Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
101  MUZIČKA ČITAONICA / Svaka pesma ima priču [poreklo pesme] / Kako je nastala pesma "Sve smo mogli mi" poslato: Maj 05, 2016, 11:27:44 pm
*

KAKO JE NASTALA PJESMA "SVE SMO MOGLI MI"


Tekst pjesme "Sve smo mogli mi" napisao je sarajevski književnik Valerijan Žujo. Muziku Žarko Šipka, još jedan od talentovanih ljudi iz muzičkog Sarajeva sedamdesetih koji je poginuo prvih mjeseci rata u Sarajevu, juna 1992.

Kada je prije nekoliko godina dobio Šestoaprilsku nagradu Sarajeva, Valerijan Žujo je u intervjuu za portal Klix govorio, između ostalog, i o nastanku muzike i teksta. Evo te ispovijesti:

Ko očekuje romantičnu ispovijest, prevario se. Meni je, početkom sedamdesetih godina prošlog stoljeća, Duško Trifunović povjerio da čitam po zadatku i onda na temelju pročitanog i naših razgovora, napišem scenario za emisiju "Na ti". Konačan oblik emisiji, davao je uvijek sam Duško. Tada sam upoznao puno sarajevskih muzičara na početku njihovih karijera. Jednog dana, silazili smo niz Džidžikovac, moj drug i kum pokojni Žarko Šipka i ja. Uz Džidžikovac je, s gitarom u "futroli", išla Jadranka Stojaković. Nakon standardnih rečenica, Jaca je kazala da joj je neophodna B pjesma za singl-ploču koju priprema. Žarko je upitao, kada joj pjesma treba…Sutra, veli Jaca. Na to Žarko, otprve:

― Imam pjesmu za tebe.

Meni je bilo drago što je Jacin problem riješen... Tek kasnije, kod Žarka, shvatio sam da je to, zapravo moj problem. Odsvirao mi je dopadljivu melodiju, donio papira i pisaljku i kazao:

― Čovječe, piši, nema se vremena.

Uzalud sam ja govorio, da se to tako ne radi, da treba čitati poeziju i tražiti prave stihove za muziku... "otkrivati muziku u poeziji" i sve tako, opća mjesta i fraze… On je stalno svirao istu melodiju i pjevao la-la-la-la… na-na-na-na. Na kraju sam ja počeo jedan mučan i nelogičan posao, naime graditi kuću od krova… Istina glavnina zadatka je obavljena, postojala je muzika… Samo, valjalo je nešto na te note i pjevati. Nakon dva-tri sata gnjavaže i dva-tri decilitra loze, ja sam konačno proradio i na papir nabacio takozvane "tarabe", crtice i zareze, koji su označavali slogove i akcente. Još ne bijaše niti jedne jedine riječi, a kamoli priče. Znali smo samo da to treba biti lirska i nostalgična pjesma, primjereno Jadranki i primjereno već napisanoj muzici. Žarkova sestra Branislava, gotovo lebdeći, donosila je tekućinu i ostalu "logistiku"...

U neko doba, pjesma je bila dovršena. Prvi jednostavni i najbolji aranžman, napisao je pokojni Bodo Kovačević. Jaca je snimila svoj singl, ostalo se zna. Potpuno mimo naših prognoza, pjesma se održala. Vidio sam na njebu, da ima puno izdanja i interpretacija. Pjesma prati odjavnu špicu novog filma Danisa Tanovića (Cirkus Kolumbija)... Na mojoj stranici je Jadrankina interpretacija na našem lijepom višeimenom jeziku i na japanskom. Zanimljiv je način na koji pjesmu na slovenačkom ("Midva bi lahko") pjeva Tanja Ribič.

Ali, važnije od toga, čuo sam tu pjesmu nebrojeno puta, na moru, na rođendanima, među izviđačima, u birtijama i elitnim klubovima, u vozu...

Prošlog ljeta, neki sasvim mladi momci i djevojke, svirali su i pjevali na Vilsonovom "Sve smo mogli mi", sa toliko iskrenosti i zanosa, da bi im samo krajnje ciničan, pa i pomalo perverzan tip, mogao pokvariti štimung pričom, kako iza te pjesme ne stoji nikakva velika ljubav autora stihova, nego da su to sasvim zanatski, na "tarabe" nakalemljene riječi.

Glas Srpske | 05.05.2016.


* * *

SVE SMO MOGLI MI
Ž. Šipka — S. Kovačević — V. Žujo
Godina 1975.


Sve smo mogli mi
da je duži bio dan;
da si našao
za me malo vremena...

Sve smo mogli mi
da si samo htio ti;
biti nježan kao nekada.

Kako naći put
koji vodi do tebe?
Kako naći mir
kad je svega nestalo?...

Sve smo mogli mi
da si samo htio ti;
biti nježan kao nekada.

Nikoga nema u sivom gradu,
ulice moje korake kradu
i ja kao sjena sad lutam.
U tvome srcu padaju kiše
i sve se naše polako briše —
iz svijeta tog...


YouTube: Sve smo mogli mi Live
102  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Jadranka Stojaković (1950—2016) poslato: Maj 05, 2016, 11:12:12 pm
*

JADRANKIN ŽIVOT, VJERA I NACIJA BILA JE UMJETNOST

Banjaluka — Pokidala se i zadnja žica na gitari života jedne jedine, velike kantautorke i pjevačice Jadranke Stojaković. Njeno srce nije preživjelo zadnji udar one nevidljive ruke koja odlučuje o rađanju i smrti, otkucalo je i posljednju melodiju, ali njena duša sigurno jeste.

Tajac, muk i nezaustavljive suze osoblja, koje je do posljednjeg momenta bilo uz Jacu, kako su je odmila zvali mnogi, dočekali su ekipu "Glasa Srpske" u Domu za stare "Karitas" u Banjaluci, u kojem je Jadranka provela posljednjih pet godina života i u kojem je u utorak uveče preminula u 66. godini. Niko nije imao snage da razgovara sa nama, jer ih je ona najteža knedla emocija, zastala u grlu zbog neopisive ljubavi koju su osjećali prema Jadranki, na trenutak sve zanijemila. Ispred Doma poznato lice, uplakano i skrhano bolom, velika prijateljica koja joj je sve ove godine bila podrška, banjalučka pjevačica Maja Tatić. Dočekivala je rodbinu i prijatelje, koji su tiho, u crnini došli da se posljednji put pozdrave sa svojom voljenom Jacom.

— Od prošlog petka bila je loše i nije željela u bolnicu. Ona je prosto takva, željela je da se bori do samog kraja, a to je činila kao lav — kazala je Maja i istakla da je odjednom i sama osjetila mir i staloženost, jer zna da se i Jadranka konačno smirila.

Jaca je, kako kaže, bila nesalomiva do samog kraja.

— U utorak sam došla kod nje, sjela kraj kreveta i rekla joj: "Nećeš ti tek tako otići". Znala je jako dobro da nam je teško i pokušavali smo da ona to ne vidi, ali teško je sakriti emocije. Svi smo joj pomagali na svoj način da joj bude lakše i zaista sam srećna što sam bila dio toga — priča Tatićeva za "Glas Srpske".

U Banjaluku je, dodaje Maja, stigla njena dalja rodbina iz Doboja i njene bliske prijateljice iz mladosti Slavica Grebenar i Branka Injac.

Bol je u ovakvim situacijama teško sakriti, a još teže ju je na listu novina ispisati, ali jedno je jasno, ovo su oni dani kada u svim zemljama bivše Jugoslavije vlada istinska tuga, koja opominje na prolaznost života, ali i slavi talenat, čija moć je davno odlučila da zaborav za neke ljude ne postoji. Na nebu se smjenjuje kiša i sunce. Kiša u ovim momentima prija, jer najlakše opisuje stanje na licima mnogih, a sunce... To sunce koje se pojavi možemo doživjeti i kao Jadrankin smijeh, jer je ona bila jedna od rijetkih čiji osmijeh nikad nije bilo lažan i koja nikada ni sa kim nije bila u konfliktu. Tužna vijest i njene pjesme kruže portalima i društvenim mrežama, gdje se Jadrankini poštovaoci na najemotivniji način pozdravljaju sa njom. Odsutnost i žal osjetili su se i u glasu barda srpskog glumišta Petra Božovića, koji je prije nekoliko dana posjetio Jadranku i u Narodnom pozorištu Republike Srpske organizovao humanitarno veče za Jadranku, kada je izveo monodramu.

— Bez obzira na svu težinu situacije, smrt je uvek iznenadna. Sad se čovek pita, da li joj je Bog olakšao muke ili je nas lišio njenog prisustva. Rešenje te zagonetke nikada nećemo saznati. U svakom slučaju, žao mi je, mnogo mi je žao — rekao je Božović za "Glas Srpske".

Još jedan takav glas dopirao je sa druge strane, kada se na telefon javila Jadrankina prijateljica Milka Čeremidžić. Milka, autor knjige "Boje zvuka", između čijih korica su zabilježena sjećanja i razmišljanja Jadranke Stojaković, podsjetila je da je Jaca bila neko ko je živio za svoju umjetnost.

— Imala je svoje tri najveće strasti: muziku, pisanje i slikanje. Umjetnost je bila njena i nacija i vjera, za to je živjela do posljednjeg daha. Cijeli svijet ju je volio, jer je bila toliko posebna i jedinstvena. Nikada ni na koga nije bila ljuta i nije se nikada ni sa kim posvađala, ni na estradi, ni u privatnom životu. Ako postoji čovjek koga su apsolutno svi voljeli, to je bila naša multitalentovana Jaca — naglasila je Milka.

Mnogo je onih čiju je mladost obilježila muzika koju je oživljavala Jadranka, među njima je i operska diva Dunja Simić.

— Ona je bila umjetnica čiji je žanr i opus bio prihvatljiv za sve generacije. Njen rad je bio najbliži samoj umjetnosti, a stvarala je muziku koja je bila lišena svakog kiča, vulgarnosti i neoriginalnosti. Radila je vrlo autentičnu i prepoznatljivu muziku i mislim da će je zaista pamtiti sve generacije. Ona je bila kompletan umjetnik i prava umjetnička duša, a muzika te vrste ne umire — rekla je Dunja.

U utorak je svima bilo jasno, a to je kantautor i filmski kompozitor Aleksandra Kovač za "Glas Srpske" još jednom potvrdila, otišla je jedna od najznačajnijih autorki stare Jugoslavije.

— Pored toga što je bila vrhunski kompozitor, izuzetno je važno naznačiti da je bila i jedna od retkih, ako ne i jedina žena-kantautor na muzičkoj sceni Jugoslavije, koja je uspela da uspostavi kontrolu nad svojim celokupnim stvaralačkim procesom, od ideje do realizacije i koja je učestvovala svojim kreativnim snagama i idejama u formiranju nove muzike na tlu stare Jugoslavije. Njena muzika ostaje kao dokument jednog vremena i jedne zemlje, koja više ne postoji i dokaz njene neiscrpne muzikalnosti i ljubavi prema životu — naglasila je Kovačeva.

Sigurno je i to da je Jadranka dala veliki doprinos muzičkoj kulturi Republike Srpske, što je istakao i banjalučki kompozitor Miro Janjanin, takođe za naš list.

— Radila je na popularizaciji pravih vrijednosti muzičke kulture u ono zlatno doba, kada su bile pjevane dobre pjesme i pisani pravi tekstovi. Njen doprinos nesumnjivo je veliki. Iako nije imala veliki stvaralački opus, u svakom slučaju ostavila je neizbrisive tragove i pjesme koje će vječno trajati. Teško je dobrog autora nadomjestiti i zamijeniti, ali je ona svojim primjerom ostavila putokaze, koji će služiti drugima da nastave njenim putem — zaključio je Janjanin.

Sa njim se složio i kompozitor iz Banjaluke Mladen Matović.

— Odlazak Jadranke Stojaković predstavlja veliki gubitak za sve poštovaoce njenog autentičnog autorskog i izvođačkog izraza. Nažalost, njenim odlaskom nastavljen je tužni niz, u kojem smo u prethodnom periodu ispratili nekolicinu istinskih velikana kulture i umjetnosti nekadašnje Jugoslavije — smatra Matović.

Veliku podršku Jadranki Stojaković sve ove godine davao je i pjevač i kantautor Željko Joksimović, koji je u februaru ove godine organizovao humanitarni koncert posvećen Jadranki u Banskom dvoru Kulturnom centru. I on se na svom "Fejsbuk" profilu oprostio od Jadranke, objavio njihovu zajedničku fotografiju i napisao: "Ti si najveći borac kojeg sam upoznao. Pevala si divne pesme, koje će živeti zauvek. I ti sa njima. Odmori se sad, draga Jadranka."

Stojakovićeva je radila i muziku za dječije televizijske emisije, napisala je uvodnu temu 14. zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. godine. Od 1988. godine živela je u Japanu, do 2012, kada se preselila u Banjaluku.


Komemoracija i sahrana
Kako to obično biva kada odlaze veliki ljudi, komemoracija povodom smrti Jadranke Stojaković biće održana u ponedjeljak, 9. maja, u 11 časova u Narodnom pozorištu Republike Srpske. Jadranka će biti sahranjena isti dan, u 14 časova na groblju Vrbanja, u dijelu zaslužnih građana Banjaluke.

Marko Bošnjak
Živi dokaz da njene pjesme nastavljaju da žive kroz generacije koje dolaze je "muzičko čudo" Marko Bošnjak i njegovo vanvremensko izvođenje velikog Jadrankinog hita "Što te nema". Marko se uspio upoznati sa Jadrankom, kada je dolazio u Banjaluku da bi pjevao na humanitarnom koncertu njoj u čast. Na svojoj "Fejsbuk" stranici od nje se oprostio veoma emotivno.

— Draga naša Jaco, nikada nećeš biti zaboravljena i uvijek ću se rado sjećati tvoga osmijeha i svih tvojih pjesama, koje volim izvoditi. Sada imamo jednoga anđela koji pazi na nas sa ljepšeg i boljeg mjesta, na kojem nema mržnje i zlobe — napisao je mali Marko.

Film "Jadranka"
Film "Jadranka", dugometražni dokumentarac Branka Lazića, biće prikazan na 9. "Beldoksu", u okviru srpskog takmičarskog programa. Sada će, međutim, njena životna priča biti posmatrana drugačijim očima. Utoliko će film biti još intrigantniji ovdašnjoj publici.


Najljepši hitovi:
"Sve smo mogli mi"
"Što te nema"
"Ima neka tajna veza"
"Nedovršeni valcer"
"Postoji neko"

A. Madžar, M. Pijetlović | 05.05.2016 | Glas Srpske
103  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Jadranka Stojaković (1950—2016) poslato: Maj 05, 2016, 11:01:40 pm
*

ODLAZAK PRVE DAME AKUSTIKE...

Nakon višegodišnje borbe sa teškom bolesti, u 66. godini umrla je Jadranka Stojaković, kantautorka i slikarka koja je ostavila hitove "Čekala sam", "Što te nema", "Sve smo mogli mi"...

Nema više Jadranke Stojaković. Otišla je u nebeske visine u kojima nema bola. Otišla za svojim prijateljem Kemicom, kako je, znajući koliko je bolesna, i prorekla.

"Eto i mene, Kemice. Sve zavisi od Božje volje", rekla je nakon što je saznala da se u večnost preselio njen prijatelj i kolega Kemal Monteno, umetnik koji joj je pisao tekstove, aranžmane i muziku. A Božja je volja bila da se kantautorka iza koje su ostali brojni hitovi ugasi polako, da je zbog teške bolesti izdaju noge, pa ruke, a potom i celo telo.

Do kraja života želela je da radi. Da snima, slika. Nažalost, nije mogla.

"Bolest napreduje. Teže dišem i gutam, napušta me snaga i u rukama. Žao mi je što ne mogu da se barem očešljam, pa da lepo izgledam. Doduše, očešljaju me ujutro, ali dami mojih godina to nije dovoljno", priznala je pre šest meseci ekipi "Večernjih novosti".

Bila je tada i tužna i srećna. Zadovoljna što joj je izašla knjiga "Boje zvuka" u kojoj je pisala o svom životnom i stvaralačkom putu, nesrećna zbog teške bolesti koja joj je polako oduzimala snagu. I život.

Tada je već brojala prve penzionerske dane, priznajući da su joj, kako je rekla, njene naglašene vibracije uma usmerene ka tome da preživi.

"Visina penzije neće pokrivati ni polovinu troškova za boravak u domu, pa sam ja u 65. godini na novom ozbiljnom početku kako da zaradim za osnovne potrebe", prenela je novinarima svoju nespokojnost.

Jadranka Stojaković rođena je 24. jula 1950. u Sarajevu, gde je i počela sa svojom muzičkom karijerom. Umetnica koju život nije mazio, jedan novi početak imala je krajem osamdesetih godina u petoj deceniji života. Kada je otišla u Japan.

"Otišla sam tamo prvi put u leto 1984, nakon Zimskih olimpijskih igara, jer je jedna moja long-plej ploča sa obradama narodnih pesama izazvala interes japanskih muzičkih znalaca. Postala sam Japanka 1988. i ostala tamo 22 godine. Trebalo je mnogo hrabrosti da u četrdesetim krenem iz početka. Dve godine sam se pripremala za nastupe i taman kad se sve zahuktalo, na Balkanu se zaratilo, zbog čega sam ostala bez posla. Japan ne bira stranu u tuđim ratovima, a sa svoje javne scene uklanja sve koji mogu biti asocijacija na pristrasnost. Mada nisu znali u koju kategoriju bi me svrstali, jer sam poreklom i životom pripadala svima, ipak su me poslali u ilegalu. To je podrazumevalo ređe nastupe po noćnim klubovima, za crkavicu, tek da nisam gladna. Kada je rat prestao, karijera mi je oživela, ali su onda došle NATO bombe na Srbiju, što me je ponovo smrvilo", ispričala je u jednom intervjuu.

U Japanu je Jadrankin život i krenu naopako. Zadobila je povredu koja je prerasla u hroničnu bolesti sa kojom se hrabro borila do samog kraja.

"Okliznula sam se na jednom koncertu na kabl i poletela kao na kori od banane, pred nekoliko hiljada posetilaca. Nisam se dala, otpevala sam još jednu pesmu na bis i istog dana održala još jedan koncert. I onda su počeli zdravstveni problemi. Prvo mi je opao jedan prst na desnoj nozi. Lekari su tvrdili da će sve brzo proći. Ali nije, bivalo je sve teže. Bolest je uznapredovala, a dijagnoza je morbus neuroni motori. Stručnjaci su rekli da se ne zna kako i zašto nastaje, pa mu onda i nema leka", pričala je.

Nedavno je priznala da iako više ne može da svira, često sanja muziku.

"Živim ceo život sa njom i kao da imam koncerte dok spavam. Još mogu da je osetim, još mogu da je čujem", rekla je umetnica koja je za sobom ostavila hitove po kojoj će je pamtiti poštovaoci sa prostora bivše Jugoslavije. Hitove koje su pevušili mnogi na vest o smrti Jadranke Stojaković: "Čekala sam", "Što te nema", "Sve smo mogli mi"... [...]

Autor: Snežana Čikarićsreda | 04.05.2016.
Više na sajtu Politika
104  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Jadranka Stojaković (1950—2016) poslato: Maj 05, 2016, 10:58:55 pm
*

U BANJALUCI PREMINULA JADRANKA STOJAKOVIĆ

BANJALUKA │ Poznata kantautorka Jadranka Stojaković preminula je u utorak u Banjaluci.

Jadranka Stojaković nekoliko godina je živjela u Banjaluci, a duže vrijeme bolovala je od multipla skleroze.

Gotovo da nema čovjeka u republikama bivše Jugoslavije koji ne zna pjesme Jadranke Stojaković "Sve smo mogli mi", "što te nema" i "Ima neka tajna veza". Ova nekadašnja jugoslovenska zvezda, a kasnije i uspješna kantautorka i slikarka u Japanu, živjela je u Domu za stare "Karitas" u Banjaluci.

Bolest motornog neurona, koja joj je ustanovljena nakon pada na bini 2009. godine, iz dana u dan oduzimala joj sve više snage.

Jadranka je bila veoma popularna od strane svojih kolega koji su se svim svojim naporima trudili da joj obezbjede što bolje liječenje.

Među njima se nedavno našao i bard srpskog glumišta Petar Božović koji je održao humanitarno veče za Jadranku odigravši svoju monodramu. Koliki je zapravo značaj Stojakovićeve muzike na ex Yu sceni potvrdili su i muzičari poput Željka Joksimovića, Maje Tatić, Harisa Džinovića, Romane Panić i mnogih drugih koji su takođe humanitarnim koncertima doprinijeli da Jadranka dobije adekvatno liječenje.

"Ne mogu više da sviram, ali često sanjam muziku. Živim cijeli život s njom i kao da imam koncerte dok spavam. Još mogu da je osjetim, još mogu da je čujem", rekla je nedavno Jadranka Stojaković.

Rođena je 24. jula 1950 u Sarajevu, gdje je i počela sa svojom jedinstvenom muzičkom karijerom. Tokom kasnih 1970-ih počela se baviti obradom sevdalinki starih gradskih ljubavnih pjesama, kao i obradom poezije srpske pjesnikinje Desanke Maksimović u novom muzičkom aranžmanu.

Radila i primjenjenu muziku za televiziju (Dječije emisije Televizije Sarajevo), te napisala uvodnu temu 14. Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. godine. Od 1988. živjela u Japanu, do povratka 2012. godine.

Radio Trebinmje | 04.05.2016.
105  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Jadranka Stojaković (1950—2016) poslato: Maj 05, 2016, 10:38:23 pm
*

J a d r a n k a  S t o j a k o v i ć
Sarajevo, 24.06.1950. — Banjaluka, 03.05.2016.


MUZIKA JE SVIRALA
V. Miloš — J. Stojaković — V. Miloš
Godina 1974.


Muzika je svirala
u srce me dirala;
tužnu pesmu pjevala
da je ljubav prestala.

Bolje da je prestala
kad joj nisam trebala.
A sad čekam priliku
nekom drugom da sviram
istu, staru muziku.

Hoću da poklonim njemu
najlepše note svoje,
pa da mu pričam o svemu
što želi srce moje.








106  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — P poslato: Maj 02, 2016, 10:45:03 pm
*

PLAČITE SA MNOM JESENJE KIŠE

Da si htela zvezde ja bih skinuo
da si rekla nemam ja bih ukrao
da si htela sunce ja bih goreo
toliko sam te dušo voleo

Ref. 2x
Plačite sa mnom jesenje kiše
život se nastavlja
moja me mala ne voli više
sreću zaboravlja

šKad si pošla s drugim ja sam patio
kad si rekla idi ja sam shvatio
zbog tebe sam srećo sebe mrzeo
toliko sam te dušo voleo

Kad si bila tužna ja sam plakao
kad si bila srećna ja sam pevao
da si htela život ne bih živeo
toliko sam te dušo voleo

YouTube: Ljuba Aličić — Plačite sa mnom jesenje kiše
107  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Anđelka Govedarović (1946?) poslato: Maj 02, 2016, 06:54:39 pm
*

ANĐELKA GOVEDAROVIĆ NA BOJČINSKOM LETU


Još jedan uspešan koncert u okviru manifestacije Bojčinskog leta, održala je Anđelka Govedarović sa orkestrom Jovice Vujičića.

Proputovala je ceo svet pevajući baš vojvođansku, sremsku narodnu muziku, a svoje dugogodišnje postojanje na estradnoj sceni, opravdala je svojim nastupom protekle subotnje večeri pred mnogobrojnom publikom.

Pitali smo Anđelku sa kakvim će utiscima napustiti ovu manifestaciju i kako je zadovoljna bojčinskom publikom.

Anđelka Govedarović:

— Nisam se sigurno dvadeset godina videla sa svojim Sremcima i, ovaj, ovo je za mene bio izazov i verujte mi da sam imala tremu kakvu nikada nemam u životu. Nikad nemam tremu u životu dok pevam, jer pevam ipak 45 godina, trema je prošla. Uvek ima jedna mala tremica odgovornosti, ali ovoliko veliki program, ovako, posle dvadeset godina među mojim zemljacima, verujte mi da mi je bilo jako teško, ali sam izdržala onako herojski i trudila se da to bude što bolje, da me dobro zapamte.

U ranom detinnjstvu pokazivala je ljubav i dar prema narodnoj muzici. Pesma koja je obeležila njenu karijeru i postala njena lična karta je 'Veli meni moj komšija Steva', posle koje se nižu mnoge pesme i snimanja, kao i učestvovanja na raznim festivalima narodne muzike.

novinarke: Anita Stanojević i Jelena Tvrtković | 08.09.2012 |surcin.rs
108  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Anđelka Govedarović (1946?) poslato: Maj 02, 2016, 06:50:34 pm
*

NAJLEPŠE PESME ANĐELKE GOVEDAROVIĆ
109  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Stojadin Dine Paunović (1948) poslato: Maj 02, 2016, 06:40:32 pm
**

NAJLEPŠE PESME STOJADINA PAUNOVIĆA


KATERINČE DEVOJČE
Zapis Stojadina Paunovića

Katerinče devojče, Katerinče devojče,
'Ajde da se uzmemo, 'ajde da se uzmemo.

Kako da se uzmemo, kako da se uzmemo
Kad si pare nemamo, kad si pare nemamo.

Ako pare nemamo, ako pare nemamo,
Oku i po k'smet imamo, oku i po merak imamo.



PROŠETA SE TOMA
Zapis Stojadina Paunovića

Prošeta se Toma uz gornju ma'alu
Prošeta se Toma uz gornju ma'alu
Uz gornju ma'alu.

Videla ga je Kata Soskina
Videla ga je Kata Soskina
Kata Soskina.

Izvadija Toma kaškano maramče
Izvadija Toma kaškano maramče
kaškano maramče.

A što ti je Tomo kaškano maramče?
A što ti je Tomo kaškano maramče?
Kaškano maramče.

Nemam Kato ženu da mi ga opere
Nemam Kato ženu da mi ga opere
Da mi ga opere.

Daj mi maramče, ja će ga operern
Daj mi maramče, ja će ga operem
Ja će ga operem.

Kad se vrneš Tomo ja će ti ga dadem
Kad se vrneš Tomo ja će ti ga dadem
Ja će ti ga dadem.

Da ti zamiriše na Katinu dušu
Da ti zamiriše na Katinu dušu
Na Katinu dušu.



U SELO SVADBA GOLEMA
 
U selo, u selo svadba, more, golema,
Devet se, devet se brata, more, ženiše
Za devet, za devet sestre, more, premile,
Za devet, za devet sestre, more, premile.
 
Kaniše, kaniše sestru, more, da dođe,
Kaniše, kaniše sestru, more, da dođe.
"Ne mogu, ne mogu, braća, more, da dođem.
Muž mi je, muž mi je, braća, more, argatin.
 
Muško mi, muško mi čedo, more, u ruke,
Golema, golema njiva, more, nežnjena.
Z'lva mi, z'lva mi aspida golema,
Svekrva, svekrva zmija, more, troglava..."



* * *

... Moje duboko ubeđenje je da pesma ne može i ne sme imati granice. Ona je od naroda i za narod. Zato ću biti srećan ako ove pesme podjednako svojim smatraju u Vranju, Prizrenu, Nišu, Pirotu, Leskovcu, Gnjilanu, Kumanovu ili Prištini.
... Ponešto sam dodao, obojio na svoj način, ispevao svojim glasom, ali nisam dirao u čistotu pesama, njihovu čednost, sa željom da ih svakipravi ljubitelj dobre stare narodne pesme doživi kao svoje.
Pesme su, uglavnom, zapisivane na terenu, a neke sam učio još kao dete, u krugu svoje porodice. Moj ulazak u svet 'zrelih' pratilo je dugogodišnje druženje sa starim članovima kulturno-umetnićkog društva 'Sevdah', sa starim, dobrim, vranjskim boemima, rediteljima, glumcima, pesnicima, muzičarima. Tako sam i sam sve to bio i ostao.
Sve ove pesme su sakupljane godinama od dobrih, poznatih, nadarenih gradskih pevača, izvrsnih poznavalaca 'svoga vremena', melosa, ljudi, običaja, svesnih kako sadašnjosti, tako i prošlosti." [Stojadin Dine Paunović]

YouTube: Stojadin Paunović — Katerinče devojče
YouTube: Stojadin Paunović — Prošeta se Toma
YouTube: Stojadin Paunović — U selo svadba mori golema
110  DRUŽENJE / Angelinin kutak / Princ Rodžers Nelson (1958—2016) poslato: Maj 02, 2016, 06:39:30 pm
*


P r i n c e  R o g e r s  N e l s o n
Minneapolis, 07.06.1958 —  Chanhassen, 21.04.2016.


"Američki pevač, kompozitor, multiinstrumentalista i glumac Princ Rodžers Nelson, poznatiji kao Princ, umro je u četvrtak u 57. godini.
Jedan od najuticajnijih pop muzičara u poslednjih 30 godina..." umro je svojoj kući-studiju.
Poslednji studijski album "Art official age" objavio je 2014.


PURPLE RAIN

I never meant to cause you any sorrow
I never meant to cause you any pain
I only wanted to one time see you laughing
I only wanted to see you laughing in the purple rain

Purple rain, purple rain
Purple rain, purple rain
Purple rain, purple rain

I only wanted to see you bathing in the purple rain

I never wanted to be your weekend lover
I only wanted to be some kind of friend
Baby, I could never steal you from another
It's such a shame our friendship had to end

Purple rain, purple rain
Purple rain, purple rain
Purple rain, purple rain

I only wanted to see you underneath the purple rain

Honey, I know, I know, I know times are changing
It's time we all reach out for something new
That means you too
You say you want a leader
But you can't seem to make up your mind
I think you better close it
And let me guide you to the purple rain

Purple rain, purple rain
Purple rain, purple rain
Purple rain, purple rain

If you know what I'm singing about up here
C'mon raise your hand

Purple rain, purple rain

I only want to see you, only want to see you
In the purple rain









111  DRUŽENJE / Angelinin kutak / David Bowie (1947—2016) poslato: April 22, 2016, 03:56:04 am
*


D a v i d  B o w i e
London, 08.01.1947 —   New York, 10.01.2016.


Dejvid Bouvi (rođen je kao David Robert Hayward-Jones), jedan je od najpoznatijih britanskih rok muzičara, pevača i kompozitora, rođen je 08. januar 1947. godine u Londonu.

"...Njegove sezonski promene alter-ega, dramatično i drastično menjanje stila i pojavnosti bili su opšte prihvaćeni u vreme prebrzih promena pop-kulture sedamdesetih. Bouvi je u drugoj polovini te dekade muzički eksperiment i progres koristio kao inventivnost, a ne virtuoznost, kao kolege iz prog-rok bendova.
[...]
Najvažnije, Bouvi pripada rokenrol muzici koja menja živote, usmerava ih, oplemenjuje i poboljšava. Njegova muzika je, borhesovski rečeno, vrt sa stazama koje se račvaju: ona ovlaš dotiče sve umetnosti, stvarajući kulturni krešendo za koji se valja potruditi jer nosi odgovor na sva pitanja, kao i svaka valjana umetnost. Vagnerovski rečeno — Gesamtkunstwerk ("sveukupna umetnost")".
Aleksandar S. Janković, Politika
Profesor Istorije filma i Pop-kulture na FDU u Beogradu
112  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Zorana Lola Novaković (1935—2016) poslato: April 22, 2016, 02:50:38 am
*

POSLEDNJI APLAUZ ZA "KRALJICU EVERGRINA"

Nakon prvog solističkog koncerta u Domu sindikata jedna od najvećih muzičkih zvezda sa naših prostora dobila je ovacije kojima je nagrađena i mnogo godina kasnije na svom poslednjem nastupu u istoj dvorani

Za kompozitora i dirigenta Vojkana Borisavljevića, Lola Novaković, koja je preminula prekjuče u Beogradu, bila je najveća zvezda zabavne muzike na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Zvezda koja je bila popularna ne samo na našim prostorima već i u Japanu, umetnica koja je prva "otvorila vrata" muzičke scene nekadašnjeg Sovjetskog Saveza...


"Vojkan Borisavljević
Fascinirala me je svežina njenog glasa, glasa koji se nije nimalo izmenio, kao i ona neverovatna boja njenih očiju"

— Otišla je mirno, dostojanstveno i skromno, onako kako je živela — kaže Borisavljević napominjući da je sa pevačicom koja je muzičku karijeru započela u rodnom Beogradu pedesetih godina prošlog veka malo sarađivao i to tokom poslednjih godina njenog života.

— U zlatno vreme jugoslovenske muzike Lola je radila sa Aleksandrom Koraćem koji je pisao njene velike hitove. Ali, ja sam je poznavao i izuzetno sam cenio njen rad. Počeli smo da sarađujemo tokom poslednjih šest godina, prvi put u Domu sindikata, na onom istom mestu na kojem je održala svoj prvi solistički koncert 1960. godine kada su karte bile rasprodate za dva sata. Posle duge pauze ponovo je stala na tu scenu i doživela iste ovacije kao kada je prvi put tu nastupila. Pevala je, u okviru serije koncerata "Proleće u Beogradu", koju sam radio sa ansamblom "Stanislav Binički", pesmu "Moj dragi Beograd" Dragomira Ristića i numeru "Jednom u gradu ko zna kom" koju je napisao Angel Vlatković. Zanimljivo je da su karte za taj naš zajednički koncert bile rasprodate kao i za onaj njen prvi solistički nastup — priča Vojkan Borisavljević.

Poslednji javni nastup nekrunisana "kraljica evergrina" imala je u Smederevu, takođe sa Vojkanom Borisavljevićem, i to pre dve godine kada je nastupila na Smederevskoj jeseni.

— Planirali smo ponovo da nastupimo u Domu sindikata, ali sprečio nas je njen odlazak. Tokom ta dva zajednička projekta moje kolege i mene fascinirala je svežina njenog glasa, glasa koji se nije nimalo izmenio, kao i ona neverovatna boja njenih očiju. Apsolutno je vladala scenom ali, i nakon toliko godina koje je provela na sceni, bila je veliki tremaroš. Naravno, bila je to kreativna trema koja je nestajala onog trenutka kada bi zapevala — seća se Vojkan Borisavljević.


Sa Radetom Marjanovićem, dugogodišnjim članom Pozorišta na Terazijama, Lola Novaković sarađivala je do pre godinu dana i to u njegovoj kabaretskoj predstavi „Dobra stara vremena”.


"Rade Marjanović
Posle predstave 'Dobra stara vremena' vraćala bi se u svoj svet i niko od nas nije želeo da narušava taj njen mir u kojem je uživala"

— Bila je naš stalni gost poslednjih 15 godina, koliko i traju "Dobra stara vremena". Zapravo, do pre godinu dana nastupala je na kabaretskoj sceni Pozorišta na Terazijama. Posle dugačke pauze koju je napravila i svojevoljnog osamljivanja, ona se vratila u trenutku otvaranja Male scene. Možda i zbog toga što je to mali, intiman prostor u kojem je s vremena na vreme mogla da se vrati pesmi i publici, a da ima i svoj mir. I svih ovih godina s velikom radošću je igrala i pevala. Taj njen zvonki glas koji joj je bog dao i koji je nije izneverio do kraja, odjekivao je na veliko zadovoljstvo i nas izvođača i publike — kaže Rade Marjanović.

Sa članovima predstave "Dobra stara vremena" nastupila je više od dve stotine puta i, kako ističe Marjanović, bila je to ozbiljna priča.

— Uvek je bila raspoložena za rad i vrlo profesionalna. Tačna u svemu, odgovorna. Dosta se osamila na kraju i to je bio njen lični izbor, a saradnja sa nama bio je Lolin izlet u neku vrstu bivšeg života. Posle predstave vraćala bi se u svoj svet i niko od nas nije želeo da narušava taj njen mir u kojem je uživala — kaže Rade Marjanović.

Autor: Snežana Čikarić | 04.04.2016. | Politika
113  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Zorana Lola Novaković (1935—2016) poslato: April 22, 2016, 02:46:01 am
*

PREMINULA LOLA NOVAKOVIĆ

Kraljica evergrina i prva dama domaće muzike Zorana Novaković preminula u 81. godini. Očarala Evropu numerom "Ne pali svetla u sumrak". Zlatnu karijeru počela daleke 1957.

Još jedna zvezda zasjaće na nebu. Jedna od prvih dama domaće zabavne muzike, balkanska diva, kraljica evergrina sa nezaboravnim rasponom glasa — Lola Novaković umrla je u nedelju u svom rodnom Beogradu. Za dvadesetak dana bi napunila 81 godinu.

Kada su je roditelji Radmila i Milan dovelu u njihov dom u Bulevaru kralja Aleksandra 54, komšije su govorile "biće lepotica" jer ima divne, krupne, zelene oči. Primetili su i da plače iz sveg glasa i konstatovali, u šali, "biće pevačica". I bi, jedna od najboljih i najlepših na jugoslovenskoj sceni. Znalo se to još u osnovnoj školi kada su je izbacili iz hora, jer druga deca od njenog glasa nisu mogla da se čuju.

Do velike popularnosti koju je stekla šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, Lola je došla preko Radio Beograda, gde je 1957. primljena kao stalni vokalni solista. Iste godine je bila jugoslovenski predstavnik na čuvenom Sajmu u Lajpcigu, uz već popularnog Ivu Robića, a po povratku joj je diskografska kuća DEKA izdala prvu ploču sa pesmama "Alisa u zemlji čuda" i kubanskim hitom "Babalu" na španskom jeziku. Nakon nastupa na Opatijskom festivalu 1958. sa pesmom "Kućica u cveću", odlazi na Bliski istok i postaje velika libanska zvezda sa jednogodišnjim ugovorom za bejrutski "Mulen ruž". Ispraćena na brod uz suze Libanaca, vratila se u svoj rodni grad i održala prvi solistički koncert u Domu sindikata.

Festivalske nagrade osvaja od 1961. na svim prestižnim takmičenjima, u Zagrebu, Opatiji, Splitu, Beogradu...

Krajem te godine odlazi na turneju po Poljskoj i Mađarskoj, a Poljaci izdaju album "Ke sera, sera", sa pesmama na španskom i engleskom jeziku. Tada staje i pred filmske kamere, što je bila njena želja odmalena, i radi sa legendarnim fudbalerom Crvene zvezde Dragoslavom Šekularcem film "Šeki snima, pazi se".

Kao predstavnik Jugoslavije, 1962. godine je sa kompozicijom "Ne pali svetla u sumrak" osvojila četvrto mesto na takmičenju za "Pesmu Evrovizije". Usledila je šestomesečna turneja po Japanu, a najtiražniji dnevni list na svetu "Asahi šimbun" je pisao:

— Te oči su mnogo videle, taj glas je mnogo pevao — navodi tamošnji novinar.

— Podseća nas na nemirne talase koji udaraju u nemirne obale Japanskog mora. Mi Japanci smo zavoleli Lolu i voleli bismo da ostane kod nas.

Ipak, ponovo željna Beograda, Lola se vratila. Usledio je još jedan trijumf u leto 1964. na međunarodnom festivalu u Rimu, gde je osvojila prvu nagradu sa pesmom Dušana Vidaka "Ulica četiri fontane".

Od 1963. do 1965. je učestvovala u dečjoj TV seriji "Na slovo, na slovo". Jednu od svojih najčuvenijih pesama, "Kap veselja", otpevala je 1966. na međunarodnom festivalu Balkanijada u Beogradu, a pesma je proglašena za hit godine.

Prvi brak, koji je trajao nešto kraće od dve godine, sklopila je 1962. sa profesorom fiskulture Borom Kragujevićem. Godine 1966. se udala za Mila Jovanovića, predstavnika avio-kompanije "Panameriken", međutim, i od njega se razvodi nakon četiri godine.

Presudan festival u njenom emotivnom životu dogodio se 1971. kada je na "Beogradskom proleću" u alternaciji sa Draganom Antićem pevala pesmu "Ljubi me". Tada se u žutoj štampi pojavila priča o njihovoj ljubavi, što su oni isprva krili, jer Dragan je više od decenije bio mlađi od nje.

Ipak, ljubav je pobedila i njihov brak je trajao do 2000. godine. Tada je odlučila i da se povuče iz umetničkog života, umorna od novinarskih izmišljanja i zasićena domaćim festivalima. Jedini nastupi koje je Lola Novaković beležila poslednjih godina bili su u Pozorištu na Terazijama, u kabareu "Dobra stara vremena" Radeta Marjanovića.


PRVA U RUSIJI

Lola je bila naša prva estradna umetnica koja je gostovala u Rusiji 1960. Iste godine održala je prvi solistički koncert na Balkanu, a karte za Dom sindikata su rasprodate za nepuna dva časa. Na Zagrebačkom festivalu 1962. je pobedila sa pesmom Alfonsa Vučera "Ti nisi došao", koju je pevala sa suzama u očima, na šta joj je publika odgovorila aplauzom od 10 minuta.


Hitovi za sva vremena

* "Kućica u cveću", 1958.
* "Kiša i mi", 1961.
* "Jednom u gradu, ko zna kom", Opatija 1961, pobednička pesma
* "Ne pali svetla u sumrak", Pesma Evrovizije 1962, četvrto mesto
* "Marike", 1967.
* "Vrati se", 1970.
* "Neko čeka na mene", 1971.
* "Znam zašto živim" 1972.
* "Duga topla noć", "Beogradsko proleće", 1973, pobednička pesma
* "Harmonika", Opatija 1981, pobednička pesma
* "Zasvirajte violine", 1982.


RADMILA KARAKLAJIĆ: BOŽANSTVENA

— Lično smo se srele samo dva, tri puta u životu, ali oduvek sam znala da je Lola naš prvi vokal. Božanstven glas je imala. Kada je ona pevala jednostavno se znalo da je to Lola Novaković.

Ta specifičnost je strašno važna u našoj profesiji. Upoznala sam je šezdesetih kada sam na televiziji pevala "Anđelina, zumba, zumba". Prišla mi je posle mog nastupa da mi čestita, a ona je tada već bila velika zvezda, a ja početnik. Sjajna osoba, veliki drug.


MINJA SUBOTA: TUŽAN

— Malopre sam saznao za Lolinu smrt. Tužno je što nam odlaze svi veliki umetnici.

Zajedno smo nastupali sedam godina i bili smo veliki prijatelji i kolege. Bila je prva dama naše zabavne muzike i obeležila je uspon popularne muzike na našim prostorima.


NADA KNEŽEVIĆ: MUK

— Nisam u stanju sada da govorim, mnogo sam potresena ovim što ste mi javili. Nismo mnogo radile zajedno, ali imam najlepše sećanje na Lolu.

Bila je vesela, puna života i izuzetno talentovana. Bila je veliki pevač i velika naša zvezda.


RADE MARJANOVIĆ: SETA

— Stvarno tužna vest. Poslednjih 15 godina smo radili zajedno naš kabare "Dobra stara vremena" u Pozorištu na Terazijama. Velika je čast bila da radimo s takvom legendom i da ona bude deo naše scene.

Od kada se povukla iz javnog života, Lola nije htela da ima velike nastupe, a ovi fini, umetnički trenuci i njoj su se dopali i prijali su joj. Sa setom se sada sećam naše saradnje i s velikim ponosom konstatujem da je takva diva provela sa nama svoje poslednje godine.

J. Popović | 03.04.2016. | Večernje novosti
114  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Zorana Lola Novaković (1935—2016) poslato: April 22, 2016, 02:39:15 am
*

Z o r a n a  L o l a  N o v a k o v i ć
25.04.1935. — 03.04.2016.


Još jedna muzička legenda je otišla.
"Otišla je mirno, dostojanstveno i skromno, onako kako je živela"


KAP VESELJA
C. Sanchez — I. Genić — I. Ivanji)

Neću dar,
neću nakit,
nemoj hteti
sjajnim zlatom,
pustim novcem
da me kupiš,
samo kap veselja tražim
samo malo, malo smeha
vedri osmeh oka tvog.

Ovu noć,
ako želiš,
tebi dajem
ja ti nudim pesmu,
igru, priče, snove.
A za sve,
samo kap veselja tražim,
samo malo, malo smeha.
Ako hoćeš, nađi radost
mene podari sa njom...

Neću laž,
neću večnost.
Nemoj hteti
lažnom nadom
da me kupiš,
sjajnim zlatom.
Samo kap veselja tražim...
Mesec sija, nađi radost,
mene podari sa njom...








115  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Dušica Stefanović Bilkić (194x) poslato: Mart 03, 2016, 05:08:16 am
**

ZAPISANO U VREMENU — Dušica Stefanović Bilkić


U ovoj maloj zemiji na brdovitom Balkanu, jedno od najvećih bogatstava je svakako njeno bogatstvo u muzičkoj tradiciji. Raznolikost svakog dela naše lepe zemlje je jednaka lepoti pejzaža i pesme. Kao i u svakoj lepoti postoji lepa, lepša i najlepša. Epitet najlepše, najneznije ali i najtužnije pripala je svakako južnoj Srbiji i njenom melosu. Što je muzika lepša, to je i zahtevnija, kada je u pitanju interpretacija.

Kada sve ovo uzmemo u obzir, onda je jasno da se broj onih bogom danih učesnika, koji mogu da donesu tu pesmu, onako kako ona zahteva, veoma sužen.

Dušica Bilkić je svakako jedna od najboljih interpretatorki pesama sa juga Srbije, koja pored izvanredne lepote glasa, ima tu južnjačku dušu, bez koje nema prave interpretacije.

Ceo radni vek ostala je dosledna svom opredeljenju i raskošnim talentom dala svakoj od otpevanih pesama, lični nezaboravni pečat. Istražujući, učeći i čuvajući pesme Srbije, ona je zasluženo izborila mesto među najboljima i tako dobila mogućnost, da svoj prelepi glas, temperament i muziklnost zapiše u vremenu.

Mislim da je ono što je u ovom dobu u kome živimo, Staniša Stošić, bio, kao muški vokaini solista za vranjansku pesmu, svakako je Dušica Bilkić kada se radi o ženskom interpretatoru.

Svi koji vole pravu tradicionalnu muziku mogu da požele, da im još dugo razgaljuje dušu i da i ubuduće doprinosi trajanju muzičkog bogatstva, kojim se možemo ponositi.   

Ja sam lično uživala u profesionalnosti ove velike, a privatno veoma skromne žene i umetnice i želim joj još mnogo zapisa uvremenu.


Nena Kunijević
Muzički urednik i reditelj u RTS-u


* * *


Na našoj muzičkoj sceni malo je interpretatora koji, zahvaljujući svojim izuzetnim vokalnim mogućnostima i raskošnom talentu, uspešno traju dugi, dugi niz godina i decenija. Među njima je Dušica Bilkić.

Istančanog ukusa, snažne ekspresije u vokalnom izrazu, raskošnog i prijatnog glasa, Dušica Bilkić je tokom čitavog izvođačkog opusa, nesebično ulagala sebe i svoi talenat u narodne pesme koje je pevala. Od samih početaka trudila se da otkrije sve tajne pevačkog zanata i pronikne u suštinu pesme, njenu melodiku, ornamentiku i dramatiku teksta. Kao rezultat nizale su se izvanredne interpretacije narodnih pesama iz Centralne Srbije, Vranja, sa Kosova i Metohije, zatim gradske pesme ali i komponovane pesme u tradicionalnom maniru. Sarađivala je sa brojnim narodnim orkestrima i ansamblima, snimila je veliki broj trajnih snimaka za sve programske potrebe Radio televizije Srbije koji se čuvaju u Zvučnom arhivu Radio Beograda. Vokalna solistkinja  Dušica Bilkić nastavila je tradiciju "kultivisanog" pevanja narodnih pesama, na način kako su to činili i "zlatni glasovi" Radio Beograda, poput Danice Obrenić, Radmile Dimić, Anđelije Milić i mnogih drugih.

Svojim vokalnim i muzičkim kvalitetima izboriia se za svaku godinu i deceniju koju traje, i zato je s razlogom, ime Dušice Bilkić zapisano u vremenu.


Mr Mirjana Drobac
Etnomuzikolog u Muzičkoj produktiji Radio Televizije Srbije


* * *


Ako bismo čitav svet, od postanka do danas, posmatrali kao jednu, Božansku Simfoniju, a vremenske periode kao stavove, lako bismo zaključili da naše vreme, opterećeno promenijivim i sumnjivim sistemom vrednosti, može ponuditi samo retke i izuzetne ličnosti, kao svoje predstavnike u stavu koji nama vremenski pripada.

Uistinu, neki ljudi u svakom vremenu svojom vrednošću zasluže da budu ubeleženi zlatnim slovima u Simfoniju ovoga Sveta. Jedna od njih je i neponovljiva Dušica Bilkić, pevačica koja je svojim časnim, samopregornim radom i besmrtnim interpretacijama dosegla sam vrh nacionalne umetnosti, zasluživši da se kao umetnik nađe na najvišem mestu u pomenutoj Simfoniji.

Ispunjava me osećanje ponosa, što sam tokom svoje karijere imao prilike da sarađujem sa Dušicom Bilkić, u svakom smislu izuzetnom umetnicom i osobom.


Bora Dugić
Muzički umetnik


* * *


Dušica Bilkić spada u red solista Radio Beograda, sa vrhunskim glasovnim potencijalom i izuzetnom muzikalnošću. Njen sjajni talenat i dikcija, stvaraju sliku priče o kojoj peva, uverljivo i milo, jer lepim glasom dočarava svu lepotu naše narodne muzike. Ponosan sam što sam dugo i uspešno sarađivao sa Dušicom Bilkić.

Profesor — Magistar
Božidar-Boki Milošević

Teksta: CD 3 set — Zapisano u vremenu Dušica Stefanović Bilkić
Izdanje RTS PGP | 2009.


Post produkcija dipl. ing. Kosta Vesković
Urednik izdanja Miša Mijatović
116  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — Z poslato: Mart 03, 2016, 03:22:27 am
*

ZA ŠAKU LJUBAVI

Za šaku ljubavi
Za trunku nežnosti
Ja s' tobom bila bih
Bila do večnosti

Za reči utehe
Za malo osmeha
Ja s' tobom bila bih
Bila bih do veka

Ref.
Šta je bol, šta je bol
Kad bez bola nema ljubavi
I šta je greh, šta je greh
Kad se duša s' dušom sastavi
U ljubavi

YouTube: Mira Kosovka — Za šaku ljubavi
117  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — N poslato: Mart 03, 2016, 02:44:29 am
**

NIŠTA MI NIJE
P. Vuković — R. Mićunović

Ništa mi nije, samo bol u duši...
Nista mi nije, samo što se ruši,
Ruši se barka o našoj sreći,
Razbi nam sudba poklon najveći.

Ref.
Ništa mi nije, ništa mi nije,
Samo u duši hladno mi je...
Jedan mi čovek odnese sreću,
Nikada više voleti neću.

Ništa mi nije, samo krijem suze.
Ništa mi nije, samo ispod bluze
Još jedna rana zbog tebe cveta;
Bogova ljutih to je osveta.
Ref.

Ništa mi nije, samo dugo ćutim.
Nista mi nije, samo što se ljutim,
Što sam za leta dobila zime.
Ledenom rukom život grli me.
Ref.

YouTube: Lepa Lukić — Ništa mi nije
118  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Lepa Lukić (1940) poslato: Mart 03, 2016, 02:19:07 am
*
LEPA LUKIĆ:


SAMO MI SE JEDNA ŽELJA U ŽIVOTU NIJE ISPUNILA

Kraljica narodne pesme, o karijeri, neprolaznim hitovima i ljubavima koje su obeležile njen život. Nemam neke škole, ali imam bistru glavu i znala sam šta hoću

Kada je snimila pesmu "Od izvora dva putića" napravila je pravi izbor, ali sasvim je sigurno da bi i danas odabrala isti put. Kraljica narodne muzike Lepa Lukić ističe da nije mogla ni da nasluti da će toliko dugo opstati na sceni i da će se san devojčice iz Miločaja, koja je pevušila dok je čuvala krave, obistiniti. Smatra da je narod nije zavoleo samo zbog pesama, već zato što je bila i ostala obična žena.

Slava me nikad nije opila, iako sam na estradi već 47 godina — kaže u intervjuu za "Novosti" Lepa Lukić. — Ne postoji ništa što bih još poželela, a nisam ostvarila u karijeri. Nema nagrade koju nisam dobila i sve sam postigla isključivo glasom. Samo mi se jedna želja u životu nije ostvarila, to svi znaju, pa neću da ponavljam. Sada doživljavam drugi zenit popularnosti i zaista sam srećna žena.

Da li je mladoj devojci iz patrijarhalne sredine bilo teško da se snađe u Beogradu?

Ništa mi nije bilo teško i niko nije mogao da me zaustavi u nameri da postanem pevačica. Nisam završila neke škole, ali imam bistru glavu i uvek sam znala šta hoću. Kada sam iz Miločaja tek došla u Beograd, znala sam samo gde je Slavija, Železnička stanica i kako da Balkanskom ulicom stignem do Hotela "Moskva". Učila sam od kolega, gledala sam šta je ko obukao i kako se ponaša na sceni. U moje vreme se nisu stavljali silikoni i prebacivale grudi preko ramena. Sećam se, jednom me je opekao obad dok sam čuvala kravu. Toliko mi je natekla usna, da sam celog dana stavljala obloge da mi spadne otok, jer je uveče bila igranka. Došla sam mlada u Beograd, mogla sam i ja da skačem gologuza u bazen i uz motku.

Brat i majka su vam branili da pevate?

Smatrali su da to nije za mene i da bih mogla da krenem pogrešnim putem. Sa 16 godina sam pobegla od kuće kako bih otišla na audiciju Radio Novog Sada. Bilo je 200 kandidata, a primljeni smo samo Novica Negovanović i ja. Molila sam ih tamo da mi stave pečat kao dokaz da sam prošla audiciju. Rekla sam im da ću dobiti batine od brata, jer sam došla bez njegovog znanja, pa ne znam kako da se opravdam.

Pevušili ste još kao dete dok ste čuvali krave?

Tačno je. Odem da čuvam kravu i ponesem ogledalo, koje je bilo toliko staro da nisam u potpunosti mogla da vidim svoj odraz u njemu. Dok krava pase, naslonim ga na šljivu i počnem da glumim ili pevam, a u ruci sam držala klip kukuruza umesto mikrofona. Prvo sam maštala o tome da postanem glumica, a u 12. godini sam shvatila da umem i da pevam. Nije bilo pesme koju nisam znala.

Pesma "Od izvora dva putića" bila je presudna za vašu karijeru?

To je planulo u tiražu od 100.000 primeraka, bez ikakve reklame. Imala sam 24 godine kada sam snimila tu pesmu bez velikih očekivanja i posle toga sam se vratila u Vrnjačku Banju, gde sam pevala u jednoj letnjoj bašti. Dok sam se jedne večeri spremala za nastup, na vrata mi je pokucao harmonikaš i rekao da su upravo na Radio Nišu pustili moju pesmu. Onako u žurbi izletim napolje i udarim glavom u šljivu. Čula sam samo poslednju strofu i bila sam presrećna. Tada sam prvi put pevala sa šiškama i tako zamaskirala čvorugu. Posle su me zvali iz "PGP-RTS" da potpišem sa njima ekskluzivni ugovor na pet godina. Od njih sam dobila stan u Sarajevskoj ulici, koji sam od prodaje ploča otplatila za samo godinu dana. Svaka moja naredna ploča prodavala se u tiražu od 150.000 do 200.000 primeraka.

Slušali ste isključivo srce i kada je ljubav u pitanju...

Najžalije mi je što je nisam nudila, nego sam čekala da mi traže! Bile su tri tone udvarača. Mogla sam da biram s kim ću biti. Ali, moje srce je išlo samo na siromašne. Imala sam i bogate udvarače, ali šta vredi kad je jedan imao nos do Čačka i veliki trbuh. Sve živo mi je nudio, hteo je da sve prepiše na moje ime, samo da budem s njim i da ne pevam. Ali, želela sam da pevam i nisu mi bili potrebni nikakvi bogataši. Ako mi se neko dopadne, ne pitam šta ima i ko je. Uglavnom su me osvajali muškarci koji su bili strpljivi i nisu odmah nasrtali.

Koja ljubav je obeležila vaš život?

Snažan pečat u mom srcu je ostavio Duško Štrbac, koji je umro u 52. godini. Bio je izuzetan čovek, bez greške! Rastali smo se jer je zbog posla prebačen u Beč, gde je radio u našoj ambasadi u obezbeđenju, a u međuvremenu je otišao u Ameriku kod sina. Bili smo zajedno osam godina. Rastavila nas je daljina, a ne zato što nismo heli da budemo zajedno. Sreli smo se posle mnogo godina u Čikagu. Tada mi je rekao da me nikad neće zaboraviti i dogovorili smo se da se vidimo čim dođe u Beograd. Kada sam se posle dvadesetak dana vratila kući majka i prijateljice su mi rekle da je Duško umro.

U knjizi "Toma Zdravković — 68 neispričanih priča", govorili ste o druženjima sa legendarnim pevačem?

Voleo je duhovite ljude, ali se nije družio sa svakim. Obožavao je Zorana Kalezića, Dobrivoja Topalovića i mene. Bio je najveći boem na estradi, ali i čovek koji nikog nije opterećivao svojom bolešću. Imao je rak bešike, ali je uprkos tome pio. Savetovala sam mu da ostavi alkohol i otimala mu rakiju i viski. Ali uzalud. Govorio mi je: "Nemam 100 života. Svejedno mi je da li ću da umrem sad ili kasnije. Život nema reprizu". Da sam bila na njegovom mestu, ne bih mogla da to podnesem. Toma je znao da se nosi sa svojom mukom i u tome je bila njegova veličina.


TUGA ZBOG MAJKE Pevačica kaže da bol zbog gubitka majke Milosije, koja je umrla pre gotovo osam godina, još nije prošao i da svaki put plače kada ode na njen grob.
Bila mi je sve — priča Lepa. — I majka i drug. Kada je umrla išla sam kod lekara da me spasu, jer sam non-stop plakala. Htela sam da ih pitam šta se dešava sa mnom. Stavim ispred sebe lavor, a suze samo liju. Uplašila sam se da se nešto nije poremetilo, pa toliko plačem. Nisam jedina izgubila majku kad je ona imala 94 godine i da mi se to desi.

ZA MLAĐU PUBLIKU Lepa Lukić je sa Petrom Tanasijevićem, kako kaže, snimila čak 24 ploče. Mada je veliki uspeh ostvarila sa "dvojkama", želela je da snimi i nešto modernije.
Htela sam da ubacim i neke novitete kako bih pridobila i mlađu publiku, ali u produkciji nisu hteli ni da čuju. Želela sam pošto-poto da snimim pesmu "Izvini, ali mnogo mi je žao" sa kojom sam na "Hit paradi" osvojila drugo mesto. Rekla sam im: " Ili ta pesma ili nijedna druga". Posle toga sam snimila "Srce je moja violina", "Zorane ljubavi moja", ali nisam odustajala od "dvojke".


Slavica Dobrosavljević | 16.10.2014. | Večernje novosti
119  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Nikola Grbić Grba (19xx) poslato: Februar 20, 2016, 05:04:47 am
*

LEŠĆE

Pojačaj stari radio, neka polude komšije.
Obuci plave farmerke, nek bude kao ranije.

Ukradi ruže najlepše što vire iznad ograda,
u baštama ispod Zvezdare, umesto mojih pozdrava.

I kreni ka kraju grada, tamo, u livade cvetne.
Reci da meni si pošla ako te neko sretne.

Vidim joj senku, dolazi ona u zlatnoj spavaćici.
Noćas će me poljubiti a ti ćeš me izgubiti.

I ako te nekad probude ptice što rano poleću,
ti budi, budi najlepša, nek se za tobom okreću.

Ref.
Hej, Lešće, Lešće šareno, neka vidi jutra tog
ko je mene voleo.
Hej, Lešće, Lešće neka vidi prokleto
kome me je otelo.


OVO JE SRBIJA

Znaš li odakle si, sine
pogledaj planine sive,
Zejtinlikom cveće procvalo,
Šumadijom sunce zasjalo.

Cvetovi kao od vina
pevaju pesme davnina,
odjekuje kao nekada
kraj Drine sa cvetnih livada.

Cvetovi kao od vina
stihovi ratnih sudbina
još cvetaju kao nekada,
kraj Drine sa cvetnih livada.


Proći ćeš puteve duge,
videćeš krajeve druge,
ponesi odavde jedan cvet
nek' svi vide, nek' zna ceo svet.

Ref. 2x
Aj, ovo je Srbija,
govore grobovi ratnika
iz slavnog vremena.


Pesma "Lešće" nastala je 1985. godine. Dvadeset godina kasnije Aca Lukas je obradio i prepevao.

"...Na novom albumu imam pesmu "Lešće", koja u prvom momentu zvuči morbidno. Slušaoci moraju da znaju njenu predistoriju. To je pesma Nikole Grbića, posvećena našem prijatelju koji je davno umro, a bio je predvodnik u našem kraju. Znamo svi gde je "Lešće". To je groblje iznad našeg kraja, Karaburme, gde sam rođen. Jeste malo lokalnog karaktera, pa se teško tumači, ali sam morao da je snimim posle 20 i kusur godina, koliko postoji". Aca Lukas za Večernje novosti, 24.10.2008.

YouTube: Nikola Grbić Grba — Lešće (Ako se nekad setiš mene, 1985) Verzija I
YouTube: Nikola Grbić Grba — Lešće Verzija II
YouTube: Ansambl Svilen konac i Radoš Bajić — Ovo je Srbija
YouTube: Legende — Ovo je Srbija
YouTube: Aca Lukas — Ovo je Srbija
120  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Nikola Grbić Grba (19xx) poslato: Februar 20, 2016, 04:54:43 am
**


NIKOLA GRBIĆ GRBA — DISKOGRAFIJA

121  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] / Nikola Grbić Grba (19xx) poslato: Februar 20, 2016, 04:52:32 am
*

NIKOLA GRBIĆ GRBA


Čuveni muzičar, kompozitor i tekstopisac NIKOLA GRBIĆ GRBA već decenijama piše najveće hitove na našoj muzičkoj sceni. Njegove pesme izazivaju najdublje emocije, šira publika jednogasno na koncertima brojnih pevača peva stihove koje on piše. Izdao je četiri albuma...

Njegova pesma "Devet života" je himna boemskog Beograda, a "Ovo je Srbija" nalazi se u udžbeniku muzičkog vaspitanja. Odrastao je na Karaburmi u Beogradu, a ovaj grad i država su duboko utkani u njega svakom svojom ulicom i predelom.

Zaslužan je za karijeru Ace Lukasa... allevents.in
122  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Brankica Vasić Vasilisa (19xx) poslato: Februar 20, 2016, 12:40:37 am
*

KOSOVSKE PESME SADA PEVAJU ŠIROM EVROPE

Izvođačica tradicionalne muzike Brankica Vasić Vasilisa održaće 15. juna u Zadužbini Ilije M. Kolarca veliki solistički koncert s gostima. Biće to ujedno i promocija najnovijeg albuma "Uspomena". Vasilisa sa ljubavlju neguje etno-zvuk s ovih prostora, njen originalan i stilizovan način pevanja može se prepoznati u filmovima "Arizona Dream" Emira Kusturice (pesma "Dreams"), "Kraljica Margo" Patrika Ljeroa (Gora ječi), "Savior" Predraga Antonijevića ("Zajdi, zajdi"), a sarađivala je i s Goranom Bregovićem i Sanjom Ilićem. O ovom koncertu, tradicionalnoj muzici i njenom značaju Vasilisa govori za naše novine.
 
Koncert se otvara pesmom "Gora ječi" jer je to moja lična karta. Pesmu sam napisala bez sebe, kao da mi je neko nešto šapnuo i to je pesma o mom Kosovu. Onda pevam pesme sa novog albuma "Uspomena", koju sam posvetila mojoj kćerki Nataši. Biće tu i pesme "Lastavice" i "Kraj potoka bistre vode", to su pesme o našim ženama, majkama, babama koje su čekale svoje muškarce... U drugom delu koncerta pevaće se pesme koje sam izvela i na prošlom koncertu i u koje sam se zaljubila, a koje su se samo tad čule i nikad više. Vreme je da ih vratimo. Koncert završava moja unuka Marta Hadžimanov, kćerka moje kćerke Nataše i Vasila Hadžimanova. Pevaće "Marijo, ćerko, Marijo, mamino pile šareno", koju je naučila kao jako mala od moje majke, s kojom je provodila mnogo vremena. Lepo peva melizme. Počinje kao dete, a kad uđe u pesmu, to zvuči kao da peva godinama. Hteli smo time da pokažemo da u naslednicima leži naša budućnost — kaže Brankica na početku razgovora.

Kakav je album koji promovišete?

Ovaj CD ima 11 pesama, dve pesme su otpevane ad hok i snimljene su u Kolarcu. Popeli smo se na scenu da probamo i to je ispalo tako da nije bilo potrebno ništa dirati. Tu su pesme sa Kosova, naravno, iz Makedonije, jedna je iz Sandžaka — "Il' je vedro il' oblačno". To je veoma zahtevna pesma koju koristim i za tehničku vežbu sa svojim pevačima. Kasnije sam otkrila da je Ksenija Cicvarić na isti način govorila o njoj. Imamo i pesme iz Negotinske Krajine, jedna je iz Prokuplja i jedna je prištinska — "Sitna riba", koja će prvi put biti izvedena uživo.

Tradicionalna muzika je širok pojam, kako birate pesme?

Pevam pesme koje me kupe na prvo slušanje, na neke mi je ukazao suprug Dragan Banović, kao na pesmu "Oj, ovčarče". To je makedonska pesma u kojoj sam ja negde videla Koeljovu priču. Pesma govori o pastiru koji sedi na proplanku i dok mu drug Stojan prilazi, on sam sa sobom priča i smeje se. Kad ga onaj pita šta mu je, on kaže da mu je ovca ojagnjila blizance i da mu se žena sprema za porođaj. Na to se nadovezuju pesme "Jano, rosna detelino" i "Aber dojde", tako sam od tri pesme napravila mali splet.

Vaš glas je obišao svet na najpoznatijoj "world music" kompilaciji?

"Oblak se vije" je stara kosovska svadbarska narodna pesama koja je završila na "Buda baru" i ona je otišla daleko. Moje pesme putuju daleko bez mene i meni je to mnogo lepo. Otišle su tamo gde moja noga nikada kročiti neće i mnogo sam srećna zbog toga. Bila sam na raznim mestima i pevala dovoljno da pokažem da naše pesme nisu usko lokalne, one su lepe kao što je lep ovaj narod. Znam da je velika odgovornost pevati tradicionalne narodne pesme, a još veće zadovoljstvo kad one odu i dalje od nas.

Kako ste zavoleli tradicionalnu muziku?

U Prizrenu, gde sam odrasla, u svakoj ulici postojala je žena koja je na sebe uzimala odgovornost da uči mlade devojke pesmi. Obično je to bila ona za koju se verovalo da peva najlepše. Bila sam suviše mala, jedva sam mogla da dohvatim zvekir kada sam zakucala kod bake Donke i rekla da hoću da učim da pevam. Rekla je da dođem određenog dana u određeno vreme kad ona prži kafu. Otvorila mi je vrata žena koja je bila obučena u prizrensku svilu sa ešarpom na glavi i dve šnale od srme. Ona je ispoštovala dete od pet godina i posebno se spremila da drži čas. Sve je bilo podređeno pesmi. Pesma se prima duboko i veoma poštuje.


MUZIKA JE POČETAK I KOREN NARODA
Često govorite da muzika nosi i nešto dublje od emocija...
Tamo odakle sam ja ponela pesme, one se ne prenose samo fizički, sluhom i interpretacijom, one su dublje, nose emociju, nose suštinu, daju informaciju o tome ko smo, ko smo bili i ko ćemo biti. Da bismo bili svoji na svome, moramo poštovati tradiciju. Ma ko želi bilo šta od muzike, mora da joj se pokloni, a za početak svakog ozbiljnog bavljenja muzikom, mora da se dotakne naša tradicionalna muzika jer ona je početak i koren ovog naroda. Svi veliki muzičari su se bavili tradicijom i onda je to pun krug, pa to je dokazao i sam Mokranjac!


pres sr | 09.06.2014.
123  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači [Etno muzika] / Brankica Vasić Vasilisa (19xx) poslato: Februar 20, 2016, 12:01:44 am
*
U GOSTIMA KOD BRANKICE VASIĆ VASILICE, KOJA NEGUJE MUZIKU BALKANA


LJUBOMORNA NA MAĐARE

Naši susedi imaju školu narodnog pevanja i ne beže od onoga što jesu, Irci su od igranja napravili brend, a srpski izvorni zvuk odavno je u zapećku

Još i pre nego što je Brankica Vasić postala Vasilisa i prošle godine snimila album izvornih pesama "Amanet' za PGP RTS njen glas obišao je planetu u pesmi "Dreams", numeri čuvenog Kusturičinog američkog filma "Arizona drim". A ovaj trend se nastavlja prvo u projektu Alana Simona "Gaja", na kome je Brankica učestvovala sa još 300 svetski priznatih muzičara, a onda je popularni di-džej Sem Popet odlučio da se pesma "Oblak", s pomenutog CD-a, nađe na svetski poznatoj kompilaciji "Buda bar". Bilo kako bilo, tek posle 30 godina pevanja i mnogobrojnih koncerata sa Goranom Bregovićem, Sanjom Ilićem i "Balkanikom", ali i Vasilom Hadžimanovim, Vasilisa će 16. aprila u Centru "Sava" održati svoj prvi solistički koncert. Ova umetnica, čiji je glas bez granica obišao meridijane, ugostila je Glas u svojoj kući jedne dorćolske večeri uz priču o muzici, genetici, saradnji sa drugim velikim muzičarima.


BEZ KOMPLEKSA

Iako je školovana pevačica, završila Muzičku akademiju teoretski odsek, pevala u Horu radio Beograda, u "Kolegijumu muzikumu", učila od Mladena Jagušta, tradicionalna pesma joj je kaže izašla iz duše.

U narodnoj pesmi sve je grleno. Čim je narodno ne podrazumeva školu, tako da to opersko pevanje nema mesta u narodnoj pesmi. Na koncertu će sa mnom biti i "Gudači Sv. Đorđa". To me inspiriše da pevam i klasiku. Iako je izvorna muzika moja ljubav iz detinjstva, to je ipak nešto za šta sam se školovala — kaže Brankica.

Narodna pesma je, prema njenim rečima, otišla u zapećak, ali je etnolozi čuvaju toliko da će je pre ugasiti nego sačuvati jer pesma mora da živi.

Uvek sam imala tu priliku da učim sa izvora. Moja baba je iz Vučitrna, roditelji iz Prizrena, pa imaju taj neki vizantijski prizvuk u pevanju. Kod nas u kući se nisu pevale samo pesme sa Kosova, pevale su se pesme iz Šumadije. Prizrenci su jedna posebna škola, ljudi koji su nadprosečno muzikalni. Obavi se slava, otvore se vrata, komšiluk se posećuje, a pridveče svi odlaze na najvišu tačku. Šuklje. I najstariji je dužan da smisli pesmu, a onaj do njega po starini je zadužen da pamti sve šta se pevalo.

To je takozvana prizrenska svetla sirotinja. Gde god da se uđe, ljudi sačekuju goste sa pesmom. Taj potencijal i lirsko pevanje postoje samo tamo. Postojale su žene koje su bile zadužene da prenose mladim devojkama pesme, a moja majka je bila jedna od njih. Šta god da ti tamo nude, oni ti daju najljubavnije, da li je kora hleba, čaša vode ili pesma, bilo šta, oni to pružaju od srca. Punom šakom kao na dlanu — kaže Vasilisa i dodaje da je za nju najvažnije da se ne obruka, da ne postidi svoj narod, svoje roditelje i svoju decu.

Mi, Srbi, stalno se nešto pravdamo... A nepotrebno je. Jednom prilikom, na programu festivala u Bergenu 1996. pored mog imena pisalo je "Balkan". Rekla sam: "Ja ne pevam". Pitali su zašto? Rekla sam da sam iz Srbije i da, ako Mađarici piše da je iz Mađarske, onda će meni pisati da sam iz Srbije. Rekli su mi da to nije popularno. "Onda vam ja ne trebam" rekla sam. "Dajte mi moju kartu, vraćam se za Beograd. Ako ste me zvali, a zna se šta pevam i odakle sam, mora tako i da piše". Neću da pevam pod "lažnom" parolom. Nemam kompleks.

Ipak, svojom muzikom za film Bregović joj je otvorio vrata celog sveta, s njim je obišla pola sveta i pevala pred toliko ljudi da mnoge kolege mogu to samo da požele.


PUBLICI SE DAJE POTPUNO

Bregović i ja smo imali susret od 10 minuta i otišli smo u studio. On je rekao "Hajd da snimimo". Ima savršenu intuiciju, zna, oseća šta je njemu treba od tog nekog prekoputa. I iz prvog smo spojili dve pesme i snimili — ističe pevačica.

Odustala je od napornih turneja sa Bijelim dugmetom i "Orkestrom za svadbe i sahrane".

Trošim se, ne izlazim da bi me ljudi videli. Dajem se potpuno. To je kao striptiz. Otvoriš sebe, dušu. Pustiš ljude sebi, onako kako se njima sviđa. Može da na koncertu bude i po 10.000 ljudi, koliko je i bilo na Breginim koncertima, ali ja pevam samo jednom čoveku koga i ne vidim. Osećam i imam jedno biće, moje, koje širi onu dalju priču i meni je vraća. To što se tamo dogodi - to su zvezde.

Želi da se na jednom mestu nađu svi oni koji čuvaju muzički kod ovih prostora i naprave nešto zajedno.

Volela bih da pozovemo sve ljude koji na planu očuvanja naše muzike nešto rade. I Biljanu Krstić, i braću Teofilović, i Sanju Ilić i "Balkaniku". Da pokušamo nešto, poput Iraca, koji su od svog igranja napravili brend. Užasno sam ljubomorna i na Mađare i na Bugare, koji imaju školu narodnog pevanja i određen odnos prema onome što jesu.


NEPRISTOJNA PONUDA Ni Brankicu Vasić nisu zaobišle nepristojne estradne ponude koje su se odnosile na "otvaranje" usta za druge.
Nudili su mi veliki, ogroman honorar da pevam ženi neke pesme za CD. Ne znam ni ko je ona, ni kako peva. Ali tu vrstu drskosti nisam mogla da podnesem. Da za mnogo para neko očekuje nešto tako. Naravno da sam odbila.

GLAS NA PUTU DO SVETA Posle koncerta sa "Balkanikom" u Užicu dogodilo se da skoknem do Zlatibora na predah. Otišla na neku tezgu da kupim novi CD. Mladić koji prodaje me prepozna i pita da li sam pevala prethodne večeri. Kažem da jesam, a on me zamoli, pošto se razumem u muziku, da mu kažem ko peva njegovu omiljenu pesmu i pusti mi "Dreams" iz "Arizona drima". Nasmejala sam se, a Bane koji je bio sa mnom kaže: "Pa, hajde otpevaj mu". Zapevala sam, a dečko me gledao s nevericom, ne umem ni da opišem koja se sreća videla na njegovom licu. Zvao je sve svoje drugare jer to je njegova omiljena pesma koju ima snimljeno 26 puta za redom i sa kojom se bude i leže. Meni je sve to velika satisfakcija, nije mi važno što me ljude ne znaju, glas je otišao u svet — on ima svoj put jer ja sam pevač pre svega.


O. Stojimirović | 09.04.2006. | Glas javnosti
124  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — B poslato: Februar 19, 2016, 03:02:02 am
**

BEZ LJUBAVI SVE JE PUSTO1
Blagoje Košanin — Milan Petrović

Zasto pričaš da me voliš
kad i drugom isto kažeš,
zar još tvoje srce ne zna
koga voliš, a kog lažeš.
(da je ljubav samo jedna)

Zbog tebe sam svake noći
tužan i nesrećan bio,
proklinjao prošle dane
kada sam tebe zavolio.

Kako da te zaboravim
kad si moja ljubav bila,
grlila me tako nježno
i u snove dolazila.

Ref.
Sad ne znam šta je sreća to,
bez ljubavi sve je pusto.

1 Knjižica sa melodijom i tekstom: "Blagoje Košanin — deset velikih uspjeha" • izdavač Jugoton • 1970.

YouTube: Nedeljko Bilkić — Bez ljubavi sve je pusto
125  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — O poslato: Februar 19, 2016, 02:23:58 am
**

ODLAZI, ODLAZI1
Blagoje Košanin

Jesen je tužna u mome kraju
kad žuto lišće odnosi sve,
jer nikog nema, ni tebe nema
da vratiš ljubav i naše sve.

Kako sam nekad voleo tebe
d[j]elih sa tobom i noć i dan
dadoh ti ljubav i mladost svoju,
a sada tužan ostadoh sam.

Ti drugog grliš i ljubiš noćas
ko što si mene grlila ti,
kasno je sad za pravu ljubav
za tebe mi smo jednaki svi.

Ref.
Odlazi, odlazi moja draga voljena
moja draga voljena
kada ti, kada ti želiš sada drugoga,
želiš sada drugoga.

1 Knjižica sa melodijom i tekstom: "Blagoje Košanin — deset velikih uspjeha" • izdavač Jugoton • 1970.

YouTube: Toma Zdravković — Odlazi, odlazi
Stranice: « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »