sledeća tema »

[Angelina]

*

OLIVERA SEKA GALOVIĆ
(Šabac, 1923 ― Beograd, 2000)


Olivera Seka Galović (1923―2000) izvanredna slikarka i likovni pedagog završila akademiju u Beogradu 1948. Pored naše zemlje, imala samostalne izložbe u Parizu, Beču i u SAD. Tipičan predstavnik ekspresionizma, izrazitog kolorita. Kao jedan od slikara iz vrha savremenog slikarstva, bila učesnik prestižne kolonije "Memorijal Nadežde Petrović" u Čačku, na koju su pozivani NAJBOLJI slikari toga vremena.

Aukcijska Kuća Srbinovski

[Angelina]

**

OLIVERA GALOVIĆ


[...] Krajem februara 1952. godine, u dvorani Gimnazije otvorena je samostalna izložba slika OLIVERE GALOVIĆ (* 1923, Šabac). Nakon završetka Akademije u Beogradu, stupila je ― ova mlada slikarka ― u umetnički život, aprila 1951. godine, sa grupom "Jedanaestorica", koja se ― na samom početku šeste decenije ― javila kao opozicija "Samostalnim", i koja je ― u suštini ― i sama bila izraz umetničkog avangardizma u modernom srpskom slikarstvu, iako se nije ― kao grupa "Samostalnih" ― oštro ogradila od okoštalih umetničkih nazora ULUS-a, i njegovih nastojanja da se "monopol na ocenu i uticaj ne prepuste javnosti, već da se i dalje zadrže u Udruženju".⁵²

Kao i njena prva samostalna izložba, priređena u Beogradu mesec dana ranije, i ova ― šabačka ― "priredba" Olivere Galović svedočila je o izuzetnoj obdarenosti ove naše slikarke, koja je već prošla fazu akademskih studija ― obeleženih tamnijim košoritom, i principom valera ― da bi superiorno iskazala svoj umetnički pledoaje čitavom serijom ekspresionisščkih pejsaža matieovskog kolorizma i dinamične linearne arabeske. Jer: "Žestina i čulna uverljivost njene vizije, (i) odlučno zamenjivanje predmeta osećajnim simbolima ― istakli su je kao ličnost koja se u promenljivom ustreptalom mozaiku umetničkog života do sredine šeste decenije brzo zapažala".⁵³ Kako se Šapčanima predstavila uglavnom takvim slikama, Olivera Galović je svojim mrtvim prirodama i pejsažima stekla simpatije poklonika moderne umetnosti u svom vilajetu. "Ona voli smele oprečnosti kolorita (Dunje, Vaza) crvenog, crnog i plavog, iz kojih kadšto brizne jedan ton, koji se za dušu čoveka zakači kao čarobni zvuk", nisu krili svoje oduševljenje simpatizeri njene, odnosno ― moderne umetnosti.⁵⁴ Međutim, ta izložba izazvala je i žučne reakcije pojedinih zagovornika slika koje "govore figurom pored ostalih slikarskih elemenata".⁵⁵ Za njih su Slikarkina odanost eksperimentu i svođenju predmetne realnosti na snažne sukobe bojenih površina, bili umetnička zabluda i "bekstvo od stvarnosti". No, putovi naše moderne umetnosti ― od sredine veka do danas, u čijem je trasiranju značajnu ulogu odigrala i Olivera Galović Protić, porazili su u Šapcu shvatanje rastuženih zaljubljenika u umiruću umetnost egzoteričnog realizma, koji su ― u očajanju ― cepali plakate Izložbe, i koji nisu želeli da je zavole.

______________

⁵² Miodrag B. Protić, nav. delo, str. 394.
⁵³ Isti, isto, str. 448.
⁵⁴ K. Borđević, Slikarska izložba Olivere Galović u Šapcu, Glas Podrinja 8/1952, br. 289 (15. februar), str. 3.
⁵⁵ Živojin Pavlović, Posle izložbe slika Olivere Galović Protić, Glas Podrinja, 8/1952, br. 293 (14. mart), str. 3.

Radovan Mirazović | Likovna umetnost u Šapcu 1900—1980 : Doba obnove i preporoda | Šabac Narodni muzej | Šabac 1982.