sledeća tema »

[Angelina]

*

NARODNE NOŠNJE KOSOVA I METOHIJE

Kosovo i Metohija odlikuju se veoma raznovrsnim narodnim nošnjama poznatim po bogatstvu i brojnosti oblika i ukrasa.

Nastajale tokom dugog niza godina, nošnje sadrže elemente raznih kulturnih uticaja koji su se sučeljavali na ovom prostoru tokom istorijskih epoha.

Srpska nošnja sa Kosova i Metohije ističe se izuzetnom lepotom i raznolikošću. Bogatstvo mašte i umeća u stvaranju osnovnih oblika i ukrasnih motiva vidni su na jelecima, dolamama, zubunima, anterijama, košuljama, pregačama, pojasevima, maramama, oglavljima, kapama i dr., koje su rukotvorile žene, devojke i terzije. Ornamenti su pretežno geometrijski ili geometrizovani biljni, zatim biljni, ređe zoomorfni. U koloritu je česta crvena boja. Njeno simbolično i magijsko značenje — simbol života i zdravlja — u kombinaciji sa ostalim bojama i srebrnom i zlatnom srmom, doprinosi živopisnom kolorističkom skladu ovih nošnji.

Gradska nošnja bila je pod neposrednim orijentalnim uticajima. U upotrebi se zadržala gotovo do pred Drugi svetski rat. U svom celokupnom stilskom oblikovanju bila je istih osobina na celokupnom prostoru Kosova i Metohije, sa neznatnim varijantama u pojedinim sredinama. Nošena je u Prizrenu, Peći, đakovici, Prištini, Kosovskoj Mitrovici, Gnjilanu i drugim manjim varošicama.

Gradsku nošnju su većinom radili majstori terzije.

Gradska muška nošnja uglavnom se temelji na tursko-istočnjačkoj odevnoj tradiciji, sa uticajima Grčke nošnje.

Na glavi je svaki varošanin nosio fes, obično tamnije boje i uvek sa crnom kićankom. Nosilo se čohano odelo, tamno plave i crne boje.
   
http://www.narodnenosnje.co.rs

[Angelina]

*

NARODNE NOŠNJE KOSOVA I METOHIJE

     

                         

           

         

           

         

red 1: par u nošnji kosovskog pomoravlja, devojka u nošnji kosovskog pomoravlja; pogled od nazad;
red 2: zenska nošnja iz kosovskog pomoravlja sa karakteristicnim oglavljem "krpa" koje su nosile udate žene s preda i od pozadi;
red 3: zenska nošnja, Ibarski Kolašin, nevestinjsko oglavlje, perjanica iz Ibarskog Kolašina, zenska nošnja sa kosova;
red 4: nevestinjski fes, detalj nevestinjske saje;
red 5: zubun - Prizrenski podgor, džube - ženski haljetak karakteristican za gradsku sredinu (Pec, Priština, Prizren...);
red 6: zenski jelek, srmeni jelek;
red 7: mintan - ženski gornji haljetak, muški haljetak gradske sredine;
red 8: pregaca, zenske carape;
red: 9 nevestinjski fes i detalj nevestinjske saje

http://www.narodnenosnje.co.rs/nosnja.asp?reg=Kosovski

[Angelina]

**

GRAĐANSKA NOŠNJA
DAME I GOSPODA

Građanska nošnja Kosova i Metohije bila je pod neposrednim orijentalnim uticajima i zadržala se u upotrebi gotovo do pred Drugi svetski rat. Na glavi, građanke su nosile plitak fes od čoje, a preko njega srebrni tepeluk. Košulje su bile dugih, ravnih rukava, izrađivane od pamučnog platna. Raskošne ženske košulje pravljene su od svilenog platna sa utkanim vertikalnim prugama. Srpkinje sa Kosova i Metohije bile su poznate po izradi ovog platna poznatog kao prizrensko platno (u narodu nazivano i srpsko platno). Preko košulje nošen je jelek, kratak do ispod grudi. Izrađen je od čoje i somota, bogato izvezen srmenim gajtanima, kao i dugmadima sa zrnima korala. Kao gornji odevni haljetak, leti je nošen mintan dugih rukava, dužine do ispod grudi, izrađen od čoje i somota i bogato ukrašen srmenim gajtanima. Preko jeleka nošeno je džube od čoje ili somota, dugačko do listova, bez rukava, spreda otvoreno celom dužinom i optočeno gajtanima i trakama.

Skoro najlepši odevni predmet od koga zastaje dah Srpkinje su nosile u svečanim prilikama.

To je anterija sa čepken (lažnim) rukavima. Izrađena je od somota, dužine do pola listova, ukrašena gustim nizovima zlatnih gajtana, traka i bućme, sa potpuno otvorenim rukavima spuštenim niz leđa.

Zimi je nošeno ćurče od svile, postavljeno krznom, s dugim rukavima i dugo do sredine bedara.

Od obuće, po kući i dvorištu su nošene nanule. Zimi su obuvale kondure, kožne cipele ukrašene cvetovima od crne ili plave pantljike. Omiljene i na ceni su bile prizrenske papuče, veoma plitke i uzane, izvezene srmom i potkićene šljokicama.

Muškarci su na glavi nosili fes, obično tamnije boje i uvek sa crnom kićankom. Njihovo odelo je bilo od čoje, tamnoplave ili crne boje. Košulje su bile od pamučnog platna, a za svečane prilike polusvilene i svilene. Čakšire su ukrašene svilenim gajtanima. Preko čakšira su opasivali dva do tri dugačka i široka pojasa. Običnim danima pojas je bio vuneni i jednobojan, a u svečanim prilikama — pamučni, a preko njega svileni tarabulus (izatkan je od raznobojne svile i na krajevima ukrašen kićankama). / Gornji odevni haljetak bio je mintan, uskih, dugih rukava, dug do pojasa i ukrašen svilenim gajtanima. Preko mintana išao je jelek od čoje, bez rukava. /

Imućniji su zimi nosili kaput od šajaka ili čoje, dužine do kolena i postavljen vučjom ili jagnjećom kožom, budući da su sve do 1912. godine (do oslobođenja od turske vlasti) samo Turci imali privilegiju da kaput postavljaju lisičijom kožom.




KOSOVO
JE SRCE SRBIJE
mala monografija
Štampa: Politika a.d.
2008.

[postavljeno 11.08.2010]

[Angelina]

**

NARODNE NOŠNJE KOSOVA I METOHIJE

Ženska tradicionalna odeća u Metohiji

U metohijskom pojasu razvijena je platnena košulja u obliku ravno krojene tunike sa rukavima koja se širi u zvonoliku odeću sa više umetnutih klinova. Vez savršene izrade smešten je na vidljivim delovima — rukavima, prsima sa okovratnikom i po ivici košulje. Za vezenje se koristila vunena pređa, vrlo često crvene boje u više nijansi. U metohijskom vezu, gotovo je samostalno zastupljena.

Od gornjih delova odeće koji su nošeni posebno se ističe najlepše oblikovan haljetak široke primene poznat kao zubun, izrađen od belog sukna, bez rukava, dug do kolena i otvoren spreda celom dužinom. Oglavlje, koje čine prevashodno trvelji, vitice, sapleci, komare kod udatih žena, sastoji se iz dve sapletene vunene pletenice koje se upliću sa kosom ili samo savijaju pored ušiju. Na tako očešljanu kosu polagalo se oglavlje u vidu male kapice čiji su produženi delovi padali niz leđa, prevez.

Nabrane pregače najčešće vunene ili u kombinaciji sa pamukom, dužine do pola butina ili kraće, u kasnijim formama i kao ravne vunene pregače obično intenzivno crvene i zelene boje, sastavni su deo tradicionalnog ženskog kostima.

Razni ukrasni oblici nakita obogaćivali su odeću — igle, ukošnjaci, naušnice, zatim lepo oblikovani pročelnici u vidu dijadema. Česti su i ogrlice i nadgrudnjaci, narukvice i prstenje, kao i veoma rasprostranjene pafte — kopče za pojas. Poznati ukras neveste u metohijsko-kosovskoj oblasti bio je pojas kovanik, sastavljen od mesinganih ploča sa uloženim polihromnim kamenjem i ahatima. Značajnu primenu su imali i nizovi novca, kao i ukrasi od raznobojnih perlica sa geometrijskim šarama koje su pletenjem oblikovale žene.

Odeću su upotpunjavali i štavljeni svinjski opanci.

mr Mirjana Menković, muzejski savetnik

Ženska tradicionalna odeća u Centralnom Kosovu

Platnena košulja u obliku ravno krojene tunike sa rukavima, koja se u metohijsko-kosovskom pojasu razvija u široku zvonoliku odeću sa više umetnutih klinova, osnovni je odevni predmet. Vez savršene izrade smešten je na vidljivim delovima — rukavima, prsima sa okovratnikom i po ivici košulje. Za vezenje se koristila vunena pređa, vrlo često crvene boje u više nijansi. Na kosovskoj košulji ukomponovane su i druge boje, srebrna i zlatna nit, kao i perlice, šljokice i kićanke.

Od gornjih delova odeće koji su nošeni posebno se ističu veoma rasprostranjeni kratki prsluci — jelek, jeleče, gunjić, karakterističan za kosovsku nošnju.

Oglavlje, koje čine prevashodno trvelji, vitice, sapleci, komare kod udatih žena, sastoji se iz dve sapletene vunene pletenice koje se upliću sa kosom ili samo savijaju pored ušiju. Na tako očešljanu kosu polagalo se oglavlje u vidu peškira koji je bio presložen na poseban način.

Odevni haljetak koji značajno definiše ženski tradicionalni kostim Kosova jeste karakteristična suknja oblikovana iz dve poprečno sastavljene pole, nabrana i otvorena celom dužinom, poznata kao bojče.

Razni ukrasni oblici nakita obogaćivali su odeću — igle, ukošnjaci, naušnice, zatim lepo oblikovani pročelnici u vidu dijadema. Česti su i ogrlice i nadgrudnjaci, narukvice i prstenje, kao i veoma rasprostranjene pafte — kopče za pojas. Poznati ukras neveste u metohijsko-kosovskoj oblasti bio je pojas kovanik, sastavljen od mesinganih ploča sa uloženim polihromnim kamenjem i ahatima. Značajnu primenu su imali i nizovi novca, kao i ukrasi od raznobojnih perlica sa geometrijskim šarama koje su pletenjem oblikovale žene.

Odeću su upotpunjavali i štavljeni svinjski opanci, vrlo često sa lica ukrašeni i prepletom od pamuka.

mr Mirjana Menković, muzejski savetnik

[Angelina]

**

NARODNE NOŠNJE KOSOVA I METOHIJE

Muška narodna nošnja Srba na Kosovu i Metohiji

Muška narodna nošnja Srba na Kosovu i Metohiji sadrži elemente starijih kulturnih slojeva (staroslovenskog i starobalkanskog), ali i uticaje kasnijih vremena pod kojima je menjana i u kojima je nošena. Za razliku od ženske nošnje koja se razvijala nezavisnije, duže i jače se opirući uticajima drugih kultura, što je i razumljivo ako se ima u vidu činjenica da su se žene manje kretale van oblasti u kojoj su živele, muška nošnja bila je snažno izložena uticajima društvenih događanja i etničkim pomeranjima na ovom prostoru. Nužnost da se kreće, privređuje i zarađuje za svoju porodicu, uslovila je snažne i relativno česte promene u tradicijskoj muškoj nošnji. Prve značajnije promene ka usvajanju evropskog načina odevanja usledile su već posle 1829. godine kao posledica zahteva za promenom i reformom celovitog društvenog života u okviru Osmanskog carstva, posebno, u tada još nedovoljno razvijenim gradskim sredinama. Ogromno seosko stanovništvo nije se značajnije osavremenjivalo u pogledu odevanja sve do Balkanskih ratova i oslobađanja ovih oblasti od viševekovne turske vlasti. Izuzetno teški uslovi života, gotovo svakodnevno ugrožavanje života srpskog, pravoslavnog življa, usloviće razvoj pojave označene kao mimikrija u odevanju. Zato se do 1912. godine i nosilo belo sukneno odelo, prepoznavano kao odeća arbanaškog muškog stanovništva, a od oslobođenja — odeća izrađena od sukna mrke boje. Od dvadesetih godina 20. veka u muškoj narodnoj nošnji kod Srba uočavaju se i elementi srpske vojničke uniforme: nošenje šajkače i pantalona na bridž umesto čakšira starobalkanskog tipa. Posle Drugog svetskog rata mušku tradicionalnu nošnju zamenila je u potpunosti konfekcijska odeća. Tradicionalnu mušku nošnju karakteriše košulja od konopljanog, lanenonog, pamučnog ili meleznog platna (mešano konopljano-pamučno platno), ravno krojena, proširena sa klinovima sa strane, dužine do kolena, sa širokim dugim rukavima koji posle Prvog svetskog rata dobijaju i manžetne. Preko košulje se oblačio jelek, bez rukava, izrađen od sukna ili čohe (bele, braon ili modre boje) i koporan dugih rukava i istog materijala kao i jelek. Kao gornji odevni predmet od sukna i sa rukavima ili bez njih i na preklop, koristio se džemadan, dug do pojasa. Gornji odevni haljeci do kraja 19. veka isključivo su izrađivani od belog domaćeg sukna i ukrašavani crnim gajtanima. U šarskim župama se zimi preko odela oblačio i široki gunj od belog, a kasnije mrkog sukna, dug do članaka, sa rukavima i posebnom kapuljačom (jakuljom) smeštenom na leđima. Takođe, kao izrazit zimski odevni predmet čobana ovčara bila je suknena džoka, koja se zadržala u upotrebi do Drugog svetskog rata. Džoka je dopirala do ispod pojasa, sa širokim rukavima i velikom kapuljačom na leđima. Izrađivale su je seoske trezije od belog i mrkog sukna i po ivicama ukrašavale crnim vunenim gajtanima. U Ibarskom Kolašinu, kiridžije i imućni ljudi ogrtali su i dugu suknenu kabanicu crvene, ređe bele boje, japundžu.

Izrađivale su je takođe terzije, polukružnog oblika sa kapuljačom, a ivice su ukrašavane crnim vunenim gajtanima.

Čakšire su krojene od belog, sigavog i crnog sukna, užeg i šireg tura po kroju, sa nogavicama koje se završavaju pačalucima. Na prednjem delu nogavica rađeni su prorezi koji su, kao i šavovi i pačaluci, ukrašavani redovima crnih gajtana. Preko čakšira se opasivao dugačak i širok pojas izrađen od raznobojne vune poređane u redove i sa crvenom bojom kao dominantnom. Imućniji muškarci su preko ovog pojasa nosili i kožni pojas silav sa pregradama za smeštanje pribora za pušenje ili čišćenje oružja. Leti su do tela nošene gaće od konopljanog platna, uskih nogavica. Čarape su izrađivane od vune tamnijih boja i diskretne ornamentike. Preko čarapa su nošene i dokolenice bez stopala izrađene od sukna i ukrašene crnim vunenim gajtanima, kalčine. Opanci oputnjaci izrađivani su od neštavljene goveđe kože, a imućniji su u svečanim prilikama nosili i kožne cipele, kondure.

Na Kosovu su muškarci na glavi najčešće nosili suknenu belu kapu oblika kalote, oko koje su uvijali šarenu šamiju ili šal, a u šarskim župama poznata je i crna šubara od jagnjeće kože sa ravnim završetkom. Uz nošnju, mladi ljudi su često nosili i lanac od đinđuva (rađen od raznobojne manistre i perli), a mladoženja je na svadbi na ruku stavljao i mladoženjski prsten. Uz nakit, i oružje je bivalo sastavni deo odeće — u starije vreme i puška kremenjača, dve kubure i jatagan, kao i metalne fišeklije, mazalarnik i kožni pojas silav.

mr Mirjana Menković, muzejski savetnik
www.etnografskimuzej.rs