Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »
1  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Dubravka Nešović (1932—2019) poslato: Septembar 03, 2020, 04:48:06 am
*

D u b r a v k a  N e š o v i ć
(Novi Bečej, 31.08.1932 — Beograd, 23.04.2019)



Pevačica starogradske, narodne muzike i romansi Dubravka Nešović preminula je u staračkom domu na Karaburmi u Beogradu, gde je skromno živela skoro 20 godina

Rođena u Novom Bečeju, muzikom je počela da se bavi u Nišu i, zatim, u Beogradu.

Dobivši državnu stipendiju, pružena joj je prilika i da se usavršava u belgijskom Brižu, gde je postala prvi magistar srednjovekovne duhovne muzike na prostoru bivše Jugoslavije.

Vrsna umetnica je svojevremeno prva zapevala neprolaznu kafansku pesmu "Bolujem ja, boluješ ti".

Objavila je 18 singlova, pet albuma i dva kompakt-diska. Pevala je, pored srpskog, i na ruskom i mađarskom jeziku.

Učestvovala je na više od 3.500 humanitarnih koncerata. Nastupala je na mnogim festivalima, a pojavila se i u nekoliko popularnih filmova i TV serija. RTS



TIŠINA NEMA VLADA SVUD

Tišina nema vlada svud
U mome srcu stud.
Ja dragog tražim, al' zalud
Kad njega nema tu.
On drugu grli i ljubi sad
A meni stvara jad.

Kad bledi mesec darne znak
Da mirno spava svak'
Ja tada nemam sanak lep,
Čaroban trazim lek...
I tužna pitam zvezda roj —
Šta radi dragi moj?...









"Velika dama naše starogradske muzike, koja je svojim somotnim altom umela da dočara i radost i strast, i tugu i setu, ceo svoj život dala je pesmi. Od muzike se nije obogatila, pevala je čistog srca, velike duše, bila i ostala Veliki Umetnik...

YouTube: Dubravka Nešović — Tišina nema vlada svud
2  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Mila Matić (1929—2015) poslato: Septembar 03, 2020, 04:31:48 am
*

M i l a  M a t i ć
(1929—2015)



PITALA SAM ZVEZDE
Dragiša Jovović

Pitala sam zvezde što na nebu sjaje
da li često čuju bolne uzdisaje

Mnogo je suza, mnogo jecaja
neko se večno s nekim razdvaja

Svako nekog voli dok mu srce pati
jer mnoga se ljubav nikad ne uzvrati

Zvezde sijaju, suza nemaju
i o ljubavi ništa ne znaju

I ja sam volela koliko sam znala
ali na rastanku sve sam isplakala

Volela sam ga, srce moje zna
njegov lik me je budio iz sna









3  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Mila Matić (1929—2015) poslato: Septembar 03, 2020, 04:22:12 am
*

KRALJICA KAFANE I ŽIVOTA

Legenda narodne muzike, samohrana majka, pevačica koja se junački borila za svoje sinove Zorana i Peđu d' Boja, i posle petog braka uverena je da se za istinsku ljubav treba roditi, a za sve ostale sitnice sudbina se ionako sama pobrine

Još od trenutka kad je odmah po rođenju majka htela da je udavi, legenda Skadarlije i beogradskih kafana, pevačica Mila Matić kroz život se probijala srcem i snagom diva. Život je ovu ženu i mazio i šamarao, ali ona je uvek ustajala i išla dalje. Majka poznatog rokera Peđe d'Boja, u traganju za srećom krenula je vozom iz Kruševca vodeći sa sobom sinove Zorana i Predraga. Do statusa uspešne poslovne žene u Parizu došla je spavajući u beogradskim parkovima, pevajući gostima u kafanama i bežeći od ljubavi koju nikad nije prežalila.
 
Rodila se kao četvrta kćerka u kruševačkoj porodici Marinković. Bila je veoma živahna devojka i roditelji su je udali sa sedamnaest godina za oficira JNA Živorada Jovanovića. S njim je dobila sinove Zorana i Predraga, ali ga nije volela.

Živorad nije bio loš čovek. U braku smo bili tri i po godine i više nisam mogla da izdržim. Nisam imala kuda da odem, roditelji mi nisu dozvolili da se vratim kod njih. Sela sam u voz i sa decom krenula u Beograd. Nisam ni slutila šta me čeka. Sada se ne bih usudila na takav korak.

U panici kako dalje, Mila se setila da na Sajmištu žive neki ljudi koje je poznavala iz Kruševca i olučila da ih nekako nađe. U srcu je osećala kako mora da dođe do Radio Beograda, jer je želela da peva.
 
Verovala sam kako ću dobiti mnogo novca ako budem snimila neku pesmu. Svuda sam sa sobom vodila i decu. Ostavila bih ih u hodniku i otišla na audiciju. Kad bih izašla iz studija, Zoran i Peđa bi potrčali ka meni. Ljudi su se čudili. Pitali su me što ih nisam ostavila kod kuće, a Mirko Carevac je bio zgranut. Interesovalo ga je gde radim, a moj odgovor nigde sasvim ga je zbunio. Pošto je put do snimka bio prilično dug, on mi je preporučio da sledeće nedelje dođem na audiciju za pevačicu u kafani kod Vukovog spomenika.
 
NA KLUPI U PARKU

Svoje prve beogradske noći Mila je sa sinovima provodila na klupi u parku. Zoran bi stavio glavu na jednu, Peđa na drugu nogu, a ona ih je grlila i umorna istog trenutka zaspala.
 
Imala sam malu ušteđevinu koju sam čuvala za hranu. Od garderobe sam ponela samo nekoliko stvari, ali sam, srećom, kasnije našla prijateljicu Dragojlu iz Kruševca koja je ovde studirala veterinu, pa mi je pozajmljivala svoju odeću. Ona mi je bila velika podrška. Išla je sa mnom i na prvu audicuju u kafani Kod Cvetka da bi mi čuvala decu...


Žaneta Apostolovski | 06.06.2007. | Gloria
4  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Dobrivoje Topalović (1944—2020) poslato: Septembar 03, 2020, 03:48:49 am
*

D o b r i v o j e  T o p a l o v i ć
(Preljina, 21. septembar 1944 — Preljina, 16.06.2020)



CRNO VINO
muzika: Miroljub Aranđelović Kemiš
stihovi: Radmila Mudrinić


Daj mi da pijem noćas, tugo...
Ne pitaj gde sam i s kim bio.
Nalij mi samo crnog vina,
Odavno nisam pijan bio.

Crno vino, crne oči,
sve je crno oko mene.
Tek ponekad njene oči
U plamenu zatrepere.

Oprosti tugo, same teku,
te suze što sam dugo krio.
Ne pitaj šta se sa mnom zbilo,
ne pitaj s kim sam noćas bio.

Crno vino, crne oči,
sve je crno oko mene.
Tek ponekad njene oči
u plamenu zatrepere.










YouTube: Dobrivoje Topalović — Crno vino Antologijska!
5  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Jasna Kočijašević Mihajlović (1951) poslato: Jul 22, 2019, 01:21:57 am
*

10 + 10 SA JASNOM KOČIJAŠEVIĆ


01. Ko je najzaslužniji za Vašu karijeru?
— Tata koji je voleo da pevam i mama od koje sam nasledila talenat.

02. Kako se borite sa tremom?
— Tremu inače nemam nakon toliko godina na sceni, imam je samo kada prvi put pevam novu pesmu.

03. Koji aplauz pamtite?
— Zaista ih je bilo mnogo, ali aplauzi iz Skoplja su mi urezani u sećanje.

04. Šta sebi nikada neće oprostiti?
— Nađe se ponešto, ali ne bih da izdvajam.

05. Kome se divite i zašto?
— Ljudima koji zahvaljujući svojoj pameti i na pošten način steknu to što imaju.

06. Kao dete maštali ste da budete...?
— Kao malo veće dete maštala sam da budem advokat i da imam mnogo novca.

07. Kakvu muziku slušate?
— Privatno slušam Bitlse, Elvisa Prislija, Noru Džouns i mog sina Miloša koji je pijanista.


08. Odmor koji pamtite i po čemu?
— Radni odmor na Jadranskom primorju koji je trajao dva meseca.


09. Gde biste najradije živeli?
— U Srbiji.

10. Neostvarena želja?
— Dobro je što nemam nekih želja za kojima patim, ali eto možda što nisam postala advokat.

vesti-online.com | 16.10.2017
6  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Jasna Kočijašević Mihajlović (1951) poslato: Jul 22, 2019, 12:49:42 am
*

JASNA KOČIJAŠEVIĆ MIHAJLOVIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI & ALBUMI
7  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Jasna Kočijašević Mihajlović (1951) poslato: Jul 21, 2019, 11:59:41 pm
*

JASNA KOČIJAŠEVIĆ


Jasna Kočijašević je rođena 20. februara 1951. godine od oca Boška, Sremca, i majke Džamile iz Sarajeva. Kako je njen otac bio vojno lice, i po prirodi posla selio se, Jasna je rođena u Skoplju. Nakon Skoplja gde su kratko živeli, preselili su se u Sarajevo. Detinjstvo i mladost provela je u Novoj Pazovi a letnje raspuste kod bake u Sarajevu. Nakon gimnazije studirala je pravo ali nije završila.

Počela je da peva kao srednjoškolka. Sticajem okolnosti upoznala je harmonikaša i kompozitora iz Čačka, Savatija Ljubičića. Prvu ploču za Beograd Disk "Po selu se šapuće" snimila je 1968. godine. Uzimala je časove pevanja kod poznate operske pevačice iz Beograda i profesorke Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, Anite Mezetove i kod Ljubice Versajkov.

Jasna je 1969. dobila ponudu da nastupa na festivalu "Ilidža". Pevala je pesmu čuvenog kompozitora Petra Tanasijevića "Malo cik, malo cak" i osvojila prvu nagradu stučnog žirija.

Tokom svoje karijere upoznala je i sarađivala je sa mnogim kompozitorima mada je glavnu podršku imala od svog supruga Dragoslava Mihailovića Kanarinca, takođe pevača i kantautora.
8  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — V poslato: Jul 21, 2019, 11:49:32 pm
*

VRBICE, VRBO ZELENA

Vrbice vrbo zelena
Vrbo zelena Đurđevdenova
Šo si se rano razvila

Šo si se rano razvila
Vrbo zelena Đurđevdenova
Ne li si gajle imala

Ne li si gajle imala
Vrbo zelena Đurđevdenova
Ne li te majka karala

Ovčara sum go imala
Vrbo zelena Đurđevdenova
Do ponoć sum go čekala

Do ponoć sum go čekala
Vrbo zelena Đurđevdenova
Od ponoć som prespivala

YouTube: Belo platno — Vrbice, vrbo zelena
9  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — B poslato: Jul 21, 2019, 11:09:31 pm
**

BANAĆANSKO KOLO1
KOLO VODI VASA
narodna

Banaćansko kolo, ko ga ne bi vol'o?
Okreće se lako, evo viš' ovako!
Na Marini seferini,
A u Đoke zlatne toke
Sitno zveče, gajde ječe,
gajdaš svira ne da mira!

Kolo vodi Vasa — ala se talasa!
Vasa pored Dese, sve se kolo trese! 2x
Zlatnu granu izatkanu,
Stanko nosi, Jelu posi.
Svirac svira, ne da mira,
Svakog u srce dira!


BANAĆANSKO KOLO2

Banaćansko kolo, ko ga ne bi vol'o?
Okreće se vako, evo vi'š ovako.
Na Marini seferini, a u Đoke zlatne toke.

Kolo vodi Vasa, alaj se talasa,
Vasa pored Dese, sve se kolo trese.
Na Marini seferini, a u Đoke zlatne toke.

Oj, devojko Milče, obrve te diče,
A obrazi beli, gorke suze leli.
Na Marini seferini, a u Đoke zlatne toke.

Dika ti je fina, šarena rubina,
Od nje seja plava samo podrugava.
Na Marini seferini, a u Đoke zlatne toke.

'Ajde, curo, skoči, da ti vidim oči,
Da ja vidim lice moje devojčice.
Na Marini seferini, a u Đoke zlatne toke.

1 Mile Bogdanović Zavičaju, mili kraju | Beograd, 2004.
2 Simeon Marinković Srpska narodna PESMARICA | Kreativni centar, Beograd, 2004.

YouTube: Anđelka Govedarević — Banaćansko kolo (Mix)
10  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — Š poslato: Jul 21, 2019, 11:03:41 pm
*

ŠIROKO JE LIŠĆE OROVO
na bas, Veliki Šenj

Široko je lišće orovo
široko je lišće, aj, orovo
Široko je lišće orovo
pod njim mladi Jovo bolovo
Često njemu majka dolazi
u marami grožđe donosi:
Možeš li mi, sine, preboljet?
Ja ti majko moram umrijet. / Projekat Rastko

YouTube: Duet Đurić & Runjajić — Široko je lišće orovo
YouTube: Jovan Milošević — Široko je lišće orovo
YouTube: Zora Drempetić — Široko je lišće orovo
YouTube: Snežana Babić — Široko je lišće orovo
11  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Mira Vasiljević (1934—2019) & Đerdan poslato: Jul 21, 2019, 08:21:23 pm

*

MIRA VASILJEVIĆ, ODLAZAK NENAMETLJIVE I DOSTOJANSTVENE LEGENDE

Miroslava Mira Vasiljević, osnivač ansambla "Đerdan" i muzički pedagog preminula je u 85. godini posle duge i teške bolesti. Ostavila je neizbrisiv trag u našoj narodnoj muzici.

Nenametljiva i dostojanstvena – Mira Vasiljević bila je pravi muzički biser. Talenat je pokazala sa pet, a čvrstu volju da joj muzika obeleži život, u gimnaziji kada kreće na časove harmonike. Mira Vasiljević je 12 godina predavala muzičko obrazovanje.

Govorila je da joj je karijera počela 1961. godine kada je položila audiciju za Radio Beograd. Svoju prvu ploču, Devojačka kletva, snimila je 1965, a vrlo brzo postaje kompletan kantautor.

Mira Vasiljević počela je da osvaja nagrade, snima ploče, a 1973. osnovala je ženski ansambl "Đerdan".

"Izvela je zaista najlepši deo ženske estrade. Najkvalitetniji. Bila je izuzetno skromna žena, stroga, ali skromna u svakom pogledu. Tako nas je učila i mislim da smo sve takve. Ponosna sam i na nju i sve 'đerdanke'", kaže Snežana Đerdan.

"Otišla je naša učiteljica. Učiteljica života, učiteljica muzičkog života. Prenela nam je sve što je znala. Bila je vrsni muzički pedagog. Bile smo lepe i mlade i nismo znale ništa. Naučila nas je svemu. Naučila nas je šta znače daske koje život znače, a prevashodno je tražila da zavšimo škole, pa tek onda da se bavimo sporednom profesijom kao što je estradno pevanje. Hvala joj na tome", istakla je Izvorinka Milošević.

Nepresušna energija i posvećenost muzici obeležili su karijeru Mire Vasiljević tokom koje je snimila više od 200 pesama. Za svoj rad dobila je brojne nagrade, diplome, Savez estradnih umetnika dodelio joj je nagradu za životno delo. Bila je ponosna na Zlatni krst — nagradu Crvenog krsta za humanitarni rad.

"Imala je niz pesama koje su bukvalno iznikle iz naroda sa njenim karakterističnim glasom ostavila je lep trag u narodnoj muzici. Posebno se odomaćila jedna njena pesma koja je više gradskog tipa, koju sam aranžirao — Godine su prolazile. To je divna pesma i sve ovo što je radila Mira, to je jedinstven slučaj na ovim prostorima i hvala joj", navodi Ljubiša Pavković.

"Mira je bila pre svega dobar čovek. Bila je dobrodušna, imala je dobru reč za svakoga, sa svima je htela da porazgovara, da svakog uputi ako nekoga interesuje o muzici, jer je zaista bila jedan od vrhunskih muzičkih stručnjaka", kaže Dragiša Golubović iz Udruženja estradno-muzičkih umetnika.

Mirino muzičko nasleđe čuvaće njene "đerdanke", ćerka Jasna, trajni snimci Radio Beograda i PGP. Mira Vasiljević će biti sahranjena u sredu 27. marta u 12.30 na Novom groblju u Beogradu.

Pripremili Snežana Stamenković Jojić i Dragana Pantić | RTS
12  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Mira Vasiljević (1934—2019) & Đerdan poslato: Jul 21, 2019, 08:19:16 pm
*

M I R O S L A V A  M I R A  V A S I LJ E V I Ć
(Ripanj, 25. novembar 1934 — Beograd, 23. mart 2019)



"Mira Vasiljević nas je napustila, ali sve ono u šta je uložila svoj umetnički život ostaće zapisano zlatnim slovima u istoriji muzičke tradicije ovog naroda... Teško će biti bilo kome da zauzme tvoje mesto, ali se nadam da će umetnici koje si stvorila u svom 'Đerdanu' nastaviti da čuvaju ono što si im ostavila u amanet."
Nena Kunijević

*

"Godinama je bila pouzdana vokalna solistkinja RTS-a, daroviti muzički autor i vrhunski pedagog, osnivač i rukovodilac nezaboravnog vokalnog ansambla 'Đerdan', s kojim je obeležila čitavo jedno vreme...
Kompozitor Graić.









ŽIVOT PIŠE USPOMENE

Život piše uspomene
a sećanja dođu kasno.
Zašto sam te ostavila
ni danas mi nije jasno.
Srce si mi dao, sreću obećao,
sećanje je dugo, oj ljubavi, tugo.

Kad bi mogle da se vrate
uspomene naše drage
da još jednom čujem tebe
kako tepaš reči blage.
Na naše sastanke, pesme i igranke
sećanje je dugo, oj ljubavi, tugo.

Drugoga sam izabrala
i on mene mnogo voli.
Kad se setim tvoga lika
u grudima srce boli.
Nisam više tvoja, ah, sudbino moja,
sećanje je dugo, oj ljubavi, tugo.



PREDOSEĆANJE
Stihovi: Desanka Maksimović

Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleća dušu mi opi,
opi, pa žudno udisah zrak.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te u zvonak dan,
dan pijan, svež i mek.
Činjaše mi se već davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je čas rumen, čas setan, bled,
kad sretno se i tužno u isti mah.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.


YouTube: Mira Vasiljević — Život piše uspomene
YouTube: Mira Vasiljević — Predosećanje
13  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Dubravka Nešović (1932—2019) poslato: Februar 25, 2019, 05:46:36 am
*

ISPOVEST DUBRAVKE NEŠOVIĆ: OPASNI LJUDI MI OTERALI SINA — II

Dubravka Nešović (80) već 13 godina je u domu za stare na Karaburmi. Zbog tri teške operacije i trogodišnjeg lečenja posle povrede jednog, pa drugog ramena, pune tri godine nije prošetala beogradskim ulicama i to joj mnogo nedostaje.

Zbog toga što su joj pokreti ruku ograničeni, nije u stanju da sama vodi računa o sebi. Iz domske garsonjere morala je da se preseli u jednu od soba doma za stare, kako bi medicinskim sestrama bilo lakše da brinu o njoj. Moglo bi joj biti bolje posle skupe operacije koja se radi u inostranstvu, ali uz njenu penziju od oko 250 evra to je nemoguće. Penzija nije dovoljna da pokrije ni troškove doma, pa ono što nedostaje, šalje joj sin iz Amerike.

Sina Vladana nije videla osam godina. On je već 14 godina živi u Americi, a otišao je, kako kaže Dubravka, razočaran posle propalog posla i peha sa jednim tada moćnim i vrlo opasnim čovekom koji više nije među živima. Sina je u Americi posetila samo jednom.

Četiri meseca sam bila kod njega u Čikagu gde je osnovao srpsko pozorište. Bila sam presrećna, održala sam i 12 koncerata, a moj sin nije mogao da veruje koliko publike imam. Da nisam imala taj prokleti strah od aviona, mogla sam da putujem, da zaradim u Americi, Australiji... Ali, pare me nikad nisu htele, nisam ni znala sa njima, zato sam i ostala bez ičega — kaže Dubravka sa setom u glasu.

Ona je podržala sina da ode u Ameriku zbog straha za svog jedinca. A kako se ne bi bojala kada je preživela dramu kada joj je sin otet kao šestogodišnji dečak. Danima pred njegov nestanak javljao joj se nepoznati muškarac koji joj je pričao da ima slatkog dečaka. Kada je Vladan nestao htela je da presvisne od tuge i užasa. Ubrzo se javio otmičar s uputstvima kako da mu dostavi tadašnjih milion dinara za njegov otkup.

Dala sam novac i vratio mi je sina. Otmičar je uhvaćen posle nekoliko dana. Kada sam ga pitala za šta mu je trebao novac, rekao mi je: "Nisi bila jedina, jedan milion nije mnogo, ali, milion po milion..." Posle sam čula da je Đorđe Marjanović imao isto iskustvo, kao i još neke kolege. Svog jedinca Vladana, Dubravka je rodila u zrelom dobu, sa 42 godine. Njegovog oca je ludo volela, ali je zajednički život sa njim bio nemoguć. Ipak, ni za čim u životu ne žali.




Željna sina: Dubravka sa sinom Vladanom u Americi

Nisam od onih koji jadikuju, cmizdre i rone suze. Imala sam srećan, uzbudljiv život, jedino sam sina željna. Ali, najvažnije mi je da je on dobro, da je srećan. Zove me da dođem kod njega u Ameriku, a ja mu kažem da ne mogu, jer tramvaji ne rade, pa se smejem. Mnogo toga sam mu prećutala, mnoge stvari će i on sada prvi put čuti. Volela bih da upoznam i njegovu suprugu, a moju snajku Dženifer. Ipak, ma kako suludo zvučalo, ne bih volela da dođu ovde. Mnogo mi je teško i još jedan rastanak sa njim ne bih preživela, zato je bolje ovako.


  
ZBOG JEZDE OSTALA BEZ STANA

Dubravka je srećno živela sa sinom u dvosobnom stanu u centru Beograda. Ali, u jednom trenutku kada su mnogi uložili sve što su imali u privatne banke, u opštoj euforiji, učinila je to i ona. Zavedena visokim mesečnim kamatama, prodala je stan...

Novac sam uložila u banku tada čuvenog gazda Jezde i sve je propalo! Ostala sam i bez stana, i bez novca. Bila je to finansijska katastrofa. Ali, eto, preživelo se nekako. Kažem vam, pare me nisu htele — kaže uz uzdah Dubravka.

STRAH OD LETENJA

Dubravkin sin Vladan oženio se pre tri godine. Zvao je majku da dođe na venčanje, ali zbog problema sa zdravljem nije bilo šanse da ode. Od kada je otišao, videla ga je samo jednom. Zbog sina je sela u avion posle četiri decenije uprkos ogromnom strahu od letenja. A kako se ne bi plašila kada je pre skoro pola veka imala traumatično iskustvo kad je avion u kome je bila prinudno sleteo na brdo kraj Titograda. Od tada nije smela nogom da kroči u avion, a strah je pobedila samo jednom i zbog sina otputovala i vratila se iz Amerike.


V. Tasić | 29.01.2013. | Vesti online
14  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Jordan Nikolić (1933—2018) poslato: Februar 25, 2019, 05:06:07 am
*

ŽIVOT KAO PESMA



                    Onamo, namo... da viđu Prizren!
                    Ta to je moje — doma ću doć!
                    Starina mila tamo me zove,
                    tu moram jednom oružan poć.


Samo poezija koja se dâde živeti, u misteriji življenja zadobija neprolaznu vrednost. Tako je od vajkada bilo, a tako će i do skončanja sveta ostati. Svaki živonosni stih jeste jedan ljudski život, jedan čovek, jedna beskrajna egzistencija ljubljenog čeda Božjeg. Zato u navedenom stihu ne samo sagledavamo, nego i jasno vidimo još jedan stvaralački i nadahnjujući život; život ispunjen pesmom; življenje pretočeno u neumorno pevanje, život čije trajanje ni smrt ne može ućutkati, život koji je Metohija iznedrila, Šar planina zadojila, Sirinićka župa odnjihala, to je Jordan Nikolić Prizrenlija. To je čovek koji je miloglasnim pevanjem do najvišeg estetskog nivoa uzdigao pesmu svog zavičaja, taj nejplemenitiji izraz muzičkog stvaralaštva roda Nemanjinog i Savinog, to je onaj koga je evo "Starina mila" u večnost odazvala.

U četvrtak 26. aprila 2018. godine posle kratkotrajne fizičke zanemoćalosti, nekoliko trenutaka pre podneva, na svega petnaest dana pre navršenja 85. godine života, mirno je prešao kod Vaskrslog Gospoda i pridružio neizbrojivim večnoživim stihovima sažetim u samo dve reči: ime i prezime. Ako je opštepoznata stvar da je Sokrat ispijajući, nepravedno mu dosuđenu čašu otrova, kazao da je "čvrsto uveren da će posle smrti, živeti u društvu dobrih!", suvišno bi bilo govoriti o hrišćanskoj nepokolebivoj veri u život večni, ili o našem nepobitnom uverenju da je Jordan samo preminuo, što će reći preselio u miloglasnu družinu svih onih koji su na bilo koji način podstrekivali u njemu divni dar Božji, počev od baka iz komšiluka koje su mu, još kao dečačiću, kad bi se vraćao iz škole, i kako bi stupio u svoj sokak počeo da peva, sa pendžera dovikivale "Ajde Jordane, poj. Ajde Jorče, dušo moja, poj!", preko slavom ovenčanih Mare Đorđević, Ksenije Cicvarić, Vukašina Jevtića, Zore Drempetić, do Staniše Stošića, Vasilije Radojčić, Predraga Gojkovića – Cuneta i inih neizbrojivih i nezaboravnih. Jordanovim, a cappella pevanjem u etar Višnjičica rod rodila, otpočelo je emitovanje muzičkog programa Radio Besede, 17. decembra 2010. godine, neposredno posle osvećenja prostorija i proslavljanja prvog Krsnog imena radio-televizije Beseda.

U simfoničnom braku sa Ruskinjom Lidijom, Gospod ga je blagoslovio dvema kćerima: Dejanom i Tatjanom i dvojicom unuka. Danas su njegovi najrođeniji žalošću ophrvani, a verni muzički sledbenici i poštovaoci rastuženi. No, zbog svega rečenog, tuga mora ustupiti mesto radosti koja se ne može oduzeti, koja nas iznutra i sasvim prožima i uverava da čovek ispunjuje svrhu svoga postojanja tek onda kad njegov život postane pesma poput one "zemaljsko je za malena carstvo, a Nebesko uvek i doveka", a Jordan Nikolić je baš to i postao.

Večan mu spomen u Carstvu Božje ljubavi i u srcima onih koji su ga upoznali!

Vojni sveštenik Đorđe Stojisavljević | 2 мая 2018 г. | pravoslavie.ru
beseda.rs
15  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Aleksandar Vuksanović / Aca Likas / (1968) poslato: Februar 25, 2019, 05:01:37 am
*

ACA LUKAS — DISKOGRAFIJA

16  POPULARNA MUZIKA / Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] / Aleksandar Vuksanović / Aca Likas / (1968) poslato: Februar 25, 2019, 04:52:26 am
*

ALEKSANDAR VUKSANOVIĆ / ACA LUKAS /


Aleksandar Vuksanović, poznatiji kao Aca Lukas, je srpski pop-folk pevač. Za njega kažu da je nekrunisani kralj splavova. Rođen je 3. novembra 1968. godine u Beogradu.

Od malih nogu je pokazivao sklonost ka muzici. Živeo je na Karaburmi i pohađao je osnovnu školu "Filip Višnjić". Završio je srednju muzičku školu. Početkom 90-ih je nastupao na splavu "Lukas" po kome je i dobio nadimak. Popularnost je stekao pevajući u klubu "Hogar" gde je upoznao Milana Šćepovića i Sašu Lunginovića sa kojima je izvodio džez i ciganske pesme. Ubrzo ga je zapazila rokerka Snežana Mišković Viktorija i postao je član njenog benda. Pravili su koncerte širom Jugoslavije i Aca je imao priliku da nastupa sa Mladenom Vojičićem Tifom i Dinom Dvornikom. Nakon toga je započeo solo karijeru.


Pročitajte više na: Biografija.Org
17  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Šaban Šaulić (1951—2019) poslato: Februar 25, 2019, 04:14:26 am
*

Š a b a n  Š a u l ić
Šabac, 06.05.1951 — Bielefeld, 17.02.2019



Pevač narodne muzike Šaban Šaulić (67) preminuo je u bolnici u Nemačkoj nakon teške saobraćajne nesreće, uprkos borbi lekara za njegov život.

Šaulić je u subotu uveče imao nastup u klubu u Bilefeldu, na severoistoku Nemačke. Nesreća se dogodila u nedelju ujutro, kada je Šaulić pošao na aerodrom. Automobilom je upravljao njegov vozač, a u kolima se nalazio još i Šaulićev kum, koji je povređen.

Nemački portal "NW" preneo je da se oko šest sati ujutru dogodio udes na autoputu A2 u smeru ka Dortmundu, u kojem je jedna osoba poginula, a još tri su povređene.

U nesreći su učestvovala dva vozila, a na fotografijama na nemačkim portalima vidi se da je jednom uništen prednji, a drugom zadnji deo. Povređene su vatrogasci morali da vade iz vozila, zbog čega je obustavljen saobraćaj na nekoliko sati.

Isti portal piše da je nesreću izazvao pijani vozač bez dozvole, koji je svojom "mazdom" otpozadi udario u "seat ibicu" u kojoj su se nalazila trojica muškaraca.

Autoput između Dortmunda i Bilefelda je bio blokiran pet sati.

Šaban Šaulić bio je muzičar i producent. U toku karijere u medijima i od publike je dobio nadimak "kralj narodne muzike". ...

Održao je brojne koncerte i nastupe u zemlji i regionu, a koncertom u Beogradskoj areni 6. oktobra 2018. godine obeležio je pedeset godina karijere. radiodunav.com








18  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Šaban Šaulić (1951—2019) poslato: Februar 25, 2019, 04:07:59 am
*
19  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Šaban Šaulić (1951—2019) poslato: Februar 25, 2019, 04:07:50 am
*
20  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Tomislav (1935—2018) & Andrija (1938) Bajić poslato: Februar 25, 2019, 03:04:17 am
*


T o m i s l a v   B a j i ć
Jabučje kod Lajkovca, 1935 — Beograd, 22.02.2018


Tomislav Bajić, poznati pevač narodne muzike, preminuo je 22. februara u Beogradu. Postao je poznat po duetu sa bratom Andrijom.


"Braća Tomislav i Andrija, rodom iz valjevskog kraja — sela Jabučja pored Lajkovca, kompozitori, tekstopisci, instrumentalisti, vokalni solisti. Tvorci velikog broja kola i pesama u duhu izvornog narodnog, srpskog melosa, pisanih za sebe i druge. Za mnoga dela se ni danas ne zna da su ih oni komponovali, već se smatra da su narodna, izvorno nastala. "Nad izvorom vrba se nadnela" — pesma koja je proslavila Silvanu Armenulić, "Kolubarski vez" — naše najpoznatije kolo, samo su neka od njih...

Tokom 50 godina rada, izdali su 43 singl ploče i 28 long plej albuma.

Duet Braća Bajić su prvi dobitnici Jugotonove nagrade "Zlatna ptica", dodeljene za 1.000.000 prodatih ploča za samo jedan singl, u vremenu, kada marketing kakvog danas poznajemo, nije postojao.

Snimili su 120 trajnih snimaka za arhivu Radio-Beograda. ... bracabajic.com
21  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači II / Šaban Šaulić (1951—2019) poslato: Februar 24, 2019, 11:40:07 pm
*

ŠABAN ŠAULIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI & ALBUMI






"Pesme 'Dođi da ostarimo zajedno' i 'Dva galeba bela' smatraju se jednim od najboljih ikad otpevanih narodnih pesama. ..."
22  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Jordan Nikolić (1933—2018) poslato: Februar 24, 2019, 10:57:30 pm
*

J O R D A N   N I K O L I Ć
Prizren, 11.05.1933. — Beograd, 26.04.2018.



"Življenje pretočeno u neumorno pevanje, život čije trajanje ni smrt ne može ućutkati, život koji je Metohija iznedrila, Šar planina zadojila, Sirinićka župa odnjihala, to je Jordan Nikolić Prizrenlija."

*

"U ime Ministarstva kulture i informisanja i u svoje lično ime, upućujem izraze najdubljeg saučešća povodom smrti Jordana Nikolića. Jordan Nikolic je čitavog života ostao odan kosovskometohijskom melosu, kao njegov izvrsni vokalni tumač i čuvar. Niz najdivnijih starosrbijanskih pesama prepoznajemo upravo po Nikolićevom moćnom izvođenju. Bio je to carski glas carskog Prizrena, koji nam je zauvek približio pesme kao što su 'Marijo, deli bela kumrijo', 'Udade se, Jagodo', 'Oj, golube'. Glas Jordana Nikolića bio je dostojan posrednik melodijske dubine i punoće muzičkog nasleđa srpskog Kosova i Metohije."
V. Vukosavljević

*

"Jordan Nikolić je bio jedinstven, zato što je srpske narodne pesme sa Kosova i Metohije izvodio sa virtuoznošću i sugestivnošću, koje je nemoguće oponašati.

Interpretirajući na najlepši moguć način melodije svog rodnog kraja, učinio je da svi više volimo lјude i predele Stare Srbije, da direktnije i snažnije osećamo vezu sa njima.

Da nije bilo Jordana, mnogi danas verovatno ne bi ni bili svesni postojanja autentičnog srpskog folklora Kosova i Metohije, a mnoge pesme kojima se danas dičimo kao biserima nacionalne kulture bile bi zaboravlјene.

Zvuci carskog Prizrena će zahvalјujući neponovlјivom glasu Jordana Nikolića ostati sačuvani i za buduće generacije, kao glas srpskog Kosova i Metohije."
M. Đurić









UDADE SE, JAGODO

Udade se, Jagodo,
Udade se, draga dušo,
Udade se Živka Sirinićka
Udade se Živka Sirinićka

Udade se, Jagodo,
Udade se, draga dušo,
Udade se za Đorđa Đakovca
Udade se za Đorđa Đakovca

Kad to čuo, Jagodo,
Kad to čuo, draga dušo,
Kad to čuo Mika Prizrenlija
Kad to čuo Mika Prizrenlija

Dzipnu Mika, Jagodo,
Dzipnu Mika, draga dušo,
Dzipnu Mika, kaj' da se pomami
Dzipnu Mika, kaj' da se pomami

Pa otide, Jagodo,
Pa otide, draga dušo,
Pa otide pred Živkina vrata
Pa otide pred Živkina vrata

Zašto Živke, Jagodo,
Zašto Živke, draga dušo,
Zašto, Živke, ti mene prevari
Zašto, Živke, ti mene prevari

Nesam Miko, Jagodo,
Nesam Miko, draga dušo,
Nesam Miko ja tebe varala
Nesam Miko ja tebe varala

Mene dali, Jagodo,
Mene dali, draga dušo,
Mene dali, nesu me pitali
Mene dali, nesu me pitali


RAZGRANALA GRANA JORGOVANA

Razgranala grana jorgovana.
Oj, lane Milane, grana jorgovana.

Pod nju sedi lepa Julijana.
Oj, lane Milane, lepa Julijana.

A pred nju je đerđef od merdžana.
Oj, lane Milane, đerđef od merdžana.

Na đerđefu svilena marama.
Oj, lane Milane, svilena marama.

Na marami svila đunđulija.
Oj, lane Milane, svila đunđulija.

U ruci joj igla od biljura.
Oj, lane Milane, igra od biljura.


YouTube: Jordan Nikolić — Udade se, Jagodo
YouTube: Jordan Nikolić — Razgranala grana jorgovana
23  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Božidar Milošević Boki (1931—2018) poslato: Februar 24, 2019, 10:50:09 pm
*


B o ž i d a r  M i l o š e v i ć  B o k i
Prokuplje, 31.12.1931 — Beograd, 15.04.2018



"Uvek sam želeo da budem autohton, originalan i da se približim svojim korenima. Da budem iskren, ponosan sam jer sam uspeo sve to da utisnem u našu narodnu muziku."


"Narodna muzika prvenstveno treba mnogo da se voli, sluša i uči. Njoj čovek treba da se posveti i njome da se iskreno bavi celim svojim bićem. Narodna muzika, kao i svaka muzika, vežba se studiozno."









"... Svojim delom, postao je idol i starih i mladih klarinetista. Plenio je svojim divnim, oblim i prepoznatljivim tonom, brilijantnom tehnikom, zavidnom i originalnom interpretacijom i prepoznatljivo-originalnim stilom sviranja klarineta.

Svojim iskrenim znalačkim radom, raskošnim talentom, originalnošću ideja, Božidar Milošević je dugogodišnji aktivni učesnik u razvoju narodne muzike i postavljanju njenih standarda, kriterijuma i njenog vrednovanja. On je deo srpske i jugoslovenske narodne muzike i folklora, čiju je muzičku tradiciju širio na svih pet kontinenata, pazeći da očuva njenu izvornost i autentičnost.

Boki je uzor i merilo vrednosti mnogim mladim generacijama klarinetista. Uvodi seriozni-školovani način sviranja klarineta u narodnu muziku, ne odustajući ni od jednog elementa akademskog nivoa sviranja klarineta i njegovom pristupu. ...

Radivoj Lazić, profesor, pedagoški savetnik


YouTube Božidar Milošević Boki ― Zajdi, zajdi
YouTube Božidar Milošević Boki ― Pastirska balada
24  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — najstarija generacija / Isidor Bajić (1878—1915) poslato: Novembar 20, 2017, 12:52:41 am
**
        
KRATAK OSVRT NA ŽIVOT I DELO ISIDORA BAJIĆA


Romantizam kao duhovni i umetnički pravac pojavio se u Evropi na Zapadu pred kraj XVIII veka i označio težnju za oslobođenjem umetničkih mogućnosti u smislu duboke subjektivnosti i strasnog poniranja u svet osećanja, mašte i čulnih senzacija. Vojvodinu je u to vreme bio zahvatio snažan talas romantičnog duha francuske kulture. A menuet, ta tipična francuska igra u svom superiornom pohodu kroz Evropu, nije zaobišao ni periferiju Austrougarske monarhije, srpsku Vojvodinu.

Dela prvih srpskih romantičara stvarana sredinom i krajem XIX veka na toj periferiji evropskih muzičkih događanja, ni onda ni danas, pogotovu nisu mogla iznenaditi ni u pogledu harmonija niti oblika, pa donekle ni ritmova, ali te kompozicije od kojih su mnoge bile inspirisane narodnim pesmama a stvarane u teško vreme nastajanja mlade srpske države, kao da svojim drobom ovaploćuju reči: "Pesma nas je održala, njojzi hvala"! Imućnije srpsko građanstvo, koje je u pogledu običaja i društvenih manira mnogo šta usvajalo od mađarske i austrijske aristokratije, prihvatilo je sa žarom mnoge vidove kulture, koje je ova, opet, prenosila iz domovine Luja XIV. Ta već formirana srpska građanska klasa, koja se je kroz društveni preobražaj iz feudalnog u kapitalistički sistem, počela se isticati i jačati kada je pod vođstvom Svetozara Miletića povela oštru borbu za nacionalna i politička prava Srba u Austrougarskoj monarhiji.

Podstrek za njihovu borbu davali su verski antagonizam, favorizovanje katoličkog stanovništva od strane vlasti i njegova dominacija u mnogim oblastima kulture. Po svome razvijenom duhovnom životu ističu se naročito dva grada: Sremski Кarlovci i Novi Sad, a u njima kao važni muzički činioci postoje, razmnožavaju se i razvijaju PEVAČKA DRUŠTVA. Starozavetni prorok Isaija je zapisao: "U početku bejaše pevanje". Uporedo s pevačkim društvima plodan rasadnik muzičke kulture u toku stoleća, i sve do prvog svetskog rata, bila je Srpska velika gimnazija, koja je među svoje nastavnike ubrajala pored ostalih Pavla Šafarika, Milovana Vidakovića i Lazu Кostića.

Više zalaganjem i požrtvovanjem pojedinih profesora (Jovana Grčića, Vase Pušibrka, Tihomira Ostojića, Isidora Bajića i drugih) i spontanom ljubavlju đaka prema muzici nego redovnom muzičkom nastavom, ova gimnazija je zadugo bila zamena za muzičku školu, filharmoniju, operu. Rezultati tih muzičkih nastojanja bile su čuvene svakogodišnje SVETOSAVSКE BESEDE, koje su znatno premašivale nivo i sadržaj običnih đačkih priredbi. Tu su sticali svoja prva izvođačka iskustva mnogi omladinci koji su potom postajali oduševljeni ljubitelji i propagatori muzičke kulture. Osnove NOTALNOM PEVANJU i MUZIKALNOJ ŠКOLI u okviru te gimnazije dao je Aleksandar Morfidis – Nisis. Izvesnog traga ostavio je i Aksentije Maksimović, dok su komppozicije Jovana Pačua nosile pečat duhovne klime svoga doba. Dugogodišnja muzička aktivnost Mite Topalovića isključivo je bila vezana za njegov rodni grad Pančevo. Iako savremenik Mokranjca i Marinkovića, i uprkos izvesnoj stilskoj uglađenosti, on nije imao Marinkovićevu harmonijsku inventivnost ni Mokranjčev afinitet prema folkloru.

Isidor Bajić rođen je 16. avgusta, 1878. godine u Kuli, u Astrougarskoj. Gimnaziju je završio u Novom Sadu a diplomirao je na muzičkoj akademiji u Budimpešti. Od 1901. do 1915. godine je radio u Velikoj srpskoj pravoslavnoj gimnaziji u Novom Sadu (danas gimnazija Jovan Jovanović Zmaj) kao učitelj pevanja i pojanja, dirigent učeničkih horova, gudačkog i tamburaškog orkestra, hora Neven i kao organizator Svetosavskih beseda. Pomagao je darovitim učenicima u njihovim prvim kompozitorskim koracima. Kao rezultat Bajićevog pedagoškog rada nastao je PROJEКAT za promenu učenja pojanja i pevanja u Velikoj srpskoj pravoslavnoj gimnaziji. Osnovao je muzičku školu u Novom Sadu 1909. godine, posle Škole pjenija Aleksandra Morfidisa Nisisa, prvu instituciju toga tipa na tlu Vojvodine.

Romantizam buja! A koji stvaralac je romantičan? Romantičan je onaj koji u sebi ima i viteškog i pesničkog duha, ko govori sa puno draži, živopisnosti i ljupkosti, ko deluje bajno, zaljubljeno, kao izmišljeno, za koga se može reći da je nestvaran, čaroban, a da s osmehom stoji pred vama! Čujem glas Isidora Bajića: "Da li sam ja romantičan, ne znam. Istina je, međutim da sam iznad svega veliki zaljubljenik u muziku i u klavir, taj božanski instrument, kako reče veliki Betoven. Istina je i to da poštujem Svetosavski zavet u Srpskoj autokefalnoj Crkvi, da ljubim svoj srpski narod i da, kako što duže, po milosti Božijoj, stvaram i dublje ulazim u posao, sve više otkrivam povezanost srpskog jezika, tog čudesnog jezika PRAMAJKE, sa Tvorcem našim Jedinim. Shvatam da moja etika izranja iz te ljubavne sprege, a da vaskrsava u kružnoj vasionskoj dalečini i tako oplemenjena postaje moja umetnička estetika! Nema dobiti! Nema interesa! Ja se ne takmičim! Nema nemuzikalnog čoveka! Moje uzbuđenje pred moju prvu Svetosavsku besedu bejaše golemo i taj STRAH GOSPODNJI trajaše godinama, a svake godine bejaše drugačiji, raznovrsniji, bogatiji".

Čujem reči dr Dragutina Gostuškog: "Isidor Bajić spada u one blagoslovene muzičare koji su, umesto da steknu ime, otišli u anonimnost! To znači da su se Bajićeve melodije toliko stopile sa narodnim muzičkim osećanjima, da su zbilja i smatrane narodnim!"

U skoro svim periodičnim časopisima i dnevnoj štampi toga vremena (Brankovo kolo, Letopis matice srpske, Zastava, Sloga) Isidor Bajić, objavljivao je tekstove iz oblasti muzike i muzičke pedagogije (Pevanje kao pedagoško sredstvo i korist njegova, Kako treba učiti muziku u preparandiji i bogosloviji, Naše crkveno pojanje i druge). Niz članaka o Savezu srpskih pevačkih društava prouzrokovali su oštru polemiku sa Petrom Кonjovićem. Bajić je pokrenuo notnu ediciju Srpska muzička biblioteka i časopis Srpski muzički list.

Čujem glas Isidore Sekulić: "Vojvođani, međutim, sa velikom vokacijom, to je i u prošla i u Bajićeva vremena značilo gotovu tragediju. Možeš moći i znati šta hoćeš, ne možeš ništa postati i nikuda se popeti. Ako si muzičar, u koje zemlje muziku spadaš? U koje zemlje slikarstvo spadaš? A u koje zemlje literaturu spadaš? Nemaš države ni pečata, ni svoje hijerarhije u koju bi normalno ušao, bilo na visoku građansku dužnost bilo na visoki umetnički rang! Šta nastaje u darovitu čoveku, u moćnoj prirodi? Raspinjanje, bes, stid od života, mizantropija, samomržnja, otrovan karakter, bežanje ma kuda, u Srbiju, u Crnu Goru, u svet, dođavola! Život Srba u austrijskom inostranstvu donosio je sobom da je i prosečan Vojvođanin ostajao nepoverljiv i nemiran i rasrdljiv. A izuzetni ljudi su bili i ostali naletni, eksplozivni, svojeglavi, neusavetni! Svetozar Miletić, Đura Jakšić, Ilarion Ruvarac, Laza Kostić."

A jedan od tih izuzetnih srpskih delija, Isidor Bajić, zapisivao je narodne i srpske crkvene melodije i koristio ih u svojim kompozicijama za klavir, horskim delima, komadima sa pevanjem i u operi Knez Ivo od Semberije. Srpsko crkveno pojanje je upoređivao sa pojanjem drugih naroda na putovanju za Hilandar sa horom Кarlovačkih bogoslova 1911. godine. Obraćao se lično Lukijanu Bogdanoviću, pravoslavnom episkopu budimskom, u vezi sa predlogom za redigovanjem srpskog crkvenog pojanja ...

A Novi Sad je početkom 1848. godine bio političko središte Srpskog revolucionarnog pokreta u Južnoj Ugarskoj. Srbi u gradu pokreću niz akcija u borbi za stvaranje Srpske opštinske uprave i ostvarenja nacinalne slobode. Međutim, blizina petrovaradinske tvrđave koju su držali Mađari, ugrožavala je grad i bila fatalna za srpski pokret uopšte. Mađari su topovima sa tvrđave katastrofalno bombardovali Novi Sad, koji je skroz porušen i opustošen. No, nije dugo potrajalo, a Novi Sad je iz pepela počeo ponovo da raste i razvija se. Novom snagom i poletom, koji je pulsirao svom snagom, organizovale su se u Novom Sadu prve javne priredbe, koncerti i balovi.

Isidor Bajić je duboko osećao da je muzika duša svih umetnosti, da muzika produbljuje sve čega se dotakne. Život sa muzikom je za Isidora Bajića od samog početka bio jedini mogući život, on je za njega značio muzičko biti ili ne biti. Ali Bajić nije bio kompozitor kome je bio cilj komponovanje "na narodnu"! Njegov interes je bio složeniji, težnja raznovrsnija nego što je njegov muzički duh mogao da podnese. Bajićev đak piše: "Bio je on svima nama IDEAL, u njemu smo mi gledali VIŠE BIĆE"! A njegova dela su ciklusi solo pesama: Pesme ljubavi, Album pesama u duhu srpskih narodnih pesama, Srpske narodne pesme iz Mokranjčevih rukoveti, Seljančice, Jesen stiže dunjo moja. Klavirske kompozicije: Album kompozicija za glasovir, Za Kosovo — Kumanovo za Slivnicu — Bregalnicu, Srpska rapsodija. Komadi s pevanjem: Đido, Rakija, Divljuša. Opere: Knez Ivo od Semberije ... svedoče o časnom, istrajnom, požrtvovanom, neprekidno nadahnutom stvaralačkom radu Isidora Bajića do poslednjeg daha!

Naš poznati muzikolog i pisac Gordana Кrajačić kaže da je njena prva asocijacija na Isidora Bajića njegov "sjajni hor" "Srpkinja!", koji imaju na repertoaru gotovo svi naši horovi i ma koliko puta da ga je slušala izmamio bi joj suzu! A njegova divna, efektna kompozicija za glas i klavir "Veruj da te ljubim" čuje se bar nekoliko puta na svakom pevačkom takmičenju kod nas! Živeti u Novom Sadu, biti profesor Srpske velike gimnazije, na koju je Pešta budnim okom pazila, i pisati simfoniju koja ne veliča Franca Jozefa nego Miloša Obilića, nije bila obična stvar! I u tome počiva osobiti značaj njegove ličnosti!

A Antun Dobronić u "Glasniku službenog lista Srpske pravoslavne patrijaršije" piše: "Isidor Bajić svim žarom svoje duše uneo se u crkvenu muziku. Ja ne mogu zaboraviti sa kakvom je pažnjom slušao vizantijsko pojanje kad smo pohodili svetogorske manastire!"

A meni se čini da je baš tada kroz duhovno iskustvo pravoslavnih otaca Isidor Bajić shvatio da je transcendencija dar i dejstvo Duha Svetoga, i to dar čoveku za njegovu težnju istini bitija i za njegovu svest o slobodi i da ga nikoja svakidašnjica koja ne krije SUDBINU ne može zaustaviti! Jer, u svakoj istini, pravednosti i dobroti je plod Duha Svetog!

Isidor Bajić je umro 15.09.1915. godine u Novom Sadu, u Austrougarskoj, u svojoj 37 godini života!

Autor: Miodrag Čolaković

Tekst je preuzet iz časopisa za književnost, umetnost i kulturu "RIZNICA"
uz saglasnost glavnog i odgovornog urednika Gorana Vučkovića
Broj 4 | Književno-izdavačko društvo "Leksika", Negotin, 2017
25  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Vitomir Životić (1925—2003) poslato: Novembar 14, 2017, 12:58:07 am
**

VITOMIR VITA ŽIVOTIĆ
(Oreovac, 24.05.1925 — 17.09.2003)


OJ, LIVADO, USPOMENO STARA

Ako je san svakog kompozitora da ga pesma nadživi, onda je san Vitomira Životića ostvaren, jer skoro sve njegove pesme još za života nadmašile su slavu njegovu i interpretatora. Tamo kod mesta Suvi Potok, na livadi ispod starog bresta, rođena je prva mladalačka Ijubav. Potok je odavno presušio, baš kao i mnoge mladosti, ali je ostala pesma "Oj, livado, uspomeno stara" koju je, tu kraj potoka i ispevao i koja će se kao mnoge druge pesme Vitomira Životića dugo pevati.

"Kišo tiho padaj", "Gde si pošla sa cvetom u kosi?", "Prva ljubav zaborava nema", "Bolje da sam sede kose plela", "Sve uzalud beše moja nada", "Kad se moje malo vreteno okrene", "Karanfile uspomeno stara", "Šta mi draga na dar spremaš", "Godine su na izmaku", "Ti beše san života moga" i mnoge druge pesme postale su deo bogate riznice izvorne narodne muzike. Toliko narodne da na izdanjima pevača koji ove pesme presnimavaju nema imena Vitomiira Životića.

Jednostavno, pevači misle da su pesme narodne. Snežana Đurišić nije znala ime autora prvog Vitinog kompozitorskog uspeha "Kišo tiho padaj" iako je ova pesma pre nje doživela više izvođenja i diskografskih izdanja. Najviše uspeha su imale Radmila Dimić i Dušica Bilkić. Činili su posle Snežane to i drugi pevači ali Vitomir se nikada nije ljutio. Naprotiv, kada smo svojevremeno započeli razgovor na ovu temu on kao da je pravdao pevače: "Važno je da se pesma peva, da joj se tako produžava trajanje, a ovi mlađi pevači, ne znaju nas starije kompozitore, a i da su pitali ove mlađe muzičare koji su stvarali posle nas, oni ne bi znali da im kažu.

Vitomir je uvek bio skroman čovek, mada nije bio ravnodušan prema onima koji svesno prisvajaju tuđe stvaralaštvo. Desilo se to i njegovom najpoznatijem učeniku Mirku Kodiću koji je zaboravio svog učitelja i kola "Oreovačka šetnja" i "Požarevljanka" kao autora potpisao sebe! Kasnije se Mirko pravdao da je to greška izdavača. Nije Mirko jedini koji je prećutkivao svog učitelja, a Vitomir Životić je sa ponosom uvek pominjao Mijinog oca Acu Krnjevca koji je najviše zaslužan za sve što je ostvario.

Pesme nadmašile slavu pevača

Nikada nije jurio za komercijalnim uspehom i zato svoje pesme nije nudio tadašnjim narodnjačkim zvezdama. Najčešće je sarađivao sa mladim neafirmisanim pevačima i valjda zato će ostati zabeleženo, da su skoro sve pesme Vitomira Životića nadmašile slavu pevača. Aleksandra Acu Stefanovića je prvi put čuo na vašaru i odmah mu predložio da snimi ploču. Pesma "Gde si pošla sa cvetom u kosi?", koju je pre njega snimio izavnredan pevač Borivoje Janković Dunja, tek u izvođenju Ace Stefanovića ostvarila od svih Vitinih pesama najveći tiraž — preko dve stotine hiljada primeraka, u vreme kad u zemlji nije bilo toliko gramofona. "Šta mi draga na dar spremaš?" još uvek je čest gost na radiju i mnogim veseljima, ali mnogi ne znaju da je ovu pesmu prvi snimio nepoznati Dragan Stanulović. Nedavno u novom aranžmanu presnimio je Radiša Ranković Dila. Pesmu njegove mladosti "Oj livado, uspomeno stara" prvi je snimio naočiti Borivoje Janković Dunja, izvanredan pevač, koji je važio za najveću narodnjačku nadu tog vremena i koji je imao sve predispozicije da postane velika zvezda samo da se malo potrudio (o njemu ćemo nešto više drugi put), ali ova pesma je postala veiiki hit znatno kasnije kada su je presnimili, po njegovom kazivanju, dvojica njemu najdražih pevača, Zoran Nikolić i Milan Perić. Pesma je ostala da se sluša, a pevači nisu izašli iz anonimnosti.

Vitomir Životić je rođen 24. maja 1925. godine u Oreovici. Njegova karijera je počela neuobičajeno. Harmoniku je počeo da svira pod prisilom oca, koji je osetio talenat ali nije umeo da mu razvije ljubav prema instrumentu. Učinio je to Aca Krnjevac, veliki harmonikaš toga doba koji je, na žalost, umro mlad, u trideset osmoj godini. Kada je prilikom posete čuo kako mali Vita prebira po dirkama, pozvao je Vitinog oca Dragu i rekao mu: "Ja malog vodim sa sobom".

Tako su Mija Krnjevac i Vitomir Životić, svirajući zajedno i stvarajući svako za sebe, dosegli zvezdane visine narodne muzike. Bili su sudbonosno vezani u ratnim i poratnim godinama. Kao duet Krnjevac — Životić nastupali su na Radio Beogradu punih jedanaest godina, od 1945. pa sve do leta 1956. Zajedno sa Vlastimirom Pavlovićem Carevcem, Vukom Šeherović, Vuletom Jevtićem, Velinkom Grgurevuć, Danicom Obrenić i drugim znamenitim pevačima i sviračima toga doba.

Čestitka od Cara

Malo je falilo da karijeru na Radio Beogradu završi pre vremena. Na jednom od nastupa dogodio mu se maler. Za vreme izvođenja pukao mu je levi kaiš na harmonici. Taj trenutak nikada nije zaboravio.

— Sve se dogodilo pred očima Carevca i ostalih učesnika programa. Osetim kako mi harmonika izmiče iz ruku. Bio sam dovoljno pribran da odmah sednem na stolicu, bradom pritisnem harmoniku odozgo i nastavim da sviram. Mija je jedini primetio šta se dogodilo i vidim, obli ga znoj. Gleda me uplašeno, ja samo klimnem glavom i dovedemo tačku do kraja bez ijedne greške. Završi se nastup i harmonika mi ispade iz ruku. Carevac je tek tada shvatio zašto sam seo i šta se dogodilo. Ustade, pruži mi ruku i prozbori: "Dobro si to izgurao".

To posleratno vreme je bilo poznato po koncertnim aktivnostima. Ostalo je zapamćeno i zapisano gostovanje kvarteta: Mija Krnjevac, Vitomir Životić, Vuka Šeherović i Vule Jevtić. Svuda su dočekivani kao najrođeniji, bilo je to vreme čudnog zanosa i entuzijazma. Koncerti su održavani pod otvorenim nebom, često po snegu i kiši u najzabačenijim selima Srbije.

Rano je počeo da komponuje, ali prvi veliki uspeh postigao je tek 1960. godine pesmom "Kišo tiho padaj" koju je pevala Radmila Dimić. Ubrzo stiže i prvo veliko priznanje. Na Tašmajdanu je održan prvi Beogradski sabor na kojem se Vitomir predstavio u dvostrukoj ulozi. Svirao je sa svojim orkestrom pesmu "Što je lepo kad si mlad" koja je u izvođenju dueta Biserka Mišić i Dara Kostić osvojila prvu nagradu. Bilo je posle toga još mnogo nagrada u njegovoj karijeri ali najznačajnije od toga je dugovečnost njegovih pesama. Sa posebnim zadovoljstvom je sarađivao sa Miletom Bogadnovićem, Sidom Marković, Fadilom Karićem, Radmilom Dimić, Biserkom Mišić, Acom Stefanovićem, Borivojem Jankovićem Dunjom, Draganom Stanulovićem, Zoranom Nikolićem, Milanom Perićem i Milankom Aranđelović Makom.

Oreovački zvuci

Sve vreme je obučavao mlade harmonikaše. Nije vodio evidenciju, ali kod njega je tajne muziciranja na harmonici savladalo preko dve stotine učenika. Od toga je mnogo poznatih i priznatih koji su, poput Mirka Kodića, ostavili veliki trag u narodnoj muzici. Njegovo muziciranje i njegov stil je bio prepoznatljiv jer su u njegovoj harmonici objedinjeni topli ljudski glas i osećajnost i virtuoznost koja je dostojno predstavljala izvornost srpske narodne muzike. Bio je ubeđen da će, kad tad doći vreme kad će narodu biti dosta kiča i da su već sada narodnoj muzici potrebni pošteni mladi ljudi, urbanizovanijih i civilizovanijih manira. U čast ovom vrsnom kompozitoru i harmonikašu Vitomiru Životiću od 2005. godine organizuje se takmičenje harmonikaša amatera "Oreovački zvuci". Učesnici se takmiče u interpretiranju narodnih kola negujući autentičnost, izvornost i lepotu stvaralaštva otkrivajući tajne ovog divnog instrumenta.

Vitomir je umro 17. septembra 2003. godine u 79. godini ali je u njegovoj porodici muzika ostala tradicija. Nastavljaju je sinovi Periša, koji maestralno svira violinu i Siniša, koji je još sa ocem vodio školu za harmoniku, koju je kasnije sam nastavio i to i danas uspešno čini. Treba svakako istaći da Vitina snaha od starijeg sina Periše, Bojana Životić ima zavidan muzički pedigre. Između ostalog, osvojila je vicešampionsku titulu na takmičenju harmonikaša u Sokobanji 1972. godine. Tada je pobedio Ljuba Radosavljević. Naredne 1973. godine se nije prijavila za takmičenje iako su svi to očekivali. Da jeste, verovatno bi pobedila, bar je tako vladalo mišljenje u muzičkim krugovima. Kasnije je snimila i nekoliko ploča kao vokalni solista.

Da "iver ne pada daleko od klade" potvrđuju Bojanine i Perišine kćeri Isidora i Paulina. lsidora je završila Muzičku akademiju — odsek za klavir, a mlađa Paulina muzičku.


Bora Vasić
Okrug, Stiški glas — mart 2014. Boj 211
Stranice: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 »