Grnčarstvo
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « NARODNA UMETNOST « Grnčarstvo « Grnčarstvo
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Grnčarstvo  (Pročitano 4024 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Maj 07, 2011, 11:57:35 am »

**

GRNČARSTVO

Jedino još na ovim prostorima u Evropi očuvane su sve tri poznate tehnike proizvodnje grnčarskih posuda: bez grnčarskog kola, na niskom ili ručnom grnčarskom kolu i na visokom, brzom ili nožnom grnčarskom kolu. Neki oblici i postupci u proizvodnji održavaju se vekovima skoro neizmenjeni. Grnčarija rađena bez kola, tzv. ženska keramika, najjednostavnija je i nema značajnija umetnička obeležja. To su uglavnom vršnici i crepulje za pečenje hleba na otvorenom ognjištu sa malo ili bez ukrasa. Sudovi za otvoreno ognjište, negleđosani, debljih zidova, pravljeni na ručnom kolu, mestimično se i danas proizvode i u upotrebi su u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji. Grnčarija ručnog kola deluje monumentalno zbog svoje građe i jednostavnosti. Često je vrlo arhaična i lepo oblikovana. Ukrasi su dosta uprošćeni i skromni: urezivane su uporedne talasaste linije, kratki kosi, upravni i položeni zarezi u nizovima i otisci. Ovoj vrsti keramike pripisuje se slovensko poreklo. Veoma slična pronađena je u arheološkim nalazištima Balkanskog poluostrva, u Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj, Ukrajini, Rusiji, Mađarskoj i Rumuniji. Njeno trajanje u dinarskih brđana do današnjih dana, povezuje se sa čuvanjem starih kulturnih tradicija i u drugim vidovima narodnog stvaralaštva, društvenog i verskog života.
 
Grnčarija izrađena na nožnom kolu široko je rasprostranjena, raznovrsnih je oblika i v različitoj primeni u domaćinstvu. Iako je proizvode profesionalne zanatlije, umnogome je očuvala svojstva narodnog stvaralaštva. Osim raznih posuda, proizvode se i dečije igračke (kasice, pištaljke), muzički instrumenti (okarina), kultni i dekorativni predmeti. Po poreklu oblika, ukrasa, stilskim i drugim obeležjima i nekim tehnološkim postupcima razlikuje se keramika moravskih i panonskih predela. Postoje veće ili manje razlike lokalnog karaktera, pa i razlike među radionicama. Majstori iz Pirota, Bele Palanke i okolnih sela pravi su predstavnici grnčarstva moravske kulturne zone. Od kraja XIX veka otvaraju svoje radionice u mnogim mestima Srbije. Pravili su, pored različitih posuda za svakodnevnu upotrebu i svečanosti, i predmete antropomorfnih i zoomorfnih oblika, a ponekad i čitave figuralne kompozicije. Figure lončara su ukočene, likovi slični maskama, impresivni u svom nespretnom i naivnom realizmu a ekspresivni u isticanju određenih svojstava. Proizvodi mogu biti neglećosani, ali su najčešće ocakljeni mrkom, žutom i zelenom bojom, ređe drugim bojama gleći. Pirotska i južnomoravska keramika pokazuju nesumnjivu povezanost sa vizantijskim i srpskim srednjovekovnim tradicijama i kasnijim uticajima koje su prenosili Turci. Međutim, ma koliko se na proizvodima pirotskih i drugih majstora ogledali zanatska veština i uticaji sa Istoka, njihova grnčarija ima gotovo sva obeležja autentičnog narodnog stvaralaštva. Na keramici u Vojvodini, kao i u celom panonskom arealu, ogledaju se uticaji majstora iz srednje i zapadne Evrope, a delimično i istočnih krajeva, pre svega karpatskih oblasti, kako u oblikovanju tako i u ukrašavanju i obradi. Zapažaju se rustikalno-barokna obeležja i tragovi ugledanja na neke druge stilske pravce, ali to skoro nikad nije jasno izraženo i dosledno. Sudovi su često ukrašeni jednostavnim prskanjem boje, zatim geometrijskim šarama, a odlikuju se i biljnim motivima, cvećem i plodovima, izvedenim dosta realistički. Veća raznovrsnost oblika i ukrašavanja u vezi je sa različitim kulturnim tradicijama višenacionalnog sastava stanovništva u Vojvodini, a lokalna raznolikost zavisi i od centara izrade.


Dr Nikola Pantelić (Etnografija — uvodni tekst o narodnom stvaralaštvu i spomenici)

Kulturna riznica SRBIJE | sastavio i uredio Jovan Janićijević | IDEA | Beograd, 2005.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: