Narodna nošnja — Mačva
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « ZONE NARODNE KULTURE I UMETNOSTI « Panonska zona « Narodna nošnja — Mačva
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Narodna nošnja — Mačva  (Pročitano 25277 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1541



Pogledaj profil
« poslato: April 10, 2011, 10:34:30 pm »

*


NARODNA NOŠNJA

M A Č V A



Rad Dragana Martinovića & ESNAF



Mačva je izrazito ravničarsko područje. Nalazi se u Srbiji, između reka: Drine i Save.  
Udaljena je oko 80 kilometara zapadno od Beograda.

* * *

Mačvanski okrug čine opštine:
Bogatić, Vladimirci, Koceljeva, Krupanj, Loznica, Ljubovija, Mali Zvornik i Šabac.

Prostor Mačve dele tri opštine:
Šabac (18 mačvanskih naselja), Bogatić (14 naselja) i Sremska Mitrovica (7 naselja).
Ukupan broj naselja u Mačvi iznosi 39 od čega su 37 seoska i 2 gradska.
Najveća po površini je opština Šabac, sa 797 km2.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1541



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: April 10, 2011, 10:35:48 pm »

*

NARODNA NOŠNJA — MAČVA





Devojke sa karakterističnim oglavljem koja se odlikuju raznovrsnošću oblika i načina ukrašavanja.
Desno: muška letnja nošnja
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1541



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: April 10, 2011, 10:36:36 pm »

**


NARODNA NOŠNJA — MAČVA


4.4. NARODNO STVARALAŠTVO

U Mačvi od davnina postoji narodna umetnost u kojoj su sjedinjeni nasleđe i težnja za očuvanjem identiteta. Etnografska kultura naroda ovog kraja je bogata, raznovrsna i kreativno-estetski vredna. Istorijsko nasleđe, privredni i društveni činioci uslovili su nastanak prelazne zone narodne kulture i umetničkog stvaralaštva. Za izražavanje estetskih osećanja, u oblikovanju i ukrašavanju korišćeni su različiti materijali. Narodno likovno stvaralaštvo obuhvata tkanje, vez, pletenje, obradu drveta, kovanje, livenje i slično.

Lan i konoplja su dobro uspevali u ovom predelu i bili jedna od glavnih osnova kućne radinosti. Danas se još uvek nalaze sprave koje su se koristile pri preradi konoplje, od kojih su najznačajnije stupe, trlice i majalice "mačva" (ima indicija da je toponim Mačva potekao od ove sprave).

U ovom području bile su razvijene sve tehnike tkanja (četvorno tkanje, klečanje, vajanje sukna, vez i pletenje). Na rukavima, pregačama, zubinama, ćilimima u ornamentici dominiraju geometrijski oblici — rombovi, kvadrati, krstići, stilizovani cvetovi i grančice. Pored prostog romba, meandar je jedan od najraširenijih motiva tekstilne narodne radinosti. U razuđenoj skali rukotvorina dominantno mesto zauzima izrada ćilima koji su bili obično sa dva lica, tkani na horizontalnom razboju dvema tehnikama — čunčanjem i klečanjem.

Izrada čipke i vez ovde su dostigli visoke umetničke domete, a tehnike su dovedene skoro do savršenstva. Vredni su pažnje i bogato ukrašeni jeleci, kožusi i gunjevi sa raznobojnim aplikacijama od kože i veza.

Ističe se duborezbarstvo, izraženo naročito na škrinjama, kolevkama, preslicama, vretenima i sviralama sa ornamentima u vidu krugova i rozeta, stilizovanih stabala, lišća i cvetova. Takođe se ističe grnčarija i ako proizvod zanatstva, umnogome je očuvala svojstva narodnog stvaralaštva.

Narodna nošnja ima važnu ulogu u narodnom životu i običajima. U odlike ovog područja može se ubrojiti izražen smisao za ukrašavanje odeće, naročito ženske narodne nošnje, sa stilizacijama biljnih i geometrijskih motiva, u tehnikama veza i aplikacijama tekstil na tekstil. Iako trpi izvesne uticaje i promene, nošnja se kao i kulturno nasleđe prenosi generacijama. Njena estetska vrednost ogleda se u vezu zastupljenom najviše na košuljama i pregačama. Uz narodnu nošnju nekad se nosio raznovrstan i bogat nakit, a naročito je bio zastupljen zlatni novac. Ukras i nakit služili su kao znak bogatstva, časti i socijalnog statusa.

Ženska narodna nošnja u ovom kraju je raznovrsna i kitnjasta. Sastoji se od široke vezene košulje sa nabranim rukavima, skuta, prednje i zadnje pregače, jeleka i libade ukrašene srmom, čarapa dugih do kolena izvezenih vunom sa geometrijskim figurama i pojasa. Pregače su živopisno izvezene, bogato ukrašene zlatovezom (sa floralnim motivima, gde dominiraju lozica, ruža, cvet, lale, karanfil). Ornamentika na pregačama je oživljena harmonijom boja i ukazuje na bujnu narodnu umetnost. Žene su češljale kosu na karakterističan način — u pletenice, koje pod potiljkom ukrste i obaviju oko glave, a naplitkom zavežu na kraju.

Mušku nošnju čine duga košulja, široke gaće preko kojih mogu biti uže ili šire čakšire, prsluk od prirodnog mrkog sukna, vuneni pojas oko struka, kratke vunene čarape, domaći opanci sa kljunom na sredini i šubara.


Deo teksta preuzet iz završnog rada Jelene Novaković (indeks br.77/06-d)
KULTURNA BAŠTINA MAČVE U SADRŽAJIMA OKOLINE
Šabac, 2008


[postavljeno 22.09.2008]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1541



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Maj 30, 2011, 09:49:49 pm »

*


NARODNI MUZEJ ŠABAC


Odeljenje etnologije


Etnografska zbirka Narodnog muzeja u Šapcu broji blizu 1 500 predmeta koji se odnose na materijalnu i duhovnu kulturu Mačve, šabačke Posavine i Pocerine. Najveći broj predmeta čuva se u depou, dok je jedan deo izložen u stalnoj postavci muzeja. Jedan deo predmeta iz zbirke muzej je otkupio, a jedan deo je dobijen na poklon.



Ženski srmeni jelek


Etnografska zbirka sastoji se iz nekoliko manjih zbirki koje čine tekstil, nakit, predmeti od drveta, keramike i metala.

Zbirka tekstila sastoji se iz muške i ženske narodne nošnje, i predmeta za svakodnevnu upotrebu, koji su proizvod domaće radinosti žena ovoga kraja. Do 80-tih godina XIX veka nošnja ovoga kraja bila je pod uticajem dinarske nošnje, jer je njegovo stanovništvo bilo sastavljeno od doseljenika iz Bosne i Hercegovine i Crne gore.




Živopisni vez na pregači


Kasnije zbog blizine Srema i uskih trgovačkih veza krajem XIX, u nošnji ovoga kraja sve je veći uticaj vojvođanske nošnje. U etnografskoj zbirci našeg muzeja mogu se naći primerci oba tipa nošnji. Od predmeta za svakodnevnu upotrebu izrađenih od tekstila najbrojniji su ćilimi, jastuci, peškiri. | Narodni muzej Šabac
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1541



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Maj 30, 2011, 11:01:09 pm »

**


NARODNA NOŠNJA — MAČVA








Vez na pregači (detalj)


Mačvanska nošnja sastoji se od bordo jeleka sa puno zlatoveza, bele vezene bluze, tkanice ili pijasa. Dole se oblači bela suknja ili skuti sa velikim čipkama i crna pregača sa zlatovezom. [Zaga Živković, Novosti, 25.01.2004]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1541



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Maj 30, 2011, 11:01:38 pm »

**


NARODNA NOŠNJA — MAČVA







Fotografija 1: libade, haljetak preuzet iz varoške nošnje;
Fotografija 2: detalj veza na libadama (zadnji deo)
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1541



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Septembar 25, 2013, 06:23:13 pm »

**


NARODNA NOŠNJA — MAČVA






Fotografija 1: fermen-muški prsluk (prednji deo)
Fotografija 2: fermen-muški prsluk (zadnji deo)
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1541



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Novembar 04, 2013, 09:09:39 pm »

*
NARODNE NOŠNJE U MAČVI ODNOSE RATOVI I UMIRANJA


PAR VOLOVA ZA VERMEN I KOPORAN

Najviše originalnih narodnih nošnji s kraja 19. i prvih godina 20. veka. Jeleci iz starih škrinja. U kolu uglavnom kopije, a orginale je sve teže naći

Južna i Jugoistočna Srbija najviše su "bogate" orginalnim, starim narodnim nošnjama. Prostor Mačve je po tome na najnižem mestu. To se oseća na svakom koraku, a u kolu folklornih društava, najviše.

— Veoma nam je teško da pronađemo i kupimo staru narodnu nošnju, onu koju su nosile naše bake i dedovi. To je danas u Mačvi prava retkost i dragocenost. Potomci je brižljivo čuvaju, kaže Miloš Simić, umetnički rukovodilac Folklornog ansambla "Đido" iz Bogatića. I zbog toga je u brojnim selekcijama ovog ali i drugih folklornih ansambala po Srbiji mnogo manje ili više vernih kopija narodnih nošnji iz različitih predela Srbije. Baš kao što su različite i pesme iz tih krajeva. Orginalne narodne nošnje najviše nestaju u Mačvi, dok su se prema saznanjima etnologa u velikoj meri zadržale u Južnoj i Jugoistočnoj Srbiji.

Pedantni statističari su zabeležili da je najviše ovih vrednih odevnih predmeta sačuvano iz perioda kraja 19. i prvih godina 20. veka.

— U Šabačkom muzeju u toku je rekonstrukcija ovog starog zdanja, tako da su mnoge vredne narodne nošnje završile u depou Šabačkog muzeja. Verujem da će posle rekonstrukcije one u punom sjaju biti dostupne gledanju i analizi mnogih znatiželjnika, kaže Aleksandra Rašević, viši kustos etnolog ovog muzeja.

Najčešće su iščezavale i nestajale u buri svirepih ratnih dešavanja, koja nisu mimoilazila ove krajeve.

Mnogo toga je završilo na lomači ili zaboravljeno u bežaniji, pred neprijateljem. Neke potomci danas ljubomorno čuvaju u starim škrinjama i samo za izuzetne prilike oblače ili pozajmljuju drugima. Etnolozi beleže i da vrlo često ispunjavaju poslednju želju svojih roditelja da ih u toj nošnji sahrane.


Glas Podrinja | 19.09.2013.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: