Anđelija L. Lazarević (1885—1926)*
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « SLIKARSTVO « Srpski slikari XX—XXI veka « Anđelija L. Lazarević (1885—1926)*
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Anđelija L. Lazarević (1885—1926)*  (Pročitano 4329 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Februar 27, 2016, 04:18:52 am »

**





ANĐELIJA LAZAREVIĆ
(Beograd, 03.10.1885 — Beograd, 24.02.1926)


LAZAREVIĆ ANĐELIJA, slikar i pripovedač (3/10 1885, Beograd — 24/2 1926, Beograd). Svršila je četiri razreda gimnazije i umetničko-zanatsku školu u Beogradu. 1914 je kratko vreme studirala u Minhenu, a 1920 u Parizu i u Beču, do 1922. Od 1913 izlagala je radove, kao članica Lade, na svima jugoslovenskim i društvenim izložbama. Dvanaest godina radila je kao nastavnica veština u prvoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. 1924 prešla je u splitsku gimnaziju, ali polovinom 1925 morala je, zbog bolesti, napustiti službu. L. je najviše slikala pejsaže, vodenim bojama, i u toj grani slikarske umetnosti stekla je priznanja. L. se bavila i književnošću. Kao kći Laze Lazarevića, ona je nasledila naklonost ka novelistici. J. Skerlić je primetio njen rad i objavio je u Srpskom Književnom Glasniku jednu L. veću pripovetku. L. je, s vremena pa vreme, štampala svoje sastave u književnim listovima, a smrt ju je omela da jedan, već spremljen izbor, izda u zasebnoj knjizi. L. je, kao i u slikarstvu, bila skroman i u sebe povučen književni radnik, s nesumnjivim pripovedačkim vrlinama.

L i t e r a t u r a: Ana Marinković, Srpski Književni Glasnik 16/3 1926 i Misao, 1926, 149—150.   

P. V.

Veljko Petrović, Lazarević Anđelija, Narodna enciklopedija srpsko–hrvatsko–slovenačka, II knjiga, Zagreb 1928, str. 520.

Fotografija: Anđelija L. Lazarević, 1919. (vlasništvo porodice Lazarević)
Izvor: Knjiženstvo teorija i istorija ženske književnosti na srpskom jeziku do 1915. godine
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 27, 2016, 05:03:48 am »

*

ANĐELIJA LAZAREVIĆ


O njenoj privatnoj situaciji

Anđelija Lazarević je rođena 1885. godine u Beogradu, u uglednoj porodici: otac joj je bio poznati srpski lekar i književnik Laza Lazarević, a majka Poleksija, kćerka Nikole Hristića. Anđelija je od oca nasledila dar za pisanje, ali i krhko zdravlje. Dobro je vladala i slikarskim zanatom za koji se najpre školovala, da bi se kasnije oglasila i kao književnica. Usled bolesti, često je prekidala školovanje. Osnovnu školu je završila tako što je učila kod kuće, a ispite polagala u školi. Od 1908. do 1911. godine, najpre kao vanredna, zatim i kao redovna učenica, pohađala je slikarsku školu Riste i Bete Vukanović koju je završila sa odličnim ocenama. Privatno je pohađala časove iz književnosti i jezika: znala je dobro francuski i nemački, a učila je još i engleski, italijanksi i ruski jezik. Malu maturu niže gimnazije položila je 1910. da bi naredne godine bila postavljena za učiteljicu slikanja u Prvoj ženskoj gimnaziji u Beogradu.

Prvi svetski rat zatiče je u Minhenu gde je otišla radi usavršavanja u slikarstvu. Vraća se u Srbiju i prvu ratnu godinu provodi sa majkom u Prokuplju gde je radila kao bolničarka. Kada je od okupatorskih vlasti dobila dozvolu, vratila se u Beograd da drži privatne kurseve slikanja. U rodnom gradu zatekao je nemili prizor: za vreme njihovog izbeglištva, u kući Lazarevića boravio je neki austrijski oficir koji je, bežeći, odneo vredne francuske i nemačke knjige, a Anđelijine slike je isekao iz ramova. Da bi pomogla porodici da pregura mučne ratne godine, Anđelija Lazarević zajedno sa slikarkom Natalijom Cvetković boji ćupove, "katranjače", u srpske nacionalne boje. Ovaj svež, intimni gest mladih umetnica posebno će pohvaliti Miloš Crnjanski u tekstu "Jedna mala renesansa" objavljenom 1919. godine u Demokratiji: "... Anđelija Lazarević i Natalija Cvetković prenele su šare naših ćilimova na ćupe. Ideja treba da se čuje, treba da se vidi. Ona je sveža, intimna, ženska." [...]

Podatke prikupio i autorku uredio: Vladimir Đurić

Više na: Knjiženstvo teorija i istorija ženske književnosti na srpskom jeziku do 1915. godine
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 27, 2016, 05:21:36 am »

*

ANĐELIJA LAZAREVIĆ — SLIKE





Predeo pored jezera, oko 1905.
ulje na platnu, 11 x 14 cm
privatno vlasništvo
Izvor: facebook (Srpsko slikarstvo)

Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Septembar 30, 2016, 01:32:49 am »

*

DAROVITA I NEŽNA ĆERKA LAZE LAZAREVIĆA

Anđelija Lazarević, slikarka i književnica. Miloš Crnjanski ju je gotovo silom naterao da štampa svoje stihove i prozu

Pripadala je grupi mladih i obrazovanih žena, koje su pisanjem i delovanjem obogatile srpsku kulturu u prvoj polovini 19. veka. Danas je, međutim, kao i mnoge heroine tog kova i doba — gotovo zaboravljena. Nije to smelo da se dogodi Anđeliji Lazarević...

— No, to su sve naša posla, kao narod smo skloni zaboravu i mnogo toga nismo svesni — kaže dr Zorica Hadžić, sa novosadskog Filozofskog fakulteta, koja se istraživačkim radom potrudila da delo ove književnice i slikarke pomeri sa margine interesovanja kritičara umetnosti.

Anđelija je rođena 1885. godine u Beogradu, kao ćerka uglednog lekara i književnika Laze Lazarevića i Poleksije, ženskog potomka političara Nikole Hristića. Imala je tek nekoliko godina kada je postalo očigledno da je od oca nasledila dar za pisanje i nežno zdravlje. Bila je veoma darovita i vrlo nesrećna mlada žena.

— Njen život je, uglavnom, bio satkan od patnji. Detinjstvo i mladost provela je otimajući se od tuberkuloze, a na kraju je upala u posed druge, mnogo strašnije bolesti. Poživela je jedva četrdeset godina i uspela da iza sebe ostavi pažnje vredno književno i slikarsko delo. Stvarala je otimajući od smrti — kaže sagovornica "Života plus".

Pronašla se u slikarstvu i za taj "zanat" počela da se školuje. Bolest ju je, međutim, često odvraćala od klupe, tako da je uglavnom učila od kuće, dolazeći samo da polaže ispite. Slikarsku školu Riste i Bete Vukanović je položila sa odličnim uspehom, a paralelno je pohađala časove iz književnosti, učila francuski, nemački, engleski, ruski i italijanski jezik. Posle položene male mature, postala je učiteljica slikanja u beogradskoj Prvoj ženskoj gimnaziji. Želela je da se usavršava u Minhenu i taman kad joj se želja ispunila, pa se iz Nemačke vratila se u Srbiju, počeo je Prvi svetski rat.

— Prvu godinu Velikog rata provela je u Prokuplju sa majkom. Tu je jedno vreme radila kao bolničarka. Poznato je da je Anđelija Lazarević junakinja pripovetke Danice Marković i da je tokom rata, sa slikarkom Natalijom Cvetković, šarala ćupove, katranjače, u boje pirotskih ćilimova. Slikala je narodne motive na keramici. Ideja je bila njena, jer nečim je morala da prehrani porodicu. Ćupovi su stajali u izlogu Cvijanovićeve knjižare i savremenici su pisali da su izazvali veliko interesovanje, a posle su taj rad mnogi kopirali. Miloš Crnjanski je o tome pisao, kao o maloj renesansi, u divnom i zaboravljenom tekstu — otkriva nam Zorica.

Rat je pojačao njenu ljubav prema slikarstvu, ali i bolest. Iz Pariza se 1920. godine vratila teško bolesna. Od tada je menjala samo mesta u kojima se lečila, boravila u Beču, Sloveniji, a potom na Hvaru i u Splitu, gde je radila kao srednjoškolska profesorka. Ali, uprkos teškim danima, u njoj sve vreme živi književnica.

— Nije dočekala da vidi svoju prvu knjigu, jer se pojavila posthumno, u godini njene smrti. Sa prestižnim plavim koricama Srpske književne zadruge i predgovorom Pavla Popovića. Posle te knjige, u kojoj su štampana "Lutanja" i "Palanka u planini", ona i njen rad pali su u zaborav. Crnjanski je 1929. u svojim sećanjima na posleratnu književnost imao potrebu da podseti na Anđeliju Lazarević. Bila je već tada zaboravljena, a nisu prošle ni tri godine od smrti — navodi sagovornica.

Prijatelji su je jedva nagovorili da štampa svoje radove. Tu je višestruko značajna uloga Crnjanskog. Pročitavši njene radove u rukopisu, on ju je gotovo silom naterao da štampa svoje stihove i prozu. Književnica i slikarka, Milica Janković, jedva je nagovorila da odnese Jovanu Skerliću na čitanje prozno delo "Lutanja", u kojima je prikazala život mladih beogradskih slikara.

— I pored Skerlićevog ohrabrenja i podsticaja, njena "Lutanja" nisu bila štampana u Srpskom književnom glasniku. Osujetila ih je rana Skerlićeva smrt i Prvi svetski rat. U posleratnom periodu, za nju je možda bila presudna uloga zaboravljene, nesvakidašnje i energične Smilje Đaković, njene prijateljice i vlasnice časopisa "Misao" — navodi naša sagovornica.

Anđelija je, ne zaboravimo, nosila i breme velikog imena. Bila je ćerka književnika.

— Izvesno je da joj je pri ulasku u književnost ta činjenica svakako bila otežavajuća, jer bi se, čak i nehotice, nametalo poređenje sa očevim delom. Imala je pet godina kada ga je izgubila, pa se ne može govoriti o direktnom uticaju na njen književni rad. Važno je spomenuti da je Anđelija u svom delu otišla korak dalje. Junak njene proze, na primer, spreman je da se suprotstavi majci i sestri sa željom da ostvari ličnu sreću — objašnjava Zorica.

Krhko zdravlje joj nije dopustilo da iskaže sve svoje talente. Umrla je 1926. godine u sanatorijumu Vračar, sahranjena na Novom groblju, u porodičnoj grobnici. U nekrolozima Anđeliji Lazarević, ističe se njena darovitost, skromnost i duhovitost, koja je nije napuštala ni u najtežim časovima.


RUKOPISI UNIŠTENI U BOMBARDOVANJU BEOGRADA Kako se o liku i delu ove Srpkinje malo znalo, Hadžićeva je pokušala da bar spase fragmente njenog životopisa od zaborava. — U tome su mi pomogli i potomci Lazarevića i Hristića, gospoda Milorad Lazarević i Vitomir Hristić, profesor Gojko Tešić i Miodrag Jovanović, kao i gospodin Staniša Vojinović. Nažalost, rukopisi Anđelije Lazarević stradali su prilikom bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. Želim da verujem da nisu uništena sva njena pisma i da će se ona, odnekud, pojaviti — nada se Zorica.

Tatjana Loš | 14.01.2016. | Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: