sledeća tema »

[Angelina]

*

NARODNE NOŠNJE KOSOVA I METOHIJE

Kosovo i Metohija odlikuju se veoma raznovrsnim narodnim nošnjama poznatim po bogatstvu i brojnosti oblika i ukrasa.

Nastajale tokom dugog niza godina, nošnje sadrže elemente raznih kulturnih uticaja koji su se sučeljavali na ovom prostoru tokom istorijskih epoha.

Srpska nošnja sa Kosova i Metohije ističe se izuzetnom lepotom i raznolikošću. Bogatstvo mašte i umeća u stvaranju osnovnih oblika i ukrasnih motiva vidni su na jelecima, dolamama, zubunima, anterijama, košuljama, pregačama, pojasevima, maramama, oglavljima, kapama i dr., koje su rukotvorile žene, devojke i terzije. Ornamenti su pretežno geometrijski ili geometrizovani biljni, zatim biljni, ređe zoomorfni. U koloritu je česta crvena boja. Njeno simbolično i magijsko značenje — simbol života i zdravlja — u kombinaciji sa ostalim bojama i srebrnom i zlatnom srmom, doprinosi živopisnom kolorističkom skladu ovih nošnji.

Gradska nošnja bila je pod neposrednim orijentalnim uticajima. U upotrebi se zadržala gotovo do pred Drugi svetski rat. U svom celokupnom stilskom oblikovanju bila je istih osobina na celokupnom prostoru Kosova i Metohije, sa neznatnim varijantama u pojedinim sredinama. Nošena je u Prizrenu, Peći, đakovici, Prištini, Kosovskoj Mitrovici, Gnjilanu i drugim manjim varošicama.

Gradsku nošnju su većinom radili majstori terzije.

Gradska muška nošnja uglavnom se temelji na tursko-istočnjačkoj odevnoj tradiciji, sa uticajima Grčke nošnje.

Na glavi je svaki varošanin nosio fes, obično tamnije boje i uvek sa crnom kićankom. Nosilo se čohano odelo, tamno plave i crne boje.
   
http://www.narodnenosnje.co.rs

[Angelina]

*

NARODNE NOŠNJE KOSOVA I METOHIJE

     

                         

           

         

           

         

red 1: par u nošnji kosovskog pomoravlja, devojka u nošnji kosovskog pomoravlja; pogled od nazad;
red 2: zenska nošnja iz kosovskog pomoravlja sa karakteristicnim oglavljem "krpa" koje su nosile udate žene s preda i od pozadi;
red 3: zenska nošnja, Ibarski Kolašin, nevestinjsko oglavlje, perjanica iz Ibarskog Kolašina, zenska nošnja sa kosova;
red 4: nevestinjski fes, detalj nevestinjske saje;
red 5: zubun - Prizrenski podgor, džube - ženski haljetak karakteristican za gradsku sredinu (Pec, Priština, Prizren...);
red 6: zenski jelek, srmeni jelek;
red 7: mintan - ženski gornji haljetak, muški haljetak gradske sredine;
red 8: pregaca, zenske carape;
red: 9 nevestinjski fes i detalj nevestinjske saje

http://www.narodnenosnje.co.rs/nosnja.asp?reg=Kosovski

[Angelina]

**

GRAĐANSKA NOŠNJA
DAME I GOSPODA

Građanska nošnja Kosova i Metohije bila je pod neposrednim orijentalnim uticajima i zadržala se u upotrebi gotovo do pred Drugi svetski rat. Na glavi, građanke su nosile plitak fes od čoje, a preko njega srebrni tepeluk. Košulje su bile dugih, ravnih rukava, izrađivane od pamučnog platna. Raskošne ženske košulje pravljene su od svilenog platna sa utkanim vertikalnim prugama. Srpkinje sa Kosova i Metohije bile su poznate po izradi ovog platna poznatog kao prizrensko platno (u narodu nazivano i srpsko platno). Preko košulje nošen je jelek, kratak do ispod grudi. Izrađen je od čoje i somota, bogato izvezen srmenim gajtanima, kao i dugmadima sa zrnima korala. Kao gornji odevni haljetak, leti je nošen mintan dugih rukava, dužine do ispod grudi, izrađen od čoje i somota i bogato ukrašen srmenim gajtanima. Preko jeleka nošeno je džube od čoje ili somota, dugačko do listova, bez rukava, spreda otvoreno celom dužinom i optočeno gajtanima i trakama.

Skoro najlepši odevni predmet od koga zastaje dah Srpkinje su nosile u svečanim prilikama.

To je anterija sa čepken (lažnim) rukavima. Izrađena je od somota, dužine do pola listova, ukrašena gustim nizovima zlatnih gajtana, traka i bućme, sa potpuno otvorenim rukavima spuštenim niz leđa.

Zimi je nošeno ćurče od svile, postavljeno krznom, s dugim rukavima i dugo do sredine bedara.

Od obuće, po kući i dvorištu su nošene nanule. Zimi su obuvale kondure, kožne cipele ukrašene cvetovima od crne ili plave pantljike. Omiljene i na ceni su bile prizrenske papuče, veoma plitke i uzane, izvezene srmom i potkićene šljokicama.

Muškarci su na glavi nosili fes, obično tamnije boje i uvek sa crnom kićankom. Njihovo odelo je bilo od čoje, tamnoplave ili crne boje. Košulje su bile od pamučnog platna, a za svečane prilike polusvilene i svilene. Čakšire su ukrašene svilenim gajtanima. Preko čakšira su opasivali dva do tri dugačka i široka pojasa. Običnim danima pojas je bio vuneni i jednobojan, a u svečanim prilikama — pamučni, a preko njega svileni tarabulus (izatkan je od raznobojne svile i na krajevima ukrašen kićankama). / Gornji odevni haljetak bio je mintan, uskih, dugih rukava, dug do pojasa i ukrašen svilenim gajtanima. Preko mintana išao je jelek od čoje, bez rukava. /

Imućniji su zimi nosili kaput od šajaka ili čoje, dužine do kolena i postavljen vučjom ili jagnjećom kožom, budući da su sve do 1912. godine (do oslobođenja od turske vlasti) samo Turci imali privilegiju da kaput postavljaju lisičijom kožom.




KOSOVO
JE SRCE SRBIJE
mala monografija
Štampa: Politika a.d.
2008.

[postavljeno 11.08.2010]