Korparstvo [pletarstvo]
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Korparstvo [pletarstvo]  (Pročitano 3403 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1550



Pogledaj profil
« poslato: Februar 15, 2016, 01:14:50 am »

**
ZANATI


TEHNIKA KORPARSTVA — OD ŠIBE DO GOTOVOG PROIZVODA

Korparstvo je jedan od najstarijih zanata, razvija se u Srbiji početkom 20. veka u vidu kućne radinosti. Pravljenje korpi od pruća vrbe prisutno je i danas u mnogim krajevima naše zemlje

Kao osnovna sirovina u korparstvu koristi se crvena vrba (S. purpurea L.) koja ima crvenu koru i vrlo gipke grančice. Raste u proplancima i vrbicima nizijskih šuma. Njene se šibe upotrebljavaju za pravljenje korpi. Za reznice se koriste štapići vrbe koji brzo puštaju korenje i vole vlažno tlo. Ovi štapići su puni biljnog hormona rasta, pa se zbog toga brzo ukorenjavaju i imaju brz prirast. Za ožiljavanje reznica drugih vrsta bilja često se u posudu s vodom pored te biljke stavi reznica vrbe koja pusti svoje hormone rasta u vodu i potpomaže ožiljavanje druge vrste.

Za pletenje korpi (zbog čega se za ovaj zanat koristi i naziv pletarstvo) upotrebljava se nekoliko vrsta šibe različite debljine i kvaliteta. Najbolja i najkorišćenija je amerikanka (salix americana), kultivirana šiba crvene boje. Od debljih šiba pogodne su žućkasta ružmarinka i alba. Od poznatijih vrsta tu su još i argentinka i zelena konopljenka. Bela šiba dobija se rezanjem pre sazrevanja, leti ili krajem leta. Boja šibe određuje i boju predmeta. Za sađenje šibe pogodno je nisko i vlažno tlo. Zbijenost tla utiče na kvalitet šibe, jer tvrdo tlo daje tvrdo drvo. Takva šiba je čvršća, ali se teže plete. Šibe se režu u jesen, kada otpadne lišće. Odmah se sortiraju po veličini, vežu u snopove i spremne su za kuvanje. Posle sađenja šiba se vrlo brzo primi i brzo raste, jer je to u stvari vrsta brzorastuće vrbe. Sam posao od uzgoja do gotovog proizvoda je dugotrajan. Najpre se šiba sadi pomoću sadnica.

Nakon što šiba naraste, sledi njeno košenje. U današnje vreme se to radi traktorskom kosilicom što je puno brži način od nekadašnje ručne košnje pomoću posebnog noža koji se još naziva i "koserić". Kad se šiba pokosi i dopremi s polja prvo se mora klasifikovati po visini u nekoliko kategorija i povezati u snopove. Kuvati se može bilo kad i bilo gde, najbolje na otvorenom. Njima se najčešce obavijaju drške ili spojevi na predmetima. Mogu služiti i za pletenje, ali osnovni kostur mora biti od pune šibe.

Da bi se predmeti od šibe zaštitili od spoljašnjih uticaja mogu se i lakirati. Šiba se seče, klasifikuje po dužini i debljini, a zatim kuva u velikim kazanima sedam do osam sati, pri čemu se voda doliva dva−tri puta. Nakon kuvanja šiba se guli, pa opet klasifikuje prema nameni. Za cepanje šibe koristi se cepač, koji je od drveta i šibu cepa na tri dela. Kod pletenja korpe uglavnom se sedi na niskim klupama. Najvažnije je šibe odmah staviti u hladnu vodu i kuvati na potrebnoj temperaturi oko 6−8 sati. Za kuvanje jednog kotla šibe od početka loženja vatre potrebno je oko 12 sati.

Nakon kuvanja šiba se ohladi, oguli joj se kora i osuši se. Za sušenje nisu potrebni nikakvi posebni uslovi osim da se ne izlažu suncu. Šiba je suva kada pri savijanju odmah pukne što se postiže nakon nekoliko dana sušenja. Kuvana i suva šiba spremna je za pletenje nakon namakanja oko sat vremena u hladnoj vodi što joj privremeno vraća elastičnost. Ako pletenje potraje, šibu treba češće močiti jer se brzo suši i lako puca. Majstori — korpari najčešće pletu na različitim drvenim kalupima i za svaki proizvod postoji drugi kalup. Za pletenje se ne upotrebljava samo cela šiba. Ona se može rascepati po dužini ili podeliti na tri dela. Takve tanke trake zovu se vitre i drže se između kolena. Prvo se plete dno korpe, pa se kreće ka gornjem delu, a na kraju dolaze ručke (ukoliko su predviđene). Završna dorada je lakiranje korpi i taj lak predstavlja zaštitu.

Danas se proizvodi od pruća najčešće mogu nabaviti na vašarima. Variraju od malih suvenira, preko sveprisutnijeg nameštaja od pruća do izrade raznih korpi za praktičnu upotrebu u domaćinstvu. Već godinama unazad korpe na vašarima često kupuju naši gastarbajteri pa ih nose i poklanjaju svojim gazdama i prijateljima u zemljama širom Evrope.


Muški zanat

Tradiciju korparskog zanata čuva i Muzej na otvorenom "Staro selo" u Sirogojnu. Na njihovom sajtu navedeno je da korparski zanat spada u muške, proizvodne zanate čiji proizvodi imaju široku primenu u domaćinstvima. Male korpe (četvrtaste i okrugle), ''kašikar'' (u kojima se drže čiste kašike), sepeti (korpe u kojima se prenosi veći teret) i drugi proizvodi se prave najčešće od leskovine (jer je veoma elastična) i ređe od vrbe (rakite). "Od materijala i alata je potrebno samo leskino drvo, po mogućstvu bez čvorova, malo konca i oštra britva. Postoji više tehnika izrade, ali ne postoji specifičan naziv ni za jednu od njih"(www.sirogojno.rs)


Izvoz u Ameriku

Jedan od poznatijih krajeva Srbije kada je u pitanju pravljenje korpi je Levač. Tamo su se, kao i drugde, korpari okupljali u zadruge, a njihovi proizvodi izvozili su se i za Ameriku. Najviše su se plele korpe za hleb, posla je bilo dosta, ali i para. Recimo u Belušiću, u Levču, se nekada vrba plela u svakoj drugoj kući, dok se danas tek desetak domaćinstava još uvek bavi ovim zanatom. Ipak, zahvaljujući preduzimljivim trgovcima proizvodi iz Levča prodaju se širom Srbije. Korparstvo ima dugu tradiciju i u Apatinu. Započeli su ga Nemci još oko 1900. godine ponajviše zbog slatinastog zemljišta koje, kako kažu, daje najbolji kvalitet vrbovog pruća. Nekada se tom proizvodnjom bavilo društveno preduzeće "Korpara" koje je sredinom 70-ih godina prošlog veka imalo oko tri i po hiljade radnika
i kooperanata. Posle propadanja Korpare, pre nekoliko godina ponovo je u tom vojvođanskom grad otvoren pogon za prozvodnju pletenih korpi od pruća.

Revija Istorija broj 64 maj 2015.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: