baba nije znao.
Pijte braćo, jer to nije džabe,
to je meni ostalo od babe.

Jedna od verzija

YouTube: Varala me jedna cura mala
YouTube: Živojin Jergić — Varala me jedna cura mala
130  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — U poslato: Oktobar 25, 2015, 08:13:05 pm
**

"U KOLU"1
stihovi: M. M. Petrović

Na sred sela kolo igra
izvan kola cure  stoje
Kolo kolo vodi drago moje
broja... brojanicu sitnu broje
Daj nam momče, oči tvoje
daj nam oči daj, daj,
u meni se srce kida,
pusto srce na dve pole
od jade me duša boli
plačno oko ko da moli
da l' me voli
da i' me voli dal' dal'

Daj mi, dragi srce tvoje,
ja ću tebi dušu dati,
duša će ti mirisati,
mio mir ti snage dati
da me možeš ljubom zvati
daj mi srce daj, daj
Daj mi dragi srce tvoje
ja ću tebi dušu dati
daj mi, dragi srce tvoje
daj mi srce srce daj!

1 GLAS I. i II. TENOR IZ "I. KOLA PARTITURA"
sredio i izdao  I S I D O R  B A J I Ć
U NOVOM SADU ŠTAMPARIJA  ĐORĐA IVKOVIĆA 1907. | Digitalna NB
131  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — U poslato: Oktobar 25, 2015, 08:06:44 pm
**

U ILIJE1
Narodna

U Ilije Čakširlije,
za pojasom satić bije.
U Ilije zlatne kuke
pregazio pašaluke.
U Ilije zlatne rese
kud god ide za njim trese.
Evo Ike blago nama
blago nama blago nama
u svilenim jao, jao
u svilenim čaksirama Aman!

Kad povede kolo Ika
devojaka nasta cika.
Nasta cika, nasta vriska
Koliki je u njeg turak
stalo bi mu tri somuna.
Okom tresne, turom tresne
a tur mu je jao, jao,
do crne mu zemlje pao, Aman!

1 Filip Tomić i Tomislav Jerotić: "Stari zvuci" 25 godina • Regionalno udruženje muzičkih pedagoga "Korona" • Šabac, 2003.

YouTube: Stari zvuci — U Ilije
132  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Radomir Mihajlović Točak (1950) & Smak [Kragujevac] poslato: Jul 18, 2015, 02:12:29 am
*

TOČAK — MUZIČAR KOJI JE "ISTETERISAO" GITARU

Iako su ostavili mnoge hitove, članove "Smaka" pamtimo kao muzičare kojima su džez, bluz i muzičke forme u kojima se iskazuje vrhunska virtuoznost bile imperativ i prava mera njihovog muzičkog "verovanja"

Radomir Mihajlović, poznatiji kao Točak, harizmatični gitarista na ovim prostorima, rođen je 13. juna 1950. u Čačku. Otac mu je bio kolar, što pojašnjava nadimak, koji je odavno prerastao kršteno ime, i tetovažu na desnoj nadlanici.

Kolar je svirao bas prim, tako da je povlašćeni očev ljubimac mogao da prebira po žicama tog surogata gitare od ranog detinjstva. I danas će reći kako nacionalni instrument u Srba nije harmonika već bas prim.

Pravu gitaru upoznao je u devetoj godini kod legendarnog čačanskog gitariste Jarka, majstora romansi i španskih pesama. Jarak i Biska, ispostaviće se kasnije, dve su ključne ličnosti njegove mladosti.

Šire gledano, nisu beznačajni ni za istoriju rokenrola na ovim prostorima. Od Jarka je Točak čuo "Ulazak u harem", prilagodio ga sebi i odaslao u istoriju Ju roka postavljajući tako domaći zadatak svim frustriranim gitaristima. Nepoznata, onda se činilo i mistična reč Biska našla se u naslovima mnogih pesama "Smaka", izazivajući neverovatna tumačenja.

Godine 1970. otišao je u Brisel, svirao po klubovima i zaradio svoju prvu električnu gitaru "arija dajmond". Nezadovoljan njenim izgledom, po povratku u zemlju samoupravnog socijalizma, na jednom gradilištu, uzeo je testeru, i gitari promenio oblik.

To je onaj čudni instrument na kome je godinama svirao i posvetio mu jednu pesmu. Ali, nije mu to bio jedini konstruktorski poduhvat. Pokušao je, svojevremeno, u očevoj radionici da napravi klavir.

Nije uspeo. Kasnije, kada je na pravom klaviru video od koliko se delova sastoji samo jedna dirka, bio je svestan svoje zablude. Ali, ovaj podatak govori o značajnijem — o ljubavi i posvećenosti.

Već tih godina o njemu su u Srbiji kružili mitovi. Obećao je svom najboljem drugu Biski da će komponovati i po njemu nazvati 23 pesme (toliko su tada imali godina). Nije stigao sve da ispiše, ali i ono što jeste, ušlo je u antologiju.

Pre više od 40 godina, 1971. na relaciji Kraljevo — Čačak — Kragujevac osnovao je grupu "Smak", o kojoj je, manje-više, sve poznato. Sa ove vremenske distance, uputno je pomenuti da su njih od početka otvoreno voleli ili otvoreno mrzeli.

Takođe su tek sada mnogo jasnije reči Kornelija Kovača iz ranih sedamdesetih: "'Smak' jedini, uz 'Korni grupu', svira muziku koja izaziva aplauze, ali ne donosi novac". Njihova izjava iz tog vremena anticipira mnoge potonje događaje: "Mi tražimo pažnju —jednom ćemo svirati bez štoseva i efekata".

Zato, iako su ostavili mnoge hitove, danas ih pamtimo kao muzičare kojima su džez, bluz i muzičke forme u kojima se iskazuje vrhunska virtuoznost bile imperativ i prava mera njihovog muzičkog "verovanja".

"Smeo bih da sviram bluz sa svakim gitaristom na svetu, ali za džez i klasiku sam još mlad", izjavio je šeširdžija 1976. Kasnije, u zrelim godinama, podučavajući mlade gitariste, sistematizovao je to svoje interesovanje za džez objavivši udžbenik "Akordi za džez gitaru".

Točak je svoju umetničku misiju sagledavao i sagledava u širokom kontekstu. Sa ove razdaljine čini se, ma kako to čudno zvučalo, da mu rokenrol, u vreme najveće slave, nije bio najvažniji. Tačnije da je bitan samo ako stvari sagledamo šire od duge kose, euforije mase i gitarskog rifa, ma kako on zavodljiv bio.

Autodidakt sa mnogim interesovanjima, nedavno je izjavio: "Moraš da imaš sveobuhvatnije obrazovanje. Onda, u naše vreme, podrazumevalo se da ljudi koji se bave rokenrolom čitaju, odlaze u pozorište, na druge koncerte... Učio sam od mnogih umetnika, slikara, vajara, pesnika... Tragao sam u sebi za onim što oni kao umetnici imaju".

Nebo je samo drum bez dna, gitarom izrečeno u tom kontekstu, a na vinilu su ostali delići njegovog druženja i saradnje sa pesnicima Borom Horvatom i Milivojem Glišićem ili slikarom Milanom Miletićem.

U ta svestrana interesovanja može da se uklopi i njegov izlet u film i zapamćena muzika za "Vizantijsko plavo", "od toga sam zaradio jedine opipljive pare", ili komponovanje muzike za Veliki školski čas u Kragujevcu.

Scenu je, u jednom trenutku, zamenio pedagoškim radom u svojoj školi gitare. I dok njegovi generacijski vršnjaci iz zlatnog doba Ju rokenrola, Goran Bregović, Vlatko Stefanovski, Dragi Jelić još "praše" većim ili manjim scenama, R. M. se negde ispod Đeram pijace približava svom umetničkom načelu da je važnije biti dobar muzičar nego dobar svirač.

A kad smo već kod svirke, ovaj iskreni čudak uvek je svirao bez pomagala i sve čudesne zvukove proizvodio samo izvanrednim poznavanjem gitare i velikim radom. I sada će reći: "Stalno vežbam, vreme ne merim."

To da je važnije biti dobar muzičar nego dobar svirač, on s pravom može da izjavi, valjda i zbog toga što na gitari može sve, pa čak i da psuje, na radost mnogobrojnih vernika kojima 40 godina lično pripada.

Iščašio nogu i savladao sve štimove

Potonji majstor 1959. je nastradao na đačkom izletu. Iščašio je nogu. Ležeći skoro pet godina po bolnicama, besomučno je vežbao na gitari. Sam je savladao sve štimove, usput izmislio i dva svoja. Završio je osnovnu školu, svirao po čačanskim kafanama i parkovima, bio član i vođa mnogih rok grupa u gradu na Moravi.

* Autor je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu

Milan Nikodijević | Politika | 26.12.2012
133  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Radomir Mihajlović Točak (1950) & Smak [Kragujevac] poslato: Jul 18, 2015, 01:48:29 am
*

EL DUMO

Danas mi smo sami tu
hajmo mi u vis
da suncu skinem oreol
da nebo shvati moju bol

ti čekaj sad ću odmah
ti čekaj sad ću odmah ja
pa gde si bila ti

kazuj gde put je taj
pesma i smrt sad tu su znam
gde trepti moje mašte val
i beo ljiljan krasi bal

ti čekaj sad ću odmah
ti čekaj sad ću odmah ja
pa gde si bila ti

plačem sam ne skrivam bol
oči su mi krv
zbog tebe jer te nema znaj
zbog pege tvoje režim ja

a kažeš mi ti
ti čekaj sad ću odmah
ti čekaj sad ću odmah ja
pa gde si bila ti

YouTube: Smak — El dumo
134  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Radomir Mihajlović Točak (1950) & Smak [Kragujevac] poslato: Jul 18, 2015, 01:08:22 am
*

SMAK — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI & ALBUMI


1975. Smak (RTV Ljubljana)
1975. Crna dama (PGP RTB)
1977. Plava pesma — Best of (RTV LJ kompilacija)
1978. Stranice našeg vremena (PGP RTB)
1980. Rok cirkus (PGP RTB)
1981. Zašto ne volim sneg (PGP RTB)
1986. Smak '86. (PGP RTB)
1992. Smak retrospektiva (PGP RTB — kompilacija)
1992. Odliveno (Sorabia disk — kaseta)
1995. Bioskop Foks (Vans / Komuna / PGP RTS)
1996. The Best Of Smak (RTV S — kompilacija)
1997. Live without audience (CD — dupli koncertni)
135  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Dušan Prelević Prele (1948—2007) poslato: Jul 18, 2015, 12:44:52 am
*

PESME DUŠANA PRELEVIĆA


KADA BUDEM NA NEBU
"TEARS IN HEAVEN" Eric Clapton

Da l' ćeš čuti me, kada budem na nebu
ko će pamtiti, kada budem na nebu
ja znam moj put kroz noć i dan
jer ja znam, ne pripadam ovom nebu

Oči sklopiti kada budem na nebu
znaću, otićeš, kada budem na nebu
ja moram sam da nosim znak
jer ja znam, ne pripadam ovom nebu

Vreme krade sne, vreme prolazi
vreme brise sve, brise oku sjaj, oku sjaj

Ja znam moj put kroz noć i dan
jer ja znam, ne pripadam ovom nebu
da l' ćeš čuti me, kada budem na nebu
ko će pamtiti, kada budem na nebu

Ja moram sam da nosim znak
jer ja znam, ne pripadam ovom nebu


O MLADOSTI

Poklanjala si al' si krala
I neverna si bila ti
Ne, suviše mi nisi dala

O mladosti, o mladosti,
O mladosti moja

To škrto sunce što je palo
Ta ljubav jadna, kratki sni
Za uspomene to je malo

O, mladosti, mladosti
Daj stani na čas, i daj mi snage
Da oprostim se bar od nje
I da mi društvo pesmu svrši
I da se čaša ispije

Još prepun nade, šta da radim
Na pola puta tek smo mi
A jutros već su drugi mladi

O mladosti, o mladosti
O mladosti moja

Zbogom, budi bolja s drugim
I daj mu više nežnosti
Jer to je ništa što ja gubim

O, mladosti, o, mladosti
Daj stani na čas, i daj mi snage
Da oprostim se bar od nje
I da mi društvo moju pesmu svrši
I da se čaša... razbije

YouTube: Dušan Prelević — Kada budem na nebu
YouTube: Dušan Prelević — O, mladosti
136  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Dušan Prelević Prele (1948—2007) poslato: Jul 18, 2015, 12:24:23 am
*

PRELEVIĆ DUŠAN
(Beograd, 11.11.1948 — Beograd, 28.07.2007)


Pevač, kompozitor i pisac Dušan Prelević Prele rođen je u Beogradu 11 novembra 1948. godine. Uz muziku se zanimao za sport, igrao je fudbal u "Bulburdercu" i "Crvenoj zvezdi" i bio golman u hokej timu "Partizana". Muzikom je profesionalno počeo da se bavi 1965. godine pevajući soul irhvthm i blues standarde. Bio je član grupa Orkani, Juniori, Siluete Tomija Sovilja i Vizije. Godine 1968. postaje član Korni grupe, ali sa njima ostaje nekoliko meseci, jer mu Kornelije Kovač daje otkaz zbog neodgovornosti prema profesionalnim obavezama. S njima je snimio pesmu "Čovek i pas" Na Beogradskom proleću 1970, godine izvodi pesmu "Da l' postoji ona koju sanjam". Iste godine na Omladinskom festivalu u Subotici, za pesmu "Kažu" dobija nagradu, ali na binu izlazi pijan i pravi prvi u nizu svojih scenskih skandala. Budući da su ga zbog toga odmah zabranili na programima RTB odlazi na godinu dana da peva u američkim klubovima u austrijskom zimskom centru Garmišpartenkirhenu.

Početkom sedamdesetih glumi u rock mjuziklu "Kosa" Ateljea 212, Godine 1974. postaje pevač kratkovečne grupe Oliver u kojoj je bio i tadašnje čudo od deteta, Oliver Mandić. Iste godine, pod imenom Prele i prijatelji, sa članovima Korni grupe snima singl "Vrati mi snove za dvoje" Sa grupom Opus snima LP "Opus 1" (Diskos 1975.) za koji je napisao i tekstove. Sa pesmom Olivera Mandića "Bela soba" za koju je napisao tekst, učestvuje na Opatijskom festivalu 1980. godine. Početkom osamdesetih peva u klubovima po Holandiji.

Za prvi LP "Na oštrici brijača" 1982. godine pored njega pesme pišu Kire Mitrev i Bora Đorđević. Od obrada je snimio "Jutro će promeniti sve", iz repertoara lndexa i "Majko, na šta liči tvoj sin"(tekst Prele, muzika A. Toussaint). U pesmi "Na oštrici brijača", tekst je govorio glumac Slobodan Aligrudić. Na snimanju ploče su učestvovali Laza Ristovski (klavijature), Enes Mekić (gitara), Nenad Stefanović (bas), Vladimir Furduj (bubnjevi), Stjepko Gut i Georgi Dimitrovski (trube), Ivan Švager (saksofon) i Kire Mitrov (trombon). CD "U redu, pobedio sam" donosi 1991. godine pesme sa debi albuma i Preletove obrade jazz standarda koje su snimili trubač Duško Gojković, pijanista Miša Krstić, kontrabasista Miša Blam i bubnjar Lala Kovačev. LP "Ja, Prele" snima 1996. godine sa velikom ekipom muzičara: gitaristi Radomir Mihajlović Točak, Dušan Bezuha i Dragan Jovanović, orguljaš Šaša Lokner, sintisajzer Đorđe Petrović, kontrabas Nebojša Ignjatović, bubnjevi Čeda Macura, vokali Vlada i Bajka, Nikola Hadži Nikolić i drugi. Na ploči se našla verzija starog hita Borka Kada "Čovek i pas" i repertoara Korni grupe, "O, mladosti" Arsena Dedića, "Kada budem na nebu" ("Tears in Heaven" Eric Clapton), "Treba imat dušu" Atomskog skloništa, "In My Life" Beatlesa i druge. Solističke koncerte je održao septembra 1991. u Filmskom gradu i marta1992. godine u Domu sindikata, kada se kao gost pojavio Davorin Popović, pevač lndexa.

Prele je objavio knjige priča "Kako je umro Baš Čelik" (1987.), "Voz za jednu bitangu" (1991.), koautor je zbirke "Beogradske priče" (1991,) sa Milanom Oklopčićem i Bogdanom Tirnanićem. Napisao je scenario za film "Poslednji krug u Monci", a 1995, godine je priredio monografiju "Njim samim" u kojoj su priče, pesme, dnevnici i beleške glumca Zorana Radmilovića. Prele je glumio u TV seriji "Kako" Branka Baletića i filmu "Paket aranžman". Za CD sa muzikom iz filma "Kraljica Margo" (Komuna 1994) Gorana Bregovića, Prele je otpevao temu "La Nuit" izmislivši za tu priliku reci koje podsećaju na jezik Roma.

Na ploči "Ja nisam ja......" (PGP RTS 1994.) Vlade i Bajke, Prele gostuje u pesmi "Beograd". Bio je politički aktivan (član DEPOS-a i DSS-a). Hapšen je na demonstracijama 9. marta 1991 godine. Polovinom osamdesetih je počeo da piše komentare u novinama "Duga", "NIN", "RTV Revija","Književne novine". Član je udruženja književnika i udruženja jazz muzičara. Bio je na ratištu u SAO Krajina.


DISKOGRAFIJA

Singlovi
"Kažu"/"Da I' postoji ona koju sanjam" (PGP RTB 1970) "Hej, hej, okreni se"/ "Jesenja pesma" (PGP RTB 1973) "Nisam više tvoj" / "U noćima bez sna" (PGP RTB 1973) "Tajna" / "Prošlo je sve"sa grupom Oliver (PGP RTB 1974) "Vrati mi snove za dvoje" / "Ne traži ljubav" (PGP RTB 1974,) "Mojih pet minuta"/"Povedi me" (PGPRTB 1978) "Hoću da pamtiš/ "Hoću da pamtiš — instrumental"(PGP RTB 1980)

Albumi
"Na oštrici brijača" (PGP RTB 1982)
"U redu, pobedio sam" (PGP RTB 1991)
"Ja, Prele" (PGP RTS1996)

Petar Janjatović ILUSTROVANA YU ROCK ENCIKLOPEDIJA 1960—1997 | Scribd
137  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Zlatko Manojlović & Gordi [Beograd] poslato: Jul 18, 2015, 12:07:42 am
*

VREMEPOLOV ZLATKA MANOJLOVIĆA

Jedan od najboljih gitarista bivše Jugoslavije koji već četvrt veka živi u Nemačkoj, posle višegodišnjeg odsustva sa domaće scene, nastupio je u Domu sindikata u okviru 11. "Gitar art" festivala.

Zlatko Manojlović je, sa svojim prijateljima, proveo publiku u svojevrsno putovanje kroz vreme i stilove.

U publici su dominirali pripadnici starije generacije, koji su pre 35 godina isto kao i večeras pevali nezaboravnu "Šošanu", hit tadašnje Jugoslavije, za koji je Manojlović 1975. dobio prvu Zlatnu ploču, ali kako sam tvrdi, od tada je nikad više nije pevao, sve do večeras, na istom mestu gde mu je i uručeno priznanje.

Gitarista i kompozitor, koji je sarađivao sa svetskim imenima kao što su Eros Ramacoti, Džo Koker, Karlos Santana, Natali Kol, s nostalgijom se prisetio da je pre tačno 40 godina, kada je započeo profesionalnu karijeru, najpre u grupi "Dah", a zatim u satavu "Gordi", po prvi put svirao u Domu sindikata.

"Teško je reći šta je najveći uspeh, ali nije loše probuditi se posle četiri decenije muzičke karijere, svestan da si san pretvorio u javu i ostvario svoje snove", istakao je Manojlović, ali i odbio uzvikivanje publike "legendo", jer, kako je naveo, "legenda je muzičar koji je umro i dalje je slavan, a mi ćemo se videti i za 40 godina, to vam obećavam".

Od "Šošane", preko albuma instrmentala "Zlatko i njegove gitare" (1980), čuvene kompozicije "Our Song", koju je  1992. godine snimio sa Minhenskom filharmonijom i za tri nedelje prodao čak 800.000 ploča i kaseta, do novih kompozicija s poslednjeg albuma "Spring Time In Paris", Manojlović je vodio publiku kroz bluz, rok, hardrok, evocirajući uspomene proteklih decenija.

Sa Manojlovićem je na sceni bio i njegov sin Todor, student klasične gitare na Muzičkoj akademiji "Robert Šuman" u Dizeldorfu, kao i supruga Izolda Barudžija, koju domaća publika pamti kao predstavnika Jugoslavije na takmičenju za "Pesmu Evrovizije" čak tri puta.

Njihov premijerni zajednički nastup u Beogradu kompozicijom "Ti si bio sve" oduševio je publiku.

Manojlović je ugostio i renomirane svetske muzičare, među kojima gitaristu bluz benda "Bluz kompani" (Blues company, Nemačka) Todora Todorovića, bubnjara i najboljeg u klasi na Muzičkoj akademiji u Kelnu Ulfa Štrikera.

Sa poznatim srpskim gitaristom nastupili su i basista benda najpopularnije nemačke zvezde LaFee, Goran Vujić, klavijaturista Martina Draceka (Nemačka), gitarista poreklom sa Kube i šef katedre na Muzičkoj akademiji "Robert Šuman" Hoakin Klerč, kubanski perkusionista Lazaro del Toro Vega i naš istaknuti bubnjar Dragoljub Đuričić.

Soliste je pratio gudački orkestar "Habanera", koji čine studentkinje Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, a pod dirigentskom upravom Aleksandra Sedlara Bogoeva.

Kraj dvočasovnog koncerta bio je u žešćem ritmu hardrok numere "Speed queen", ali bez obzira na taj spektakularni završetak praćen bakljama i konfetama, publika je uspela da dozove na bis plejadu odličnih muzičara.

Pravi završetak ovog muzičkog putovanja i treće večeri 11. "Gitar art" festivala bila je kompozicija "Summertime" Džordža Geršvina.
2010 / RTS
138  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Zlatko Manojlović & Gordi poslato: Jul 17, 2015, 11:50:46 pm
*
ZLATKO MANOJLOVIĆ


GITARA ZA SVA VREMENA

Muzikom se bavim od kada znam za sebe. Već u drugoj, trećoj godini pokazivao sam interesovanje i imao sam "repertoar" italijanskih, poznatih stvari, što je kasnije uticalo na mene. U mojoj kući se dosta pevalo. Interesovanje je postojalo od malih nogu i još tada sam znao da ću se baviti muzikom. Moja majka je bila odlična pevačica. Cela njena familija je bila muzikalna. Niko od njih se nije time bavio, ali su pokazivali sklonost ka muzici. Od njih sam nasledio muzikalnost.

Vremenom je tvoj italijanski gen proradio?

Da. Naslušao sam se Italijana i snimio tamo mnogo diskova sa poznatim pevačima. Pre svih moram da pomenem Erosa Ramacotija i njegov bend, koji je fantastičan. Tada je moja italijanska muzikalnost došla do punog izražaja. Italija je prava kolevka muzike i tamo postoji tradicija stara hiljadu godina, a ne kao ovde desetogodišnja tradicija neke novokomponovane muzike! Muzika je takva umetnost da ne može da se poredi ni sa jednom drugom umetnošću. Mislim da je to umetnost bez konkurencije. U muzičkoj školi sam učio violinu i kontrabas... Išao sam i u višu muzičku školu za violinu, a uporedo sam išao u školu za dizajn. Upisao sam višu pedagošku, likovni smer, ali nisam imao kad da je završim.

Govoriš svoju biografiju. Ima li u njoj nekih skandala, frki, aferica...?

Ne. Ne volim kolege koji se time bave i, molim te, dugo se znamo i nemojmo o nemuzičkim efektima. Važi?

U redu je. Ovo je internet prezentacija tvoje karijere za dijasporu. Voliš li kompjutere, internet i nova čuda tehnike?

Obožavam internet i od prvog dana razgovaram preko tog čuda tehnike. Hvala Bil Gejtsu na svemu. Ovom prilikom želim da pozdravim sve naše poklonike roka u dijaspori. Zovite mene i Izoldu malo češće, ovde su teška vremena i nema se love. Ha, ha,ha...

Imaš prebogat svirački staž?

Te daleke 1970. godine počeo sam da sviram u grupi "Džentlmeni", koja je bila jedna od najpopularnijih bendova u eks-Jugi. Do 1982. godine snimio sam petnaest LP-ploča, uz 4O-tak singl-ploča. Do tada je to bila neverovatna diskografija. Svirao sam gotovo sve vrste popularne muzike, džez, bluz, a veoma mi je drag rad u mom sastavu "Dah", sa kojim sam prospartao celu zemlju — od Vardara pa do Triglava.

Čuo sam da si odbijao da za dobru lovu sviraš albume narodnjaka? Ne čini li ti se da su folkeri bacili u drugi plan rokere?

Volim istinske asove folka, i tačno je da nisam hteo da se prodam za lovu kao mnoge moje kolege, počev od svih članova nekadašnje "Korni grupe", Milića Vukašinovića... Narodnjaci su inventivniji a rokeri su mnogo lenji i zato smo u drugom planu, nažalost!

Ko su najtalentovaniji mladi gitaristi?

Ne čujem (opet nažalost) te kvalitetne nove klince!

Dok ne postaneš zanimljiviji i interesantniji za razgovore sa novinarima, ostaje mi samo da te pitam šta sviraš u trenucima dokolice?

Sviram svašta. Ako sviram kod kuće, onda sviram akustične stvari, a ako sviram na akustičnoj gitari, onda sviram stvari skladne njoj. Kod kuće obično sviram na električnoj gitari. Posvetim sat, dva električnom vežbanju. Nemam neke specificne stvari koje uvek sviram. Biće bolje neko viče — kako reče Bora Čorba — "Na papiru samo slovo", na Istoku stare priče na Zapadu ništa novo!"
Balkan media
139  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Blagica Beti Đorđević (1946) poslato: Jul 17, 2015, 11:08:14 pm
**

POČNIMO LJUBAV ISPOČETKA
(A. Korać — Z. Skerl — A. Korać)

Počnimo ljubav ispočetka
od prvog zagrljaja tvog,
počnimo ljubav ispočetka
od nežnog poljupca mog.

Ljubav se gasi
al' još u nama nada živi.
Ljubav se gasi,
ti znaš da oboje smo krivi.

Zalazi sunce,
ja nemam sna dok spava grad,
ako si budan
priđi mi bliže, slušaj me sad.

Ne daj da se gasi naša ljubav,
ne daj da se ruše naši sni,
počnimo ljubav ispočetka,
ponovo zagrli me ti.


KRAJ MOJE TUGE
(A. Korać — Z. Skerl — A. Korać)

Kraj, kraj moje tuge
to je dan povratka tvog.

Duge, duge, tužne noći
čekala sam tebe ja
znala sam da ćeš jednom doći
k'o iz nekog davnog sna.

Sada kad si pored mene,
najdraži moj,
ja volim tvoje oči snene,
poljubac volim tvoj.

Duge, duge, duge, duge noći
sanjala sam ja
da ćeš mi jednom doći
k'o iz nekog davnog sna,

A samo malo nežnosti tražim,
jedini moj,
želim s tobom zvezde zvati,
poljubac želim tvoj.

To je kraj, to je kraj
moje tuge,
to je noć povratka tvog.


YouTube: Beti Đorđević — Počnimo ljubav iz početka
YouTube: Beti Đorđević — Kraj moje tuge
140  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Blagica Beti Đorđević (1946) poslato: Jul 17, 2015, 10:37:44 pm
**


BLAGICA BETI ĐORĐEVIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI


1974. — Kraj moje tuge RTB S 52 641
01. Kraj moje tuge (A. Korać — Z. Skerl — A. Korać)
02. Noć je lepša sa tobom (A. Korać — Z. Skerl — A. Korać)
      Vokalna grupa i Revijski orkestar RTB


1976. — Počnimo ljubav iz početka RTB S 52 715
"Beogradsko proleće 76"
01. Počnimo ljubav iz početka (A. Korać — Z. Skerl — A. Korać)
02. Neću kraj (A. Korać — Z. Skerl — A. Korać)
      Vokalna grupa i Revijski orkestar RTB
141  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Fonografija / Kompozicije — Petar Tanasijević poslato: Jul 09, 2015, 03:14:02 am
**

PETAR TANASIJEVIĆ — KOMPOZICIJE


K
Kako srcu svom da kažem (P. Tanasijević — M. Vukadinović — Z. Pejković)
singl 1974. | Jugoton SY 22686
Izvođači: Beba Selimović


K
Pruži mi ruke (P. Tanasijević — M. Vukadinović — A. Jeftić)
singl 1974. | Jugoton SY 22686
Izvođači: Beba Selimović
142  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Fonografija / Kompozicije — Petar Tanasijević poslato: Jul 09, 2015, 03:11:21 am
**


S A D R Ž A J


Kako srcu svom da kažem
Pruži mi ruke
143  TRAGOM SRPSKE PESME / Omoti — pesme srpskih autora pevaju drugi narodi / Beba Selimović — omoti poslato: Jul 09, 2015, 03:05:52 am
**




Beba Selimović — singl 1975. Jugoton SY 22889

01. Beba Selimović — Samo ti (B. Košanin — M. Petrović)
02. Beba Selimović — Kad bih znala ( B. Košanin — M. Petrović)
144  TRAGOM SRPSKE PESME / Omoti — pesme srpskih autora pevaju drugi narodi / Beba Selimović — omoti poslato: Jul 09, 2015, 03:03:04 am
**




Beba Selimović — singl 1974. Jugoton SY 22686

01. Beba Selimović — Pruži mi ruke (P. Tanasijević — M. Vukadinović — A. Jeftić)
02. Beba Selimović — Kako srcu svom da kažem (P. Tanasijević — M. Vukadinović — Z. Pejković)
145  TRAGOM SRPSKE PESME / Omoti — pesme srpskih autora pevaju drugi narodi / Beba Selimović — omoti poslato: Jul 09, 2015, 03:01:24 am
**

S A D R Ž A J


1974. — Pruži mi ruke
1975. — Samo ti
146  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — S poslato: Jul 09, 2015, 02:49:51 am
*

STANITE DANI, STANITE NOĆI
Mile Ivanović ?

Moj život prolazi, odmiče dan po dan.
Mladosti mojoj kraj je tu, prolazi kao san.
Zašto su kratki svi, ti dani mladosti;
zastani, zastani, pričekaj još malo, starosti.

Stanite dani, stanite noći, stanite godine
hoću da živim, da srcu svome ispunim želje sve

Sećam se onih dana kada sam bio mlad,
divni su bili dani ti srećan sam bio tad.
Mladosti nema više, jesen života je tu.
Mladosti, zašto si otišla i odnela sreću svu?...

Kao vihor prođoše najlepši dani ti,
tako i mladost moja brzo prolazi.
Svo blago ovog sveta, za mladost dao bih ja
zastani, zastani, pričekaj, starosti prokleta.

YouTube: Mile Ivanović — Život prolazi (Stanite dani, stanite noći)
147  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Zora Drempetić (1927—2013) poslato: Jul 09, 2015, 02:00:39 am
*

PREMINULA JE ČUVENA ZORA DREMPETIĆ U 86-oj GODINI


U subotu, 4. maja 2013. preminula je čuvena Zora Drempetić u 86-oj godini. Njene interpretacije vranjanskih pjesama ostati će vječno da nas podsijećaju na izuzetan glas i vrhunsku pjevačicu.

Zora Drempetić (1927) došla je na Radio Beograd 1952. godine kao gotov pjevač i formalno položila audiciju. Razlog za to jeste njen raniji angažman u pozorišnim komadima s pjevanjem — "Zona Zamfirova" Stevana Sremca i "Koštana" Bore Stankovića, u kojima je i glumila i pjevala. [...]

Kao pjevač I—A klase, izabrana je da svoj glas pozajmi Selmi Karlovac za ulogu Koštane u filmu "Ciganka" (1953) Vojislava Nanovića. Film, njen glas i pesma doveli su je na sam vrh popularnosti u Bugarskoj, gdje je poslije više od 10 godina od prikazivanja filma bila jednako popularna, a tokom koncerta, obično na punim stadionima, publika joj je skandirala: "Koštana, Koštana!"

Pjevala je širom SFRJ i Evrope; svugdje su sale bile prepune i dobijala je duge aplauze. U Bugarskoj je snimila svoju prvu gramofonsku ploču i blizu 70 trajnih snimaka za Radio. [...] vijesti-x.com


* * *

SEĆANJE NA ZORU DREMPETIĆ, INTERPRETATORKU VRANJANSKIH PESAMA

Umetnica vranjanske pesme, Sećanje na Zoru Drempetić — dvadesetosma emisija serije Dok je sveta i veka — Zora Drempetić, interpretatorka vranjanskih pesama, rođena je u Beloj Palanci 1.avgusta 1927. godine, odakle sa roditeljima, još kao beba, dolazi u Beograd. Ljubav prema pesmi ponela je iz kuće gde se mnogo pevalo i sviralo. Po završetku Gimnazije, priključuje se pozorištu i sa uspehom nastupa u predstavama, naročito u "Koštani", što je dovodi do Radio Beograda. Muzički stručnjaci Vlastimir Pavlović Carevac, Dušan Radetić i Đorđe Karaklajić bili su oduševljeni njenim glasom. [...] Zora i fomalno polaže audiciju 1952. godine i postaje vokalni solista Radio Beograda. Već naredne godine, pevala je za film "Ciganka" u režiji Vojislava Nanovića što je još više doprinelo njenoj popularnosti. Tako je za bugarski nacionalni radio snimila dve ploče. Krajem sedamdesetih, Zora Drempetić sve ređe prihvata pozive za javne nastupe shvativši da dolaze nova vremena, drugačija od onog u kome su glas i interperetacija bili najvažniji aduti i na osnovu čega se procenjivalo da li je neko pevač ili bi to samo želeo da bude. Tokom svoje karijere snimila je svega nekoliko gramofonskih ploča, a u Zvučnom arhivu Radio Beograda danas je sačuvano samo 25 Zorinih snimaka. Umrla je 2. maja 2013. zaboravljena od mnogih. Ipak, njena interpretacija će ostati večita škola za pevanje vranjanskih pesama. [...] RTS
148  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — J poslato: Jul 07, 2015, 02:38:45 am
*

JOŠ MISLIM NA NJU

Telefon zvoni, uzalud.
Nema te.
Gde si sad, gde, anđele?
Ponoć, mesec žut.
Bože, još mislim na nju.
Poludeću.

Možda spava svetica?
Pitam se.
Možda luta grešnica?
Plašim se.
Jer i ruža ima trn.
Bože, još mislim na nju.
Umreću.

Hej, na mome telu tvoj je trag.
Ti si anđeo i vrag.
Hej, ponoć kuca, ja sam sam.
Gde si sada da bar znam.

YouTube: Griva — Još mislim na nju
149  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Blagica Beti Đorđević (1946) poslato: Jul 07, 2015, 01:34:32 am
*

BLAGICA BETI ĐORĐEVIĆ
(Mateić kod Kumanova, 1946)

Beti Đorđević spada u onu grupu pevača čiji lik mlade generacije ni ne znaju, ali su za njenu numeru "Počnimo ljubav iz početka" čuli. [...]

"Moje detinjstvo je bilo posle rata i, iskreno, nemam lepih sećanja na taj period. Odrasla sam sa bakom, a jedna od retkih stvari kojih se rado sećam iz tog perioda je da sam od malena pevala. S obzirom na činjenicu da sam dete sa sela i da nisam imala muzičku školu u svom mestu brzo sam došla u Beograd u čuveni 'Stanković'." [...]

"Sećam se mirisa domaćeg hleba, domaćih pita, paradajiza i paprika iz mog rodnog kraja...Izvorske vode...Sve to je stvorilo u meni lepu osnovu za budući život i zdrave navike. A da li mi nešto nedostaje? Iskreno, ne. U Beogradu sam napravila svoj novi život." [...]

"Ako govorimo o vremenima pre devedesetih i ovima sada ne bih pravila neku veliku razliku, ali su mi devedesete bukvalno ostale u sećanju kao crna rupa. Ne želim ni da ih se setim."

Nedavno je izašao Blagičin CD u izdanju Siti rekordsa, a u planu je i koncert. Repertoar će biti podeljen u dva dela. U prvom će pevati šlagere i nekoliko domaćih evergrin pesama, a u drugom delu će biti strani repertoar. [...] Na dlanu


* * *

... Danas je Beti teško čuti i videti u glavnim medijima. Svi ljubitelji pravog i kvalitetnog zvuka mogu da poslušaju njene pesme na internetu. [...]

"Živim u Beogradu, preciznije Kotež još bliže Krnjača. Vodim apsolutno normalan život. Gledam televiziju, šetam, uživam u prirodi. Provodim puno vremena sa ljudima koji mi prijaju. Tu i tamo naleti po neki angažman i to je to. Nisam aktivno u svetu muzike duži period. Ako se desi nastup to je uglavnom po Beogradu jer tu imam publiku i prostor gde mogu da pevam. U unutrašnjosti nema poziva ni interesovanja ali to je i razumljivo. Vrstu muzike koju ja interpretiram sluša veoma uzak krug ljudi. Mi nikada nismo mogli da uspemo i nastupamo po unutrašnjosti ni u ona 'stara vremena'. Mentalitet naših ljudi, plus medijska propaganda učinili su da se folk toliko duboko ukoreni da je situaciju nemoguće preokrenuti i publiku usmeriti ka drugom muzičkom izvoru." [...] Svet
150  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — R poslato: Jul 06, 2015, 11:34:11 pm
*

RECI MI ŠTA JE LJUBAV

Reci mi šta je ljubav?
— Čuj moje srce, istinu ćeš znati.
Reci mi šta je sreća?
— Kada se budiš
pogledaj mi oči.

Reci mi da me voliš!
Moje će ruke dati sve što želiš.
Od mog života uzmi
svaki drhtaj ljubavi.

Na trgu stari sat verno bdi,
kroz lišće mesec sja u naš dom,
noć spušta venac sna
na moj dlan na kome spavaš ti.

Ko pesnik vetar blag luta svud,
da tvoju kosu zna, stao bi tu,
i miris cvetnih polja
tebi doneo na dar.

Reci mi šta je ljubav?
Radost i tugu zajedno smo prošli.
Reci mi šta je sreća?
U svome srcu ostanimo mladi.

Reci mi da me voliš,
kada naš prozor zasvetli u noći.
Svu moju nežnost primi,
kao reči ljubavi.

YouTube: Leo Martin — Reci mi šta je ljubav
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »