Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
1226  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica I — Ž poslato: Decembar 31, 2011, 02:12:10 am
*

ŽIVOT PIŠE ROMANE
D. Mišković — A. Savić

Hteo bi' noćas da budem sam
da igram, pevam, plaćam za sve
za ljubav jednu, za sreću našu
što noćas tiho, tiho umire

Možda si čula, da život piše romane
bar jedna priča bili smo nas dvoje
Noćas smo samo dve uvele grane
i slomljena čaša, kao srce moje

Nikada neću da pitam gde si
nek' srce čuva tužne tajne te
Ja noćas pijem, za ljubav našu
za ljubav našu, što za uvek mre

Večeri jedne poći ću negde
poćiću negde al ne znam gde
u našu sobu, nikada više —
umrla ljubav, prošlo je sve

YouTube: Bora Spužić Kvaka — Život piše romane
1227  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — K poslato: Decembar 31, 2011, 01:56:27 am
**

KIŠO, TIHO PADAJ
Muzika: Vita Životić
Tekst: Zoran Obradović


Kišo, tiho padaj
Od noćas sam sama,
Izgubi za uvek
Voljenog dragana.

Otiš'o je davno,
Neću ga videti,
Sa drugom je sada,
Zbog tog' ću umreti.

Nemam jadna sreće,
Nisam ni imala,
Volela sam njega
Život bi mu dala.

Zato mi pomozi,
kišo tiho padaj,
I mojoj se sreći,
Sa mnom sada nadaj.

YouTube: Radmila Dimić — Kišo tiho padaj
YouTube: Lepa Lukić — Kišo tiho padaj
YouTube: Dušica Bilkić — Kišo tiho padaj
YouTube: Brankica Stanarčić — Kišo tiho padaj
1228  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — D poslato: Decembar 31, 2011, 01:49:16 am
*

DUŠA ME BOLI, DRAGA
tekst: V. Grujić  
muzika: Budimir Jovanović Buca


Ti srca nemaš da shvatiš boli
što dušu moju lome
jer ti si kriva bezdušna ženo
što mi je srce slomljeno

Duša me boli draga
kad vidim srećne ljude
zar naša ljubav nije mogla
takva da bude

Gde li si sada voljena ženo
čije li srce truješ sad
imaš li dušu makar za drugog
kad za me nisi imala

Ja lutam svijetom tražeći sreću
i lijeka srcu umornom
prosta ti bila sva moja ljubav
što duši bolnoj znači sve

YouTube: Šaban Šaulić — Duša me boli, draga
1229  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — P poslato: Decembar 31, 2011, 01:24:05 am
**

PITAJU ME ZAŠTO TUGUJEM
Muzika: Budimir Jovanović Buca
Tekst: V. Grujić


Pitaju me zašto tugujem
Zašto svake noći lumpujem
Pitaju me zašto odavno
Svojoj dragoj ja ne odlazim

Ref.
Ne pitajte drugovi, draga me ostavi
Pust je život moj.
U kafani pijem i suze lijem,
Tugo golema

Ne pitajte dragi drugovi
Tuga moja sad je golema
Kada srce voli iskreno
A kraj tebe nije voljena

Kad bi znali kako nevjerna
Ljubav nama jade daruje
Pitali me ne bi nikada
Zašto srce zbog nje tuguje

Singl Šaban Šaulić "Sutra nek dođe kraj & Pitaju me zašto tugujem" | Izdanje: PGP RTB S 10009 | godina 1970.

YouTube: Šaban Šaulić — Pitaju me zašto tugujem
1230  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — najstarija generacija / Nikola Đurković (1812—1875) poslato: Decembar 29, 2011, 11:02:51 pm
**

NIKOLA ĐURKOVIĆ
(Trst, 12.05.1812 — Osijek, 25.12.1875)


ĐURKOVIĆ, Nikola, muzičar i pozorišni umetnik (Trst, 12. V. 1812 — Osijek, 25. XII. 1875). U Beogradu je 1840—42 horovođa i nastavnik muzike na dvoru Kneza Mihajla, potom prelazi u Pančevo, gde postaje horovođa Srpskog crkvenog pevačkog društva, a po osnivanju stalnog diletantskog pozorišta (1844) aktivno sudeluje u njemu kao upravnik, reditelj, glumac, pevač, prevodilac i kompozitor; redovne pretstave, kao i koncerte svoga pevačkog okteta, daje 1847 i 1848 u Beogradu. Po izbijanju revolucije, 1848, vraća se u Pančevo, ali pošto, usled teških prilika u Vojnoj Granici, ne može da nastavi svoju umetničku delatnost, zapošljuje se kao činovnik Dunavskog parobrodarskog društva, seli se po službenoj dužnosti iz mesta u mesto, i završava život samoubistvom u Osijeku.

Za pretstave svoga pozorišta Đurković je, iako bez stručnog muzičkog obrazovanja, pisao muzičke umetke ili harmonizovao pojedine građanske i narodne melodije koje su ubacivane u te komade, a od kojih su naročitu popularnost tada imale Rado ide Srbin u vojnike, Ti plaviš, zoro ziatna, Mačem, kopljem i Ustaj, ustaj Srbine (komponovana u zajednici sa Šlezingerom). Harmonizovao je i mnoge crkvene pesme. U vreme nicanja srpske muzičke, pa i pozorišne kulture u prvoj polovini XIX veka, Đurković je odigrao veoma važnu, pionirsku ulogu.


LIT.: M. Tomandl, Spomenica Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva, 1938. — V. R. Đordevič, Prilozi biografskom rečniku srpskih muzičara, Posebna izdanja SAN, 1950, CLXIX.

Stana Đurić Klajn


Muzička Enciklopedija 1 A — J
Leksikografski zavod FNRJ
Godina izdanja MCMLVIII
1231  MUZIČKA ČITAONICA / Ustanove u oblasti muzičke umetnosti / Muzička škola "Stanković" u Beogradu poslato: Decembar 29, 2011, 10:17:37 pm
**

IZ ISTORIJE NAŠEG MUZIČKOG ŠKOLSTVA


ČETRDESET GODINA MUZIČKE ŠKOLE "STANKOVIĆ"1

U prvim zapisnicima sa sednice pevačke družine "Stanković", održane 4. VI. 1919 godine, zabeležena je činjenica da je arhiva ovog društva uništena za vreme rata i da prema tome nema ni ranijih zapisnika koji bi govorili o radu družine. Ako tome dodamo da su u ovom ratu nestala mnoga dokumenta koja govore o radu i prošlosti škole i društva — onda se može sagledati koliko je dragocenog materijala otišlo u zaborav i koliko je teško rekonstruisati istorijat jedne ovakve dugogodišnje i u radu plodne ustanove.
 
Zamisao o osnivanju škole mnogo je starija nego njeno ostvarenje. Pevačka družina "Stanković", osnovana ravno pre sedamdeset godina pod prvobitnim imenom "Kornelije", već u svom štampanom statutu iz 1893 godine predviđa osnivanje i svoje škole u kojoj bi se učilo pevanje, klavir i po mogućstvu drugi instrumenti. Nema sumnje da su već u to doba bili uveliko zreli uslovi za osnivanje jedne muzičke škole u Beogradu. Jer muzički život Beograda nije tako mlad: ako uzmemo da je prvi koncert u pravom smislu reči održan u Beogradu 1842 godine, ako se setimo da je Beogradsko pevačko društvo staro već više od sto godina, da je šezdesetih godina Kornelije Stanković priređivao svoje koncerte u Beogradu, a sedamdesetih godina nastupaju i drugi domaći izvođači — pored inostranih umetnika koji su u znatnom broju gostovali, ako se setimo već razvijene umetničke delatnosti Davorina Jenka u Narodnom pozorištu (a tu su samo ovlaš nabačeni podaci o muzičkom životu Beotrada) — onda vidimo da su preduslovi za stručno muzičko obrazovanje već odavno postojali. Ne smemo zaboraviti, kada je reč o razvitku jedne škole, ni da je 1888 godine muzičar Toša Andrejević otvorio u Beogradu muzičku školu — ali je ona, usled materijalnih teškoća, morala da bude zatvorena posle godinu dana. Svakako iste zapreke u osnivanju škole postojale su i kod pevačke družine "Stanković". Ova družina, kao i uostalom mnoga pevačka društva u Srpstvu prošloga veka, bazirana i formirana isključivo na privatnoj inicijativi, na muzičkom amaterstvu, na rodoljublju, na težnji za društvenim kontaktom, a nepotpomognuta od države — nije ni mogla zadugo da pristupi tako velikim materijalnim opterećenjima kakav pretstavlja osnivanje jedne škole.

Pred 1911, tj pred godinu kada je škola osnovana, pevačka družina "Stanković" ima već velika postignuća na koncertnom podijumu, pa je zauzetost oko spremanja tih koncerata možda uzrok što se do osnivanja škole nije stiglo ranije. Tada su se izvodila, pod upravom Staše Biničkog, velika oratorijumska dela: "Sedam reči Hristovih" od Hajdna, Osmi koncert za dva mešovita hora i orkestar od Bortnjanskog, 1908 godine, "Stvaranje sveta" od Hajdna, 1909 godine, IX simfonija Betovenova 1910 godine, najzad, koncerti Društva u Odesi 1911 godine.
 
Pevačka družina "Stanković" nema tada ni svoj dom ni materijalna sredstva da osnuje školu, i zato pristupa 1910 godine osnivanju lutrije u kojoj su zgodici većinom kompozicije Kornelija Stankovića; članovi družine se zadužuju, potpisuju menice i na taj način dolaze u mogućnost da otkupe kuću u kojoj se danas škola nalazi, a koja je pre toga služila za privatne potrebe kralja Milana.
 
Kuća luksuzna, ali samo parterna, nije mogla u takvom stanju da posluži i ciljevima škole. Zato, iako je škola zvanično ustanovljena 15. III. 1911, rad u njoj nije mogao odmah početi dok se ne dogradi još jedan sprat i dvorana u kojoj se sada priređuju koncerti i školski ispiti. Do potpunog dovršenja zgrade nastava se obavljala u jednoj maloj kući u sadašnjoj ulici Maršala Tita, a tek 9 januara 1914 godine ovaj dom je svečano otvoren kako za školu tako i za pevačku družinu.
 
Prvi kolegijum 1911 godine činili su direktor Staša Binički i inspektor Petar Krstić, zatim nastavnici Miroslava Binički, za pevanje, Danica Krstić i Nina Šopović za klavir i Ludvig Štajnbah za violinu. A već iduće godine pridružuje se kao nastavnica klavira Milica Urošević-Sedelinović, koja ostaje na ovoj dužnosti skoro do današnjih dana.
 
Iz Uredbe o školi i Nastavnog plana, koji je štampan već u prvoj godini, vidi se da je škola postavljena sa ozbiljnim pretenzijama i da je Nastavni plan takav da se po umetničkim zadacima malo razlikuje od današnjeg. Delatnost tog prvog nastavničkog kolegijuma prekida ubrzo Prvi svetski rat
 
Po svršenom ratu, 1919 godine, jedan od prvih zadataka koje sebi postavlja uprava družine "Stanković" jeste da škola nastavi sa radom. Tada se, pored ranijeg direktora Biničkog i ranijih nastavnika Miroslave Binički i Milice Urošević, ovima predružuju Ruža Vinaver,2 Većeslav Rendla, Dragutin Riznić, Mara Binički i nešto kasnije Zinaida Grickat, koja ostaje u ovoj školi kao jedan od njenih stubova neprekidno sve do skorašnjih dana, i najzad Josip Nemeček, koji još i sad radi u školi. Kratko vreme radili su u ovoj školi kao nastavnici Stevan Hristić i Milenko Paunović. Taj talentovani autor "Jugoslovenske simfonije" bio je nastavnik harmonije, kontrapunkta i kompozicije Milenku Živkoviću i Stanojlu Rajičiću i nema sumnje da je svojim đacima, koji ga se i danas sa dubokim poštovanjem sećaju, on ulio prvu ljubav prema muzici.

Odmah na početku rada škole tadašnje Ministarstvo prosvete preko svojih pretstavnika, načelnika Umetničkog odeljenja, Branislava Nušića i inspektora za muziku Petra Konjovića, dolazi sa predlogom da se škola podržavi i zajedno sa tadašnjom Muzičkom školom u Beogradu (sadašnjom školom "Mokranjac") postane državni konzervatorijum. Međutim, osećanje samostalnosti koje su i jedna i druga škola stekle kroz svoj dotadašnji rad, zatim opiranje uprave i jedne i druge škole da se stope u jedno telo — s druge strane neznatna materijalna osnova koju je država tada nudila, nisu mogle dovesti do realizovanja ovih namera. One su se, kao što je poznato, ostvarile tek 1937 godine osnivanjem državne Muzičke akademije.
 
Već sledeće, 1920 godine, prima dužnost direktora Hinko Maržinec, da bi uskoro zatim tu dužnost preuzeo Petar Krstić. Nastavnički kolegijum se tada dopunjuje kompozitorima Božom Joksimovićem, Vladimirom Đorđevićem i Dimitrijem Golemovićem.
 
Važna je i karakteristična činjenica u istoriji ove škole njen odnos prema upravi Društva. Godine 1924, pod pretsedništvom Branislava Nušića, pevačka družina se pretvara u razgranatu muzičku ustanovu — Muzičko društvo "Stanković", koje je otada imalo svoje otseke: Hor, Školu, Orkestar, Koncertni otsek, Muzej, Knjižnicu, Muzički glasnik i dr. Ali kao i u dotadašnjem radu tako su i otada napredak škole i njeni uslovi za rad u mnogome zavisili od uprave celokupnog društva. Škola nikad nije bila ekonomski samostalna, mada je u ponekim krizama Društva bila, štaviše, njen glavni materijalni oslonac. Otuda nije čudo što se 1925 godine, kada je direktor bio Petar Krstić, koji je zastupao interese nastavnika, izrodio spor između Škole i Društva, i kada su nastavnici čak stupili u štrajk, s punim pravom nezadovoljni skoro izrabljivačkim uslovima za rad koje je postavljala tadašnja uprava.
 
Posle toga spora, školu vodi Petar Stojanović tri godine (1925—1928). Ona uspeva u tim godinama da prebaci već cifru od preko 400 đaka, što je nepobitan znak priznanja za školu u to vreme, ali ona dobija svoj samostalni umetnički lik, svoju određenu pedagošku liniju tek promenom u upravi Društva, odnosno dolaskom, 1928 godine, d-r Dušana Putnika za pretsednika i profesora Emila Hajeka za direktora.
 
D-r Dušan Putnik, pasionirani amater i veliki poznavalac muzičke literature, usto Društvu veoma privržen i sav predan njegovim ciljevima i zadacima, uspeo je sa svojom upravom ne samo da aktivira sve otseke Društva nego i da rukovođenje školom i njenim umetničkim smerom potpuno poveri direktoru i profesorima stručnjacima. Usto je bila srećna okolnost da je direktor Hajek imao pored sebe pomoćnika prof. Rikarda Švarca, odličnog organizatora, neumornog i vrednog u mnogim otsecima Društva,3 tako da je škola tih godina znatno koraknula napred ne samo po razgranatosti svoje delatnosti nego i po disciplini i po visokom umetničkom kriterijumu koji se otada primenjivao. Ako se u ono vreme nije moglo doći do državnog konzervatorijuma, što je u toku rada ove škole bila želja svih nastavnika, bar se težilo a često i postizalo da nastava bude konzervatoriska.

Tesna saradnja između Koncertnog otseka društva i škole, koju je ustanovio direktor Petar Stojanović, sada se nastavlja time što sami nastavnici u velikom broju koncertiraju, kako u kamernim ansamblima tako i na svojim samostalnim koncertima. Škola tada počinje sa stilskim programima učeničkih koncerata na kojima učestvuju ne samo đaci solisti nego i učenički hor i orkestar, zavode se programi posvećeni isključivo modernoj muzici, što ostaje dalje kao tradicija škole, a čime ona dokazuje da je u stalnom kontaktu sa savremenim stvaralaštvom, naročito se aktivira operska klasa, koja izlazi često na pozornicu ne samo sa pojedinim odlomcima iz klasičnih opera nego izvodi i čitave lakše opere kao što je "Oružar" od Lorcinga; lepo postignuće pokazano je izvođenjem dečjih kantata "Mi gradimo grad" od Hindemita i "Malo muzike" od Darijusa Miloa, u kojima uzimaju učešća dečji orkestar, hor i solisti.
 
Najbitnija crta koju obeležava ovaj period rada škole jeste stalna težnja da se ne samo održi umetnički nivo na visini nego i da rad bude baziran na savremenim pedagoškim metodama. Taj pedagoški smer i taj osnovni lik tadašnje škole "Stanković" zadržavaju dalje i potonji direktori Mihailo Vukdragović (1935—1937) i Milenko Živković (1937—1947). Svi školski otseci nastavljaju u istom pravcu svoj rad, razgranatost nastave je takva da uspevaju da se dalje usavršavaju ne samo postojeći otseci, nego 1936 prvi put sazrevaju uslovi za negovanje kompozicije kao glavnog predmeta i sa jednim koncertom istupa tada i kompoziciona klasa ove škole.
 
Pri osnivanju Muzičke akademije u Beogradu izvestan broj starijih nastavnika, pa i učenika, izdvaja se iz ove škole i prelazi u Akademiju. To je težak udar za ovu školu, ali ona, upotpunjena mladim nastavničkim snagama, nastavlja uporno već utvrđenim stazama; štaviše, razgranjava svoju delatnost i na Zemun, gde se pred rat otvorila filijala ove škole, koja je u ratnim godinama morala da prekine sa radom. U težnji za savremenim metodama rada uvode se specijalne klase ritmičke gimnastike po metodi "Žak-Dalkroza, koju vodi sve do prvih ratnih dana Lujo Davičo.4 Osim toga, negovanje stilskih istoriskih programa na đačkim koncertima postaje tada stalna praksa ove škole. Među tadašnje najkrupnije rezultate tesne saradnje pojedinih nastavnika, njihove zajedničke težnje za ostvarenjem programa sa nekom vrstom "Gezamatkunstverka", jeste izvođenje scenski adaptiranog i stilizovanog programa posvećenog Šubertu 1940 i izvođenje dečje opere Milenka Živkovića "Dečja soba" 1941 godine.

Pred rat ova škola ima 600 učenika, broj tako veliki da su mnogi nastavnici preopterećeni časovima, ali se ipak radi neumorno i predano jer je većina đaka upisana iz isključive težnje za muzičkim obrazovanjem. Međutim, u godinama okupacije taj broj učenika se skoro udvostručio. Zašto? Zato što je veliki broj omladinaca, u nameri da se odbrani i oslobodi raznih nametnutih obaveza, radova u fašističkim formacijama i tome sl., pribegavao statusu učenika muzičke škole da bi mogao izbeći navedene obaveze. Sa takvim izborom đaka, razume se da nije moglo biti velikih dostignuća, i škola je tavorila tek koliko da bi nastavnici imali svoj minimum egzistencije. Uprava društva je bila tada ukinuta, a postavljena komesarska uprava, koja je vodila sve poslove škole do kraja rata. Ako se još doda da su krajem 1943 godine nemačke vojne jedinice rekvirirale za svoje potrebe ceo drugi sprat zajedno sa dvoranom i da je zbog toga veliki broj nastavnika morao ili da radi kod svojih kuća ili da odlazi đacima u stanove — onda se može steći tačna slika o uslovima za rad u godinama okupacije.
 
Međutim, već prvih dana po oslobođenju, novembra 1944, škola nastavlja rad, svakako još ne u konsolidovanim prilikama, ali još uvek kao privatna ustanova pod upravom direktora Milenka Živkovića, sve do 1948 godine, kada postaje državna muzička škola i kada se ostvaruje davnašnja želja mnogih nastavnika — da budu zbrinuti l obezbeđeni. Upravu škole tada preuzima i vodi je kratko vreme Božidar Trudić, da bi je početkom 1951 godine preuzeo sadašnji direktor Vladimir Pleštić.
 
U strukturi našeg sadašnjeg muzičkog školstva, muzičkoj školi "Stanković" je određeno da bude u osnovnom smislu škola koja će pripremati đake za specijalnije stručno obrazovanje u Muzičkoj akademiji. Međutim, iako osnovana sa ciljem da zadovolji potrebu pretežno u osnovnom muzičkom obrazovanju omladine, ona sve više dobija karakter samostalne Srednje muzičke škole koja izvodi već formirane stručnjake za osnovnu nastavu. Karakteristično obeležje današnjeg stanja u školi jeste ozbiljno i solidno razvijen otsek duvačkih instrumenata, čime se stvara kadar neophodan našim orkestrima, kao i to da se škola sa svojim instrumentalnim, pevačkim i teoriskim klasama, pored nastavničkog otseka, sve više udaljuje od lika škole za amatere i upravlja se ka formiranju stručnih kadrova toliko potrebn!ih našoj kulturi.
 
Koliki su ukupni rezultati ove škole u toku njenog 40-godišnjeg postojanja ne može se sagledati iz ovog nepotpunog izlaganja. Rečitije nego ovo govore živi i zvučni rezultati ovih nastojanja na koncertima bivših učenika i apsolvenata, bivših i sadašnjih nastavnika i učenika, kao i kompozitora, koji su svi od reda uložili svoj trud u izgradnji četrdesetogodišnjeg lika muzičke škole "Stanković".


Stana Đurić Klajn

___________________

1 Napisano povodom proslave četrdesetogodišnjice, 1951 god.; kao uvodno predavanje.
2 Streljana na Banjici 1942 godine.
3 Rikard Švarc, koji je bio i nastavnik klavira, a kasnije i direktor Muzičke škole "Bajić" u Novom Sadu, umoren je glađu za vreme fašističke okupacije u Jasenovcu.
4 Lujo Davičo streljan je u Crnoj Gori uleto 1943, pošto je bacio bombu na grupu italijanskih oficira. — Među nastavnicima koje je Muzička škola "Stanković" izgubila u toku antifašističke borbe, nalazi se i d-r Vojislav Vučković, koga je fašistička policija streljala u Beogradu 25 XII 1942 g.





MUZIKA I MUZIČARI
STANA ĐURIĆ-KLAJN
Prosveta
Izdavačko preduzeće Srbije
Beograd, 1956.
1232  MUZIČKA ČITAONICA / Ustanove u oblasti muzičke umetnosti / Muzička škola "Stanković" u Beogradu poslato: Decembar 26, 2011, 02:39:36 am
**

"STANKOVIĆ" muzička škola


STANKOVIĆ, muzička škola u Beogradu, osnovana 1911 u okviru Pevačke družine "Stanković". Prvi je direktor bio Stanislav Binički, a na školi su se predavali klavir, solo-pevanje, violina, solfeggio i teorija muzike. Od 1920 školom je upravljao direktorijum, a 1921 upravu je preuzeo Hinko Maržinac, koji je uveo nove predmete i poboljšao kvalitet nastave. Njega je 1923 zamenio Petar Krstić. Tada je osnovan nastavnički odsek i uvedeni su javni časovi sa predavanjima, naročito u klavirskoj klasi. Kada je 1925 za direktora postavljen Petar Stojanović ustanovljen je nastavni plan po ugledu na praški i bečki konzervatorijum, osnovani su opersko-dramski odsek, kamerna klasa, učenički orkestar, horska škola, kao i večernji kursevi za odrasle. Dolaskom Emila Hajeka za direktora škole (1929) izvršena je reforma nastave u skladu sa zahtevima moderne pedagogije. Potpomognut Rikardom Švarcom i mladim nastavnicima, koji su kasnije postali profesori na Muzičkoj akademiji, Hajek je školu podigao na konzervatorijumski nivo. Mihailo Vukdragović, koji je upravu škole preuzeo 1935, nastojao je da održi visok nivo nastave pa su pored stilskih koncerata i izvodjenja nekih opera, priredjivani kompozicioni koncerti učenika. Godine 1937—1947 na čelu škole bio je Milenko Živković. Za njegovo vreme je izmenjen i proširen nastavni plan, a osnovan je i odsek škole u Zemunu. Planirano je ponovno otvaranje operskog odseka i priredjen veliki broj javnih i internih časova na predavanjima. Posebna je pažnja posvećivana propagiranju dela jugoslovenskih kompozitora. Kada je škola 1947 postala državna ustanova i dobila rang srednje muzičke škole, nastavljen je rad na svim odsecima pod vođstvom direktora Božidara Trudića. Godine 1951 upravu je preuzeo Vladimir Pleštić. Pod Vođstvom direktora Branka Cvejića (1960—1974) povećan je broj učenika na preko 800, unapređena je nastava, uvedeno učenje harfe i udaračkih instrumenata, obrazovan je simfonijski orkestar. Od 1974 do 1979 direktor je Jovan Đorđević, od 1979 do 1987 — Bojan Brun, od 1987 do 2006 — Miodrag Sretenović. Od 2006 direktor je Obrad Nedeljković. Radmila Pejaković Stanković, Kornelije, kompozitor, pijanista i horovođa (Budim, 18.08.1831—05.04.1865). prve godine osnovong i gimnazijskog školovanja proveo je u Aradu, Segedinu i Pešti, gde je kod privatnih nastavnika učio klavir i violinu. Od 1850 nalazi se u Beču, gde uči harmoniju i kontrapunkt kod S. Sechtera, komponuje svoje prve kompozicije i javno izvodi dve svoje Liturgije. Pod uticajem slavenofilskih krugova, čije je važno središte tada bio Beč, S. Odlazi 1855 u Sremse Karlovce, da bi tamo proučio i zabelezio, dotle samo usmenom tradicijom očuvano, srpsko crkveno pojanje. Stankovićev rad smatra se utemeljivačkim i pionirskim zbog toga što je svome poslu pristupio sa većom stručnom spremom nego njegovi prethodnici (J. Šlezinger, N. Đurković, M. Milovuk, A. Kalauz), i što je naročitu pažnju obraćao originalnom svetovnom i duhovnom narodnom napevu. Njegov rad je melografski i stvaralački u isti mah, jer je sve sakupljene melodije dao u svojoj harmonizaciji, što je bila naročita novina u crkvenom pojanju koje je dotle bilo izvođeno samo jednoglasno. Svetovne narodne melodije prilagođavao je izvođačkim mogućnostima sredine kojoj su bile namenjene, zbog čega ih je dao u jednostavnoj, klasičnoj harmonizaciji za hor ili klavir. Korak dalje od školskih harmonizacija predstavljaju njegove klavirske kompozicije virtuozno-briljantnog karaktera (varijacije na teme "Ustaj, ustaj Srbine" i "Što se bore misli moje"), a sasvim originalne tvorevine su pesme koje je komponovao za dramu "Preodnica srpske slobode" ili "Srpski hajduci" Đ. Maletića, mešoviti hor "Crnogorac Crnogorki" (stihovi Đure Jakšića) i "Himna Srbije" (stihovi J. Jovanovića - Zmaja), koja je izgubljena. Sa današnjih naših stanovišta posmatrano, Stankovićevo delo ima svoj najveći značaj u tome što je zabeležio i time sačuvao od zaborava narodne tvorevine svoga doba, dakle blago staro više od jednog stoleća.

Stana Đ. Klajn
1233  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — D poslato: Decembar 24, 2011, 02:39:31 pm
*

DRINU VODU ZATROVALE VILE
kantalica, selo Culine, srpsko Podrinje

Jesam li ti govorila mile,
Da ne piješ ladne vode Drine,
Drinu vodu zatrovale vile,
Pa se bojim i tebe će, mile.

(Jesam li ti govorila, mile,
jesam li ti, jesam li ti,
govorila mile, da ne piješ,
da ne piješ, ladne vode Drine,
da ne piješ, da ne piješ.)

YouTube: Svetlana Spajić (vodeći glas) — Drinu vodu zatrovale vile
1234  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — P poslato: Decembar 24, 2011, 02:39:34 am
*

PROĐOH BOSNU KROZ GRADOVE
Dragiša Nedović

Prođoh Bosnom kroz gradove
al' ne nađoh srcu mira
jedna stara uspomena
osećaje moje dira

U mladosti svojoj ranoj
Ljubio sam curu mladu
To je nekad davno bilo
U starome Višegradu

Šetali smo pokraj Drine
I pevali pesme naše
Sevdisasmo na sred mosta
Sokolović Mehmed paše

Godine su mnoge prošle
Splavovi se Drinom kreću
Kroz Višegrad sam se šetam
Znam da dragu sresti neću

YouTube: Slobodan Mulina — Prođoh Bosnu kroz gradove
1235  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — P poslato: Decembar 24, 2011, 02:13:31 am
**28012011

PESMOM TE OVOM POZDRAVLJAM
Narodna (obrada R. Mitrović)

Ovom te pesmom pozdravljam
poruke šaljem srca svog;
o, kako dugo željan sam
poljupca tvoga slađanog.

Prošla je skoro godina
staze te zovu kad ćeš poć';
o dođi, dođi voljena,
bez tebe tužan sam svaku noć.

Livade, polja, šumarci
pune su pesme mladosti
a moje srce samuje —
gde li si moja radosti?...

Lepi su dani sunčani,
još lepše noći na travi;
a šta bi mi život značio
kad ne bi bilo ljubavi?...
                                                                      .
OVOM TE PESMOM POZDRAVLJAM

Pesmom te ovom pozdravljam
pozdrave šaljem od srca svog;
o, kako, kako željan sam
poljupca tvoga vatrenog.

Prošla je skoro godina
srce te zove kad ćeš doc';
prazni mi dani prolaze,
prazno provodim svaku noć.

Majske su ruže procvale,
srećni su dani mladosti
a srce moje tuguje —
dođi mi moja radosti.

Lepe su noći besane
još lepše s dragom na travi.
Šta bi mi zivot značio
kad ne bi bilo ljubavi?...
YouTube: Miroslav Ilić — Ovom te pesmom pozdravljam
1236  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — najstarija generacija / Stevan Stojanović Mokranjac (1856—1914) poslato: Decembar 23, 2011, 02:58:44 am
**

RUKOVEDANJE


Razradu jednostavnih prostonarodnnh pesama, tekstova i melodija, u obliku "umetničke" muzike imali smo, u srpskoj muzici, i ranije: pojedinačno, za pevački glas i klavir, gde je klaviru zadatak "pratnja glasa" prikladnim harmonijama, s vezivanjem tih "harmonija", akorda, jednostavnim figuracijama kao, na primer, što su Kornelijeve; ili u obradama horskim kakve nam je opet, u najjednostavnijoj harmonizaciji, dao Kornelije. Pre nego što je Mokranjac napisao svoju Prvu rukovet Josif Marinković je imao već šest svojih kola, "horskih svita", sastavljenih iz narodnih melodija obrađenih za muški i mešoviti hor.

Po čemu se izdvaja Mokranjac? Po naročitoj sposobnosti da iz mase folklornog materijala odabere ono što je tipično. Po tom što ume svoj materijal da organski slije. Da stilizuje. Da i kroz vokalne oblike ispolji jasan način muzičkog mišljenja kakav ne može biti drugačiji, kad je reč o takvom mišljenju, ni pri većim i čisto instrumentalnim oblicima: znači, kad je reč o logičnom razabiranju date materije, njenom raščlanjavanju i razvijanju, da bi se, potom, slila u celinu forme. Ono, međutim, što je pri svemu tome Mokranjcu nedostajalo i što je, fatalno, opredelilo ceo njegov problem i slučaj, i prikovalo ga za usku radionicu artizana, zanatlije, izvanrednog doduše, to je odsustvo fantazije u njenom širem tvoračkom aspektu, u punoj slobodi zvučne osamostaljenosti kroz izvestan instrumentalni medijum, a na osnovi tematske građe kojom je raspolagao.

U razmatranju Rukoveti18 nalazimo, treba proširiti postupak time što će se i na tekstualni valer u njima svratiti puna pažnja. Možda će se nekome učiniti da je to stvar isuviše jednostavna jer dolazi neposredno iz široke primitive prostonarodnog pesničkog, prvenstveno lirskog izraza. I u folklornoj kao i u umetničkoj muzici treba, međutim, poznavati tekst, kada je on jedan od elemenata kompozicije i služi joj kao osnova. U folklornoj muzici to je utoliko interesantnije što tekst i melodija nastaju, po pravilu, simultano. Osobenost Mokranjčevih Rukoveti, kao specifične forme, uočiće se naročito ako se istovremeno razmatraju tekst i melodija, pre njihove kompozicijske razrade. Bitno čime se Rukoveti razlikuju od svih sličnpi oblika leži u njihovu stilu. Do jasne izrazitosti toga stila Mokranjac nije došao odmah. U Prvoj stil te nove forme nije ni čist ni jasan: kompozitor ga tek naslućuje i traži. Stil je, rekli bismo, bez izuzetka, najviša vrednost jednog umetničkog dela. On nosi na sebi pečat umetnikove individualnosti, ali se na njemu mora odraziti i žig umetnosti kao takve. Do toga se ne dolazi ni lako ni brzo. U njegovoj Prvoj, Mokranjcu, na primer, smeta bogatstvo i gustina materije. Mlad, još u nedovoljnom rastojanju prema toj materiji, on ne vlada njome, ona ga vuče; u bujici citata on se još gubi, koleba. Kad ju je pisao, on je još đak; pred njim su još vežbe iz kontrapunkta i težnja da tu veštinu, u svim vidovima koji su mogući u okviru vokalnog stava, kako ga je, naravno, i koliko ga je onda znao, pokaže u što življem varijabilitetu na bazi vitalne i bujne melodike.

Već dve godine ranije Mokranjac je bio primio obavezu da "pokupi po istočnim krajevima Srbije i, naročito, u Krajinskom okrugu, gde mu je domaja, narodne pesme, tekstove i melodije". Ne znamo stvarno obim uspeha u tom poslu: verovatno, on nije bio malen. Vezan već od detinjstva za narodnu pesmu, kasnije, sigurno, upoznat s onim što je, na tom polju, objavio bio i Kornelije, on se mogao lako da odluči za prvi izbor, a da zagleda i u bogatstvo što ga je mamilo dalje u tom pravcu. Jer, istovremeno s početkom njegovih studija, i hrvatski muzikolog Franjo Š. Kuhač počinje objavljivati svoju, za ono vreme skoro monumentalnu zbirku Južnoslovjenske narodne popievke. Mokranjac se, verovatno, ubrzo upoznao i s tom zbirkom, ali mu, u taj mah, sve to nije bilo potrebno. U kući, u Srbiji, on je imao izvanredan materijal, i više no što ga je mogao u taj mah da savlada. Zato, Prva, Iz moje domovine, liči na čokot koji je prerodio. Da bi mogao izvesti tu kompoziciju s horom koji mu je bio na raspolaganju, on piše nju za muški zbor; tim je sebe stavio u težu situaciju: prezasićenost tematskog materijala trebalo je zbiti u uske harmonije muških glasova, čiji je obim za oktavu uži od glasova u mešovitom zboru. U mladosti Mokranjčevoj kod nas su preovlađivali muški zborovi: ženske su se onda još ustručavale da istupaju javno na koncertnom podiju. Kasnije, međutim, već od Druge počev, Mokranjac je svih ostalih četrnaest rukoveti napisao za mešovit hor, u kome je, često, pojedine glasove delio na prve i druge deonice, tako da mu se vokalna polifonija razvijala do šestoglasnosti i do osmoglasnosti.


Petar Konjović
______________

18 Sve rukoveti se nalaze u 1. tomu Sabranih dela.

SABRANA DELA | Stevan. St. Mokranjac | Život i delo | Tom 10
Priredili Dejan Despić i Vlastimir Peričić | Zavod za udžbenike i nastavna sredstva | Beograd, 1999
1237  DRUŽENJE / Angelinin kutak / Toše Proeski (1981—2007) poslato: Decembar 23, 2011, 01:54:55 am
*

PROBUDI SE NA ČAS
Muzika i aranžman: Oliver Mandić & Tavitjan Brothers
Tekst: Marina Tucaković



Kako je teško živeti
od kad tebe nema
tvoja majka budi se
i krevet ti još sprema

Koliko suza treba
još da se prolije
toliko kiše treba još
da se tuga umije

Ovde ja plačem
dovoljno tiho
da probudim tebe
a da ne čuje niko
                                                             .
Koliko suza treba još
da se prolije
toliko kiše treba još
da se tuga umije

REF.
Ma, probudi se na čas
da ti čujem glas
pogledaj na nas

Ma, probudi se na čas
pogledaj na nas
tvoju rodbinu
Makedoniju, Makedoniju




"Toše je bio pevač za koga sam, za ovih mojih 56 godina, pomislio da bi jedini sa eks-Ju prostora mogao da postane svetska zvezda. Iz poštovanja prema njemu, njegovoj lepoti, čovečnosti i talentu, rešio sam da mu posvetim pesmu 'Probudi se na čas'".
Oliver Mandić

"Na velikom koncertu posvećenom Tošetu Proeskom u Skoplju jedno od najvećih iznenađenja bilo je pojavljivanje Olivera Mandića, koji se na sceni pojavio posle dvadeset i četiri godine i otpevao prelepu baladu posvećenu Tošetu".
1238  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Oliver Mandić (1953) poslato: Decembar 22, 2011, 11:48:16 pm
*
INTERVJU: OLIVER MANDIĆ


BAJINA BAŠTA JE MOJ ŽIVOT
KUSTA JE GENIJE


Poznati muzičar govori o meštanima sela Zaovine, gde već dve decenije gradi Olivud, Kusturici, Arkanu, Bregoviću, fajterskom probijanju u Beogradu i tome kako se zbog rata oseća prevarenim

"Šta se sve to i zbog čega krije ispod naopako okrenutog kačketa u čoveku koji je ovdašnjoj popularnoj muzici s najmanje pesama dao najviše? I, bez obzira na to kakvog Olivera slutite — kompozitora zbog čijih emocija vas nije stid da zaplačete, razuzdanog razbijača estradnog bontona, lajavca koji ne ume da prećuti ništa ili rodoljuba koji je ponosan na kuću svog pradede stariju od modernih imperija — majstor medijske nepredvidljivosti opet ostaje korak ispred logike i morala...
 
Kada bi takvih imali još nekoliko bilo bi, istina, teško, ali bi sve zvučalo mnogo bolje, vredelo više i čulo se znatno dalje"... Tako je svojevremeno pisao Peca Popović na jednoj od sedam kompilacija s najlepšim pesmama Olivera Mandića, a sve izrečeno nije izbledelo do danas, jer u protivnom ne bismo ovaj citat iskoristili za uvod u ekskluzivni intervju sa čovekom koji je na vrhuncu karijere spakovao kofere i prihvatio da se, kako sam kaže, zajebava sa seljacima u okolini Bajine Bašte, na obroncima Tare.

Već 20 godina okupiran sam izgradnjom centra u Zaovinama. Pratim šta se dešava na estradi, ali gomilu ljudi što su se pojavili u poslednje vreme i ne poznajem, ne izlazim na ta mesta. Družim se s onima od kojih mogu nešto da naučim, a ovo što se događa na estradi malo je tanko da bih gubio vreme sa novim mladim zvezdama — započinje razgovor Oliver i odmah otkriva da sa meštanima svoga sela ima prilično problema, ali da se nada da će uspeti u svojoj nameri da od zavičaja napravi najveći turistički centar u zemlji ne narušavajući prirodne lepote:

Ovde mi je dedovina, očevina... Nađite mi grad u Srbiji koji ima dva jezera, mladiću, Pančićevu omoriku... Ali, ljudi za sve ove godine nisu to uspeli da iskoriste. Seljak ko seljak, kad nisi tu on ti ukrade, kad si tu viče: "'De si, care". Gledam ga, stoji pored puta s pet ovaca i kažem mu: "Čoveče, imam 30 hektara dedovine, 'ajde da kupimo 500 ovaca, stavimo "čobanice"..." A on mi na to: "A ko će da čuva te ovce?" Pa, šta radiš, bre, sa ovih pet ceo dan?!

Neki dan sretnem čoveka koji čita novine iz '82. godine! Čuva krave i čita. "Ej, bre, to je od pre 24 godine", a on veli: "Gledaj svoja posla, prođi me se..." Ne kupuju novine, ne gledaju televiziju. Nahrane stoku, nakrkaju se slanine i u krevet. Ovde je sve stalo, kao da je 16. vek. Zamisli, imam 40 radnika na gradilištu i ponudim 500 evra onome ko nabroji tri moje pesme. Znaju samo "Pomagajte, drugovi" i "Nisam kres'o šest meseci". I to su valjda slučajno negde čuli.

Žive u nekom svom mikrosvetu. Ovo govorim o selima, a ne o Bajinoj Bašti. Ona je nešto drugo. U lokalnoj vlasti sad su mladi, sposobni ljudi. Ali, u ne tako davno vreme bilo je da ako nisi dobar s ovim ili onim, kažu: "Ma, pusti onoga s maramom, priča priče... On će kao da napravi nešto". Sve se činilo da se ništa ne uradi. Zahvaljujući Kusturici, promenila se svest, a njegov dolazak označio je novu eru prosperiteta ovog kraja.

S KUSTOM DO KRAJA

Profesor je svojom pojavom i Oliveru učvrstio veru da će uspeti u svom poduhvatu.

Očigledno da je pametniji od mene, brži, moćniji... Sad mi je mnogo lakše kad je on tu. Apsolutni je genije, a meni je bolje da ne mislim svojom glavom, već da pratim njegovu energiju i da uzimam ono što će biti korisno za ovo o čemu sam ja maštao.

A to je zadužbina, nešto što će ostaviti iza sebe za vijek i vjekova.

I mnogo bolji od mene su zaboravljeni. Pitao sam klince jesu li čuli za Đorđa Marjanovića. Nemaju pojma! Ej, bre, pa mene još malo niko neće znati. Onda se setim Ilije Kolarca, trgovca, i rešim da sve što sam zaradio, što sam nasledio, uložim u Zaovine, da ostane nešto iza mene. Nisam mogao sa tri albuma koja sam snimio da računam da sam toliko veliki i da će to biti pevano u sledećih 100 godina. Voleo bih da bar jedna pesma ostane, ali, opet, malo sam dao da bih očekivao previše. Pa, rekoh da ja izgradim ovo, da ostane Olivud, jer niko ništa u grob nije ni odneo.

BREGA JE NAMAZANI FIĆFIRIĆ

Kao što sada muku muči s komšijama da ostvari svoj san, tako je svojevremeno i u Beogradu morao da izbori za svoje mesto pod suncem.

Bio sam dete provincije na putevima afirmacije. Živeo sam u Kremnima, Arilju, šest godina u Srebrenici, u Obrenovcu sam završio osnovnu školu, a moji roditelji su samo zbog moje muzičke škole prešli u Beograd. Time se ponosim. Znaš li koliko Olivera danas ima po Srbiji?! Koliko hoćeš, samo što ih roditelji ne razumeju.

Kad sam došao u Beograd, zajebavali su me zbog naglaska. Trpeo sam dve godine, a onda uzmem štanglu, pa kada sam dve-tri lobanje polupao, jebi ga, ostavili su me svi na miru. Onda su počeli da umesto "seljak", govore — ludi Mandić, a ja sam se kao, da ne kažem, najbolji đak u srednjoj muzičkoj školi "Stanković" oslobodio tih provokatora.

Koju godinu kasnije ni na estradi nije imao problema, sem jednog, ako se to može tako nazvati...

Živeo sam kao kralj, imao šta sam hteo, vozio najskuplja kola... Ljudi su voleli moje pesme, svi su imali pare, normalno živeli. Obožavali su me na estradi, i ja njih — osim onog smrdoja Gorana Bregovića. Jedino me je nervirao taj namazani fićfirić, na Dorćolu bi rekli šaner, a u svetu ga zovu slinavi dirigent, koji kupuje kuće na tuđim pesmama i taj njegov odnos prema mojim prijateljima Lazi Ristovskom i Ipetu Ivandiću, kojem ni na sahranu nije došao... Krade pesme, glumi i zajebava narod.

A onda, na sve to mu uleti Kusturica sa dve Zlatne palme i tu se obogati. Umesto da klekne pred njega i kaže: "Hvala ti, brate", on je sve to vrlo lukavo iskoristio. Što kaže profesor Kusturica za njega: "On ti je čovek koji ti ukrade novčanik i posle te zove na večeru!" Sa ostalim kolegama nikada nisam imao problema. Zapravo, nisam ni pripadao estradi, ali u to vreme je bilo zanimljivo biti na njoj.

ZBOG RATA SE OSEĆAM PREVARENIM I IZIGRANIM

Sve to blagostanje najednom je prekrio rat, a Oliver ga je naslućivao zahvaljujući — tazbini.

Prvi tast mi je bio komandant Jugoslovenske ratne mornarice Mate Jerković, koga sam obožavao. Hvalio mi se da je prvi admiral Južnih Slovena sa tri zvezdice... U to vreme nisu postojali kontraadmirali i viceadmirali, samo jedan jedini. Tito, savezni sekretar Gošnjak, pa on! Letovao sam na Brionima s drugarima koji su bili generalska deca. Duvali smo travu i gledali srne.

Živeći sa njim, shvatio sam da su vladari sveta još '63 godine napravili plan kako će da razjebu Balkan. Samo su morali da sačekaju da Tito umre. Jedino mi je žao što Milošević nije odmah posle Gazimestana odleteo do Pentagona i pitao: "Ljudi, recite mi šta da radimo?!" Onda ne bi bilo 500.000 mrtvih, dva miliona izbeglica, ne bismo ovako loše živeli.

Ipak je obukao uniformu. Ne kaje se zbog toga, ali...

Nekako sam tužan. Kao i svi... Ko da sam ja tu nešto bitan, bitno je da smo prevareni, izigrani. Nije bilo potrebe da se to uopšte desi. Meni su muslimani najbolji prijatelji, ja sam samo po Hrvatskoj i Sloveniji radio turneje... Da li možeš da zamisliš da sam '84. s "Pitaju me, pitaju" i '85. s "Pomagajte, drugovi" i "Bobane" zaradio tri i po miliona maraka keša! Pa, kako da ne zaradim tolike pare kad je moja baba prodavala na pijaci u Užicu jaja na kantar i tako isterala Jevreje iz našeg kraja!

Živeo sam tamo, imao kuću u Poreču i odjednom mi se okrenuo ceo svet. U Bijeljini rat, a u Beogradu, udaljenom samo 120 kilometara, ljudi sede po kafićima, kao da je to u nekoj drugoj državi, kao da se ne događa nama. Hrvatska televizija je emitovala snimak na kome kažem: "Slušajte, bre, Srbi, pičkice, kad se vratim jebaću vam majku!" Ali, Beograda se sve to nikada nije ticalo.


ŽAO MI JE ŠTO SU ARKANA UBILI DŽUKCI Oliverovo ime dosta dugo se vezivalo za Arkana...
Upoznao sam ga '71. godine, bili smo kao braća. Ja sam stanovao u 27. marta 56 a on u 83. Njegova majka Slavka je kao moja majka... To su ti najbolje majke. Moja je bila učiteljica, koja je kad smo došli iz Obrenovca za devet godina rada dobila orden sa srebrnim vencem od Tita i orden rada. Znači, lepo sam vaspitan. Moj Željko je stalno govorio: "Ja ceo život kradem po Zapadu i donosim pare u Srbiju, a ovi komunisti kradu od naroda i iznose na Zapad. Pa, ko je tu kriminalac?!" Znam da je poginuo za srpstvo. Žao mi je što nije poginuo na ratištu, da ga sahranimo kao heroja, a ne neki džukci da ga umlate u "Interkontiju". Bio je patriota, borio se. Imali smo 63 mrtva i ne znam koliko invalida. Mi smo imali sve u životu, ali smo svi ostavili familije i otišli da branimo naše Srbe od nekih tamo loših ljudi. Moja priča je ta.

Kurir | 26. avgust 2006.
1239  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Oliver Mandić (1953) poslato: Decembar 22, 2011, 11:04:54 pm
*

PITAJU ME, PITAJU

Raduj se
makar pošla bilo gde
raduj se
sve sa srećom nek ti je

Neka ti sve od ruke ide
želim ti, želim najbolje
neka te ljudi srećnu vide
ti si nedužna
kriv sam samo ja

Ref.
Pitaju me, pitaju, oko moje
ko sad ljubi ruke tvoje
pitaju me, pitaju, mila, gde si
ja im kažem, srećna jesi

Raduj se
mnogo sam te voleo
raduj se
nisam te preboleo

Piši mi, radosno ti bilo
čija si, šta li radiš sad
piši mi, sunce moje milo
ti si nedužna
kriv sam samo ja


SAMO NEBO ZNA (POLUDEĆU)

Poludeću, poludeću
nek me ostave sad na miru svi
poludeću, poludeću
učiniću sve da ne odeš ti
 
Tužan se smešim
i gledam te kroz oblak
kiše u oku mom
možda i grešim
a bojim se da ti priznam
šta je u srcu mom
 
Samo nebo zna,
samo nebo zna
kol'ko te volim,
volim ja
samo nebo zna

Samo nebo zna,
samo nebo zna
kol'ko te želim,
želim ja
samo nebo zna


VREME ZA LJUBAV ISTIČE

Vreme, samo vreme
i bićemo isti u mržnji i ljubavi,
ja i ti,zato bez suza polazi,
bar jednom imaj milosti,
ne otežavaj mi stvari.

Vreme za ljubav ističe,
nas dvoje više nikada,
ni novi a ni stari.

Ako poželis da mi se vratiš
gledaj da to ne bude skoro,
vremena daj mi da te prebolim,
dođi kad prestanem da te volim.

Vreme, samo vreme
i bićemo isti u mržnji i ljubavi,
ja i ti, zato bez suza polazi,
bar jednom imaj milosti,
ne otežavaj mi stvari.

YouTube: Oliver Mandić — Pitaju me, pitaju
YouTube: Oliver Mandić — Samo nebo zna (Poludeću)
YouTube: Oliver Mandić & Svetlana Ražnjatović — Vreme za ljubav ističe
1240  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Oliver Mandić (1953) poslato: Decembar 22, 2011, 11:01:47 pm
*

OLIVER  M A N D I Ć — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI & ALBUMI

1981. Probaj me (PGP RTB)
A1 Probaj me
A2 Nije za nju, nije za nju
A3 Govor tvoga tela
A4 Da, on je mali
B1 Samo nebo zna 3:20
B2 Majmune 3:20
B3 Osloni se na mene 4:50
B4 Moja draga voli Kurosavu 3:14
 
1982. Zbog tebe bih tucao kamen (Jugoton)
A1 Zbog tebe bi tucao kamen
A2 Sve je propalo
A3 Smejem se, a plakao bi
A4 Treći u krugu
B1 Biću tvoj
B2 Slobodan i svoj
B3 Neverne bebe
B4 Sve su seke jebene
 
1985. Dodje mi da vrisnem tvoje ime (Jugoton)
01. Pomagajte drugovi
02. Ne daj mu
03. Muko moja
04. Kaje, bre
05. Bobane
06. Ja sam lud
07. Fato
08. Kreni
09. Dodje mi da vrisnem tvoje ime
 

Kompilacije

1987. Sve najbolje (Jugoton)
01. Ljuljaj me nežno
02. Osloni se na mene
03. Samo nebo zna ( Poludeću )
04. Smejem se, a plakao bih
05. Sve je propalo
06. Pitaju me pitaju oko moje
07. Zbog tebe bih tucao kamen
08. Bobane
09. Pomagajte drugovi
10. Dodje mi da vrisnem tvoje ime
 
1993. Smejem se a plakao bih (PGP RTS) — Kompilacija
Oliver Mandić — Neverne bebe
Oliver Mandić — Nije za nju
Oliver Mandić — Osloni se na mene
Oliver Mandić — Dođe mi da vrisnem tvoje ime
Oliver Mandić — Odlazim, a volim te
Oliver Mandić — Poludeću
Oliver Mandić — Biću tvoj
Električni orgazam — Zlatni papagaj
Električni orgazam — Krokodili dolaze
Šarlo akrobata — Niko kao ja
Šarlo akrobata — Mali čovek
Oliver Mandić — Zbog tebe bih tucao kamen
 
1994. The best of adamol
01. Ljuljaj me nežno
02. Da on je mali
03. Govor tvoga tela
04. Poludeću
05. Osloni se na mene
06. Nije za nju
07. Biću tvoj
08. Neverne bebe
09. Smejem se, a plakao bih
10. Sve je propalo
11. Zbog tebe bih tucao kamen
12. Pitaju me, pitaju
13. Pomagajte drugovi
14. Bobane
15. Kreni kroz vene
16. Dođe mi da vrisnem tvoje ime
17. Odlazim, a volim te

2002. Sve najbolje (City records)
01. Ako lažem ti me seci
02. Ljuljaj me nežno
03. Da on je mali
04. Govor tvoga tela
05. Poludeću
06. Osloni se na mene
07. Nije za nju
08. Biću tvoj
09. Neverne bebe
10. Smejem se, a plakao bih
11. Sve je propalo
12. Zbog tebe bih tucao kamen
13. Pitaju me, pitaju
14. Pomagajte drugovi
15. Bobane
16. Kreni kroz vene
17. Dodje mi da vrisnem tvoje ime
18. Odlazim, a volim te
 

Singlovi:

1978. Ljuljaj me nežno / Šuma (PGP RTB)
1979. Sutra imam prazan stan / Osloni se na mene (PGP RTB)
2008. Oliver Mandic i Ceca — Vreme za ljubav ističe (Duet singl)


Ostala izdanja:
 
1974. Tajna / Prošlo je sve ( PGP RTB ) — singl ploča
1979. Nacionalna Klasa ( PGP RTB )
1988. Deca bez adrese ( PGP RTB )
1990. 12 popularnih dueta — u dvoje je najlepše (Jugoton)

http://netmp3.mojblog.rs/
1241  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Oliver Mandić (1953) poslato: Decembar 22, 2011, 10:42:12 pm
*

OLIVER  M A N D I Ć


Oliver Mandić (rođen 13. jula 1953. godine u Užicu) je poznati srpski pevač i kompozitor popularne muzike. Bio je jedna od najistaknutijih zvezda beogradskog novog talasa prve polovine osamdesetih godina.
  
Oliver Mandić za sobom ima tri studijska albuma, na kojima se našlo 27 pesama, sve sami hitovi! Ona četvrta, i po mnogima najbolja ploča nikada nije ugledala svetlost dana. Na njoj je Mandić ostvario spektakularnu saradnju sa trubačem Fredi Habardom, klavijaturistom Čik Koriom i još nekoliko vrhunskih svetskih muzičara. Doduše, taj album je trebalo da objavi PGP RTS početkom 1999. godine, ali nije pošto ga je Mandić u poslednjem trenutku povukao iz procedure uoči agresije NATO snaga na SRJ.

U mladosti se obrazovao u muzičkoj školi "Stanković" u Beogradu sa namerom da postane pijanista klasične muzike (u vreme aktivne karijere bio je jedan od retkih jugoslovenskih rok i pop muzičara koji su imali podlogu klasičnog muzičkog obrazovanja, uključujući tu i čitanje / pisanje nota).

Ostao je zapamćen u muzičkim krugovima bivše Jugoslavije po beskompromisno visokim standardima koje je zahtevao u vezi sopstvene muzičke produkcije, uključujući kvalitet materijala, prvoklasnu studijsku opremu i potpunu uvežbanost muzičara u studiju / na koncertima.

Krajem 1971. bio je član jazz rock grupe OLIVER, u kojoj su, medju ostalima, još bili i članovi tadašnje POP MAŠINE, te pjevač Dušan Prelević.

Tokom 1972. godine Oliver Mandić je svirao na nekoliko koncerata sa Pop mašinom, a navodno su se vodili i razgovori o njegovom prelasku u YU grupu, zatim u grupu Time.

Godine 1974. snimio je s Dušanom Prelevićem dvije pjesme "Tajna" / "Prošlo je sve", koje je na singlu objavio PGT RTB.

Na Boom festivalu 1976. god. u Beogradu svirao je kao član Beogradske rock selekcije, koju su činili Robert Nemeček na basu, Zoran Božinović na gitari, bubnjar Lazar Tošic, trubač Stjepko Gut i drugi. Na tom nastupu uradio je i prvi u seriji svojih skandala: Nezadovoljan uvježbanošću muzičara, razbio je svoj sitisajzer i prekinuo koncert.

Diskografski opus Olivera Mandića je brojčano skroman, ali je obilovao hitovima i pokazao se kao izuzetno komercijalan.

Samostalnu karijeru počeo je singlom "Ljuljaj me nežno" 1978. godine, gotovo slučajno, jer je pjesmu na tekst Marine Tucaković on komponirao za Maju Odžaklijevsku, ali se ova nije pojavila na snimanju u splitskom studiju 'Tetrapak', pa je Enco Lesić nagovorio Ilovera Mandića da je sam otpjeva. Pjesma je odmah postala veliki hit i Mandića je to zagolicalo da nastavi istim putem.

Sljedeće godine uradio je još jedan singl s pjesmama "Sutra imam prazan stan" i "Osloni se na mene", a kao gost na jugoslavenskoj turneji Zdravka Čolica pojavljivao se samo da bi otpjevao jednu pjesmu — Ljuljaj me nježno.

Sve je to trebalo biti dovoljno za uspješan početak solističke karijere, ali Mandić se iznenada povukao i tek 1980. godine snimio debitantski album "Poludeću".
 
Oliver Mandić se predstavio široj publici kroz TV emisiju "Beograd noću", koja je emitovana uporedo sa izlaskom prvog albuma "Probaj me" 1981. godine. Emisija se sastojala od video spotova za pesme sa ploče. Režiser je bio Stanko Crnobrnja, a kostime i Mandićev izgled osmislio je konceptualni umetnik Kosta Bunuševac (isti kostimi su korišćeni i na omotu prvog albuma).

Deo javnosti je bio ozbiljno isprovociran Mandićevim travestitizmom, ali je bez obzira na kontraverznost emisija dobila nagradu "Zlatna ruža Montrea" a potom i komercijalno objavljena na video kaseti, što je bilo nesvakidašnje za tadašnju muzičku scenu.

Radio je to iz zajebancije, hteo je da zasmeje narod. A oni su ga shvatili pogrešno. Jedino je on razumeo u čemu je stvar. Ovde su mu bili zabranili da se 3 godine pojavljuje na TV-u.

Pa čak su mislili da je peder. A Oliver kaže: "Ne znaš kako je kad ti neko kaže da si peder, a ti najviše voliš žene". Pričalo se, navodno, da je bio je sa 2000 žena. A i kako on to kaže:"Da sam vežbao klavir koliko sam vremena proveo sa ženama, sigurno bih imao još pet-šest albuma".
 
Sa Brankom Milićevićem Kockicom snimio je ploču za decu, a njegova pesma "Deca bez adrese" pobedila je na međunarodnom konkursu
UNICEF-a.

Osvojio je četiri Oskara popularnosti lista "Radio TV revija".
 
Drugi album "Zbog tebe bih tucao kamen" objavljen je 1982. godine i udarne su pjesme bile "Smejem se, a plakao bih", "Neverne bebe" i "Sve su seke jebene" ( po motivima narodne erotske poezije iz zbirke Crven ban Vuka Karadžića). Album je sniman u Švicarskoj, a kao gosti se na njemu pojavljuju brojni cijenjeni muzičari, kao Djidji Jankelić na bubnjevima, Laza Ristovski na klavijaturama, trubač Stjepko Gut, te Bebi Dol, koja je pjevala prateće vokale.

Krajem 1984. godine Mandić trijumfuje na prvom festivalu popularne muzike MESAM-u, sa pesmom "Pitaju me pitaju". Sledeće godine pobedjuje na istoj manifestaciji "Pomagajte drugovi" i promoviše treći album "Dodje mi da vrisnem tvoje ime".
 
Poslednji studijski autorski album "Dodje mi da vrisnem tvoje ime" (Jugoton) Oliver je snimio 1985. god., a u medjuvremenu je završio još jedan projekat, po imenu "Kada ljubav ubije", koji do danas nije objavljen i koji se nalazi u posedu Makse Ćatovića, vlasnika "Komune".
 
Desetu godišnjicu karijere obilježio je 1987. godine objavljivanjem kompilacije "Sve najbolje", a iste godine s Nikšom Bratošem producira album Borisa Novkovica "Jači od sudbine". U to vrijeme već je radio i kao urednik za rock i pop muziku u izdavačkoj kući PGP RTB.

S Marinom Perazić snimio je "Mandarina i banana", pjesmu koju je Jugoton objavio 1990. godine na albumu '12 popularnih dueta — udvoje je najljepše'.

1991. godine Oliver Mandić je kratkotrajno bio član beogradske grupe Riblja Čorba. Zamisao je bila da Oliver Mandić postane klavijaturista sastava, a trebao je i da kreativno učestvuje u stvaranju ploče "Labudova pesma" sa polovinom numera.

Oliver Mandić i Riblja Čorba su snimili kompletan materijal za ovu ploču u Beču krajem 1991. godine (uključujući i pesme sa Mandićevom muzikom, na kojima je vokale otpevao Bora Đorđević), ali su se pre izlaska albuma Oliver Mandić i Bora Đorđević posvađali tako da je saradnja naprasno prekinuta.

Ploča Riblje Čorbe "Labudova pesma" se ipak pojavila na tržištu 1992. godine, ali se na njoj nisu nalazile numere čiji je autor muzike bio Oliver Mandić usled izdejstvovane sudske zabrane (ovo skraćeno izdanje albuma je imalo sveukupno osam pesama, pola od planiranog broja). Oliverove pesme snimljene sa Ribljom Čorbom su danas dostupne samo u obliku piratskih snimaka, a zbog svoga kvaliteta i svojevrsnog zvuka (nesvakidašnja kombinacija Oliverovih klavijatura i Borinog glasa) vrlo su cenjene među kolekcionarima.

Željko Ražnatović Arkan je bio Mandićev kum, a poznavali su se navodno još od detinjstva. Kada je počeo rat u Hrvatskoj, Oliver Mandić je pristupio Arkanovoj Srpskoj dobrovoljačkoj gardi i otišao na ratište, gde je obavljao dužnost intendanta zaduženog za nabavku cigareta i ostalih potrepština (Srpskoj Dobrovoljačkoj Gardi su pristupile još neke ličnosti javnog profila, na primer Toni Montano i Dušan Prelević ).

Mandić je vlasnik beogradskog kafića Jazz.

Oliver je kritikovao rad Gorana Bregovića, Bijelog dugmeta i drugih koji su razvijali vrstu muzike koju on opisuje kao "seljački rok" i "pastirski rok", posebno citirajući Bregovićevo odsustvo muzičkog obrazovanja ("Muzika Gorana Bregovića za mene je prava humoristička serija Benija Hila"). Oliver Mandić je imao izrazito negativno mišljenje prema sarajevskoj muzičkoj sceni koja se razvila tokom osamdesetih godina (sastavi Hari Mata Hari, Merlin, Plavi orkestar, Crvena jabuka i drugi, koje je Mandić otvoreno nazivao "Rock and Roll abortusima"; videti takođe: "Novi primitivizam"). Sa druge strane, cenio je Zdravka Čolića kao izvanrednog profesionalca, i sa njime sarađivao još sedamdesetih godina.

Napisao je muziku za filmove Nacionalna klasa (učešće; 1979.) i Poslednji krug u Monci (1989.), a igra u filmu Poslednji krug u Monci 2 (2006.)

Tokom devedesetih godina (i kasnije) pisao je muziku i aranžmane za raznorazne zvezde turbo-folka (ovaj izvor prihoda su takođe — nekad otvoreno a nekad pritajeno — koristili i Bora Djordjević, Alan Islamović, Momčilo Bajagić Bajaga i mnogi drugi prvaci bivše jugoslovenske rok i pop scene).

Za Cecu je pisao neke pesme, kao što je "Isuse, daj mi lavlje srce".
 
U vreme hiperinflacije 1993. godine izdata je kompilacija koja je prodata u (za to vreme ) rekordnih 30.000 primeraka. Za razliku od prethodnih kompilacija, ovaj album je kao bonus imao i do tada neobjavljeni hit "Odlazim, a volim te" (pesma snimljena za potrebe filma "Poslednji krug u Monci").

Tokom boravka u SAD-u krajem 80-ih godina, Oliver Mandić je snimio materijal s američkim muzičarima, koji je korišten u filmu 'Poslednji krug u Monci', radjen po scenariju Dušana Prelevića. Tokom ratnih godina. Zbog prijatelja Arkana, komponirao je nekoliko pjesama za Svetlanu Raznatovic - Cecu.

Oliver Mandić je čovek koji je spojio Željka i Cecu Ražnatović. Oni su se prvi put sreli 11. oktobra 1993, u restoranu "Erdut". Pored Cece, Oliver je tog dana u Erdut doveo i Džeja Ramadanovskog, da pevaju na proslavi Srpske dobrovoljačke garde. Ceca i Arkan znali su jedno za drugo samo iz novina i iz tračeva, od kojih je najpoznatiji bio da je Arkan ošišao Cecu, jer je u inostranstvu pevala muslimanima! Svetlana, tada Veličković, upravo zbog toga poželela je da upozna Željka Ražnatovića. —

1997. se usprotivio demonstracijama opozicionih stranaka i napao učešće svojih kolega muzičara i režisera, za koje je naveo da su za vreme rata bili u inostranstvu, ili pak dobili od države sredstva za snimanje filmova ili stanove ("... To je po onoj staroj izreci — 'rani kuče da te ujede").

Krajem 1997. završio je album Kad ljubav ubije, kojeg su cinili i materijali snimljeni u Americi, a na snimanju su gostovali Vlatko Stefanovski, R. M. Točak i Bebi Dol, ali album nikada nije objavljen. Beogradski City Records je 2002. objavio reizdanje kompilacijskog albuma 'Sve najbolje' s jednom do tada neobjavljenom, ranijom pjesmom "Ako lažem, tu me seci". Ovaj izuzetno talentovan muzičar nije mirovao sve ove godine, i dalje je bio prisutan u muzici ali na nešto drugačiji način (više kao autor).

Zadnji album "Dodje mi da vrisnem tvoje ime" izašao je 1985. godine. Projekat "Kad ljubav ubije" je snimio poslje tog albuma ali to nikad nije izašlo u javnosti.

"Odlazim, a volim te " je veoma poznata pjesma koja je snimljena za film "Poslednji krug u Monici". Mandić je uradio pjesmu "Ako lažem, tu me seci" koja je 2002. godine izašla na kompilaciji City Recordsa...


Deo teksta preuzet sa: http://netmp3.mojblog.rs/
1242  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Tekstovi — popularna muzika / Popularna muzika — S poslato: Decembar 22, 2011, 10:02:58 am
*

SJAJ U ROSI

Evo sam došao za malo nade,
ova pjesma da, da te ukrade,
da ti pjevam ispod glasa
kada ponoć zatalasa, hej

Evo sam došao, pjesma me prati,
ljubav za tobom, ne može stati,
šta mi treba, sve mi dali,
poljubaca njenih fali, hej

Ref. 2x
Sjaj u rosi tebi me nosi,
srce mi planina, ljubav — lavina
Sjaj u rosi tebi me nosi,
i zauvijek nosiće
ti ostaješ, a sve proći će

Evo sam došao, još imam snage,
evo do tebe, do moje drage
Umila me rosna trava
u njoj moja duša spava, hej

Evo sam došao, pjesma me prati,
ljubav za tobom ne može stati,
šta mi treba, sve mi dali,
poljubaca njenih fali, hej

YouTube: Mladen Vojičić Tifa — Sjaj u rosi
1243  NASLEĐE / Narodna i umetnička muzika Srba / Muzika & Postanak muzike poslato: Decembar 22, 2011, 10:02:00 am
**

POSTANAK MUZIKE


Na pitanje o vremenu postanka muzičke umetnosti i karakteru prvih pojava umetničkog izražavanja pomoću tonova, nauka, za sada, odgovara više ili manje verovatnim hipotezama. Njeni zaključci se samo jednim delom oslanjaju na iskopine preistorijskih instrumenata i crteža primitivnih ljudi; znatno više svetlosti je uneto u taj problem kada se sredinom prošlog stoljeća počelo sa sistematskim izučavanjem života onih primitivnih plemena, koja u naše vreme žive na najnižim stupnjevima društvenog razvitka. Instrumenti i način muziciranja tih plemena pokazuju nesumnjivu načelnu srodnost sa sačuvanim instrumentima preistorijskog čoveka i njegovom "muzičkom kulturom", posredno i oskudno prikazanom na prastarim pećinskim i zidnim slikama. U cilju što svestranijeg proučavanja ovih problema osnovana je u XX veku i posebna muzikološka disciplina, tzv. uporedna muzikologija koja otkriva zakonitosti u razvoju muzike primitivnih i tzv. egzotičnih naroda i time baca svetlost i na problem prapočetaka muzike.

Ali i pre otkrivanja ove metode istraživanja najprimitivnijih oblika muzičkog izražavanja, niz naučnika je sa više ili manje oslonca na materijalnu građu, pokušavao da da odgovor na pitanje o poreklu muzike. Tako je filozof Herbert Spencer tvrdio da je pevanje oblik izlivanja suviška energije u trenucima afekata. Prirodnjak Charles Darivin smatra da se pevanjem primitivni čovek služio u cilju privlačenja osobe drugog pola (analogno sa nekim pojavama u životinjskom svetu). Ekonomist Karl Bucher je među prvima posmatrao muziku kao društvenu pojavu: on misli da se muzika prvi put javila u tesnoj vezi sa kolektivnim radom (u polju, u kući itd.) i to kao sredstvo za olakšanje toga rada, koji organizuje ritmičkim uskladivanjem pokreta. Dalji stepen u razvitku istraživanja prapočetaka muzičke umetnosti predstavlja teorija Karla Stumpfa, po kojoj se "muzika ... u užem smislu rcči javlja tek posle otkrića konsonantnih intervala, pre svega — oktave ...". Pre pojave "muzike u užem smislu" nalazi se na njene začetke, koji su se manifestovali u upotrebi uskih intervalskih raspona. Ti uski intervali, kao i uopšte izražavanje pomoću artikulisanih tonova, nastali su, po Stumpfu, iz signalnih krikova i uzvika, intonaciono još neodređenih, koje su najprimitivniji preci ljudi upotrebljavali radi medusobnog sporazumevanja.

Posle Stumpfa na pitanja o postanku muzike daju hipoteze C. Sachs, M. Webert R. Wallaschek, J. Gombarieu. Teorija ovoga poslednjeg svakako je najzanimljivija. Polazeći od stava da je "muzika — umetnost mišljenja pomoću zvukova" i on kao i Bucher posmatra muziku kao društvenu pojavu i formu ideološke nadgradnje. Po njemu muzika potiče iz prvobitne magije, što, iako ne objašnjava do  kraja  problem postanka muzike, upravlja istraživanja u dobrom pravcu.

Ali dok svi navedeni naučnici posmatraju više-manje jednostrano ovo pitanje, sovjetski muzikolog R. I. Gruber daje naučno najdokumentovaniju hipotezu o postanku muzike. Po njemu je u prelaznom periodu razvoja čoveka iz životinje postojalo samo neartikusano izražavanje zvukovima i šumovima. Kada je u procesu razvitka svoje materijalne kulture čovek postao sposoban da raščlanjava i uopštava pojave oko sebe, on je bio u stanju da zapazi razliku izmedu diferenciranog i nediferenciranog zvuka (tona i šuma). Artikulisane tonove sretao je u prirodi, u pevanju ptica i u drugim zvučnim pojavama. Shvativši tu razliku, čovek je vremenom uspeo da namerno, svesno proizvodi artikulisane tonove, bilo svojim glasom ili na primitivnom instrumentu. Time je razvoj čovekove sposobnosti izražavanja tonovima stupio u novu etapu koja je trajala hiljadama vekova i čije ostatke još nalazimo kod primitivnih plemena.

Osvojivši tako artikulisane tonove, čovek je počeo da postepeno širi intervalski dijapazon između najnižeg i najvišeg tona u melodiji; tako je najzad došao do raznih lestvičnih nizova i razvio osećanje unutrašnjih odnosa između tonova u tim nizovima, pri čemu mu je završni ton svake melodije postao osovina oko koje se odvija melodijski tok. Ali ceo taj razvojni proces primitivne melodike mogao se odvijati samo u okviru ljudske zajednice. Muzika tu postaje sredstvo "u sferi komunikativne delatnosti prvobitnog društva".

Pored navedenih karakteristika, Gruber navodi još neke bitne crte muzike primitivnih predaka ljudi. To je pre svega sinkretističko jedinstvo muzike sa ostalim oblicima izražavanja: igrom, poezijom i dr. U magijskom obredu sve su one udružene i neposredno stavljene u službu života društvene zajednice. Primitivne pesme i igre su — po Gruberu — koncentrati iskustva, jer na osnovu verovanja u prenosno dejstvo imitiranja nekog radnog procesa ili postupaka u lovu, divljak nesvesno savladava pokrete, koji su mu potrebni u stvarnosti, u životnoj borbi. Primitivna muzika svojom ritmičkom osnovom organizuje pokrete kolektiva u magijskoj igri.

Veoma važan momenat u teoriji Grubera je tvrdnja da su lestvice formalne osnove "zakonomernoj skladnosti mišljenja, šire opštedruštvene psihike prvobitne zajednice". To su pojave "muzičke logike", analogne logičnim formulama u govoru. Bez pomoći lestvica muzika ne bi postala ideologijom.

Na pitanje da li je pre nastalo pevanje ili sviranje na instrumentima, muzikolozi ne daju nikakav određeni odgovor, pošto se razni muzički instrumenti nalaze i među iskopinama najstarijih do sada otkrivenih ljudskih naselja.


Dušan Plavša, muzički pisac i kritičar, Beograd




Muzička Enciklopedija 2 K — Ž
Leksikografski zavod FNRJ
Godina izdanja MCMLXIII
1244  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — D poslato: Decembar 22, 2011, 09:34:53 am
**

DAJTE MI UTJEHU
tekst: Budimir Jovanović Buca
muzika: V. Grujić


Na rastanku ružu si mi dala
i prolila rijeku vrelih suza
osta' nada da se tješim njome
kao melem srcu ranjenome

Ref. 2x
Utjehu, dajte mi utjehu
za dušu slomljenu
za ranu na srcu
za ljubav nevjernu

Ja zbog tebe pijem svake noći
jer nestaše naši topli snovi
na mom' stolu stoji svelo cvijeće
kao spomen prohujale sreće
Ref. 2x

U toj tužnoj pjesmi tražim tebe
jer ja više nigdje nikog nemam
lutam tužan i proklinjem dane
mjesto sreće što stvori se rane
Ref. 2x

YouTube: Šaban Šaulić — Dajte mi utjehu
1245  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — Z poslato: Decembar 22, 2011, 02:56:47 am
*

ZORICE, ZORULE
Dragan Toković

Zorice, Zorule,
Najlepše devojče,
Ne mogu da živim bez tebe,
Zoki, Zorule.

Ne spremaj darove,
Ne spremaj dukate,
Ti si mi bogastvo najveće,
Zoki, Zorule.

Prošla je godina
Od kad si otišla,
Vrati se da srce ne vene
Zoki, Zorule.

YouTube: Aleksandar Trandafilović — Zorice, Zorule
YouTube: Predrag Živković Tozovac — Zorice, Zorule
1246  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — O poslato: Decembar 22, 2011, 02:52:38 am
*

OPLAKANA LJUBAV
Budimir Jovanović Buca
Ilidža 1969.


Jednu ljubav oplakuju
Tužno moje oči vlažne
Zbog tebe, jer su tvoje reči
Uvek bile lažne

Ref.
Jednu ljubav, jedan život
Ti si unesrećio onog dana
Kada se me ostavio.
Jednu ljubav, jedan život
Laž je unesrećila
Da bog da ti moja ljubav sudila.

Behu lepi oni dani
Kad sam nekad bila tvoja
Kad nisam znala da će biti
Tužna ljubav moja

Svakog dana, svake noći
Misli moje tebi hrle
Jer moje ruke sada žele
Tebe da zagrle

YouTube: Lepa Lukić — Oplakana ljubav
1247  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — N poslato: Decembar 22, 2011, 02:46:26 am
**

NE SPREMAJ MAJKO DAROVE
B. Jovanović — V. Grujić

Ne spremaj majko darove više
ne tkaj ćilime šarene
Onaj što bješe drag srcu mom
sad više nije kraj mene

Šta će mi majko svitanje zore
šta će mi cvjetno proleće
Ne tješi dušu bolnu što jeca
voljeni doće neće

Kroz život majko poći ću sama
zato ne spremaj darove
Vidjeti nećeš ćerku u bjelom
ni tvoje kićene svatove

On mladost majko otrova bolom
zato ću sama ostati
Zbog njega majko nikada neću
svadbeno kolo zaigrati

YouTube: Vida Pavlović — Ne spremaj majko darove
1248  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — N poslato: Decembar 22, 2011, 02:34:41 am
*

NA MRAMORNOJ STENI
Predrag Vuković

Ref.
Na mramornoj steni
zlatna slova pišu:
bila jedna ljubav,
uzeli se nisu.

Bogatstvom se sreća
ne može da kupi
i lišće za suncem
od tuge požuti.

Najlepše godine svoje,
ljubljena, tebi sam dao
al' tuđa si bila žena
ja to nisam znao.
Prosto nek' je tebi draga
ma gde bila sada.
Hej sudbino teška
i prepuna jada.

Spalila pisma si moja;
slomila meni si krila
a najdraže biće moje
ti si samo bila.
Prosto nek' je tebi draga
ma gde bila sada.
Hej sudbino teška
i prepuna jada.

YouTube: Dobrivoje Topalović — Na mramornoj steni
1249  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — P poslato: Decembar 22, 2011, 01:15:57 am
*

PIVLJANKA / BOLOVALA MLADA VINKA
(Božidar Ivanišević — Momir Koprivica & Božidar Ivanišević)

Bolovala mlada Vinka,
rodom Pivljanka.
Što je tebi, kćeri moja,
pita je majka.

Zašto dušo ne ustaneš,
stiže proljeće;
eno tvoje drugarice
beru cvijeće.

Ja ti majko nikad više
neću ustati,
no i s tobom ja se moram
skoro rastati.

Vinko moja, ružo moja,
majka proplaka,
a niz lice suze liju
ka' iz oblaka.

Izvođači: Božidar Ivanišević, Nikola Karović, Zoran Kalezić, Merima Njegomir, Drago Kovačević

YouTube: Merima Njegomir — Pivljanka / Bolovala mlada Vinka
1250  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — K poslato: Decembar 22, 2011, 01:15:29 am
*

KAD SRETNEŠ HANKU
Rade Jovanović — M. Jašarević — M. Jovanović

Kad sretneš Hanku, sijedu baku
u mahali u sokaku
selami je — pozdravi je
jer znaj da je bila vila
 
Zbog nje je Zijo danima pio
zbog nje je Salko u vodu skako
zbog nje je Ibro hapsane ribo
zbog nje je Bego u mezar lego
zbog nje su noži parali srca
zbog nje se lila momačka krvca
 
Hvališe ljudi ljepotu njenu
i pjesnici za nju znaše
tu nekada divnu ženu
i sazlije opjevaše
 
Nigdje još nebi takvoga stasa
nit ljepših usta umilnog glasa
od pjesme njene slavuj umukne
od puste želje srce da pukne
 
Takva je bila zanosna Hanka
najljepša djeva iz mog sokaka
 
Godine burne odnješe mladost
ko vjetrovi list sa gore
u očima gasnu radost
divno lice skriše bore
Leđa se svila drhtave ruke
u stare Hanke sirote puke
protkani tugom prolaze dani
sjećaju srce na sevdah davni
 
Sjećanja draga tiho se gase
a pusta mladost ne vraća se
 
LP 1978. | Safet Isović | RTB NK 10377

YouTube: Vladan Simić — Kad sretneš Hanku
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »