Nikola Bešević (1892—1970)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « SLIKARSTVO « Srpski slikari XX—XXI veka « Nikola Bešević (1892—1970)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Nikola Bešević (1892—1970)  (Pročitano 6144 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Decembar 17, 2015, 07:20:21 pm »

**





NIKOLA BEŠEVIĆ
(Split, 23.04.1892 — Beograd, 02.07.1970)

Prve slikarske pouke stekao je u Zagrebu na Višoj školi za umjetnost i obrt. Godine 1911. dolazi u Beograd sa porodicom i upisuje se u Umetničku školu, koju završava 1913. i kao stipendista srpske vlade odlazi u Rim na studije. Za vreme Prvog svetskog rata, u kome je učestvovao dobrovoljno, bio je ratni slikar. Posle preležanog pegavog tifusa, Bešević je otpušten iz vojske, te školovanje nastavlja 1916. godine u Španskoj umetničkoj akademiji u Rimu, gde je iste godine bio primljen u Internacionalno udruženje umetnika. Osim u Italiji, svoj slikarski izraz usavršavao je na studijskim putovanjima u Parizu i Nemačkoj. U Beograd se vraća 1924. godine i započinje pedagoški rad u Umetničkoj školi, čije je nekada bio đak.

Nikola Bešević se od najranijih dana bavio i crtanjem karikatura, koje je objavljivao u novinama od 14-te godine. Njegov karikaturalni prikaz pesnika Vladislava Petkovića Disa, koji je nacrtao u Rimu 1917. godine, poslednji je Disov portret pred njegov tragičan kraj. Crtež dimenzija 17 x 19 cm, je rađen tušom na papiru i nalazi se u vlasništvu Umetničke galerije "Nadežda Petović" u Čačku. Karikaturu je umetnikova supruga, Alisa Bešević poklonila Galeriji 1971. godine povodom održavanja osmog Disovog proleća. [...]

Marija Radisavljević, "Ponovo evo ja nalazim sebe"  
Katalog • 50. Disovo proleće PDF
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Decembar 17, 2015, 07:29:33 pm »

**

NIKOLA BEŠEVIĆ — SLIKE






Luka
ulje na platnu kaš. na kartonu, 38 x 46 cm
Izvor: Madl' Art auction house 2011.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Decembar 17, 2015, 07:30:34 pm »

*

NIKOLA BEŠEVIĆ — SLIKE






Topčidersko brdo, 1912.
ulje, 28,2 cm × 40,5 cm
vl. porodica Petrović, Beograd
Izvor: Galerija RTS Između trube i tišine : Ratni slikari 1912―1918.


"...Po izbijanju Prvog svetskog rata javio se kao dobrovoljac za borbu protiv Austrijanaca. Sa srpskom vojskom se povlačio preko Albanije."
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Decembar 17, 2015, 08:05:04 pm »

*

NIKOLA BEŠEVIĆ






Travnik, 1933.
Iz kolekcije Milutina Popovića
Izvor: Politika, 16.11.2013.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Januar 11, 2016, 01:19:52 am »

*

NIKOLA BEŠEVIĆ — SLIKE






Portret Lize Marić Križanić (1905—1982), 1935.
Izvor: turizmoblog.blogspot.com
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Maj 06, 2016, 11:59:57 pm »

*

NIKOLA BEŠEVIĆ — SLIKE





Afrička mrtva priroda, 1958.
ulje na platnu 68 x 81,5
privatno vlasništvo
Izvor: Facebook


 

Mrtva priroda sa violinom, 1965.
ulje na platnu 67 x 86 cm
privatno vlasništvo
Izvor: Facebook
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Septembar 29, 2016, 11:40:44 pm »

*

TRAGOM POSLEDNJEG PORTRETA VLADISLAVA PETKOVIĆA DISA


JEDAN PO JEDAN, OPUSTE NAM KNJIGA

Stevan Bešević, pesnik i satiričar, mada 12 godina stariji, bio je iskreni prijatelj sa Vladislavom Petkovićem Disom. Spojile su ih Disova karikatura Nikole Beševića beogradske godine kada je Dis objavio prvu zbirku "Utopljene duše" i izazvao brojne polemike, osude i revolt Jovana Skerlića, a Bešević se sa porodicom tek doselio u srpsku prestonicu. Onda je došao rat, povlačenje vojske i naroda preko Albanije gde su se u koloni našli dvojica pesnika, Dis sa trojicom braće, a Stevan sa sinovima Nikolom i Petrom. Obojici su žene i maloletna deca ostali u porobljenoj otadžbini. Stevan Bešević (1868—1942) će na Krfu preuzeti dužnost urednika "Srpskih novina" u kojima je tokom 1916. i 1917. godine objavljeno više Disovih pesama, govor u Pti Dalu i drugi prilozi, do nekrologa pesniku "Nirvane" i "Najvećeg jada". Stevan je prijateljtvo sa Disom preneto i na sinove, pa je Nikola Bešević sredinom maja 1917. godine, pred Disovo poslednje putovanje bez povratka, naslikao u Rimu nekoliko njegovih portreta, od kojih se najpoznatiji, karikatura u crnom tušu, dimenzija 17 sa 19 centimetara, nalazi u vlasništvu Umetničke galerije "Nadežda Petrović" u Čačku. Iako je ova karikatura u pesnikovom zavičaju od 1971. godine i više puta objavljivana, njena istorija razotkrivena je, i šire razjašnjena, tek ove godine povodom obeležavanja jubilarne pedesetogodišnjice Disovih svečanosti. Krunski dokazi bili su vest u "Čačanskom glasu" od 28. maja 1971. o poklonu udovice Alise Bešević Umetničkoj galeriji i monografija o životu i delu Nikole Beševića, koju je 1998. godine objavila slikareva kćerka Ivanka Bešević-Boreli pod nazivom "Radost boja". Mozaik o povezanosti porodice Bešević sa Disom tek sada je sklopljen, a otkriveno je i više novih podataka iz Disovog života.

Stevan Bešević rođen je 1868. godine u Sremskoj Mitrovici i po mnogo čemu je bio mimo ostalog sveta — privlačili su ga književnost, biologija, filozofija i tehnika. Lirski pesnik i satiričar, koji je perom i mačem podrivao moćnu Austro-ugarsku carevinu, među prvima u Evropi izrađivao je modele aviona. Ta strast imala je i konkretne rezultate, pa je Bešević po dolasku u Beograd srpskoj vladi ponudio svoje modele za izradu aeroplana. Nakon ženidbe sa Olgom Pitonjef, Stevan se seli u Split gde su rođeni sinovi Nikola i Petar. U Dalmaciji uređuje protivaustrijske novine "Vraču pomagaču" i 1893. godine štampa ćirilicom rodoljubivu dramu "Pobratimi". Zatim 1896. prelazi sa porodicom u Zagreb gde objavljuje na ćiriličnom pismu knjigu proze "Moji zapisnici" i pesme "Od šale do satire" (1900). Napisao je blizu hiljadu satiričnih pesama protiv režima, socijalne nepravde, a onda 1911.godine, u osvit slobode, dolazi u Beograd, gde dobija posao prevodioca u Ministarstvu inostranih poslova.

Nikola Bešević (1892—1970) rano je pokazao talenat za slikarstvo: u četrnaestoj godini objavljivao je karikature u novinama, a već u šesnaestoj priredio je u Zagrebu prvu izložbu u Umetničkoj školi koju je pohađao. Kao najmlađi umetnik učestvovao je 1911. na Četvrtoj jugoslovenskoj likovnoj izložbi u Beogradu koju je otvorio kralj Petar Prvi. Dobija i stipendiju za Akademiju ali je napušta kada je počeo Prvi svetski rat i prijavljuje se u Đački bataljon gde u činu kaplara učestvuje u borbama. U proleće 1915. godine razboleo se od pegavog tifusa zbog čega je privremeno proglašen nesposobnim za vojsku. Otac Stevan je u službi Presbiroa srpske vlade i sa sinovima prelazi Albaniju, a žena sa dve kćerke ostaje u Beogradu. Na Krfu Stevan uređuje državne novine, Petar je raspoređen u intendaturu u Solinu, a Nikola sredinom 1916. godine odlazi u Rim na studije slikarstva. Na očevu molbu Nikola je u avgustu u Rimu ugostio pesnika Milutina Bojića, koji je na Krfu sa Stevanom delio u "jednoj sobi dobro i zlo, vesele i tužne časove". Stevan živi od 120 dinara mesečno, spava na kanabeu u kancelariji, hrani se kojekako, kako bi svaki dinar slao svojima u Beograd i sinu za školovanje.

Nešto kasnije Stevan će sinu preporučiti da se "nađe" pesniku Vladislavu Petkoviću Disu koji iz Francuske putuje na Krf i zadržava se u Rimu. Dis je doneo ocu pismo i poklone od sina: lulu, duvan i makaze. Iz njihove prepiske saznajemo da je pesnik od Nikole pozajmio 15 lira i dug vratio Stevanu uvećan za 10 lira kao nagradu, ali i da se u povretku opet nekoliko dana zadržao u Rimu. Nikola se potom žalio svojima kako ga Dis umalo "nije upropastio, jer je bio sklon boemiji, lutanju, pijankama i pušenju". Brat Petar je na ovo pismo odgovorio "da niko nikoga ne može upropastiti ako on sam to ne želi i neće da se upropasti. Da ti nisi hteo ići sa Disom i činiti mu po volji, on te ne bi mogao uhvatiti za ruku i voditi sa sobom".

Na ovim druženjima mladi Bešević imao je vremena da upozna pesnika, pronikne u njegovu dušu i karakter, pa nije iznenađenje što ga je prilikom poslednjeg susreta u maju 1917. tako verno naslikao. Dis se na putu za Krf, gde je pošao da reši problem sa novcem koji prijatelj, kome je to poverio, nije slao porodici u Beograd, zadržao u Rimu u iščekivanju polaska parobroda. Nikola Bešević je tada naslikao nekoliko karikatura, koje je zajedno sa pismima koja su stizala iz Beograda, Soluna i sa Krfa čuvao u koferčiću kao relikvije do kraja života. Udovica Alisa je u maju 1971. godine, u vreme osmog Disovog proleća, a godinu dana nakon slikareve smrti, darovala čačanskog galeriji jedan portret koji nosi broj 5 u inventarskoj knjizi umetnina ove ustanove. Drugi, manje poznat, objavila je u monografiji "Radost boja" Ivanka Boreli.

Tragedija se dogodila nekoliko dana kasnije, u zoru 17. maja 1917. godine: nemačka podmornica torpedovala je sa dva projektila brod "Italiju" i skoro svi putnici su našli smrt u talasima Jonskog mora. Među utopljenim dušama bio je i pesnik Dis. Stevan Bešević 1. juna "teška srca i uzdržano javlja sinu u Rim":

"Dragi moj Niko, na tvoju kartu od 20. maja u kojoj se pitaš da li je stigao Dis i.t.d. evo ti kratak odgovor. Siromah Dis, neće više nikada ovamo stići, već ako ga možda talasi Otranta ne iznesu gdegod na naše obale. Ništa me dalje ne pitaj. On se svojih muka oprostio, samo teško njegovoj sirotinji (ženi i dvoje zlatne dečice) u Beogradu. Ja neću imati hrabrosti da javim njegovoj Tinki, kad mi se opet obrati i zapita za svoga Disa".

Samo dan posle vesti o stradanju putnika na brodu "Italija", 18. maja, Stevan Bešević je napisao pesmu "Disu" u kojoj oplakuje prijatelja čiji je grob bez krsta nad glavom, ali i njegovu siročad i vernu ljubu. Šest meseci kasnije Stevan će javiti sinu o još jednom gubitku, gubitku prisnog prijatelja sa kojim je na Krfu proveo mnoge lepe dane i časove. "Mislim da si već čuo za jednu našu novu i veliku žalost, dobri i dragi naš Milutin Bojić svršio je u solunskoj bolnici od zapaljenja plućne maramice, kriza je već bila prošla ali izgleda da se bolest razvila u tzv. galopirajuću tuberkulozu. Jedan po jedan, jedan po jedan, opuste nam knjiga"...

Ovako bi najkraće mogla da glasi priča o poslednjem Disovom portretu, koji je na neobičan način povezao tri generacije Beševića sa velikim srpskim pesnikom: Stevana, Nikolu i Ivanku. Svako na svoj način ostavio nam je uspomenu na pesnika Disa, a Ivanka Bešević-Boreli sakupila je porodične relikvije i objavila ih u monografiji svoga oca koja je mnogo više od toga, monografija jednog vremena i ljudi koji su u njemu živeli. Ona je epopeja o solidarnosti i prijateljstvu, ljubavi za bližnje, možda danas teško razumljiva i daleka, nažalost. To je spomenik generaciji rodoljuba kojoj su čast i otadžbina bili na prvom mestu, koju najbolje definišu stihovi Stevana Beševiića: "Nemam blaga... ne trebam ga / Blago su mi gusle, lira./ A Slobode da je više, / Ja bih bio pjesnik mira..."


Disu

Dok ti na dnu ležiš u carstvu sirena,
I školjka Tritona kroz bezdane trubi,
Ja razmišljah noćas ukraj morskih stena,
O crnom glasu tvojoj vernoj ljubi.

A pitaće opet: "Šta moj Vlada radi?"
I čekaće s čežnjom, šta ću da joj javim…
... Da li da napišem: "Jadna siročadi,
Tata večno spava pod Egejom plavim."

... I sad vidim tužan, da to neću moći,
— Jer tvoj grob je strašan, bez krsta nad
glavom —
... Saznaće kad minu varke duge noći:
I sva srca vrisnu, probuđena javom ...

Krf, 18. maja.   S. Bešević

Sakupljene pesme / Vladislav Petković Dis, Beograd, 1921.

Piše: Danica Otašević
Objavljeno u: Dokumenti


* * *

[...] Ekspresivnost Disovog lika postignuta je blago razbarušenom kosom, široko otvorenim očima i podignutim obrvama, sa evidentnim fizičkim deformacijama. Beševićeva karikatura, u odnosu na Križanićevu, odiše vedrinom i humorom, sa akcentom, čini se na karakternim manama, koje umetnik ne ističe sa namerom moralizatoskog sagledavanja..."
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: