Kosta Hakman (1899―1961)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « SLIKARSTVO « Srpski slikari XX—XXI veka « Kosta Hakman (1899―1961)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Kosta Hakman (1899―1961)  (Pročitano 6289 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Decembar 21, 2015, 11:00:36 pm »

*





KOSTA HAKMAN
(Bosanska Krupa, 22.05.1899 ― Opatija, 09.12.1961)

Kosta Hakman rođen je u Bosanskoj Krupi 1899. godine, kao treće dete Mihaila Hakmana, sudije, i Darinke Đurić, učiteljice, iz sarajevske porodice, koja je bila jedna od prvih žena pedagoga u ovim krajevima. Kosta je učestvovao u svim značajnim događajima svoga vremena. Pridruživši se starijoj braći ― Mihailu i Stevanu ― postao je najmlađi član organizacije Mlada Bosna, što je "platio" devetomesečnim tamnovanjem u bihaćkom zatvoru (1914). Srednji brat Stevan odležao je dve i po godine, dok je najstariji Mihailo skončao u austrougarskom kazamatu.

Posle izdržane kazne nasilno prekinuto školovanje nastavio je prvo u Tuzli, od 1915. do 1917. kada je mobilisan, a zatim, po završetku rata, u Sarajevu gde je maturirao u Prvoj muškoj gimnaziji 1919. godine.

U novoj državi Jugoslaviji Kosta Hakman dobija stipendiju za studije na Likovnoj akademiji u Pragu, kod Vlaha Bukovca, poznatog slikara rodom iz Cavtata. Posle godinu dana, on "beži" od tradicionalnog akademizma, seli se u Beč, nakratko, da bi se još jednom predomislio i otišao u Krakov, kod profesora Stanislava Vajsa, gde je "našao svoju umetnost" i gde će diplomirati 1924. godine. U njegovom indeksu pisalo je: "Nema linija, nema oblikovanja, postoje samo kontrasti, ne crnim i belim, već kolorističkom impresijom." I bio je to njegov kredo kojeg se celog života držao. U Parizu, u kome je proveo značajan deo života, na Svetskoj izložbi 1937. dobio je Zlatnu medalju za slikarstvo. Hakman je bio član grupe Oblik i Dvanaestorice, a i jedan je od osnivača Kola jugoslovenskih umetnika. Pred Drugi svetski rat radi kao profesor na beogradskoj Likovnoj akademiji, a biće to i posle rata.

Na početku rata, kao rezervni oficir jugoslovenske vojske, Hakman je zarobljen i prebačen u logor u Dortmundu, 1941―1944. Bio je poliglota (govorio sedam jezika), samim tim i glavni tumač koji je, po svedočenjima preživelih, često ustajao u odbranu zarobljenika i dolazio u sukob sa logorskim vlastima. Tamnovanja u oba rata ostavila su traga na zdravlju.

Iz tih razloga slikar je poslednje godine života proveo na moru, gde je i umro, u Opatiji, 1961. Poznati profesor od svojih studenata stvarao je poznate slikare: Mladena Srbinovića, Milića od Mačve, Ljubu Popovića, Dadu Đurića, Momu Kapora, Boška Karanovića... Sam se još nekoliko puta predstavljao na izložbama u nekoliko gradova one bivše zemlje.


Platna u dva parlamenta

U dva parlamenta ― srpskom i italijanskom ― izložne su slike Koste Hakmana. U našem je "Predeo sa maslinama", jedno od 90 umetničkih dela koja su bila "žrtve istorije" ― u poznatim događajima u Narodnoj skupštini, 5. oktobra pre jedne decenije. Na isti dan, četiri godine posle, "pošteni nalazač" vratio je ovu sliku, ali i dela Lubarde i Ivanovića. Kao bebe loših majki, slike su nađene pred vratima Narodnog muzeja. U lošem stanju, naravno. Ali, i slike imaju svoje lekare, koji su ih "zaleĉili" i vratili kući ― u parlament Srbije.

A u italijanskom parlamentu je Hakmanova "Mrtva priroda". Nju je, 1937. godine, u novoj Rimskoj galeriji video, i kupio, poznati grof Ćano, tada ministar inostranih poslova Italije. Danas je slika vlasništvo rimske Nacionalne galerije moderne umetnosti, ali je već decenijama izložena u njihovoj skupštini. [...]

Deo teksta preuzet sa: Krupljani pod Grmeč PDF
Autor fotografije nepoznat


* * *

Kosta Hakman (1899―1961), slikar i profesor Likovne akademije u Beogradu, nagrađen "Zlatnom medaljom" na Svetskoj izložbi u Parizu 1937, posle smrti bio je zanemaren. U nemačkom logoru u Drugom svetskom ratu proganjan i mučen zbog rodoljublja, na Likovnoj akademiji pao je u nemilost jer je usamljeno ustao protiv profesora komunista. Milica Hakman, umetnikova ćerka, istoričarka umetnosti, velikim zalaganjem uspela je da slikara otrgne od laganog zaborava. ... [Dejan Đorić za "Pečat", 2001]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Decembar 21, 2015, 11:02:57 pm »

*

KOSTA HAKMAN — SLIKE





Mrtva priroda u pejzažu, 1924.
ulje na kartonu, 98,8 x 69,7 cm,
sign. ddu: "KH",
privatno vlasništvo


Mrtva priroda u pejzažu (1924)

Na snažno osvetljenoj plohi Hakman je impresionističkim vibracijama pokrenuo prirodnu svetlost i, kao kakvim finim tkanjem, slažući kratke poteze jedan uz drugi, definisao oblike. Zahvaljujući velikoj lakoći slikanja i sposobnosti da istinski oseti prirodu i sve one tek naslućene impresije u atmosferi, Hakman je znao da naslika i samo treperenje vazduha. U skladu sa intimističkom modifikacijom impresionističkog problema svetlosti, slikar je razvio toplu valersku igru zelenih tonova, realizovanu kroz meke svetlosne prelive. Kroz motiv slike umetnik je spojio svoja dva najomiljenija žanra ― mrtvu prirodu i pejzaž. Raskošno postavljen sto naslikao je u nešto pomerenoj perspektivi, tako da njegov sadržaj predstavlja najvažniji segment kompozicije. Skladno raspoređeno posuđe prevazilazi značaj običnih, svakodnevnih predmeta i pretvara se u moćno umetnikovo oruđe: priboru i hrani na stolu umetnik je predodredio ulogu zamene za odsutne ukućane, pojačavajući tako osećaj praznine i tišine, ali je na taj način istovremeno otvorio put i svojevrsnom spajanju predmeta i osoba, kao i ulasku u intimu porodice kojoj je trpeza namenjena. Zahvaljujući tom pomaku u tumačenju naslikanog aksesorijuma, slika dobija daleko šire značenje od obične mrtve prirode u pejzažu, što je, bez sumnje, Hakman i želeo da postigne. Tome u prilog govore i zelenkastoplavi brežuljci kojima je zatvoren prostor slike, u zamenu za odsutnu sigurnost kućnog prostora. Mada na slici autor nije upisao datum nastanka, zahvaljujući činjenici da je izlagana na Hakmanovoj prvoj samostalnoj izložbi u Beogradu 1925. godine, jasno je da je nastala tokom studija u Poljskoj, a na osnovu promišljenosti kompozicije i zrelosti slikarskog postupka, to bi mogla biti 1924. godina. Muzej Pavle Beljanski
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Decembar 21, 2015, 11:05:04 pm »

*

KOSTA HAKMAN — SLIKE





Most u Parizu, 1926.
A bridge in Paris
ulje na platnu, 44 x 63 cm,
sign. ddu: "Kosta Hakman / Pariz 1926",
privatno vlasništvo
Izvor: outpost.art




Vijadukt u Meaux, 1929.
ulje na platnu, 59 x 73 cm, bez sign.
privatno vlasništvo, Beograd
Izvor: boverijuancarlospintores.blogspot.com
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Decembar 21, 2015, 11:30:01 pm »

*

KOSTA HAKMAN — SLIKE





Bosa u bašti, 1938.
ulje na platnu, 97 x 78 cm
privatno vllasništvo
Izvor: museumsyndicate.com




Autoportret, oko 1955.
ulje na platnu, 118 x 85,5 cm
Izvor: museumsyndicate.com


* * *

"Nema linija, nema oblikovanja, postoje samo kontrasti, ne crnim i belim već kolorističkom impresijom." Bio je to moto koga se ovaj slikar izuzetne biografije držao celoga života [Dejan Đorić]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Januar 15, 2016, 03:18:22 am »

*

KOSTA HAKMAN — SLIKE






Interior with violín, 1961.
ulje na platnu, 64 x 94 cm,
sign. dlu: "K. Hakman" (ćirilica),
privatno vlasništvo
Izvor: pinterest.com
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Maj 11, 2016, 02:43:13 am »

*

KOSTA HAKMAN SPASIO OD ZABORAVA BEOGRADSKU MITROPOLIJU


Njegova svetost patrijarh Varnava je svojevremeno pre planiranog rušenja stare zgrade Patrijaršije iz 19. veka u Beogradu, želeo da sačuva uspomenu na tu istorijsku zgradu u vidu umetničke slike. Tragao je za umetnikom koji bi taj zadatak ispunio i konačno izabrao Kostu Hakmana (1899―1961) jednog od najznačajnijih slikara u Kraljevini Jugoslaviji, koji je sliku "Beogradska mitropolija" 1933. godine uradio za mesec dana. U istom periodu nastalo je i manje Hakmanovo ulje "Kuhinja stare Beogradske mitropolije". Ove detalje oko nastanka dva poznata dela Koste Hakmana, otkrila nam je njegova ćerka Milica Hakman, istoričarka umetnosti.

Pomenuti radovi nalazili su se u Patrijaršijskom muzeju u Sremskim Karlovcima, u vreme dok je Hakman predavao u Realnoj gimnaziji u Sremskim Karlovcima. Umetnik je kao vrstan pedagog radio još i u Prvoj muškoj gimnaziji u Beogradu do 1935. kad je prešao na Tehnički fakultet, a od 1940. bio je vanredni profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu.

Podaci o nastanku slika su novi i za Milicu Hakman, pa ona ističe:

― Ova dva dela biće uskoro izložena krajem januara u Domu Jevrema Grujića u Svetogorskoj ulici u Beogradu, uz još nekoliko akvarela iz privatnih kolekcija. Slika "Beogradska mitropolija" se trenutno nalazi u Dvoru Patrijarha srpskog, a "Kuhinja stare Beogradske mitropolije" u Muzeju SPC u Beogradu. Kosta Hakman je važio za jednog od najboljih akvarelista na jugoslovenskim prostorima i isticao je da na akvarelu radi baš kao na slici. U vreme zatvorenih muzeja izložbe po manjim galerijama su prozor u svet.

S obzirom na to da je prošlo mnogo godina od prethodne retrospektive posvećene delu ovog čuvenog slikara, njegova ćerka smatra da bi bilo lepo osvežiti sećanje novom retrospektivom, autorke Ljiljane Stojanović Piletić.

― Galerija Doma Vojske Srbije je odlično mesto za tako nešto. Želim da podsetim da Muzej savremene umetnosti u Beogradu poseduje 23 Hakmanova dela, Galerija Beljanski 13, Narodni muzej 12, među kojima je rad "Predgrađe Beograda" iz 1937. koji je bio izložen u Parizu na Svetskoj izložbi, a umetnik je za nju dobio zlatnu medalju. Sarajevska galerija ima oko 20 slika i u Tuzli se nalazi sedam dela, ističe Milica Hakman.

Kosta Hakman je, nakon školovanja u velikim evropskim centrima poput Praga, Beča i Krakova, u Parizu stasao u koloristu, slikao je pejzaže i mrtve prirode, ali i enterijere, portrete i autoportrete. Postaje član grupe "Oblik", a po povratku u Beograd i grupe "Dvanaestorica". Bio je posvećen pedagog. Redovno je izlagao u zemlji i inostranstvu gde je učestvovao na izložbi Jugoslovenske umetnosti u Rimu, kao i na Svetskoj izložbi u Parizu (Zlatna medalja 1937. godine).


Ćerkino sećanje na Hakmana
― Otac je imao atelje na Kosančićevom vencu gde smo često zajedno odlazili. S obzirom na to da je bio srčani bolesnik, šetali smo polako do tamo, a on me držao za ruku. Kad je ulazio u atelje oblačio bi beli mantil i počeo da slika. Tada bi promenio svoje ponašanje, naglo se udaljavao i približavao platnu, hitro i brzo prestajao je da bude onaj bolesni čovek koji se sporo kreće. Dok je slikao bio je sasvim drugačiji, priseća se Milica Hakman.

Francuza napali psi ispred zatvorenog MSU
― Stranci su prilikom posete Beogradu uvek rado obilazili Muzej savremene umetnosti i divili se delima koja imamo. Postoji priča o Francuzu koji je prilikom dolaska u našu prestonicu pošao da obiće MSU ne znajući da je zatvoren. Približavajući se zgradi napali su ga psi lutalice a on je, da bi našao spas, kao bez duše dotrčao do jednog splava – restorana. Eto tako se završila njegova avantura obilaženja muzeja u Beogradu, navodi Hakmanova nadajući se da se to u budućnosti neće dešavati.

Autor: B. Lijeskić | 28.12.2015. | Politika
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: