**STEVAN MILOSAVLJEVIĆ(Opavo, 01.10.1881 — Pančevo, 09.05.1926)MILOSAVLJEVIĆ STEVAN, slikar (1/10 1881, Opavo, Banat — 9/5 1926, Pančevo). Svršivši 4 razreda gimnazije i učiteljsku školu bio je prvo učitelj, 1900—1904 u Omoljici u Banatu, pa je zatim svršio (1904 i 1905) školu za nastavnike crtanja u Pešti. 1905—1908 bio je redovni đak u Minhenskoj Umetničkoj Akademiji, profesora Habermana. — M. je proveo rat kao dobrovoljac i ratni slikar na Drini i na solunskom frontu. Posle rata nastanio se u Pančevu i radio je kao privatni slikar. — M. je bio mnogostruk umetnik. Slikao je i pejsaže i portrete i kompozicije, naročito ikonografske i iz ratnog života. Radio je i vodenim bojama i pastelom, a bavio se i crtanjem, umetnim karikaturama. Pre rata je na. pr. 1913—1914 bio karikaturista Vrača Pogađača, a za vreme rata u Srbiji, i na solunskom frontu, i posle, izradio je velik broj vojničkih karikatura. Kao član Lade učestvovao je na njenim godišnjim izložbama u Beogradu, kao i na jugoslovenskim. Od M. većih radova treba pomenuti ikonostas u crkvi sela Starčeva kod Pančeva, brojne serije: tipovi i studije sa solunskog fronta, rađene pastelom, karikature sa solunskog fronta, i karikature iz kasarne (1924). Neke su iz ovih serija rasparčane na izložbama, a neke se nalaze još u M. zaostavštini. Zatim: Portre Poljakinje lekarke (1917) u Varšavi, kralj Petar na položaju (1919), Bugarski rovovi (1919), u Ministarstvu Pošta, Sunčan dan (1920), kod slikara, portre gđice V. Živković (1921) u Pančevu, pastel, portre Dra. J. Šambeka (1921), Pančevo, pastel, Autoportre (1921) i t. d. M. je bio skroman, u sebe povučen, bolešljiv čovek. Kao umetnik on nije bio novotar, radio je tehnikom svojih minhenskih profesora, ali je bio veoma vredan, savestan, pa, i ako nije bio obdaren bujnim temperamentom ni bujnijom maštom, njegovo delo ima veću vrednost od reputacije, koju je uživao. Najviše su mu uspele studije i portreti pastelom i crteži s rata, puni dobroćudnog humora.
V. Petrović.
Narodna enciklopedija Prof. St. Stanojević, 1928 PDF
Stanoje Stanojević (1874—1937), srpski istoričar, univerzitetski profesor, prvi srpski enciklopedista, član Srpske kraljevske akademije i redovni profesor Beogradskog univerziteta.
Veljko Petrović, inspektor Ministarstva Prosvete — Beograd* * *
Napomena: u katalogu "Nobody is perfeckt" kao mesta rođenja i smrti Stevana Milosavljevića navode se Pančevo i Dubrovnik.
