Muzika

MUZIČKA ČITAONICA => Svaka pesma ima priču [poreklo pesme] => Temu započeo: Angelina Februar 01, 2011, 04:02:12 am



Naslov: Vodeničarka
Poruka od: Angelina Februar 01, 2011, 04:02:12 am
*

I ODE VODENIČARKA

U kragujevačkom restoranu "Solunac" traje pomalo zaboravljeni šumadijski život

U restoranu "Solunac" u kragujevačkom naselju Mala vaga, te noći kroz alkohol i dim, Rajko Jovičić pevao je svoju pesmu "Vodeničarka" prodornim, promuklim glasom, ne zaboravljajući ponos koji u njemu izaziva jedna od najlepših pesama naše narodne muzike. Snimio ju je još 1965. (dva puta zlatna i pet puta srebrna ploča) neposredno po dolasku iz Francuske.

■ Svirali smo svadbu u jednom mačvanskom selu. Pitamo gazdu odakle je snaja, šta radi. On kaže da je vodeničarka. Tada sam dobio ideju: pesma je došla sama od sebe, i tekst i muzika. Kao vino. Nekada je u Šumadiji bilo puno vodenica i vodeničarki, tako da me je dirnulo u srce razmišljanje na mladost, lugove — priča legenda kragujevačke boemije koji i danas s kolegama Milanom Radosavljevićem Šaletom i Brankom Srećkovićem, tu u "Soluncu", ostaje ono što je već decenijama — boem.

(Dok pričamo o "Vodeničarki" atmosferu upotpunjuje doajen kragujevačkog glumišta Bratislav Slavković Keša recitujući besmrtnog Milana Rakića. U prepunoj sali, tamo desno, stihovi u maestralnoj recitaciji odzvanjali su dole u noć gde Lepenica, danas tiha i beščujna, nosi sve u (ne)zaborav).

Pesmu "Vodeničarka" snimiće kasnije čitava plejada pevača, a među njima i Predrag Živković Tozovac, Dobrivoje Topalović, kao i Dragan Pantić Smederevac. Vremenom palo je u zaborav i ko je njen autor.

■ Niko me nikada nije ni pitao za dozvolu. Bezbroj puta sam dolazio u situaciju da čujem kako neko svira tu pesmu. Jednom u kafani prišao sam kolegi i kažem: "Pogrešili ste tu i tu". "A otkud vi znate" — pita me čovek. "Znam". Okrenem se i odem. I onako ne bi verovao da sam je ja napisao — kaže Rajko.

Nekako u ovom delu Kragujevca svaki razgovor se dotakne i Dragiše Nedovića (1916—1966) narodnog pesnika iza koga su ostale nezaboravne melodije "U lepom starom gradu Višegradu", "Stani, stani Ibar vodo", "Tekla reka Lepenica", "Obraše se vinogradi dole kraj Topole".

■ Sami smo krivi jer sve zaboravljamo. Dragiša je ovde provodio svoju mladost — priča gazda Raka Srećković i sam boem i kragujevačka legenda, koji je, iz inata, pre 13 godina svoj restoran nazvao po dedi — Marinku, učesniku ratova 1912—1918. godine.

Zbog imena restorana imao je i problema sa ondašnjim vlastima. Povrh svega, najpoznatiji šumadijski vajar profesor Zoran Ilić u samom restoranu uradio je reljef na kojem se prepoznaju likovi kralja Petra Prvog Karađorđevića, vojvoda Mišića i Putnika, a na drugoj strani je i solunac Marinko Srećković. Ispred kafane urađen reljef na kojem dominiraju krst i srpski vojnik na straži.

Igrom sudbine i Rajko i Nedović svirali su zajedno. Tu i priča skreće na Šumadiju koja polako nestaje.

■ I udade se vodeničarka — setno će Rajko, listajući stranice svoje mladosti.

■ Nekada samo na Lepenici bilo je sijaset vodenica. I vodeničarki. Sad čujem da je ova poslednja poplava odnela i one preostale vodenice — priča Rajko koji danas više ne snima ploče, iako je u svoje vreme sarađivao sa Miodragom Todorovićem Krnjevcem.

Kaže, u njegovo vreme zagrebački "Jugoton" je plaćao ogromne honorare za srbijanske pesme, a sada je došlo vreme da "on plaća da bi snimio ploču, što sebi neće da dozvoli". Zanimljivo je da njegov tročlani sastav ne peva pesme koje nisu sa srpskog podneblja.

■ Pre neki dan došao čovek i traži "Kćeri moja Aliji da l' da te dam". Mi kažemo: "Žao nam je, to ne sviramo". On insistira. Kažem mu: "Ma dobro čoveče, razumemo mi šta je bekrijanje, ali za te pesme gazda silazi sa sprata" — priča u šali pevač Branko Srećković.

D. Alempijević
05.04.2000.
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/04/06/srpski/r00040503.shtm