Borivoje Bora Stevanović (1878―1976)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « SLIKARSTVO « Srpski slikari XX—XXI veka « Borivoje Bora Stevanović (1878―1976)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Borivoje Bora Stevanović (1878―1976)  (Pročitano 8238 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Decembar 17, 2015, 08:44:15 pm »

*




BORIVOJE BORA STEVANOVIĆ
(Niš, 27.10.1878 ― Beograd, 19.05.1976)

prvi niški akademski slikar


Kao dete 1884. godine sa porodicom se iz rodnog Niša preselio u Pirot, a od 1891. godine se nastanjuju u Beogradu. Slikarstvo je učio u Srpskoj slikarskoj školi Kirila Kutlika od 1895. do 1898. godine, zajedno sa Kostom Miličevićem sa kojim će se družiti i slikati i kasnije. Nastavio je školovanje kod Antona Ažbea u Minhenu (1898―1899), nakon čega je upisao likovnu Akademiju koju je završio 1904. godine u klasi Karl Mara. U Minhenu je proširio svoje opšte i umetničko obrazovanje, ovladao odličnom tehnikom i stekao naklonost ka prirodnom osvetljenju. Posle povratka u zemlju godinu dana je proveo u Skoplju radeći kao nastavnik crtanja u gimnaziji i Učiteljskoj školi. Kada se 1905. godine vratio u Beograd, radio je najpre kao nastavnik crtanja u večernjoj Zanatskoj školi, a 1912. godine je postavljen za nastavnika u Trećoj muškoj gimnaziji, gde će ostati sve do penzionisanja 1932. godine. Tokom Prvog svetskog rata zbog slabog zdravlja dodeljen mu je rad u vojnoj pošti, a 1916. godine zarobile su ga okupacione vlasti u Raškoj. Drugi svetski rat je učinio da se ionako povučen slikar potpuno izoluje od bilo kakve druge aktivnosti osim slikanja. Nakon oslobođenja je živeo u Beogradu usamljeničkim životom. Bio je član i jedan od osnivača "Udruženja likovnih umetnika Srbije" (1907), a od 1908. godine član "Lade". Prvi put je samostalno izlagao 1898. godine u Nišu. Najznačajnija Stevanovićeva retrospektiva održana je u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti 1970. godine. Godine 1965. Borivoje Stevanović je, u devetoj deceniji života, izabran za dopisnog, a 1968. za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, uvrstivši se tako i formalno među velikane srpske kulture.

Prva decenija XX veka jeste vreme kad se sa nestrpljenjem očekuju afirmacije mladih autora, i to onih koji prihvataju tekovine impresionizma. Stevanović će u ovom periodu povećeti svoj interes za istraživanja u pravcu kolorističkog slikanja. U tom smislu serija slika Stari grm sa Dunava (1920), zajedno sa slikama Devojka sa knjigom (1906) i Savinačka crkva (1911) predstavljaju umetnika kao radoznalog i hrabrog novatora. Nakon Četvrte jugoslovenske umetničke izložbe 1912. godine Stevanović se oslobađa svakog akademskog uticaja i definitivno prihvata impresionizam kao umetnički izraz. Za kasniji njegov rad karakteristično je zatvaranje u specifičnu tamnu paletu i povratak čvrstoj formi. U tom periodu se opredelio za intimističko, tradicionalističko slikarstvo. Cenjen među samim umetnicima i popularan kod širokog kruga građana Stevanović je stekao poziciju beogradskog slikara u punom značenju te reči. Slikao je periferiju Beograda, ali i portrete i naročito mrtve prirode. Galerija Matice srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Decembar 17, 2015, 08:58:09 pm »

*

BORIVOJE BORA STEVANOVIĆ — SLIKE






Naziv nepoznat
Izložba slika iz privatnih zbirki
arte.rs






Savinačka crkva, 1913.
ulje na platnu, 34 x 26 cm
Izložba slika iz privatnih zbirki
arte.rs


Izložbom jednog od najznačajnijih srpskih impresionista, akademika Borivoja - Bore Stevanovića, Galerija RTS-a ostvarila je najdalji programski iskorak u prošlost. Izložbom je obuhvaćeno 36 Stevanovićevih slika nastalih između 1908. i 1960. godine.

Reč je o slikama iz privatnih kolekcija, pre svega beogradskih kolekcionara, koje su retko izlagane ili nisu nikada javno predstavljene. Većinom to su pejzaži i, uslovno rečeno, vedute beogradskih predgrađa. Nastali u širokom vremenskom luku, ovi radovi svedoče o stvaralačkoj genezi Bore Stevanovića. [RTS, 10.04.2008]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Decembar 17, 2015, 09:02:42 pm »

*

BORIVOJE BORA STEVANOVIĆ — SLIKE






Stari grm kraj Dunava (Iz okoline Beograda), 1920.
ulje na kartonu, 36 x 53,5 cm
Galerija Matice srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Decembar 26, 2015, 11:45:58 pm »

*

BORIVOJE STEVANOVIĆ, STARI GRM KRAJ DUNAVA, 1920.
ulje na kartonu, 36 x 53,5 cm


"... Uz Kostu Miličevića, Milana Milovanovića i Nadeždu Petrović Stevanović je bio glavni protagonista kolorističkog slikarstva kod nas. Po formalno-stilskim elementima slikarstva on predstavlja jednog od utemeljivača beogradske varijante impresionizma.

O slici:

U čitavom opusu Borivoja Stevanovića najviše impresionistička dela jesu studije Starog grma kraj Dunava, od kojih je sačuvano ukupno četiri. Jedno od njih se čuva u Galeriji Matice srpske i izloženo je u stalnoj postavci XX veka. Četiri različite slike malog formata predstavljaju četiri različita doživljaja istog motiva, vezana za trenutak dnevnog osvetljenja. Slikana brzo, u seansama od po sat-dva, one nose u sebi svežinu i karakteristike impresionističkog slikanja: razlaganje na komplementarne boje sunčevog spektra, vazdušnu perspektivu, dezintegrisanu formu. Ova serija slobodnih pejzaža je slikana sa jasnom tendencijom da se u njima dostigne brzi postupak i zvuk francuskih impresionista, tačnije, Kloda Monea. Stevanović bira motiv koji radi više puta, u različito doba dana, nastojeći da fiksira jedan određen trenutak osvetljenja, da na platno prenese "impresiju". Pri tom je njegova prethodna, nešto uzdržana paleta zasnovana na kontrastu zelenih i ružičastih tonova, zamenjena potpuno rasvetljenom paletom zasnovanom na komplementarnim sazvučjima u kojoj se javljaju slobodne crvene i plave boje. Slikajući ovaj jednostavni motiv, Stevanovićev cilj je sličan kao kod Monea kada slika svoje plastove sena u serijama, traži posrednika između onoga što vidimo i onoga što osećamo.

Sam pleneristički motiv iz okoline Beograda i interes za čist pejzaž su karakteristični za Stevanovićevo slikarstvo, jer je on, počevši od ranog proleća pa do u duboku jesen, na otvorenom tražio inspiraciju kakvu su pružali Karaburma, Čubura ili Dušanovac postajući tako najverniji slikar beogradske periferije. Slika je nastala u vreme dok je umetnik živeo u Ratarskoj ulici, u neposrednoj blizini obale Dunava, gde otkriva karakterističnu atmosferu teških letnjih popodneva ili nostalgičnih sutona. U sliku je Stevanović uneo lično, pomalo melanholično obeležje vlastitog temperamenta. Podelom na dva dela, kompozicija je uprošćena i svedena na odnos neba i zemlje, dok forma starog grma kao element povezuje celinu i artikuliše prostor. Iako je čitavo platno jedinstvena, treperava površina, ona nije samo vedra igra za oči. Naprotiv, jedan pomalo sentimentalni akord, punog, dubokog zvuka unosi u sliku psihološku komponentu karakterističnu za naše impresioniste, potvrđujući istovremeno onu ocenu samog Stevanovića, koji zaključuje da je "slikao tišinu i blagotvornu usamljenost u njoj".
Galerija Matice srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Januar 02, 2016, 01:34:12 am »

*

BORIVOJE BORA STEVANOVIĆ — SLIKE






Čuburski potok, 1934.
ulje na platnu
privatno vlasništvo
Izvor: facebook






Seoska kuća, 1935.
ulje na platnu, 34 x 28 cm
Izložba slika iz privatnih zbirki
arte.rs






Marinkova bara, 1938.
ulje na platnu,
privatno vlasništvo
Izvor: facebook





Moje dvorište, 1956.
ulje na kartonu, 48,8 x 40,5 cm
Umetnička dela iz kolekcije Pavla Beljanskog
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Februar 18, 2016, 03:30:17 am »

*

BORIVOJE BORA STEVANOVIĆ — SLIKE






Autoportret, 1950.
ulje na platnu, 44 x 37 cm
d. d. : Б. С. 1950, ćir
poklon autora, 1956.
inv. br. 182
Narodni muzej Niš


"[...] Još za vreme studija u Minhenu usmerava se ka impresionizmu. Od početka treće decenije XX veka, u vremenu bogatom različitim tendencijama i inspiracijama, njegovo slikarstvo poprima elemente konstruktivizma i postkubizma. Okrenuo se problemima forme i priklonio tokovima novog realizma. Prema Lj. Miljković "do kraja svog stvaralaštva negovao je tradicionalan pristup, vraćao se impresionističkom postupku... poetskom realizmu i intimizmu koji je prilagođavao sebi"[64].Stevanović je, najčešće, radio pejzaže, mrtvu prirodu, figure u pleneru i portrete. Njegov autoportret (kat. br. 34), pripada poetskom realizmu sa postimpresionističkim tendencijama."

__________

[64] Љубица Миљковић, Милица Тодоровић, Боривоје Стевановић (1878―1976), Галерија савремене ликовне уметности, Ниш, 2006, 5

Katalog • Narodni muzej Niš
glavni i odgovorni urednik Tatjana Trajković-Filipović
autor izložbe i kataloga Mara Makarić
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Jun 24, 2016, 02:40:47 am »

**

R E T R O S P E K T I V N A  I Z L O Ž B A


Borivoje Stevanović 1878 ― 1976


Slike iz Narodnog muzeja Beograd,
Muzeja savremene umetnosti ― Beograd i
Narodnog muzeja Niš




PRVA SAMOSTALNA IZLOŽBA U NIŠU

Borivoje Stevanović je prvi od umetnika rođenih u Nišu koji je stekao akademsko likovno obrazovanje. Njegova prva izložba je ujedno prva samostalna izložba u Nišu. Kao autohtoni likovni stvaralac i pripadnik generacije umetnika s kojima počinje srpska Moderna, Borivoje Stevanović je Prvi umetnik poreklom sa juga Srbije čije je značaj nacionalnog karaktera.

Borivoje Stevanović je rođen 14. oktobra po starom odnosno 27. oktobra po novom kalendaru 1878. godine dakle, desetak meseci nakon oslobođena Niša od Turaka1. Niš je tada imao dvadesetak hiljada stanovnika. Pored turske tvrđave, vitkih minareta i reke s nizom belih mlinova i drvoredom vrba i topola gradom je domiiirala petokupolna Saborna crkva, čija je gradnja prilozima građana okončana 1872. god. a koja je tada bila najveća srpska bogomolja. "U jednoj mahali kod Saborne crkve" živela je porodica Stevanović koja je pored Borivoja imala još tri sina i dve kćeri2. Opisi iz tog vremena svedoče o Nišu kao gradu lepog izgleda, s puno cvetnih bašti i parkova. Češki slikar i putopisac Ludvik Kuba pisao je: "Nepregledno polje krovova protkano je zelenilom bujnog drveća koje prepliće cijeli grad i koje mu daje milo prijatno lice... Uniđemo li u grad spokojno ćemo tumarati onim prijatnim ulicama pa bile one velike i glavne ili su to one pokrajne tihe uličice gde vidimo drevnim načinom građene niske glinene zidove, poduprte novim gredama, pokrivene đeramitom, preko kojih se nadvilo bujno rastinje iz vrtova i gde prekrasna pročelja, prozori i divanhane drvenih zgrada proviruju iz gustih skupina drveća"3.

Ovo posebno napominjemo smatrajući da su utisci iz ranog detinjstva koje je Borivoje Stevanović poneo iz tadašnjeg niškog ambijenta trajno formirali senzibilno osećanje za prirodu budućeg umetnika. Celokupno stvaralaštvo Stevanovića obeležiće interesovanje za intimistički tretiran pejzaž čiji se motivi svode na usamljene kuće, bašte, sokake, žbunove iz čega indirektvno isčitavamo individualnu sentimentalnost, romantičnu liričnost samog umetnika. Traganje za slikama iz detinjstva biće motivacija slikaru i u devedesetoj godini života4.

Porodica Stevanović je, zbog potreba očeve službe već 1884. napustila Niš i preselila se u Pirot, ali kao dvadesetogodišnji mladić Borivoje Stevanović je u leto 1898. godine odlučio da ponovo dođe u rodni grad. Ovog puta sa svojim slikama, kao mladi umetnik koji se tri godine školovao kod Kirila Kutlika u Beogradu. Želeo je da u Nišu priredi prvu samostalnu izložbu.

U međuvremenu Niš je od turske varošice postao druga prestonica Srbije. Postepeno su se usvajale nove vrednosti građanskog društva. Menjale su se ne samo ekonomske i političke prilike već i običaji, način života, maniri. Ograničavajući se ovom prilikom samo na podatke koji svedoče o kulturnom razvoju grada pominjemo da su prve novine bile Niški vesnik (1884) odnosno Niške novine (1885/6). Čak je desetak listova pokrenuto od kojih su neka bila glasila političkih partija ― radikala (Sloboda) i liberala (Stara Srbija), esnafskih udruženja (Nišlija, Glasnik srpske trgovačke omladine) a bilo je i specijalizovanih listova (Đače, Knjižica, Slava, Glas, Radničke novine). Godine 1887. u vidu lapidajirumske zbirke bili su izloženi rimski spomenici i reljefi, otkriveni tokom regulacionih radova u Tvrđavi. To je prva javna izložbena manifestacija muzejskog odnosno preciznije arheološkog karaktera. Glavni nosioci kulturnog života bili su niško pozorište Sinđelić i pevačko društvo Branko osnovani 1887 god. Repertoar pozorišta bio je raznovrstan, podrazumevao je šaljive igre i drame domaćih i stranih autora. Pevačko društvo Branko je često i s različitim povodima (miropomazanje Aleksandra I5, u slavu Svetozara Miletića6 ili osamdesetogodišnjice Boja na Čegru7) držalo koncerte pevajući srpske i ruske pesme. U Nišu je gostovao i prvi operski pevač u Srbiji i jedan od najboljih glumaca Steva Deskašev8.

"Oprostivši se jednom od prostačke istočnjačke šaljive učmalosti, obadrivši se svežinom kulturnih tekovina ― Niš je energično pregao da se za vrlo kratko vreme otrese mračne i starinske ćiftinske moralnosti i da živahne u punom sjaju lepih i širih pogleda modernog duha"9.

Ipak znatno veći nivo neobaveštenosti i konzervativnosti sredine ispoljen je u domenu likovne umetnosti što nedvosmisleno potvrđuje i sukob s poznatim slikarom Đorđem Krstićem oko izrade ikonostasa za Saborni hram. U Nišu su tada živela dvojica slikara autodidakta: Jovan Lazarević i Stevan Nikšić Lala (1853―1938) ― viši učitelj slikanja u niškoj Gimnaziji kao i Milutin B. Marković koji je nakon studiranja u Školi slikarstva, vajarstva i neimarstva u Moskvi, 1896. došao u Niš, predavao crtanje u Gimnaziji i i bavio se uglavnom ikonopisom10. Ostalo je zabeleženo da su prva javno prezentovana dela bile Nikšićeve slike: Stevan Sinđelić puca u barutan i portret Nikole Rašića, rađene kredom na kartonu a u romantično-realističkom duhu, (izložene u Gimnaziji u okviru proslave obeležavanja 80-togodišnjice bitke na Čegru11) i Markovićeva slika Sv. Arhanđela Mihajla (izložena u izlogu lokala Ruskog Kruška) koju novinar Glasnika opisuje i hvali12. Ipak pravih, organizovanih likovnih dešavanja nije bilo.

Nesumnjivo je da je Borivoje Stevanović bio upoznat s prilikama u kulturnom posebno likovnom životu Niša, s obzirom da je poznavao niškog kulturnog radnika Đorđa Stamenkovića, pesnika i dopisnika beogradskih Večernjih novosti. Verujemo da je, znajući da će njegova samostalna izložba biti prva likovna izložba u Nišu, između ostalog želeo da da svoj doprinos kulturnom razvoju grada iz koga je poneo prva životna iskustva i utiske.

Istorijski arhiv grada Niša ne poseduje nikakva originalna dokumenta i podatke o priređivanju prve samostalne izložbe u Nišu. Tako da o ovom, nesumljivo najznačajnijem događaju u likovnom životu Niša sa samog kraja XIX veka, saznajemo na osnovu sećanja i svedočenja samog umetnika, izrečenih jula 1964. godine niškom novinaru Miodragu Aranđeloviću i zahvaljujući pisanju beogradskog književnika Momčila Miloševića i istoričara umetnosti Stanislava Živkovića koji su i lično poznavali umetnika, ostavili niz biografskih podataka o njemu i detaljno analizirali njegovo stvaralaštvo. Iako svi oni pominju da su tadašnje novine izvestile o ovom događaju, kako je fond stare štampe Narodne biblioteke u Nišu potpuno uništen u poplavi 1948. god. a u Narodnoj biblioteci Srbije danas nema dostupnih primeraka niške štampe ili Večernjih novosti iz vremena održavanja izložbe, bezuspešno je bilo traganje za izvorima ove vrste.

Milošević, između ostalog, o niškoj izložbi piše: "Interesantno je da Đorđe Stamenković, organizator izložbe, nije mogao pronaći u Nišu nikakvu pogodnu prostoriju za izložbu slika, zato je bio prinuđen da je organizuje u kafani Evropa. To se moglo ostvariti jer je ta kafana leti radila samo u bašti a unutrašnje prostorije su ostajale prazne"13. Nešto upućenijima u tadašnje kulturne prilike grada ovaj podatak ne izaziva veliko čuđenje. Niš svakako nije imao namenske zgrade za kulturna zbivanja. Celokupan kulturni život odvijao se po hotelima i gostionicama. Orijent, Balkan, Bulevar i naročito Evropa bili su mesta dešavanja svih kulturnih manifestacija. Gostionica Evropa sagrađena 1879. bila je vlasništvo porodice Mirković, nalazila se u samom centru grada, na uglu današnjih ulica Voždove i Strahinjića bana. Tu su se održavale zabave s igrankama, politički skupovi, koncerti a 1893. u okviru ove gostionice-hotela svečano je otvorena je i pozorišna sala14.

Po sećanju Borivoja Stevanovića izložba je trajala 10 dana, krajem jula i početkom avgusta. Ulaz se naplaćivao a cena ulaznice bila je 5 dinara. Pripremajući se za izložbu Stevanović je u Beogradu odštampao 200 plakata. Na pitanje čega se najviše seća sa te izložbe, sa svojih 86 godina Stevanović je odgovorio: "Njenog otvaranja. Postavimo mi dve plakate ispred ulaznih vrata i čekamo: moj stariji brat, zatim Đorđe Stamenković, njegova dva-tri prijetelja i ja. Čekamo i nagađamo ko će biti prvi. Oko pola jedanaest ulazi jedan brkajlija sa crvenim pojasom i fesom. Ide od slike do slike, zagleđuje i onda priđe, ali ne meni pošto sam mu valjda bio neozbiljan kao dvadesetogodišnje momče, nego mome bratu i pita ga Jeli a kad će da počne predstava? Jedino meni tada ne beše do smeha"15. Ova priča nesumnjivo anegdotskog karaktera, možda ima i svoje opravdanje. Nišlije do tada nisu imale priliku da vide neku izložbu slika a u samoj gostionici Evropa redovno su se održavale pozorišne predstave, pa otuda verovatno i zbunjenost posetioca.

Ne postoje podaci o tome koliko je slika bilo izloženo i koja su to dela. Po svedočenju Stevanovića, Đorđe Stamenković je na izložbi otkupio za 100 dinara sliku Prvi hrišćanin (za koju ne znamo kako je izgledala16.

Slika Krčag s tepsijom nastala u proleće 1898. a sačuvana do danas kao vlasništvo porodice Stevanović, bila je na niškoj izložbi. Ta izvanredna mrtva priroda, čiji se kolorit zasniva na sadejstvu komplementarnih crvene i zelene sa belim i plavim akcentima, iako prvo samostalno delo Borivoja Stevanovića, nedvosmisleno potvrđuje ogroman talenat i nagoveštava da će traganje za istančanim kolorističkim vrednostima biti osnovni predmet njegove pažnje. Za sliku Krčag i tepsija Kiril Kutlik je rekao da je toliko lepa "da i on sam nikada nije bio u stanju tako da naslika"17 dok Milošević kaže " ...tako je slikao cveće i Odilon Redon, poznati francuski slikar impresionističkog perioda za koga Stevanović u mladosti nije mogao ni čuti da je postojao"18.

U vreme održavanja Stevanovićeve izložbe u Nišu je zasedala Narodna skupština.19 Iako su kontradiktorna mišljenja o odjeku izložbe i broju posetilaca, smatramo razložnim pretpostaviti da je priređivanje izložbe u Nišu, u vreme kada u njemu borave brojni poslanici i ministri, doprinelo publicitetu umetnika i uticalo na odluku Ministarstva privrede da mladom Borivoju Stevanoviću odobri traženu stipendiju, zahvaljujući kojoj je on već krajem 1898. otišao u Minhen na dalje školovanje.

Borivoje Stevanović nikada nije potpuno prekidao kontak sa rodnim gradom. Imao je za života još dve izložbe u Nišu i to: 1956. u Umetničkoj galeriji (nekadašnja sinagoga) zajedno sa vajarem Ilijom Kolarevićem20 i u Izložbenom paviljonu u Tvrđavi 1965. godine.21

Ove godine navršava se trideset godina od smrti Borivoja Stevanovića. Galerija savremene likovne umetnosti ovom retrospektivnom izložbom želi da obnovi sećanje na umetnika čije je stvaralaštvo značajno poglavlje srpske istorije umetnosti XX veka a koji je neraskidivo vezan za kulturnu istoriju Niša.

Milica Todorović

_______________

01 Momnilo Miloišević (Borivoje Stevanović, Godišnjak grada Beograda, knj. XIII, 1966. str. 253.) navodi kao datum umetnikovog rođenja 27. oktobar a Stanislav Živković (Borivoje Stevanović, katalog izložbe, SANU, Beograd, 1970, str 19) 14. oktobar 1878. Smatramo da je do ove razlike došlo usled primene razlinitih kalendara.
02 Miodrag Aranđelović, Posetiocil ikovne izložbe očekivali pozorište, Niški vesnik br. 17, jul 2002. str. 13
03 Borislav Andrejević, Stari zapisi o Nišu, Prosveta Niš, 1997. str. 149
04 Stanislav Živković, Borivoje Stevanović, SANU, Beograd 1970 (katalog izložbe), str. 19
05 Sloboda br. 57, Niš, 20.6.1889.
06 Glasnik niške trgovačke omladine br. 12, Niš 8.2.1896.
07 Sloboda br. 31, Niš, 19.4.1889.
08 Stara Srbija br. 14, Niš, 13.2.1894.
09 Citat preuzet iz pisma predsednika Pozorišnog odbora N. Karalića upućenog ljubiteljima pozorišta, Stare Srbija br. 14. Niš, 13.2.1894.
10 Likovna enciklopedija Jugoslavije, Jugoslovenski leksikografski zavod Zagreb 1987. knj. II str. 281
11 Istorija Niša, knj. II, Prosveta i Gradina, Niš 1984. str. 155
12 Glasnik niške trgovanke omladine br. 17, Niš, 25.2.1896.
13 Momčilo Milošević, nav. delo. str. 256
14 Sloboda br. 66, Niš, 20.6.1893.
15 Miodrag Aranđelović, nav. delo
16 isto
17 Stanislav Živković, nav. delo str. 38
18 Momčilo Milošević, nav. delo str. 262 (napomena: na str. 257 reprodukovana je ista slika ali pod nazivom Cveće)
19 Večernje novosti, Beograd, 16.7.1898.
20 Otvorena izložba Borivoja Stevanovića i Ilije Kolarevića, Narodne novine Niš, 5.5.7956.
21 Retrospektivna izložba, Narodne novine Niš, 22.5.1965.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: