Najnovije poruke: Angelina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
  Prikaži poruke
Stranice: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 »
1  SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR / Muzikolozi • Zapisivači i proučavaoci narodnih igara i pesama — biografija i prilozi / Bogoljub (Teofil) Petranović (1830—1887) poslato: Mart 09, 2017, 03:55:16 am
*

BOGOLJUB TEOFIL PETRANOVIĆ
(Drniš, 1830 — Šibenik, 1887)


BOGOLJUB PETRANOVIĆ KAO SAKUPLJAČ NARODNIH PJESAMA

I

Bogoljub (Teofil) Petranović rođen je u Drnišu 1830, a umro u Šibeniku 1887. godine. Završio je bogosloviju u Zadru, i rukopoložen za prezvitera, 1852. U toku desetogodišnjeg službovanja u Dalmaciji Petranović se pokazao kao vrijedan učitelj i organizator srpskih škola. Osnovao je škole pri manastiru Praskvici u Paštrovićima i na Kosovu, da bi potom bio naimenovan za starješinu manastira Savine u Boki i rektora kaluđerske škole. Mjestom starješine najuglednijeg manastira u Boki i položajem rektora kaluđerske škole mogao je da bude zadovoljan i mnogo poznatiji kaluđer, ali Teofil je bez predomišljanja ostavio Savinu kad mu je 1862. godine ponuđeno mjesto učitelja Srpske škole u Sarajevu. Nije se obazirao na svoje slabo zdravlje kad se odlučio da ostavi sunčanu Boku, a morao je da zna da će mu se astma pogoršati u snjegopadnom Sarajevu. Ali nepokolebljivo ubjeđenje u ostvarljivost političkih planova kneza Mihaila Obrenovića jače je bilo od svega toga i odvelo je obrazovanog kaluđera u Bosnu. Upravo, otišao je u tursku pokrajinu na koju su i Ujedinjena omladina srpska i knez Mihailo gledali kao na srpsku teritoriju u najskorije vrijeme. Nacionalno egzaltiranom Petranoviću takva Bosna izgledala je kao obećana zemlja. Ne treba sumnjati u njegovu izjavu da je pošao u Sarajevo "sa plamenim oduševljenjem".

Turska vlast u Sarajevu gledala je s manje podozrivosti na ljude s austrijskim pasošem nego na došljake iz Srbije i Crne Gore. Osmanlijska uprava smatrala je da su austrijski državljani relativno pogodni službenici, jer je sve eventualne sporove s njima lako bilo riješiti preko Austrijskog konzulata u Sarajevu. I Beč je izbjegavao da zbog sitnih stvari dolazi u konflikte s Portom zato što se tada bavio dubljom politikom za kasniju okupaciju Bosne i Hercegovine. U takvim okolnostima učitelji i sveštenici iz Austrije lako su dobijali odgovarajuća mjesta u turskoj Bosni i Hercegovini. Međutim, Pravoslavna opština sarajevska bila je podstaknuta sugestijom iz Srbije da uputi poziv igumanu Savine, jeromonahu Teofilu Petranoviću. Srbija je preporučila čovjeka koji razumije značaj prosvjetnoga i kulturnoga rada kao predspreme za ustanak raje u Bosni i Hercegovini. Izgleda da je srpska vlada zapazila, preko svojih povjerenika, Petranovićev uspješni rad u Dalmaciji i onda se postarala da preduzimljivi kaluđer dođe u Bosnu. U vrijeme velike aktivnosti bugarske crkve protiv Fanara, crkveni i politički krugovi u Srbiji nastojali su da dovedu u Bosnu energične i preduzimljive ljude. Srpska crkva u Srbiji, Austriji i Crnoj Gori nastojala je da preko svojih povjerenika oslabi uticaj bosanskih fanariotskih vladika koji su svoje interese usaglašavali s interesima osmanlijskih vlasti u Turskoj. Posebna pažnja Beograda prema Petranoviću temeljila se svakako na jakom povjerenju u njegove sposobnosti koje je ispoljio u Dalmaciji. Beogradski arhiepiskop Mihailo, vrlo aktivna ličnost u političkom životu Srbije, preporučio je Srpskom učenom društvu da objavi narodne pjesme koje je skupio Petranović. A Knez Mihailo je preporučenu zbirku nagradio sa sto dukata i naredio da se knjiga štampa u Državnoj pečatnji pod najpovoljnijim uslovima. Inače, Petranović je kao povjerenik srpske vlade u Bosni dobijao više novčane potpore nego ijedan drugi povjerenik. Na primjer, Bogdan Zimonjić sa još tri druga dobijao je 16, a sam Petranović 25 dukata. A za razliku od nekih drugih učitelja u Srpskoj školi u Sarajevu, koji su platu dobijali u čaršijskim grošima, Petranović je dobijao u turskim. To je značilo da je svaki dukat koji je primio bio skuplji za sedam do osam groša.

Petranović je odbio u Bosni i najlaskavije ponude fanariota. Nije prihvatio episkopsko dostojanstvo, niti arhiepiskopsku stolicu koju mu je nudila grčka crkva. Očigledna je činjenica da je Fanar pokušao da korumpira opasnog protivnika. Odbijanje visokih crkvenih položaja sasvim je usaglašeno s političkim stavovima nacionalnog borca Petranovića, ali ovaj njegov stav definiše i povjereničku obavezu prema srpskoj politici koja ga je dovela u Bosnu. On je cijenio ukazano povjerenje, pa je za vrijeme svoga boravka u Sarajevu od 1862. do 1869. godine neprekidno širio srpsku propagandu, nastojao da pokaže da srpski živalj u Bosni ima bogatu duhovnu tradiciju, popularisao politiku i ugled Rusije, da bi najposlije prešao na organizovanje ustaničkih četa protiv Turaka.

Petranović je u Sarajevu bio na čelu odbora koji je imao cilj da se iskorjenjuje pogrdni naziv Vlasi, a da se populariše ime Srbin. Fra Grga Martić, koji je živio u Sarajevu u isto vrijeme kada i Petranović, sjeća se 1906, u svojim Zapamćenjima, da je Teofil Petranović bio glavni organizator srpske propagande u Bosni. Vladislav Skarić, odličan poznavalac sarajevske prošlosti, veli da je Teofil bio duša srpskog pokreta u Sarajevu i da je rukovodio srpskim odborom koji je imao "revolucionarnih ciljeva". Jovan Skerlić dokazuje da je Omladinsko društvo u Sarajevu osnovano 1866. godine, kada i Spomenica u Temišvaru i Srbenda u Pragu. Javno se zvalo Društvo za kupljenje narodnih umotvorina, a u stvari bilo je središte omladinskog pokreta u Bosni.

Petranović se odmah po dolasku u Sarajevo zauzeo da suzbija austrijsku propagandu koju su najviše širili franjevci. Ocijenio je da se mlađi franjevci mogu vještom propagandom, zauzimanjem i novčanom potporom iz Beograda okrenuti na srpsku stranu, pa je uspio da stvori neslogu između starih i mladih fratara. Srpska vlada je cijenila predloge Bogoljuba Petranovića, pa je svoje političke poteze prema franjevcima planirala na osnovu njegovih izvještaja i sugestija. Arhiepiskop Mihailo pribavljao je Petranovićeve predloge i podnosio ih srpskoj vladi.

Borba protiv grčkih vladika bila je važna oblast Petranovićeva političkog rada u Bosni. Kroz nastavu istorije u Srpskoj školi potencirao je neprijateljske poteze Carigradske patrijaršije prema srpskoj crkvi, ujedno preduzimao je i praktične poslove u borbi protiv fanariota u Bosni. Petranović je preko novosadske Zastave predstavljao fanariotskog mitropolita Dionisija kao "zloglasnog neprijatelja Srba, rušitelja srpskih škola i progonitelja naprednih učitelja". Dokazivao je da postupci grčkih vladika predstavljaju "groznu i užasnu sliku njihove krajnje pokvarenosti". Dokazuje on da se hrišćanska crkva ruši, jer grčke vladike "pri tajnama vrše nečovječnu i strašnu ulogu najprepredenije i najužasnije policije turske". U opširnom radu Običaji srpskog naroda u Bosni, Petranović opisuje fanariotsko koristoljublje i njihovu turkofilsku politiku. Pjesma koju je napisao povodom smrti Jova Bilbije, nacionalnog pregaoca iz Bosne, odlično pokazuje kako je prezviter Teofil duboko mrzio fanariotsko sveštenstvo. Poslije nabrajanja zala koja je narod pretrpio od fanariota u Bosni, pjesma prelazi u kletvu: "Hrana im prokleta i kap vode naše".

Romantičarski uzbuđeni Bogoljub Petranović nastojao je da se što više populariše Rusija kao moćna slovenska i pravoslavna carevina i zaštitnica Srba u Turskoj. Istovremeno je preduzimao mjere da Rusija što više pomogne materijalno Srbe u Bosni. Ovo njegovo nastojanje imalo je vrlo praktičan značaj — trebalo je bosanskom nepismenom svijetu, koji se priprema za oružani ustanak protiv Turaka i fanariota, predstaviti Rusiju kao slovensku zemlju koja ima svoju nezavisnu crkvu i koja preko novčane pomoći izliva ljubav prema bosanskim Srbima. Svaki bosanski seljak kome je objašnjena veličina Rusije mora da je osjećao ponos što je, kao Sloven, dio jednog moćnog naroda. Učitelj i jeromonah Teofil sačekivao je pazarnim danom seljake na sarajevskim prilazima i objašnjavao im šta su i ko su Srbija i Rusija. Morao je ubjedljivo djelovati kao čovjek na čiju je preporuku Rusija poslala novčanu pomoć od po pedeset dukata godišnje na dvadeset novih škola u Bosni.

Romantičarsko raspoloženje nije dozvolilo nacionalnim radnicima u Bosni, kao uostalom i mnogim članovima Ujedinjene omladine srpske u Vojvodini, da sagleda suštinu evropskog političkog kompleksa. Dok se svijet na Balkanu do usijanja zagrijevao Rusijom i gajio najbolje nade u slovensku predvodnicu, ruski dvor je 1865. i 1866. godine preduzimao diplomatske mjere da ne dođe do rata na Balkanu. Rusija je tada izgrađivala željezničku mrežu i nastojala da se prvo ekonomski stabilizuje, pa joj nijesu odgovarali ratovi i ustanci oko kojih bi se morala angažovati. Ruski car je savjetovao srpskoj vladi 1865. godine da ne održava proslavu pedesetogodišnjice takovskog ustanka, a 1866. nagovarao je kneza Mihaila Obrenovića da učini zvaničnu posjetu sultanu. Ovi potezi izvođeni su vrlo oprezno, a panslavisti i romantičari, kao Bogoljub Petranović, ushićivali su se Rusijom i čekali od nje spas za srpski narod na Balkanu. I kad su 1878. godine propali svi planovi za oslobođenje Bosne i Hercegovine, Petranovića je i dalje oduševljavala Rusija i njena snaga — osjećanje koje je gajio nekoliko decenija nije moglo lako da splasne.

Po širini zamišljenih planova Petranović je bio romantičar, ali umio je da iskoristi raspoloženje narodnih masa u Bosni i Hercegovini i političku klimu u Evropi za intenzivnu srpsku propagandu, koja je imala za krajnji cilj dizanje oružanog ustanka protiv Turaka. Pošto je propagandom pripremljen teren, prešao je Petranović 1868. godine na organizovanje ustaničkih četa. Iz spiska njegovih "ustalaca", koji je dostavio srpskoj vladi, vidi se da je bio organizator širokih razmjera. Organizovao je čete u Osječanima, Glasincu, Jahorini, Kosatiću, Borku, Zagorju, Lovnici, Konjicu, Lijevnu, Dobrunu, Mileševi, Prijepolju i Pljevljima. Izlažući se najvećem riziku, redovno je spremao izvještaje srpskoj vladi o svom radu i kretanju političkog barometra u Bosni. Kako to sam kaže, Petranović je "junačke radnje spremio bio za Srpstvo i Srbiju, kako prvi srpski top pukne na Drini, da se čete na najpovoljnijim tačkama nađu". Ali, taman kad je bio razvio ustaničku aktivnost, morao je da napusti Bosnu.

Turske i fanariotske vlasti tražile su zgodan povod da se riješe Petranovića, ali samo konkretni dokazi o antidržavnoj djelatnosti mogli su da protjeraju austrijskog podanika. Kad je uhvaćena čestitka knezu Mihailu Obrenoviću, kojom su sarajevski Srbi izrazili oduševljenje zbog oslobođenja srpskih gradova, paša je imao otvorene dokaze i odmah je naredio Pravoslavnoj opštini sarajevskoj da otpusti iz službe Petranovića. Uticajni ljudi zauzimali su se za učitelja Teofila, ali protivnici su stalno podrivali položaj osumnjičenog jeromonaha, te paša 1869. godine "nasrne ognjevito na općinu da će ih surgunisati" ako Petranoviću ne otkaže posao.

Petranović je bio žustar i prijek čovjek i zato je imao više ličnih neprijatelja. Njegove objavljene polemike i sačuvana pisma to dobro pokazuju. Mrzjeli su ga ljudi koji su bili ekonomskim interesima vezani za fanariotske vladike. Imao je elokventni Teofil neprijatelja i među imućnim trgovcima koji nijesu bili radi kavzi, jer su se zbog imovine plašili buna i prevrata. Petranović najviše okrivljuje trgovce za svoje progonstvo: "Po turskom poznavanju ljudi ja sam i sad mogao biti u Bosni, ali naši neki trgovci, Brankovići, podle udvorice turske jednako predstavljali su turskoj vladi kako sam ja opasan duh za državni mir..." — kaže Petranović u pismu srpskoj vladi. Davao mu je podršku samo prost narod koji je izgnanika iz Bosne "listom izpratio dva sahata, od Sarajeva do Ilidže".

Ubrzo poslije protjerivanja Petranović je došao u Beograd i zadržao se u srpskoj prijestonici do novembra 1870. godine. Za to vrijeme postigao je dogovor s Namesništvom o nastavljanju propagandnog rada u Lici i Dalmaciji. Dobio je novčanu potporu u visini godišnje plate koju je primao u Sarajevu. Pošao je u svoje rodno mjesto Drniš, nastanio se u kući svoga brata i nastavio nacionalno-politički rad s nesmanjenim oduševljenjem. [...]

Dr Novak Kilibarda

Predgovor knjizi "Srpske narodne pjesme iz Bosne i Hercegovine, lirske", sakupio Bogoljub Petranović, Knjiga I, "Svjetlost" OOUR Izdavačka djelatnost, Sarajevo, 1989.
2  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — T poslato: Mart 09, 2017, 03:04:40 am
*

TRI METERA SOMOTA
narodna
kafanska, bećarac


Tri metera somota, zar te nije sramota,
što ti ljubiš mladog momka, matora devojka.

Tri metara i još tri, malo suknju podigni
a gaćice skidaj dole, tako baća vole.

Tri metera od cica, curu hvata groznica
hvataće je i kolera, što nema švalera.

Odkud tebi Marice svilene rukavice,
kupio mi pandur Đura, da mu budem cura.

Široka je avlija, mati viče Marija!!!
a Marija na Dunavcu vozi se u čamcu.

Sve devojke matore treba da se zatvore
da ne ljube mlade momke, matore devojke.

A i momci matori, baš su pravi zlotvori,
oni jure cure mlade, pa im svašta rade.

YouTube: Vožd — Tri metara somota
3  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — R poslato: Mart 09, 2017, 02:45:24 am
**

RASLA MI JE TITRA I NERANDŽA1

Rasla mi je, rasla titra i nerandža,
Aj, usred dvora Lazina.

Pod njom sedi, Lazo, gospođa Jerina,
Aj, stara majka Lazina.
Na krilu joj spava mila snaha mlada.

Aj, prva ljubav Lazina.
Otud ide Lazo sa cvećem u ruci,
Aj, daruje nevestu.

1 "Iz starog albuma", priredio Ivo Cenerić, Muzičko izdavačko preduzeće, Knjaževac

YouTube: Joca Mlinko-Mimika — Rasla mi je, rasla, titra i nerandža
YouTube: Radmila Dimić — Rasla mi je titra i nerandža
YouTube: Danica Jovanović Obrenić — Rasla mi je titra i nerandža
4  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — P poslato: Mart 09, 2017, 02:31:48 am
**

POD BREGOM SE JELA RAZGRANALA1

Pod bregom se jela razgranala, jela razgranala,
Pokraj jele lipa procvetala, lipa procvetala,
A pod lipom zaspala devojka, zaspala devojka,
Pod glavom joj snopak deteline, snopak deteline...

1 "Iz starog albuma", priredio Ivo Cenerić, Muzičko izdavačko preduzeće, Knjaževac

YouTube: Braća Kapugi — Pod bregom se jela razgranala 1942.
YouTube: Dragan Krkić — Pod bregom se jela razgranala
YouTube: Jelena Tomašević — Pod bregom
5  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — T poslato: Januar 02, 2017, 11:46:02 pm
**

SUD DJEVOJAČKI.1
Iz Slavonije.

Tri djevojke cvieće posijale,
     Pripjev: Oj nevjero!
Brdom smilje, a dolom bosilje.
Navadi se momče neženjeno,
Te počupa cvieće djevojkama.
Al' djevojke mrežu ispletoše,
Uhvatiše momče neženjeno:
Jedna veli: Da ga sažežemo;"
Druga veli: Da ga protjeramo;"
Treća veli: Da ga objesimo;"
Al' govori momče neženjeno:
"Nisam zlato, da me sažežete;
"Nit sam hulja, da me protjerate;
"Već sam junak da me objesite
"O zlu drvu, djevojačkom grlu."
                  
                          (Iz Vukove sbirke.)

TRI DEVOJKE CVEĆE POSEJALE2

Tri devojke cveće posejale,
brdom smilje, a dolom bosilje.
Navadi se momče neženjeno,
te počupa cveće devojkama.

1 Franjo Ksaver Kuhač: Južno-slovjenske narodne popievke [Chansons nationales des Slaves du Sud] , U Zagrebu 1879.
2 Po pevanju Danice Jovanović


YouTube: Danica Jovanović — Tri devojke cveće posejale
6  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — Š poslato: Januar 02, 2017, 07:03:19 pm
*

ŠIROKO JE LIŠĆE OROVO
na bas, Veliki Šenj

Široko je lišće orovo
široko je lišće, aj, orovo
Široko je lišće orovo
pod njim mladi Jovo bolovo
Često njemu majka dolazi
u marami grožđe donosi:
Možeš li mi, sine, preboljet?
Ja ti majko moram umrijet. / Projekat Rastko

YouTube: Duet Đurić & Runjajić — Široko je lišće orovo
YouTube: Jovan Milošević — Široko je lišće orovo
YouTube: Zora Drempetić — Široko je lišće orovo
YouTube: Snežana Babić — Široko je lišće orovo
7  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — J poslato: Januar 02, 2017, 04:15:06 pm
*

JOVA RUŽU KROZ SVIRALU ZOVE


Jova Ružu kroz sviralu zove:
— Ajde Ružo da čuvamo ovce.
Ja ću ovce a ti ćeš jaganjce.

— Ne smem, Jovo,
Karaće me majka.

— Ako kara, izbit' te neće.
Ako bije, oterati neće.
Ak' otera, beži meni, Ružo.
Moji su ti dvori otvoreni,
U ponoći kao usred dana.

YouTube: Ivana Pandurović i Zoran Savić — Jova Ružu kroz sviralu zove
YouTube: Miladin Jelić — Jova Ružu kroz sviralu zove
8  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — S poslato: Januar 02, 2017, 03:43:06 pm
*

SAZDADE SE CRNI OBLAK

Ej...
More, sazdade se crni oblak,
more, toj ne beše crni oblak,
more, već toj beše silna vojska,
more, pravo tegli za Binjacu,
more, plače pčinja sirotinja.

Ej...
More, zapazila deli agušica
more, dig se, dig se, deli Aguš Ago,
more, tvoje selo zapaljeno,
more, tvoja deca podigana.
More, plače pčinja sirotinja.

Ej...
More, daj mi, daj mi moju pušku,
more, moju pušku, brzometku,
more, mnogo puške ispucaše,
more, mnogo majke zaplakaše.
More, plače pčinja sirotinja.

YouTube: Srđan Kitanović — Sazdade se crni oblak
YouTube: Milan Vasić — Sazdade se crni oblak
9  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Izvođači I / Jordan Nikolić (1933) poslato: Decembar 28, 2016, 05:37:39 am
*

Jordan Nikolić, čuvar muzičke iskoni


VRAĆANJE STARE PESME

PRIŠTINA — Jordan Nikolić, legenda starosrpskog pojenja pesama nastalih pre Kosovskog boja, drži se onoga što je davno rekao Bora Stanković: "Staro mi dajte, ono što vidiš na suvo bosiljku." Ovaj ponosni Prizrenac uskoro će proslaviti 45 godina umetničkog rada. Tim povodom kaže:

Pevam iskonsku pesmu, nastalu pre jednog milenijuma. Te pesme znače koliko i srpske svetinje po Kosovu i Metohiji. Nažalost, do pre nekoliko godina one su bile kao i druge svetinje negde u zapećku sa kojih smo pepeo skidali neprevaziđena Mara Đorđević i ja — kaže Nikolić.

Nikolić veruje da je sa Majom Đorđević uspeo da pesmom zabeležimo starost Srbije, da stihom i pojenjem ostavimo trag o tome kakva je Srbija bila. Stara srpska pesma nastala uz prizrensku Bistricu na Šari, uz Moravu od Vranja do Smedereva, u Ohridskoj župi uz Ibar i Drinu, traje duže od bilo koje pisane reči, smatra on. — Njen izvorni iskonski zvuk stariji od arapskog i turskog melosa govori o srpskom trajanju i življenju koje, uveren sam, neće nestati niti utihnuti — kaže Nikolić.

Ponosan je što je u susret jubileju ponovo pevao na Šari među svojim Prizrencima Srečanima i Sirinčanima, naslednicima iz njegove etimološke pesme.

Iako je u riznici Radio Beograda sačuvao stotinak pesama koje stručnjaci nazivaju trajnim, ne postoji ona koju bi izdvojio.

Svaka od njih u ritmičkom i melodijskom smislu predstavlja raritet. "Procvetala grana jorgovana", "Stojan" ili "U selu kavga golema" iskopane su iz nekog etimološkog zapisa prepevane pošto su sačuvane negde u sećanju gorštaka na obroncima Šare, Koritnika, Miroča i pod zabitima Makedonije. Staro mi dajte, iskonsko arhaično, ono što je duša Dušanovog grada carskog Prizrena — kaže Nikolić.

Nikolića raduje to što se vraća vreme stare srpske pesme. Sa muzičke scene nestaju melosi Tigra i Eufrata.

Donedavno je bilo drugačime. Dok biste putovali uz Moravu i Ibar kad biste uključili lokalne radio-stanice, činilo vam se da ste u Indiji, Azerbejdžanu ili, u najbolju ruku, u Turskoj. Danas se polako stara srpska pesma budi.


Neđeljko Zejak | 31.05.2006. | Blic
10  DRUŽENJE / Angelinin kutak / George Michael (1963—2016) poslato: Decembar 28, 2016, 01:46:36 am
*


G e o r g e  M i c h a e l
London, 25.06.1963 — Goring-on-Thames, 25.12.2016.


Džordž Majkl (pravo ime Jorgos Kirjakos Panajotu), poznati engleski pevač, tektopisac i muzički producent, rođen je 25. juna 1963. godine u Londonu. Njegov otac, Kyriacos Panayiotou, grčkog porekla, sa Kipra, preselio se u Englesku tokom 1950-ih i promenio svoje ime u Jack Panos.
Džordž Majkl je karijeru započeo 1981. u grupi "Wham!" koja je tokom 80-ih imala velik hit "Wake me up before you go-go". Nakon raspada benda, Majkl je započeo uspešnu solo karijeru, 1987. Od 1983. objavio je pet studijskih albuma, od kojih poslednji "Patience" 2004. godine, koji su prodati u tiražu od gotovo 100 miliona primeraka.
Preminuo je iznenada 25. decembra, na katolički Božić.


A DIFFRENT CORNER

I'd say love was a magical thing
I'd say love would keep us from pain
Had I been there, had I been there

I would promise you all of my life
But to lose you would cut like a knife
So I don't dare, no I don't dare

'Cause I've never come close in all of these years
You are the only one to stop my tears
And I'm so scared, I'm so scared

Take me back in time maybe I can forget
Turn a different corner and we never would have met
Would you care

I don't understand it, for you it's a breeze
Little by little you've brought me to my knees
Don't you care

No I've never come close in all of these years
You are the only one to stop my tears
And I'm so scared of this love

And if all that there is is this fear of being used
I should go back to being lonely and confused
If I could, I would, I swear

If I could, I would, I swear


JESUS TO A CHILD

Kindness in your eyes
I guess
You heard me cry
You smiled at me
Like Jesus to a child

I'm blessed
I know
Heaven sent
And Heaven stole
You smiled at me
Like Jesus to a child

And what have I learned
From all this pain
I thought I'd never feel the same
About anyone
Or anything again

But now I know
When you find love
When you know that it exists
Then the lover that you miss
Will come to you on those cold, cold nights

When you've been loved
When you know it holds such bliss
Then the lover that you kissed
Will comfort you when there's no hope in sight

Sadness in my eyes
No one guessed
Or no one tried
You smiled at me
Like Jesus to a child

Loveless and cold
With your last breath
You saved my soul
You smiled at me
Like Jesus to a child


YouTube: George Michael — A Different Corner Live On BBC Parkinson Show
YouTube: George Michael — Jesus To A Child

Na koncertu "Rock in Rio" 1991. godine, Majkl je upoznao modnog dizajnera Anselma Felepa (Anselmo Feleppa). Dve godine kasnije Felepa je umro od posledica AIDS-a. 1993. godine Majkl mu je posvetio pesmu "Jesus to a Child".
11  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / NA "Kolo" Beograd poslato: Decembar 28, 2016, 01:13:21 am
*

NAŠE KOLO U GRADU VALCERA

Ovacije igri "Kola" u bečkom kompleksu Štachale, gde je lane na pobedničkom postolju stajao Novak Đoković

BEČ — Sa jednom lepom, belom "Lastom" (na sprat) beogradski ansambl "Kolo" nedavno se vinuo do Beča. Da na Savindan stigne u Štachale — prvo na Svetosavsku akademiju a posle na svoj celovečernji koncert na istom mestu. I prošle zime bili su oni u ovom nekad carskom gradu, samo u manjem Ahcen teatru, pretesnom za sve bečke fanove našeg "Kola". Zato se ove godine išlo na veću brojku — oko 2.000 gledalaca. Plan je ispunjen, pa ih tamo očekuju i iduće godine, s tim što će "lestvicu" verovatno opet podići na višu crtu, ili — koncert u dvorani sa još više mesta. Koliko? O tome će odlučiti njihovi domaćini i oni koji "Kolo" vode.

Domaćin koncerta, koji se završio ovacijama, bila je Zajednica srpskih klubova u Beču koja je poslednjih godina glavni nosilac kulturnih aktivnosti Srba u austrijskoj prestonici. Borislav Kapetanović, koji je na čelu ovog "kola" srpskih klubova, a u gradu ih ima 14, kaže da je ovo za njih bio veliki događaj koji se desio u jednoj zaista velikoj i reprezentativnoj koncertnoj dvorani. "Naša Zajednica se trudi da što više toga uradi i na kulturnom planu, premda se radi volonterski. Podatak kojim se ponosimo je i da verovatno nijedan grad u Evropi nema toliko gostujućih dramskih predstava kao Beč, gde često nastupaju pozorišta iz Srbije i BiH. Šest do osam predstava godišnje, to je naša "bečka mera". Videli ste kako je publika ispratila naše igrače, a što je posebno zanimljivo — u sali, ipak, nisu bili samo zemljaci. Naše procene govore da su oko četvrtina prisutnih bili Austrijanci, ali i predstavnici nekoliko ambasada, koje smo pozdravili na početku koncerta. Svojom brojnošću posebno su se isticali Indijci. Čak i u broj znam, došlo ih je na koncert dvadeset dvoje", ispričao nam je Kapetanović.

A u Štachale "Kolo" je (od)igralo Srbiju uzduž i popreko. I ne samo srpske igre. U tom spletu našli su se i koraci manjina iz Srbije, baš kao i Srba koji žive u zemljama nastalim od bivše Jugoslavije. Igre razne i koreografi razni: Olga Skovran, Dragomir Vuković Kljaca..., čak i jedna srpska snaja, nekad i sama igrač "Kola", Holanđanka Ivon Eischveiler Despotović ovde je predstavljena koreografijom "Vranjska svita". U publici smo videli i mladu Beograđanku Unu Zubović, dvadesetogodišnju balerinu koja je u angažmanu u bečkoj Folks operi. Kaže nam da povremeno poseti ovakve koncerte jer igrač od igrača uvek ima šta da nauči, a posebno joj je drago da gleda "Kolo" jer su tu i neki koji su sa njom išli u istu školu – "Lujo Davičo". Samo su sa drugog smera — narodna igra.

Za "Kolo" je ovo značajan koncert, ali ne zaboravimo da će oni ove godine obeležiti šest decenija postojanja i da je njihova istorija veoma bogata. Igrali su na svim kontinentima, u gotovo osamdeset zemalja: u njujorškom Karnegi holu, moskovskom Boljšom teatru, u pariskoj "Olimpiji", u istom gradu su celovečernjim koncertom otvorili scenu Palate Šajo, gledala ih je i publika u čuvenoj Sidnejskoj operi...

Direktor "Kola" Radojica Kuzmanović kaže da je, ipak, njihovo pravo igračko "tle" "Sava centar", tu su kao kod kuće, tu će u maju velikim koncertom obeležiti svoj dan rođenja, a u decembru dan kada su "prohodali", 60 godina od njihovog prvog koncerta. U jubilarnoj godini biće to i ukupno 60 koncerata na najdražoj pozornici. Za ovu svečanu priliku pripremaju i izvesne krupnije iskorake u repertoarskoj i scenskoj koncepciji.

Kad sve ovo čujemo, teško nam je odoleti zapitkivanju tipa: Može li "Kolo" jednom postati nekakav srpski Riverdens?

Mi to pomalo i jesmo — kaže i ozbiljno i u šali Radojica Kuzmanović. — Dvorane smo punili i tamo gde nema naše dijaspore. U Japanu, na primer. Pamtimo nezaboravne koncerte i televizijske prenose. Da postaneš veliki nacionalni brend potrebno je puno ulaganja: u igrače, koreografe, muzičare... i, svakako najviše, u marketing. Na Evrosongu u Beogradu "Kolo" će zaigrati u programu u pauzi takmičenja. Tih nekoliko minuta, zlata vrednih, mi ćemo pokušati da maksimalno iskoristimo. Jer, bićemo na ekranima cele Evrope. Takva šansa se retko dogodi.

Vratimo se još jednom Beču, u kome je prekoputa Štachale restoran "Lazar", gde vodimo ove razgovore i u kojoj je nemački pomalo "strani jezik". Svuda okolo su razni ukrasi koji podsećaju gazdu Lazara i njegovu uobičajenu klijentelu na njihov zavičaj. Jedan takav vidimo na zidu sa kojeg nas sa plakata gleda Novak Đoković. Tu je i njegov autogram koji je ostavio na ručku u "Lazaru", posle lanjske pobede na turniru, takođe u kompleksu Štachale. Samo svoj pobednički "ples" odigrao je u onoj najvećoj dvorani, velikoj kao naša Arena.


M. Šehović | 31.01.2008. | Politika
12  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Folklorna društva / FA "Đido" Bogatić poslato: Decembar 28, 2016, 12:36:59 am
*

FA "ĐIDO" ― MESTO GDE SE STVARA PRIJATELJSTVO, RAĐA LJUBAV I NEGUJE TRADICIJA


... Počev od 1966. godine, u opštini Bogatić se održava najprestižnija manifestacija ― Hajdučke večeri. Ove godine, 8. i 9. avgusta u okviru 47. put ― Hajdučkih večeri, pripremljen je zanimljiv i raznovrsan program u Belotiću, Crnoj Bari, Bogatiću i Sovljaku.

Ovaj događaj ima za cilj negovanje tradicije i običaja mačvanskog kraja. Posebno je atraktvna "Mačvanska svadba", koja je održana u subotu, 8. avgusta. Mladenci, Miloš Kokanović iz Klenja i Katarina Rašević iz Banovog Polja su i članovi Folklornog ansambla "Đido", glavnog aktera ove manifestacije. Miloš Simić, umetnički rukovodilac ansambla ističe da je to centralni i najinteresantniji deo cele manifestacije, pogotovo kada nije imitacija već prava fešta, kao što je to slučaj ove godine.

Ansambl "Đido" je nastao 1950. godine pod imenom "Janko Veselinović", a pod imenom "Đido" deluje od 1995. godine. Đido je mačvanski delija, prvi momak u selu, a to je i naziv istoimenog komada sa pevanjem i igrom Janka Veselinovića. FA "Đido" je podeljen u nekoliko sekcija: pet dečjih ansambala, pripremni, prvi izvođački, ansambl veterana, narodni orkestar, solisti pevači i pevačke grupe, ukupno oko 300 članova.

― Danas smo učesnici Mačvanske svadbe. Naši članovi su i svatovi i mladenci, tako da imamo priliku i čast po drugi put za redom pravimo pravu Mačvansku svadbu i pravo venčanje, jer su mladoženja i mlada članovi Folklornog ansambla "Đido", koji će se danas venčati. Oni su lep primer kako se mi družimo, kao jedna velika porodica. Dođu nam deca od 6―7 godina i ostanu do veterenskih ansambala. Tu se događaju lepe stvari, ostaju uspomene i druženja, i dođe i do braka i zajedničkog života ― objašnjava Miloš Simić.

Iako su oni svojevrsni čuvari tradicije, neke stvari se ipak menjaju. Po rečima Miloša Simića, neophodno je prilagođavati se vremenu u kojem živimo. Osnovni koren tradicije se ne sme menjati, ne sme se odstupiti od izvornog programa i stvaralaštva. Za KUD-ove je bitan ozbiljan, instraživački rad na terenu. FA "Đido" učestvuje na seminarima, istražuje kako svoj kraj tako i ostale delove Srbije. Program društva je zasnovan na stilizovanim oblicima narodne umetnosti, da igru, pesmu, nošnju i običaje sačuva od zaborava, poklanjajuću posebnu pažnju scenskom prezentovanju programa prilagođenom sadašnjem trenutku i publici. FA "Đido" funkcioniše u okviru Kulturnog centra opštine Bogatić, od koje imaju nemerljivu podršku. Iako sredstava nikada nije dosta, ovo društvo može da se pohvali zavidnim kontinuitetom u radu. Po rečima našeg sagovornika, društvo poslednjih dvadeset godina ide uzlaznom putanjom, kako programski tako i u članstvu. Do dana današnjeg "Đido" je uspeo da spoji lepo i tradicionalno u jedno i da predstavi svoj kraj, svoju Mačvu i Bogatić na mnogim festivalima u zemlji i inostranstvu.

― Dosta smo prisutni na međunarodnoj sceni. Svake godine idemo na međunarodne festivale folklora. U septembru ove godine putujemo 13 dana u Kinu gde ćemo učestvovati na jednom velikom festivalu. "Đido" je uspešno predstavljao svoju zemlju na međunarodnim festivalima u Spaniji, Italiji, Francuskoj, Moldaviji, Grčkoj, Mađarskoj, Portugalu, Rumuniji, Turskoj, Poljskoj, Sloveniji... Ozbiljna je stvar i velika čast kad jedan Bogatić od 30.000 stanovnika dobije poziv da učestvuje na Internacionalnom festivalu folklora (CIOFF). "Đido" ima uspeha i na domaćoj sceni. Osvojili smo bronzanu plaketu na Republičkom takmičenju među 16 najboljih ansambala iz cele Srbije. Za učlanjenje u kulturno-umetnička društva glavni motiv možda jeste putovanje, ali nama je podjednako drago da nastupamo i u najmanjem mačvanskom selu i na najvećem internacionalnom festivalu, gde nas prati preko 5.000 ljudi ― naglasio je Miloš Simić.

Nama preostaje samo da poželimo da "Đido" odneguje još puno dece i puno dobrih ljudi.

Top Srbija | 10.08.2015.
13  MUZIČKA ČITAONICA / Muzičke knjige • Muzički časopisi • Zbirke notnih zapisa / Miodrag Miticki — Narodne biser-pesme za pevanje Janka Veselinovića poslato: Decembar 28, 2016, 12:04:46 am
**

SEVDALINKE NARODNE BISER-PESME ZA PEVANJE JANKA VESELINOVIĆA


Ključne reči: sevdalinka, komad s pevanjem, periodika, rukopisne pesmarice, poetski rečnik, Jovan Ilić, Janko Veselinović.
Apstrakt: Pojava antologijskog izbora narodnih pesama Janka Veselinovića Sevdalinke narodne biser pesme za pevanje (1895) sagledana je u kontekstu srpskog pesništva s kraja 19. veka, kada je kroz formu sevdalinki negovanosobit istočnjački sentiment. Osvetljen je odnos Jovana Ilića prema sevdalinkama, posebno Janka Veselinovića, uključujući njegov časopis Zvezdu, u kojem objavljuje umetničke sevdalinke, i njegov komad s pevanjem Đido. Pregled poetskog rečnika sevdalinki koji nudi Veselinovićeva antologija obuhvatio je ustaljene imenice, glagole, prideve, motive i situacije.



U knjizi Jezik srpskog pesništva1 naglasio sam da su izučavaocima poetike srpske književnosti izmicale iz vidokruga dve knjige sevdalinki, pesama za pevanje, koje su se pojavile u poslednjoj deceniji devetnaestog veka. U Velikoj Kikindi je prota mostarski Marko Simov Popović – Rodoljub (umro 1936) objavio 1892. godine Srpske narodne sevdalinke koje je sakupio u Pljevljima, Foči i Konjicu. Druga je izbor Janka M. Veselinovića, koji je u Beogradu objavila Knjižara Velimira Valožića 1895. godine pod naslovom Sevdalinke narodne biser-pesme za pevanje. Na naslovnoj stranici ove malene knjižice sa sto narodnih pesama naglašeno je da je te pesme Janko Veselinović "pribrao".

Veselinović za pesme koje je odabrao za svoju antologiju veli: "Pesmice ove nazvao sam sevdalinke, jer kako bih drukčije i mogao nazvati pesme mladosti i zanosa!" Cilj mu je bio da pruži "lepu srpsku pesmu za pevanje", a Knjižara Velimira Valožića, po njemu, učinila je "jedan pokušaj da proturi srpsku pesmicu". Doduše, ova knjiga objavljena je u "skromnom izdanju", ali ako ovaj pokušaj "za rukom ispadne" izdavač "neće zažaliti ni truda ni sredstava da Sevdalinke pruži srpskom narodu u izdanju dostojnom najkrupnijega bisera naših narodnih pesama".2

U prikazu ove knjige u Bosanskoj vili3 izražava se žaljenje što ovo izdanje nije potpunije "jer je ovde samo jedan deo pesama ove vrste". I u Brankovom kolu4 ova je knjiga toplo pozdravljena: "'Kako su lepe i mile te pesme! Tople su kao duša majčina, zanosne su kao devojče na desnici svoga dragana, nestašne su kao povetarac, mile kao nevinašce, bujne kao mladost a snažne kao smrt!' (ponavlja se sud iz predgovora Janka Veselinovića — primedba M. Matickog) Jesu! O, ta mi s ove strane znamo već priličan broj 'srbijanskih sevdalinki'; gde se peva, njih pevamo, (Andolija, Arnautović i kako se još sve zovu ti grlati raznosači njihovi čine svoje) — pa nam je milo, što ih Janko ovako na izbor biserne pribra. Naši Bačvani, koje je još Branko karakterisao kao osobite đavolane pevače, kao da su prestali spevavati svoje "rojtanske", mi smo se ovde zar svi već ispevali. Kada pak uzmemo na um, kako je naša narodna pojezija ovde počela da degeneriše, i bolje je, što usiše. I baš s toga nam u dobri čas dolaze ovake zdrave i snažne sevdalinke."

Eto razloga potonjim velikim lirama (pesmaricama, pevanijama), zbirkama svakovrsnih pesama koje su se pevale, bilo narodnih (odabranih prema zahtevim poetike tog vremena), bilo ispevanih "na narodnu". One su u potpunosti zamenile rukopisne pesmarice i, u to vreme, među popularnim knjigama za narod bile su najviše prihvaćene od čitalaca i snažno su delovale na razvoj srpskog pesništva krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. S ovim pravcem poklapao se i snažan talas folklorizacije, nastavak prethodnog postvukovskog talasa, uslovno nazvanog "pevanje s narodom", u kojem su teško mogle da se razluče pesme zapisane u narodu od ispevanih, kao što je to bio slučaj sa Bačvanskim pesmama Stevana Boškovića.5 Naznačajniji reprezent ovog novog talasa folklorizcije bio je Jovan Jovanović Zmaj sa tri knjige Snohvatica (1-2 — 1895; 3 — 1900).6

Dve knjige srpskih sevdalinki znak su sazrevanja osobite osećajnosti u srpskoj književnosti, otvaraju pitanje sevdaha na razmeđi vekova, u kojoj meri su, na primer, mnoge Šantićeve pesme u osnovi sevdalinke. U srpskoj prozi nosioci ove nove osećajnosti bili su izraziti muški likovi kojima su ponajbolje izražena sva četiri stepena gradacije: rahatluk, dert, sevdah i karasevdah. Znači, od zadovoljstva i veselja kojima se određuje rahatluk, do velikog neizlečivog bola karasevdaha.

Izbor sevdalinki Janka Veselinovića otvara niz pitanja kada je reč o novoj osećajnosti u srpskoj poeziji u drugoj polovini 19. veka, posebno na razmeđi vekova. Uticaj sevdalinki u srpskom pesništvu pre pojave moderne bio je znatan bez obzira štoje među "sevdalijama" bilo i trećerazrednih pesnika. Ali, oni su čitani i njihove pesme prihvatane su od širokog čitalaštva. Dovoljno je samo pogledati knjigu pesama Nikole V. Đorića Ljubice, objavljenu u Nišu 1892. godine, posebno pesme: "Dilber Anđelija", "Moje drago", "Ljubičica i devojčica". I za pesme "Ne pitaj me..." autor dodaje belešku iz koje se vidi da je ova pesmica, najpre, bila sastavni deo njegovog prvog dramskog pokušaja, "davno zaboravljenog Slikara" i da je za nju Davorin Jenko komponovao veoma lep napev, dodajući na kraju svake strofe, u pripevu, još dva stiha: "Ljubav čista, ljubav verna / Duši svakoj život da." Takođe, treba uzeti u obzir i pesme iz trećeg dela knjige Tamburica sevdalije Jove. Moto ovih pesama glasi: "Sevdi, Jovo, moje sevdisanje, / Ubilo te moje uzdisanje!" Ovaj moto najbolje govori o poetici ovog pesnika. U tom duhu su ispevane i poduže deseteračke pesme "Sevdalija Jovo i materino zlato" i "Najveći jad", kao i početak pesme "Bono drago":

Od sevdaha bono mi je drago.
Zima mi se oko srca svila,
Avaj meni, ako ne preboli.
Zaman su mi jadovanke pesme,
Ne će one izlečiti drago ...
Ja zapevah tanko glasovito,
Kao pesma tako srce ječi,
Mome zlatu jade da iskaže.


Isti autor u sličnom duhu spevava i podužu romancu Fazlibego i ponosita Fata ili priča o tome, kako je Selma pravodadžika zadobila svilen kavad i dva fistana.

Isti autor u sličnom duhu spevava i podužu romancu Fazlibego i ponosita Fata ili priča o tome, kako je Selma pravodadžika zadobila svilen kavad i dva fistana.8 Pesnik N. Đorić svakako nije jedini srpski sevdalija krajem 19. veka, ali nam njegovo delo pomaže da otkrijemo razloge interesovanje Janka Veselinovića za ovaj tip narodnih pesama. Naime, u vreme nastajanja srpskih sevdalinki posebno značajnu ulogu imaju melodrame, komadi s pevanjem. Kada bi se načinila analiza sačuvanih zapisa pesama koje su pevane na pozornici u to vreme, sevdalinke bi se svakako našle u prvom planu. Dakako one narodne, već prerađene narodne pesme, što se posebno može uočiti kada su u pitanju pripevi naknadno razvijeni i ukrašeni. Ove pesme, dakako, prate i novokomponovani napevi. I Janko Veselinović u svoje melodrame unosi sevdalinke. Takva je novokomponovana pesma koju u Đidu, slici iz seoskog života u pet činova sa pevanjem9 zajedno pevaju Ljubica i Petra: "Osu se nebo zvezdama". Uz pesmu u štampanoj knjizi objavljuje se i notni zapis Davorina Jenka. Naime, narodnu pesmu sa osnovom kosmičke mitologije o zvezdi Danici koja se nikada ne može sastati sasuncem, o neostvarenoj ljubavi, iza svakog stiha, prati pripev koji je u funkciji dramskih likova:

Srmi, đeni,
Grani, mani,
Čeznem, venem,
Sagigane, dragane!


Još dvanaest pesama uneo je Janko Veselinović u svoju popularnu melodramu i sve te pesme pripadaju poetici sevdalinki, bilo da je reč o motivima ("Ne daj mene, majko, za nedragog!" :"Sinđirići zveče, ta vala" — Milić ovu pesmu peva kako bi istakao da ne želi Anđu koju mu daju, već Petru; "Urodile žute kruške" — pripev vezan za motiv majka brani kćeri da se uda: "Ne da mene moja mila nana, / Ne da mene za godinu dana!"), bilo da se u pesmi direktno pominju sevdah ("Jesam li ti kazala, jarane: / Ne ašikuj ne veži sevdaha, / Od sevdaha goreg jada nejma, /Ni bolesti od ašikovanja") ili predmeti kojima se sevdah iskazuje (tako se u pesmi "Gde ćeš biti, mala Kejo" istovremeno pevao đulbašči, bosiljku, vajatu, zveketu dukata o devojačkom vratu).

Treba istaći da je za sevdalinke Janko Veselinović imao sluha i kao urednik časopisa Zvezda (Beograd 1894; 1898-1901). U drugoj fazi izlaženja ovog časopisa on uvodi rubriku Narodno blago u kojoj, pored jedne balade i spleta "orskih pesama" objavljuje narodne sevdalinke zabeležene na jugu Srbije. Tako, počev od 1899. godine, u Zvezdi štampa pesme iz Pirota koje mu šalju učitelj Mil. Đ. Stanojević i Veljko. M., dok mu M. Mitrović 1900. godine šalje "srpsku narodnu pesmu iz Vranjskog okruga" ("Pravedni kadija"). Kraj ove pesme u potpunosti pripada poetici sevdalinke:

Čuješ mene mlada udovice,
a kakva si mlada i zelena,
a kakva si bela i rumena
i ja bih ti dvore poarao,
i ja bih ti džame polupao.
10

Valja napomenuti da iza ove sevdalinke, nimalo slučajno, Veselinović objavljuje crticu Svetozara Ćorovića "Ahmet-aga". Međutim, daleko su značajnije umetničke obrade sevdalinki koje Veselinović objavljuje u Zvezdi, pre svega pesme Jelene Dimitrijević ("Aman", "Od sevdije"). Njena pesma "Kad pogledam" tipična je umetnička sevdalinka s kraja 19. veka. Vesna Matović je u monografskoj obradi Veselinovićevog časopisa11 ukazala na niz pesama u kojima je snažnije naglašena folklorna osnova. Iz ovog niza mogu se izdvojiti pesme koje su u direktnoj vezi sa sevdalinkama: Osmana Đikića ("Sjetno poje bulbul mali", 1898, II, 3), "Dilber Ema i jabandžija", 1898, II, 77), Zmaja ("Fatima" iz Snohvatica, 1899, III, 53), Milorada Mitrovića ("Ali-beg i Ajka Atlagića", 1899, 1899, III, 65; "Mladi pastir i careva ćerka", 1901, V,1) i Jeftana Šantića ("Bašta mala", 1899,III, 33).

U Bosankoj vili 1889. godine pojavila se, u dva nastavka, "slika iz književnosti" pod naslovom "Sevdalije bosanske". Potpisana je inicijalima: S. A. J.12 Povodom namere nekoliko mlađih književnika da "priberu i izdadu na svijet obaška, u zasebnoj knjizi ... erotske pjesme Ilićeve", te da ih štampaju ćirilicom, latinicom i muslimanskom azbukom (bosančicom – primedba S. A. J.), pa kako muslimanskih slova u štampariji nije bilo, Jovan Ilić je ovako reagovao: "Ja s', veli, nijesam učio sevdalijama iz kojekakvijeh švabećijeh poturica Rkaća, Čakavaca i Kekavaca. Šarkija bega bosanskoga, to je moj uzor!" U daljem tekstu, autor preuzima iz Ilićevih pisama one delove u kojima se govori o našem "narodnom pjesništvu napose, a naročito o sevdalijama bega bosanskoga". Posebno se ističe stav u kojem se pokazuje u kolikoj je meri Ilić bio, kako je tvrdio August Šenoa u prikazu Ilićevog speva Pastiri13, "svjesni, no slijepi poštovalac narodne pjesme". "Narodna pjesma naša — veli Ilić u pismu svome — neka bi prema sadanjijem potrebama našega narodnoga života i ne bila idealom nenadmašne pjesničke vještine: vedrinom svojijeh misli, dubinom svojega osjećanja, krjepošću i osobinom svojega obdarenoga pjesničkoga duha — ona jeste i ostaje vazda mlađahna i lijepa, ljepotom koje mogaše se nadahnuti doba Omirovo i nikoje drugo, te, po tome ona je u pouzdanim vijekovima osvećeni temelj našega narodnoga pjesničkoga hrama, u kome bi se i bogat i siromah, i učevan i neuk mogao pomoliti Bogu svome a ne tuđem!" U ovom stavu iskazan je osnov narodnog pravca u srpskom pesništvu.

U drugom pismu, ističe autor priloga "Sevdalije bosanske" objavljenog u Bosanskoj vili, Ilić više piše o "erotskoj narodnoj pesmi", a naročito o sevdalijama bega bosanskoga": "Dobro je to, te se djeca prvoga čovjeka ne poklaše između se prije nego se iženiše, jer da toga ne bješe, ne bi danas ni ove eglene bilo među nama. Prema tome i pjesma od sevdaha bila bi na redu pjesma prva, a ona od megdana druga. I jedna i druga pjeva se u nas, ko i u ostale djece Adamove. Nego, makbul je znati, biva, otkuda to, da baš oni, odžakovići vjere prorokove, kojima od postanja megdan bješe zanat, iznijevši pjesmu od sevdaha na vrhunac do sle neviđene ljepote ni do danas ne ispjevaše pjesmu od megdana, ko što bi je ispjevao kakav Vlah Čubro Čojković, Podrugović i slijepac Višnjić? ili kakav šjor Ive Gundulić i fra Kačić? Ne more bit, da i tome ne ima razlog, ka i svemu drugom. Poslijen ograšja na Marici i Kosovu našijem odžakovićima, kašto nam je svijem znano, ne preosta drugo, do pokloniti se ili ti muslomanskom turbanu ili tijari popskoj, i oni dobro uradiše te odabraše ono prvo, jer pod turbanom oni sa agalarstvom očuvaše i svoje plemenite viteške običaje, i svoj lijepi narodni govor, i učiniše, te njime prozbori i sam padišah u Stambolu, srcu svijeta, za vrijeme vrsnijeh sinova naroda našeg, svemu svijetu poznatijeh Sokolovića i Ćuprilića. I ma da im britka Đorda zasvijetli do Otranta i ćutuka ćesara bečkog, u pjesmi im, eto, od svega toga ne osta ni traga ni glasa! Da li, što im zazor bješe među braćom veličati pobjede polumjeseca nad prađedovskom vjerom svojom? Bilo, kako mu drago, prazninu ovu oni popuniše neiskazanom ljepotom svojijeh sevdalijskijeh pjesama, u kojima se s' vrha do dna ogleda čarobna raskoš istoka, provijana epskom prostotom barda!" U nastavku Ilić govori više o unutrašnjoj vrednosti sevdalinki, o "srdačnim požudama", "pjesničkom zanosu", o načinu kako ove pesme uzdižu slušaoca "iznad bijesa svjetskog, u sedmo nebo, u dženet". Po njemu su sevdalinke dublji izvor za srpske pesnike od onoga koji je našao Branko Radičević "na krajevima našega narodnoga života, našega narodnoga pjesničkoga duha". Sevdalije su, po njemu, izraz "prostoga tipa plemenitije strane naroda našeg". U njima on otkriva duh "bega bosanskoga", kolenovića i odžakovića — "veličanstven u prostoti, u ljepoti duše samo sebi ravan", onakav kakav je bio i pre Kosova. Autor ovog priloga dalje govori o "sili od sevdaha", o "čudu od ljepote" koja niče "na krjeposti duše", ilustrujući ove Ilićeve stavove odlomcima biranih sevdalinki. Na kraju priloga objavljena je u celini Ilićeva pesma "Abasah" kao primer pesme u kojoj se ogleda duh istočnjačke erotike, u kojoj je pesnik "znao da stvori u duhu narodne poezije, koja u njegovijem djelima vije, posve originalnu formu; umio je taj duh da uresi vještačkom odjećom, koja potpuno odgovara zahtjevima umjetničkijem a ni malo se ne odvaja od narodnoga vrela". Ta je pesma ustrofljena (8/5/8/5), ali u njoj prepoznajemo trinaesterac građanske lirike, najbolje uobličenu popularnoj pesmi "Vino pije Dojčin Petar, varadinski ban"14, bliskoj ne samo po napevu i metru, već i po upotrebi istog centralnog motiva: "A da znadeš, moj kalife, / Gdje ja noćas bi, /Sto života da imadeš / Alalio b' ti!"


Knjiga Sevdalinke Janka Veselinovića objavljena pred kraj 19. veka značajna je kada je reč o istoriji srpske poezije i njene poetike tog vremena. Ovaj izbor sto sevdalinki dolazi na kraju procesa koji se nazivao "narodni pravac" u srpskoj književnosti i bio je reprezent nečega što je već duboko bilo ugrađeno u srpsku poeziju. Poetski rečnik sevdalinki koje je Veselinović izdvojio itekako pokazuje da su u srpskoj poeziji već bile potrošene izražajne mogućnosti baštinjene sa ovog istočnika. Takođe, treba istaći stroge ocene srpskog pesništva krajem 19. veka koje izriče Borivoje Nedić u više navrata, u prilozima objavljenim u njegovom časopisu Srpski pregled kao i u prvim godištima Srpskog književnog glasnika koji je i pokrenut 1901. sa ciljem da se kritički preispita dotadašnja književna tradicija i utvrde i podrže nove vrednosti koje je donosila moderna početkom 20. veka.15

Sevdalinke Janka Veselinovića važne su za ocenu poezije oslonjene na sevdalinku, na pesenike, na poeziju za pevanje, u kojoj su narodne pesme dopevavane i raspevavane na osnovu napeva, ukojoj su i metar i ritam, posebno tematsko-motivski potencijal određivale lirske narodne pesme. To je razlog što u predgovoru svoje knjige Veselinović ističe da su narodne pesme prihvatane i prenošene kao pesme za pevanje, da su ih pevali i orači i čobani, i devojke na prelu i vojnici na vojni, da su one baš zato što su pevane bile sastavni deo narodnog života. U ovim pesmama, veli on, narod je i proklinjao, i iskazivao svoju prošlost i svoje nade, šalio se, veselio i žalostio. Tako on determiniše osećajnost duboko zasnovanu na kolektivnoj osećajnosti koja je, preko pesama, delovala na umetničko srpsko pesništvo.

Ova knjiga pojavila se u vreme kada je srpski narod ozbiljnije razmišljao o kulturološkom objedinjavanju prostora na kojem živi, pogleda uprtog u Staru i Južnu Srbiju koje su još bile pod Turcima. To je vreme novog, snažnog talasa otkrivanja duše sopstvenog naroda i svojevrsne folklorizacije koja je podrazumevala otpor propadanju i dekadenciji usmene narodne poezije; tada se pojavljuje i fotografija Janka Vecelinovića u narodnoj nošnji. I baš s toga je svesrdno prihvaćena Veselinovićeva knjiga u kojoj su se našle "zdrave i snažne sevdalinke."

Za pesme iz knjige Sevdalinke, Veselinović u predgovoru veli: "Tople su kao duša majčina; zanosne su kao devojče na desnici svoga dragana, nestašne su kao povetarac, mile kao nevinašce, bujne kao mladost a snažne kao smrt!" Iz tog niza narodnih pesama on izdvaja one pesme koje su zanosne "kao devojče na desnici svoga dragana", bolje reći sevdalinke, pesme o žudnji, "pesme mladosti i zanosa".

Pored nesumnjive njihove lepote, kao razlog nastanka oveknjige Veselinović ističe nameru da "pruži lepu srpsku pesmuza pevanje", znači "lektiru" za pevanje. Iako je knjigu namenio "mladim Srpkinjama i Srbima" imao je na umu pre svega ženski deo čitalaštva, onaj u kojem je pevanje ovakvih narodnih pesama bilo daleko rasprostranjenije: "Iz toga bogatog niza, ja, evo, odabirem zrno po zrno i pružam ga tebi lepa čitateljko'. Ovo pokazuje da mu je na umu bio pesenik, da je ovu knjigu tako i uredio, nižući pesme prema motivima i temama, prema opštim mestima. Ali, i to potvrđuje da je u prvom planu bilo pevanje, da ove pesme pokazuju koja je i kakva bila osnova srpskih pesama koje su krajem 19. veka nastajale u srpskoj poeziji kao produžetak "narodnog pravca" utvrđenog u petoj deceniji 19. veka. Kasnije, nastaviće se i druga, drugačija traganja u smislu uključivanja narodne poezije u iznalaženju novog izraza, ali tu pevanje, napev, neće više biti presudni ni kada je reč o metru, sliku, ni prilikom utvrđivanja strukture pesama, njihovog ustrofljavanja. Rimovani deseterački distih je, na primer, postao anahronizam. Pripevi gube značajnu ulogu koju su imali, jer umetničke pesme se sve ređe komponuju i melodijski (u duhu narodnog pevanja) moderniziraju. Dragoljub Filipović se, na primer,okreće epskoj narodnoj pesmi. Iz tog fundusa zahvata teme imotive, narodnu poeziju tematski nadograđuje, ne modernizuje je na melodijskom, već na semantičkom planu. Tako on gradi novu simboliku koja proizilazi iz usmene epske osnove. No sve su tobile stranputice srpskog pesništva. Ništa nije moglo da zaustavi procese koje je donosila moderna. Ali, ne mogu se prenebregnuti sevdalinke kada se govori o srpskoj poeziji potkraj 19. veka, o njihovoj ulozi u poeziji sa istočnjačkim motivima Jovana i Vojislava Ilića, u pesmama Jovana Jovanovića Zmaja iz Đulića i Đulića uvelaka, kao i u manje uspešnoj eksperimentalnoj lirici iz njegovih Snohvatica.

Kada je reč o sevdalinkama iz ugla žanrovskih izučavanja, izbor Janka Veselnovića čini se veoma indikativnim. On nam pruža uvid u osnovni repertoar pesničkih slika, stilskih figura, opštih mesta, posebno poetskog rečnika koji sevdalinku čine osobitom usmenom formom ljubavne lirike. Ovakav osvrtna poetske oblike i poetski rečnik sevdalinki pomaže nam da pratimo kako su i tokom 20. veka, istrgnuti iz melodijskog konteksta, čudesno preoblikovani decenijama trajali u srpskoj poeziji i ugrađivali se u modernu metaforiku.

Izdvojene najfrekventnije reči, pesnički znaci, simboli, pesničke slike sevdalinki iz Veselinovićevog izbora pokazuju da nikako ne može biti reči o izobilju, već naprotiv, o užem i dosta utvrđenom i prepoznatljivom poetskom gradivu koje varira, poetski se ostvaruje variranjem (osobina usmene tradicije). U tim varijacijama koje doprinose estetskim vrednostima sevdalinki, najznačajniju ulogu imaju glagoli, bolje reći glagolski oblici, kao i stajaći pridevi koji se vezuju za različite pojmove. U svakoj "drugačijoj" pesničkoj slici menja se uloga imenica, glagola i prideva, pri čemu uvek nešto iz tog trougla biva dominantno. U pesničkim slikama koje teže metaforici, pridevi preuzimaju dominirajuću ulogu. Kada je reč o duševnom stanju, o osećajnosti, izražavanju strasti, čežnje, prizivanja — raspoređivanja poetske izražajnosti na skali rahatluk, dert, sevdah, karasevdah — glagoli su u prvom planu.

Osnovu poetskog rečnika sevdalinki čine sledeće imenice: alva (kao ponuda), ašikovanje (čin zavođenja i vođenja ljubavi), bašta (zelena, đul bašta – prostor sevdaha, mesto za sretanje zaljubljenih; "U bašti mi zumbul cvati / ja ga ne berem, / na zumbulu bulbul peva / ja ga ne čujem"), bor (zelen; sadi se više groba momkovog, nesrećno preminulog zbog neostvarene ljubavi, kao što se ruža sadi više devojačkog: "Pa se vije ruža oko bora,/ kao svila oko kite smilja"), boščaluk (kao dar), biser (drobni; niže se, pozoblje se; sinonim za zube), bulbul (slavuj, ptica sevdalija), venac (zelen; bez njega nema radosti kao što bez vina nema radosti niti rumena lica), vera (tvrda; češće se epski epitet tvrda preokreće u — meka; u momka vera "mekša od pamuka"), vino (crveno; od vinca lice rumenije a u devojke veselije), vinova lozica (vije se), višnja (procvetala — znak ostvarenja ljubavi), dar (daruju se: jagluk, dunja, crne oči, struk bela bosiljka), dojke (devojka se ljubi među dojke; kada se iskazuje velika strast – nagrizene), dukati (žuti; nižu se, "ispijaju se" u čaši prilikom svadbenog obreda), dunja, dgunja (ponuda; dar; dobijenu od momka devojka stavlja pod jastuk — "mirisala i meni i tebi"), duša (devojka je momačka duša), dušek (mek; zamenjuju ga i ruže naslagane), đidija (momak koji se priželjkuje), zlato (materino — devojka; od zlata junak — devojka traži da joj kujundžija sakuje "neljubljeno zlato"; direktna veza sa suncem), zubi (sićan biser), jabuka (crvena — osvojena devojka; zelena — još neostvarena ljubav; zelena nagrizena — kao znak podsećanja na sebe, tajnog oblaženja; česti su dijalozi devojke i jabuke u paraleli sličnih situacija iz prirode i među zaljubljenima), jagluk (vezen; najčešći dar devojački), jaran (momak sa kojim se ide u kolo), jastuk (zamenjuje ga ruka ili rumena ružica — "a pod glavu rumenu ružicu"), jorgan (studen; od behara), kaloper (simbol sukoba među zaljubljenima – karanja), karanfil (u paraleli: cveće – zaljubljeni; veze se na jagluku kao daru momku namenjenom — "vezen jagluk gustog karanfila"; njime se stere postelja), kletva (devojačka, izazivanja, izraza čežnje/strasti), krin (beo), ljeljenče (kad se traže devojka ili momak po gori; u paraleli: bića iz prirode — zaljubljeni), livada (zelena; prostor traženja dragog/drage i susreta zaljubljenih), ljubičica (zamenjuje devojku pri prvim nagoveštajima ljubavi), ljutnja (momkova), mama i pomama (uz uspaljenu devojku), marama (svilena; dar), mesečina (sjajna; kako bi se istakla belina devojačkog grla poredi se sa sjajnom mesečinom), miloduh (simbol povezivanja zaljubljenih — milovanja), namigivanje, nasmijavanje, nedra (u metaforičnom preoblikovanju – "ladneležani", "dva bela goluba"; mirišu dušom devojačkom), oči (crne, drage; oči devojke — trnjinice; "slatko oko u junaka"), puce (u iskazivanju strasti momak devojku ljubi među puca; brat sestri prišiva puca gusto kako ne bi prošla momačka ruka), rana (velika ljubav), rese (na odeći; potrgaju se u izlivu strasti), ruža (crvena; zamenjuje reč devojka; sadi se iznad groba devojke preminule zbog neostvarene ljubavi, kao što se bor sadi iznad momkovog: "Pa se vije ruža oko bora, / kao svila oko kite smilja";samrtnica se utire rumenom ružicom), ruka (mekana, bela, desna, u funkciji jastuka; oslonjena na jastuk; preko ruke se ostvaruje najčvršća čulna veza: "na ruci mi osvanula", "na ruci mi spavala"), sevdalija (pesma puna sevdaha; ptica slavuj), sokak ("šepteli sokak", tesan sokak — mesto susreta zaljubljenih), soko (sinonim za — momak), sunce (žarko; momku lice sine kao sunce; sinonim za — momak), tambura (sedefli; srebrna), usne (u funkcijičežnje — "usne svrbe, hoće da se ljube"), usta (medna, slatka, "šećer usta"), hamam (prostor sevdaha, mesto za priželjkivanje), čakšire (deo odeće preko koje se iskazuju strast i čežnja), čelebija (jedno od označenja momka, put ka konkretizaciji lika), šalvare (deo odeće preko koje se iskazuju strast i čežnja), šeptelije (branje šeptelija iskazuje nameru da se ostvare ljubavne želje). Stalna su poređenja devojke (neveste) i udovice. Devojka ima "struk momački, pogled devojački", dok se udovica prikazuje kao neprilika (samovoljna, grozničava, ruvo poderano). Dok udovica ima "sito na očima", devojka ima sjajnu mesečinu; udovica se ljubi među oke, a devojka među dojke.

Od glagola najfrekventniji su: brati, buditi, isklati (lice), kleti, koriti, ljubiti, ljutiti se, nizati (biser za nevestino grlo; zube prilikom poljupca), opijati se (vinom; sjajnim suncem), opkladiti, pogledati (u gradaciji slede: poljubiti, zagrliti), pozlaćivati, pozobati (biser), popiti, pregoreti (momkov hod, "đuzel pogled"), prekoriti, preliti (zlatom), probuditi, putovati (na daleko; sjajnom mesečinom), razboleti se, razglasiti (ljubav), raspinjati ("šećer puce"), spavati, spomenuti, uzdahnuti, ujedati ("niti ljubi nit’ ujeda zubi"), šetati. Poništavajući glagoli igraju značajnu ulogu u posrednom opisu ljubavnog čina. Momak pozoblje kutiju šećera, zamrsi turu ibrišima, popije dva vrela studena, izgricka dva đula rumena, izniže dva niza bisera.

Pridevi, epiteti, najčešće su stajaći, oni prate određene imenice iz poetskog rečnika. Uz ruku i veru ide — meka, uz jabuku ide — zelena, crvena, uz livadu i venac — zelen-a, uz tamburu — sedefli, srebrna, uz ružu, lice i vino — crvena-o, uz oči — crne, uz sokak – tesan, uz usta — medna itd. Međutim, bitno je istaći da kada je reč o bojama, u sevdalinkama zeleno ima funkciju ljubavnog nagoveštaja, ljubavne predigre i osvajanja, crveno – realizaciju ljubavi, belo — nagoveštaj nesrećne ljubavi, smrti (posebno kada je u pitanju motiv — smrću izneverena ljubav), crna — nagoveštaj karasevdaha (kara-aber, kara-doba, kara-akšam), zlatna — substitucija sunčeve svetlosti, izraz velike ljubavi. Kako bi se pokazala vrednost ljubavi prema dragome, pevači sevdalinki koriste drugi stepen poređenja, često sa preterivanjem, uobličavajući time centralnu situaciju čitave sevdalinke (devojci je draža momačka duša nego sva četiri joj brata, mekša je momačka desna ruka nego četiri najmekša jastuka). Značajno mesto u poetici sevdalinki pripada glagolskim pridevima, naročito kada se negacijom ističe čednost. Devojački darovi su, tada: ćurak nederan, konj nejahan, trešnja netrgana, diba nekrojena, spenza nebrojena. Čednost se ističe i negacijom ni: "Ni sađena, ni presađivana, / ni studenom vodom zalivena, / ni trgana, ni omirisana, / ni ljubljena, ni omilovana".

Krug motiva u sevdalinkama veoma je ograničen, ali je čudesan način kako se oni kombinuju i kako se samo jednom motivu prepušta da bude dominantan, da "iznese" poentu pesme. U tom smislu poenta sevdalinke "nosi" pesmu, u prvom je planu. Od težišnih motiva izdvajaju se: opisivanje lepote (često je cela pesma opisu lepote posvećena, u opisu se krije i poenta: "'Đevojčice sitna ljubičice! / ljubio b' te al' si mi malena!' / 'Ljubi, dragi, biću i golema! / Maleno je zrno biserovo, / al' se nosi na gospodskom grlu; / malena je tica lastavica, / al' umori konja i junaka!'"), progledanje (jedan od centralnih motiva opisa: vino se progleda kroz lice, rakija "kroz grlo bijelo", "zlatna čaša kroz medena usta", "bjele ruke kroz tanke rukave"), savijanje (devojka se dragom svija oko vrata "kao đerdan od suhoga zlata"), milovanje (u istoj se vodi umivaju, o jedan se peškir otiru itd.), priklanjanje devojke bećaru ("Bećar spava, oči ne zatvara"), rastavljeni dragi, dragi na daleko, slanje pozdravlja, preprošena draga, kuđenje devojke, troji jadi, kletva devojačka (napuštene drage; kletva od milja: "Zagrli me, otpale ti ruke, / poljubi me, usa'la ti usta! / Ujedi me, ispali ti zubi!"), darivanje, zavađanje oko darova, krvavi svatovi, lov (podela plena), zagonetanje, nadmudrivanje, začikavanje, razbolevanje od ljubavi, smrću izneverena ljubav, sahranjivanje zaljubljenih u bašti (kraj bora i ružice, "pod žutu narandžu").

Najviše situacija u sevdalinkama ostvaruje se dijalogom momka i devojke, često preko posrednika (razgovaranje "preko zvezde" — "po zvjezdi poruči"), sa živim bićima i pojavama iz prirode (sa ružom, jabukom, konjem, sokolom) ili dijalog umesto momka i devojke vode bića i pojave iz prirode (razgovor severca sa jablanom, razgovor ptice sevdalije sa pticom delkušicom, na primer). Pitanja se često postavljaju u formi slovenske antiteze, a brojna su i dijaloška doskakanja i zagonetanja (nebo je šire od mora, oči su brže od konja, momak je draži od brata).

Upravo ustaljena opšta mesta, motivi, situacije, kao i poetski rečnik, određuju prirodu sevdalinki. To bi bio i odgovor zašto se u prilogu "Sevdalije bosanske" iz Brankovog kola pominje kao sevdalinka balada "Omer i Merima", pesma kojom se i završava antologija sevdalinki Janka Veselinovića. Opravdanost prihvatanja ove balade kao sevdalinke na osnovu poetske ustaljene građe Veselinović potvrđuje i sevdalinkom sa početnim stihom "Dva se draga vrlo milovala" koja je, u stvari, kraća varijanta pesme "Omer i Merima" (svega 22 stiha). I u njoj se, bez većih razvijanja pojedinih delova, peva o zaljubljenima koje su roditelji rastavili. Oni preko zvezde poručuju jedno drugom da će umreti od ljubavi. I ove zaljubljene ukopaju zajedno i kroz zemlju im ruke sastavljaju ("a u ruke zelene jabuke"). Više njih, takođe, sade zeleni bor i rumenu ružicu. Zato baladu "Omer i Merima" možemo smatrati i razvijenom sevdalinkom.


Miodrag MATICKI
(Beograd, Institut za književnost i umetnost)

________________________

01 Miodrag Maticki, Jezik srpskog pesništva, Novi Sad, 2003. Poglavlje: "Sevdalinka u srpskoj književnosti", str. 214-227
02 Janko Veselinović, Sevdalinke narodne biser-pesme za pevanje, Beograd, 1895, str. 3-5.
03 Bosanska vila, XI, 1896, br. 17 (15. 09), str. 279.
04 Brankovo kolo, I, 1895, br. 1 (6/18 juli), stubac 27.5O tome u knjizi: Stevan Bošković, Bačvanske pesme (fototipsko izdanje knjige iz 1862, priredio i pogovor napisao M. Maticki), Beograd, 1987.
05 O tome u knjizi: Stevan Bošković, Bačvanske pesme (fototipsko izdanje knjige iz 1862, priredio i pogovor napisao M. Maticki), Beograd, 1987
06 O tome u knjizi M. Matickog Jezik srpskog pecništva (Jovan Jovanović Zmaj — Rastko Petrović — Vasko Popa)", str. 323-338.
07 N. Đorić, Ljubice, Niš, 1892, str. 76-77.
08 N. delo, str. 87-108.
09 Janko Veselinović, Đido, slika iz seoskog života u pet činova sapevanjem, Beograd, 1908, str. 2-3.
10 Zvezda, IV, 1900, br. 1, str. 13
11 Vesna Matović, "Časopis na razmeđi epoha: Zvezda Janka Veselinovića(1894; 1898—1901)", Književna istorija, XXXV, 2003, br. 120-121, str. 235-257.
12 S. A. J., "Sevdalije bosanske. Slika iz književnosti", Bosanska vila,IV, 1889, br.1 (1. januara), str. 7-8; br. 2 (16. januara), str. 20-22.
13 August Šenoa, Vijenac, 1860.
15 Miodrag Maticki, "Tragom utvrđivanja srpske književne tradicije" (Uloga Srpskog književnog glasnika), Sto godina Srpskog književnog glasnika. Aksiološki aspekt tradicije u srpskoj književnosti, zbornik radova, Beograd, 2003, str. 45-51.



Biblid 0350-6428, 38 (2006) 128/129, s. 11—22
Izvorni naučni radovi
14  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Ljubiša Pavković (1947) poslato: Decembar 27, 2016, 11:00:03 pm
*

NIŠTA NEMA BEZ DUŠE BALKANSKE

Ljubiša Pavković, dugogodišnji šef Narodnog orkestra RTS i jedan od najboljih svetskih harmonikaša. Ceo život posvetio je izučavanju balkanskog folklora

U Ljubišinoj harmonici objedinjeni su topli, ljudski glas, setna violina, virtuozna frula, moćne orgulje i osećajna slovenska duša.

Ako je čuveni kompozitor Radoslav Grajić, ovom rečenicom, digao "graju" oko legendarnog harmonikaša Ljubiše Pavkovića, nema razloga ni mi da spuštamo ton. Jer ceo svoj umetnički život popularni Pavke posvetio je izučavanju balkanskog folklora, otkrivajući njegove tajne, negujući njegove autentične vrednosti i lepote. Najkraće ― široka duša balkanska.

Bio je dvadeset osam godina na mestu umetničkog rukovodioca Narodnog orkestra RTS. Sada je u penziji, ali njegovi prsti ne miruju. I dalje nekoliko sati prebiraju po harmonikaškim dirkama. On ne bi mnogo o penzionisanju. Na naše insistiranje, ipak, malo podiže tonalitet:

Ne znam šta bih sada radio da sa harmonikom u naručju na čelu orkestra, sa tradicijom dugom osam decenija, gledam izvlačenje lutrije i nekih loptica. Da slušam „gazdaricu“ kako priča petnaest minuta, a onda na harmonici da ispratim dva anonimusa. Hvala lepo, ali ne.

Pojačavajući, pomalo, ton nastavlja da ga je pred penzionisanje mnogo puta bilo sramota iza koga stoji i svira:

Jedva sam čekao da ispunim zakonske uslove za odlazak u penziju, da ne moram više da pratim kojekakve tipove i polugole žene koje sebe zovu pevačicama.

Ni posle mirnijih penzionerskih dana nije promenio mišljenje o našoj estradi:

Više ne znam šta je ovo. Bilo bi manje strašno kada bih sve ovo što se dešava mogao da nazovem cirkusom. Ali ovo je mnogo opasnije od toga. Turbo-folk je jedan duhovni zločin prema ovom narodu. Narodu je dosta kiča, željan je poštenih mladih ljudi, malo urbanizovanijih i civilizovanijih.

Tu stavljamo tačku na ovu vrstu muzike i vraćamo se karijeri Ljubiše Pavkovića, jer je on „prva violina“, pardon, prvi harmonikaš u našoj priči.

Rođen je u Beogradu, pre 66 godina, od oca Bogdana, poreklom Ličanina, i majke Mire, Makedonke. Verovatno su mu i ti izmešani geni pomogli da sa jednom lakoćom svira melos čitavog Balkana, ali i evergrin, klasičnu muziku... Nije snimio mnogo ploča, mada su one aktuelne i dan-danas, ali je rekorder po broju trajnih snimaka u Radio Beogradu. Ima ih nekoliko hiljada.

Dobitnik je mnogih značajnih nagrada, ali sa ponosom izdvaja onu iz 2000. godine. Tada je na takmičenju harmonikaša u Moskvi dobio specijalnu nagradu za izuzetno muziciranje ― "Srebrni disk", koji mu je uručio šef Katedre Ruske muzičke akademije Fridrih Lips. To praktično znači da je proglašen za najboljeg harmonikaša sveta.

A sada malo više detalja o počecima našeg vrhunskog umetnika.

U Narodni orkestar primljen sam još 1970. godine. Tada je to bio hram, san svakog mladog čoveka, plafon i vrhunsko dostignuće. To je bila škola narodne muzike na ovim prostorima. Posle pogibije velikog violiniste Radeta Jašarevića jedno vreme orkestar je vodio Boki Milošević, a posle sam ja nastavio.

Takođe se priseća da je njegov prvi trajni snimak u radiju bio "Ljubišino kolo".

Da, iz filma "Uvenuće narcis beli". Prvo sam sebi obezbedio, odnosno namenio jedno kolo, pa onda familiji, pa deci jednog brata, pa drugog brata, onda su i moja deca došla na svet i na kraju su svi dobili "svoje ime i prezime" u mojim kolima. Dakle, imamo: "Peđino kolo", "Marijino", "Mirjanino", "Milanovo", "Vladino", "Boćino"...

Ne zaboravlja ni ono kolo koje je namenio supruzi Zorici, ali nije joj bilo suđeno.

Neko je rekao "ovo ti je mnogo medeno kolo", i to je trajno ostalo "Medeno kolo", a nikad "Zoričino". U međuvremenu, ono je postalo broj jedan u Srbiji, i tako već 20 godina. I ono mi je najomiljenije.

Mnoge njegove kolege, pripremajući se za ovaj razgovor, su nam rekle da Pavković ima apsolutni sluh:

To je ogromna prednost, ako se poveže sa muzikalnošću i velikim radom. To mi je dalo mogućnost da budem vrhunski, kako kažu, i na svom instrumentu, i da slušam orkestar "iz svih uglova".

Pitali smo ga i koliko mu je škola pomogla u napredovanju:

Ja sam samouk, jer, posle niže i srednje muzičke, nisam hteo da upišem teoretski odsek na Akademiji, a harmonike nije bilo. A ona je svetski instrument. Nekad kažem da može da bude i svetski, i koncertni, ali i "opštinski" instrument, kada pratite kuma. Ona je čitav orkestar ― u desnoj ruci je onaj koji svira, a u levoj ― nekoliko ljudi koji ga prate. Na ovim prostorima ona sa dugmićima smatra se za "seljačku", dok je ova moja, klavirska, "kao" malo kulturnija. Iste te "dugmiće" sviraju i Nemci, Francuzi, Rusi i Argentinci, ali kod njih to nije seljački samo zato što imaju odsek za to.

Kod nas, naravno, na Muzičkoj akademiji ne postoji odsek za narodnu harmoniku, a kada bi ga bilo, naš sagovornik ima jednu zanimljivu ideju:

Postoji pesma, jedna od mojih najdražih, "Magla padnala", koja je izuzetno zahtevna i vrlo mali broj pevača se usuđuje da je interpretira. Inače, po mom mišljenju, to je najbolje pevala Danica Obrenić. Dakle, da postoji odsek na Akademiji za narodnu muziku, ta pesma bi bila završni ispit. I ko ne zna da otpeva "Magla padnala", neka padne.

Pošto je Srbija zemlja harmonike, želja mu je da ona bude dostojanstveno predstavljena na "Kolarcu". I, kako stvari teku, ta želja će mu biti ispunjena. Koliko već na proleće, tamo će imati jedan solistički koncert u pratnji orkestra. Pripremajući se za taj veliki događaj, trenutno sprema novi solistički CD na kojem će svirati bez orkestra:

Na tom ce-deu sviraću sve što mi padne na pamet. Da se čuje harmonika, bez ikakvih pomagala, i onda će se videti gde sam, šta sam i ko sam.


OČEVA "KRITIKA"
Uvek kad se porodično okupimo, a ja držim harmoniku, moj otac Bogdan mi kaže: "Ajmo, Ljubo, onu našu". I onda deda počne "Oj oraje, oraje", i kao uvek to se oduži. Ja malo da ga skratim, često promenim registar na harmonici, što mog oca zbuni. Kad on čuje, samo rukom mane i kaže mi: "Ne prati se, Ljubo, ta pesma tako".

ARMUNIKAŠI I HARMONIKAŠI
Pavković u šali, a u svakoj šali ima i pomalo zbilje, kaže da postoji podela među njegovim "kolegama".
Postoje armunikaši, harmonikaši i muzičari na harmonici. Za mene kažu da pripadam ovoj trećoj grupi i hvala im na tome.


Ivan Lovrić | 28.12.2013. | Večernje novosti
15  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — J poslato: Novembar 24, 2016, 03:01:16 am
*

JEDAN DAN ŽIVOTA

Volim te, volim više od svega
Od sjajnog sunca, od plavog neba.
Volim i noge, duge i bose
I oči tvoje prepune rose.

Ref.
Jedan dan života da ostane meni
I njega bih draga poklonio tebi.
A kad srce stane na njemu nek piše
Žalim što te nisam voleo još više.  

Lažu da s drugom provodim noći
Da volim neke toplije oči.
Ne znaju da te toliko volim
Da svaku tvoju ranu prebolim.

Ne reci nikad ljubavi zbogom
Misli na mene kad nisam s tobom.
Poklanjam tebi sve svoje pesme
Niko te više voleti ne sme.

YouTube: Nikola Marković Giba — Jedan dan života
16  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — M poslato: Novembar 24, 2016, 02:07:18 am
**

MOJ ZUMBULE

Moj zumbule, aj brigo moja,
tugo moja.
Moj zumbule, što si uvenuo?

— Kako ne bih, aj brigo moja,
tugo moja,
kako ne bih kad sam u dumanu.

Moj dragane, aj brigo moja
tugo, moja.
Moj dragane, šta mi te opilo?

— Opile me, aj brigo moja,
tugo moja,
opile me tvoje oči snene,
oči snene i usne rumene.

YouTube: Snežana Đurišić — Moj zumbule
YouTube: Branka Stanarčić — Moj zumbule
17  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — K poslato: Novembar 24, 2016, 01:14:20 am
**

KAD SE UĐE U KAFANU*
Tekst: Ivan Glišić

Sve kafane ista slika
za šankom, za istim stolom.
Druguje se sa samoćom
druguje se s' nekim bolom.

Kad se uđe u kafanu
nek' ne bude niko tušan.
Zapevajmo, zaigrajmo
bio život lep il' ružan.

Podigla se jedna ruka
pozvala je sve svirače.
Naručuje od njih pesmu
i uz pesmu tiho plače.

Kad se uđe...

Svi što su sa časom sami
bez radosti i bez volje
neka priđu sada bliže
zajedno je uvek bolje.

Kad se uđe...

* Filip Tomić i Tomislav Jerotić: "Stari zvuci" 25 godina • Regionalno udruženje muzičkih pedagoga "Korona" • Šabac, 2003.

YouTube: Stari zvuci — Kad se uđe u kafanu
18  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — Z poslato: Novembar 24, 2016, 12:52:07 am
**

ZEMLJAČE, JARANE...
Muzika: Nedeljko Bilkić
Tekst: Ruždija Krupa


Danas granu sunce između oblaka,
ja sijam od sreće, sreo sam zemljaka.
Nosio me vjetar, kao list sa grane
po bijelome svijetu, zemljače, jarane.

Danas našoj sreći nigdje nema kraja
u oku ti vidim sliku zavičaja.
Išao sam svijetom na sve četiri strane
bez svoga je teško zemljače, jarane.

Danas nemam riječi tebi za zdravicu,
koliko sam srećan vidi na mom licu.
Umoran i žedan, pjevo bi dok svane
i malo bi bilo zemljače, jarane.

Tekst preuzet sa singl omota N. Bilkića: "Pjesma Bugojnu" iz 1974. godine

YouTube: Nedeljko Bilkić — Zemljače, jarane
19  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica I / Pesmarica I — A poslato: Novembar 24, 2016, 12:41:13 am
*

AJDE LEPA MARO

Ajde lepa Maro gospodar te zove.
— Ja ne mogu doći, kolo ostaviti.
 
Ajde lepa Maro, gospodar je gladan.
— Hleba u ormanu, a nož na astalu.
 
Ajde lepa Maro gospodar je žedan.
— Voda u bunaru, čaša na ormanu.  
 
Ajde lepa Maro gospodar je bolan.
— Ja ne mogu doći, kolo ostaviti.
20  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — Č poslato: Novembar 24, 2016, 12:06:10 am
**

ČEP, ČEP U SLAVINU

Čep, čep u slavinu,
nož, nož u kaniju!
Rogo-rogo-rogozi, sedi, pa vozi!

Mili Bože, a što mi ga nema, joj!
Sigurno se zadrž'o u selu, kod žena, joj!

A šta ćemo za večeru?
— 'Leba, sira i krompira.
Rogo-rogo-rogozi, sedi, pa vozi!

Mili Bože, a što mi ga nema, joj!
Sigurno se zadrž'o u selu, kod žena, joj!

Lepša udovica,
nego devojčica.
Rogo-rogo-rogozi, sedi, pa vozi!

YouTube: Sekstet "Skadarlija" — Čep, čep u slavinu
YouTube: Olivera Katarina — Čep, čep u slavinu
21  MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA / Muzički stvaraoci — posleratna generacija / Predrag Vuković (1941—2006) poslato: Novembar 23, 2016, 05:00:02 pm
**

PREDRAG VUKOVIĆ — KOMPOZICIJE



G
Grešnica (P. Vuković)
singl Dragiše Sekulića "Grešnica" | 1972 | Diskos NDK-5156
Izvođači: Dragiša Sekulić

Grešnica (P. Vuković)
album Miroslava Ilića "Čuvajte mi pesme" | 1998 | PGP RTS ‎— CD 403804
Izvođači: Miroslav Ilić



D
Daj mi sliku tvoju (P. Vuković — R. Martić)
album LP Miroslav Radovanović | godina izdanja nepoznata | Diskos LPD-813
Izvođači: Miroslav Radovanović

Daj mi jedan poljubac na zajam (P. Vuković — S. Vuković)
singl Milan Babić "Daj mi jedan poljubac na zajam" | 1976. | RTB PGP S 10439
Izvođači: Milan Babić

Doviđenja, doviđenja (Predrag Vuković)
album LP Miroslav Radovanović | godina izdanja nepoznata | Diskos LPD-813
Izvođači: Miroslav Radovanović



I
Istorija naše ljubavi (P. Vuković — S. Vuković)
singl Milan Babić "Daj mi jedan poljubac na zajam" | 1976. | RTB PGP S 10439
Izvođači: Milan Babić



J
Ja ne igram kako drugi svira (P. Vuković — P. Vuković — M. Mijailović)
singl Miroslav Ilić "Ja ne igram kako drugi svira" | 1977.? | RTB S 10 488
Izvođači: Miroslav Ilić

Jelena (P. Vuković — P. Radivojević)
singl Miroslav Ilić | 1977.? | PGP RTS S 10 557
Izvođači: Miroslav Ilić


L
Lastavice, željo moja (Predrag Vuković)
singl Dobrivoje Topalović "Poljubi me da se pomirimo" | 19xx. | Diskos NDK 4280
Izvođači: Dobrivoje Topalović

Lice jedne žene (Predrag Vuković)
album LP Miroslav Radovanović | godina izdanja nepoznata | Diskos LPD-813
Izvođači: Miroslav Radovanović



LJ
Ljubila si dva čoveka (P. Vuković — P. Radivojević)
singl Miroslav Ilić | 1977.? | PGP RTS S 10 557
Izvođači: Miroslav Ilić



N
Na belom papiru (P. Vuković)
singl Dobrivoje Topalović "Uplakana ruža" | 19xx. | Diskos NDK 5115
Izvođači: Dobrivoje Topalović

Na mramornoj steni (P. Vuković)
singl Dobrivoje Topalović "Na mramornoj steni" | 1971. | Diskos NDK 5089
Izvođači: Dobrivoje Topalović

Na venčanju, toga dana (P. Vuković)
singl Dobrivoje Topalović "Na mramornoj steni" | 1971. | Diskos NDK 5089
Izvođači: Dobrivoje Topalović

Ne igraj se, ne muči mi dušu (Predrag Vuković)
album LP Miroslav Radovanović | godina izdanja nepoznata | Diskos LPD-813
Izvođači: Miroslav Radovanović



P
Poljubi me da se pomirimo (Predrag Vuković)
singl Dobrivoje Topalović "Poljubi me da se pomirimo" | 19xx. | Diskos NDK 4280
Izvođači: Dobrivoje Topalović

Prolaznica (Predrag Vuković — Predrag Vuković)
album LP Miroslav Radovanović | godina izdanja nepoznata | Diskos LPD-813
Izvođači: Miroslav Radovanović

Pružiću ti zadnju šansu (P. Vuković — G. Jovanović)
singl Tomislav Čolović — "Sećaš li se srce šta je nekad bilo" | 19.07.1976. | RTB S 13 152
Izvođači: Tomislav Čolović



R
Rastanka se našeg sećam (P. Vuković)
singl Dragiše Sekulića "Grešnica" | 1972 | Diskos NDK-5156
Izvođači: Dragiša Sekulić

Rastanka se našeg sećam (Predrag Vuković)
singl Miroslav Ilić "Hiljadu suza" | 1974. | DISKOS NDK 4320
Izvođači: Miroslav Ilić



S
Sećaš li se srce šta je nekad bilo (P. Vuković — S. Vuković)
singl Tomislav Čolović — "Sećaš li se srce šta je nekad bilo" | 19.07.1976. | RTB S 13 152
Izvođači: Tomislav Čolović

Sreli smo se u aprilu (P. Vuković)
singl Miroslav Ilić — "Sreli smo se u aprilu" | 1975.? | DISKOS NDK-F-30010
Izvođači: Miroslav Ilić

Suđeno je, suđeno (P. Vuković — P. Vuković — A. Savić)
singl Miroslav Ilić "Ja ne igram kako drugi svira" | 1977.? | RTB S 10 488
Izvođači: Miroslav Ilić



T
Ti si žena mog života (Predrag Vuković)
album LP Miroslav Radovanović | godina izdanja nepoznata | Diskos LPD-813
Izvođači: Miroslav Radovanović



U
Uplakana ruža (P. Vuković)
singl Dobrivoje Topalović "Uplakana ruža" | 19xx. | Diskos NDK 5115
Izvođači: Dobrivoje Topalović



H
Hiljadu suza (Predrag Vuković)
singl Miroslav Ilić "Hiljadu suza" | 1974. | DISKOS NDK 4320
Izvođači: Miroslav Ilić



Š
Što rodih se (Predrag Vuković)
singl Maja Danilović "Zašto mi srce rani" | 19xx. | DISKOS NDK 5174
Izvođači: Miroslav Ilić

~

Napomena: Navedeni podaci na albumu Dobrivoja Topalovića iz 2000. godine (Diskos MCD 3-2363) pod nazivom "Da se ne zaboravi" ne poklapaju se sa podacima koji su navedeni na singlu "Na mramornoj steni":

singl "Na mramornoj steni": Na mramornoj steni (P. Vuković)
album "Da se ne zaboravi": Na mramornoj steni (P. Vuković — D. Radančević)
22  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — G poslato: Novembar 23, 2016, 04:34:53 pm
*

GDE ĆU SAD MOJA RUŽO

Gde ću sad moja ružo
kad na srcu leži trn
napolju mrak ko đavo
ja u duši više crn

Niko me neće
ni na čiji ne smem prag
gde ću sad moja ružo
nigde nikom nisam drag

Ref. 2x
Ni na istok, ni na zapad
na sever, ni jug
nigde, nigde bez tebe se
vrtim još u krug

Gde ću sad moja zvezdo
svud me prati oblak siv
kiše mi ruše gnezdo
a ja nisam ništa kriv

YouTube: Džej — Gde ću sad moja ružo
23  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — R poslato: Novembar 23, 2016, 04:01:41 pm
*

RANO JE ZA TUGU

Prerano sam s tobom
upoznala bol
pa sad mira nemam
kriv si za to

Rano, rano, rano je za tugu
za sreću, kasno je
ti što sad drugu ljubiš
samo ti, kriv si ti za sve

Pritisla me tuga
kao čitav svet
kao bolest duga
pa mi valja mret

Tekst prema pevanju Nine Badrić

YouTube: Nina Badrić — Rano je za tugu
24  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — LJ poslato: Novembar 23, 2016, 03:35:32 pm
*

LJUBAV BEZ ADRESE
Music: Dragan Brajović Braja
lyrics: Dragan Brajović Braja
Arr: Dragan Brajović Braja


Imam ljubav bez adrese
ne znam gde da šaljem suze
pa ih tu pod jastuk sakrijem

Kako mi te noć donese
tako mi te zora uzme
strah me da se na te naviknem

Imam ljubav što me boli
k'o na rani grumen soli
pa mi dođe da se napijem
tugu svoju, nevero
da vinom zalijem

Ref.
Moji su dani prazni bez tebe
na mojoj strani sunce ne greje
Još jedno leto novu ljubav svima daje
i kamen gori, a meni zima je

Imam ljubav k'o od stakla
pa i kad je drugi slome
meni se o glavu obije

Kažu ljudi, budi jaka
ostavi ga, neka tone
svako svoju kaznu dobije

Imam ljubav što me boli
k'o na rani grumen soli
pa mi dođe da se napijem
tugu svoju, nevero
da vinom zalijem

Ana Bekuta — Ljubav bez adrese
25  ZVUČNI I VIZUELNI MATERIJAL / Pesmarica II / Pesmarica II — T poslato: Novembar 23, 2016, 02:47:43 pm
*

TI SI ME ČEKALA

Oprosti što sam tvoju ljubav krao
Oprosti što ti ljubav nisam dao
Jer ti si samo pravu ljubav htela
Jer si me volela

Ref.
A ja sam negde rujno vino pio
A ja sam negde
S drugom srećan bio
A ti, a ti, ti si me čekala

Bila si žena koja zna da voli
I kada plače i kad suza boli
Bila si žena koja zna da čeka
Voljenog čoveka

Na prošle dane uspomena bledi
Možda se kajem, šta to sada vredi
Neka me boli tvoja suza vrela
Jer si me volela

YouTube: Predrag Živković Tozovac — Ti si me čekala
Stranice: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 »