sledeća tema »

[Angelina]

**




VASA POMORIŠAC
(Modoš, (sada: Jaša Tomić), 1893 ― Beograd, 1961)


Prve obuke u slikarstvu stekao od Stevana Aleksića u Modošu. Studirao je na umetničkoj Akademiji u Minhenu u klasi G. Von Hakla i privatnoj školi M. Hajmana. Učestvovao u Prvom svetskom ratu u Dobrovoljačkoj diviziji, kao ranjenik boravio u Moskvi, a posle oporavka prebačen u Grčku, gde dobija status "ratnog slikara" pri Vrhovnoj komandi i radi u Solunskom ateljeu.

Nakon rata nastavio školovanje na Akademiji za umjetnost i umjetni obrt kod prof. Ljube Babića i Ferda Kovačevića u Zagrebu i Umetničko-zanatskoj školi u Beogradu. Sa prof. Ljubom Ivanovićem obilazio je srpske manastire i radio kopije fresaka. Usavršavao se u Londonu od 1920. do 1924. godine gde se specijalizovao za slikanje na staklu u Centralnoj školi za umetnost i zanate (Central School of Arts and Crafts). Godine 1924. vratio se u Beograd. Na Umetničko-zanatskoj školi 1930―1931. godine zamenjuje Betu Vukanović. Od 1943. profesor je Likovne akademije, a Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu od 1950. godine. Bio je član Udruženja ratnika-slikara i vajara iz ratova 1912―1918, Lade, među osnivačima Zografa i Udruženja kvalifikovanih likovnih umetnika u Beogradu. Godine 1944. postaje član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS). Osim bavljenja originalnim slikanjem, često je kopirao freske iz naših srednjovekovnih crkava i manastira, koje je izlagao u Londonu i Parizu, te se zahvaljujući Pomorišcu u Victoria and Albert muzeju u Londonu čuvaju tri kopije fresaka iz Manasije.

Zograf društvo umetnika ● 80 godina od prve izložbe Društva umentika Zograf PDF
Koordinator projekta, koncepcija i postavka izložbe Žana Gvozdenović

[Angelina]

*

VASA POMORIŠAC PARISOV SUD, 1924.
ulje na platnu, 39,8 x 52 cm


"Slika u fokusu" za decembar mesec je Parisov sud, delo Vase Pomorišca, slikara čije je stvaralaštvo obeležilo prvu polovinu XX veka u srpskoj umetnosti. 15. decembra navršava se 120 godina od rođenja ovog istaknutog umetnika.

Tokom školovanja u Londonu, najpre u Umetničkoj školi Sv. Martin (1921―1922) a potom i u Centralnoj školi za umetnost i zanate (1922–1924), Vasa Pomorišac je izradio veliki broj dela. U engleskoj umetnosti toga perioda bile su još prisutne ideje Džona Raskina, engleskog teoretičara i istoričara umetnosti XIX veka, u kojima je Pomorišac našao potvrdu za svoj stav da umetnička tradicija treba da bude osnov savremenog stvaralaštva i da umetnost u životu ljudi zauzima značajno mesto. Zahvaljujući svojoj radoznaloj prirodi eksperimentisao je u duhu konstruktivizma koji je kao savremeni evropski trend prenet i na englesko tlo. Za svoje slike Pomorišac je nalazio teme i u hrišćanskoj ikonografiji i u klasičnoj mitologiji. Scene iz mitologije radio je prema klasicističko-romantičarskom modelu od "prerafaelitske koncepcije" do preciznog prenošenja svakog detalja, gotovo minuciozno.

Slika Parisov sud je inspirisana pričom iz Grčke mitologije koja opisuje početak propasti drevnog grada Troje. Trojanskom princu Parisu, pripala je teška odluka da bude sudija u igri bogova. Jednom prilikom na svadbi, na kojoj su prisustvovali svi bogovi, pojavila se boginja nesloge Erida, koja je sasvim neprimetno među sakupljene goste bacila zlatnu jabuku na kojoj je pisalo: "Najlepšoj". Tri boginje ― Hera, Atena i Afrodita ― smatrale su da im pripada ova jabuka, ali nijedan od bogova nije želeo da bude sudija u ovom sporu. Zevs je naložio Hermesu da odvede boginje do Parisa, na planinu Idu, gde je Paris čuvao stada ovaca, i da on odluči koja je od tri boginje najlepša. Da bi dobile zlatnu jabuku, boginje su pred lepim mladićem isticale svoje osobine i obećavale mu primamljive nagrade. Hera, koja se hvalila svojim brakom sa ocem bogova, obećala je Parisu da će postati gospodar Azije i celog sveta. Atena je pokazala svoje ratničke veštine i obećala mu pobede i ratne trofeje, a Afrodita, koja je nastojala da pokaže svoju ljupkost, ponudila je trojanskom princu najlepšu smrtnicu ― Zevsovu kćer Helenu. Paris se nije dugo kolebao: Afroditu je proglasio najlepšom i predao joj zlatnu jabuku.

Na slici je Vasa Pomorišac prikazao momenat kada tri boginje skidaju svoju odeću, kako bi istakle svoju lepotu pred mladim pastirom. Ova tema bila je izuzetno popularna u evropskom slikarstvu tokom perioda renesanse, a upravo je ugledanje na stare klasične majstore i povratak figurativnom slikarstvu bilo osnovno načelo Pomoriščeve poetike tokom dvadesetih i tridesetih godina XX veka. Istovremeno, izborom ovakve teme umetnik je mogao da pokaže koliko je vešt kada je u pitanju prikazivanje akta.

Slika Parisov sud deo je stalne postavke srpske umetnosti XX veka Galerije Matice srpske, i ovim putem pozivamo sve zainteresovane da posete Galeriju i uživaju u izloženim umetničkim delima.






Tekst i fotografija: Galerija Matice srpske

[Angelina]

*

VASA POMORIŠAC






Kompozicija
Izvor: ilovezrenjanin.com

[Angelina]

*

VASA POMORIŠAC






Kartaši, 1924.
ulje na platnu
Izvor: pinterest.com

[Angelina]

*

VASA POMORIŠAC






Autoportret sa paletom, 1932.
Zbirka Galerije Matice srpske





Autoportret, 1039?


* * *

... Slikarstvo je učio kod Aleksića do 1913. godine, kada odlazi na Akademiju u Minhen. Studije prekida zbog izbijanja I. svetskog rata, kada je bio mobilisan kao Austro-Ugarski podanik i poslat na ruski front. Koristi prvu priliku da se preda Rusima i stupa u Srpsku dobrovoljačku diviziju, sa kojom učestvuje u borbama na Dobrudži, gde bude ranjen. Oporavlja se u Moskvi, gde posećuje galerije i muzeje i upoznaje se sa radovima ruskih umetnika. Kao neborac upućen je u sekciju ratnih slikara srpske Vrhovne komande. Po završetku rata nastavlja školovanje na Umjetničkoj akademiji u Zagrebu, zatim na Umetničkoj zanatskoj školi u Beogradu. Po završetku škole obilazi srpske manastire i kopira freske. Posle odlazi u London gde pohađa večernji tečaj slikanja škole ST. Martn's i tečaj slikanja na staklu. Povremeno se vraća u domovinu gde kopira freske, koje se i danas nalaze u Viktorijinom i Albertovom muzeju u Londonu. U zemlju se vraća 1924. godine. Kako je bio bez posla prihvata ponudu rimokatoličke crkvene opštine u Jaša Tomiću da naslika triptihon u katoličkoj crkvi, koji se i sada tamo nalazi. Kasnije odlazi u Beograd gde postaje predavač u Umetničkoj zanatskoj školi. Od 1950. godine je predavao na Akademiji primenjenih umetnosti.

Prvi put je izlagao u Parizu 1929. godine. Osnivač je grupe "ZOGRAF" sa kojom izlaže 1933, 1935. i 1936. godine. Samosatlno je izlagao u Parizu, Londonu, a u grupi sa jugoslovenskim umetnicima u Londonu, Parizu, Barceloni, Amsterdamu, Brislu i Hagu. Povodom 35-to godišnjice umetničkog rada, priredio je 1953. godine retrospektivnu izložbu. Osim radova u ulju, akvarela i crteža, ostavio je znatan broj radova u freskotehnici i staklu. Bio je pobornik tradicija srpskog srednjovekovnog slikarstva. Umro je u Beogradu 1961. godine.

Tekst: Modoš — Jaša Tomić — monografija

[Angelina]

*

VASA POMORIŠAC — SLIKE





Umetnikova ćerka, 1938.
Zbirka Galerije Matice srpske





Devojka
Ulje na platnu
Narodni muzej u Beogradu
Izvor: arte.rs


* * *

"... U srpskom slikarstvu XX veka Pomorišac zauzima ugledno mesto. Njegov slikarski opus je ogroman i raznovrsan. U početku se bavio ikonopisom, kasnije je izradio veliki broj slika (od čega su dobar deo portreti), akvarela, crteža, fresaka i vitraža. Kao član grupe Zograf zagovarao je ideju da se stvori nacionalni stil u srpskom slikarstvu. Najsažetije kvalifikacije njegovog slikarskog rada dao je Miodrag Protić, navodi u svom katalogu Lj. Stojanović: "Početak u znaku ekspresionizma, secesije i umerenog konstruktivizma; produžetak u tamnoj neoklasicističkoj fazi u kojoj se javljaju osnovne crte njegove umetničke fizionomije... uz neveliki broj ostvarenja u domenu apstrakcije iz (1921/22) i impresionizma kao i poetskog realizma iz perioda između 1936. i 1941. dodajemo njegovim delima i nenametljivu komponentu simbolike"⁶⁵.

___________

⁶⁵ Ljiljana Stojanović, Vasa Pomorišac (1893―1961), Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1986/87, 23

Katalog NARODNI MUZEJ NIŠ | glavni i odgovorni urednik Tatjana Trajković-Filipović | autor izložbe i kataloga Mara Makarić
likovna oprema Vladimir Novaković Nenad Petrović | fotografije Nenad Mladenović | štampa Grafika galeb, Niš

[Angelina]

*

VASA POMORIŠAC — SLIKE





Les affiches de Paris sur la petite ceinture
ulje na platnu, 38 x 46 cm
Izvor: artnet.com

[Angelina]

*

VASA POMORIŠAC


D. Vasa Pomorišac u svetlu Zografa

U potpunosti različiti od puteva Živorada Nastasijevića, umetnički i životni putevi Vase Pomorišca doveli su ga do ideje Zografa, posredno i zaobilazno, ali sa jednim dalekim, jasnim usmerenjem. Od prvih slikarskih znanja stečenih u ateljeu Stevana Aleksića, u rodnom Modošu, preko kratkotrajnog školovanja na minhenskoj Likovnoj akademiji, samoobrazovao se po moskovskim muzejima i galerijama, kao rekonvalescent tokom Prvog svetskog rata. Završio je Umetničko-zanatsku školu u Beogradu, posebno oduševljen obilaskom srpskih manastira, sa profesorom Ljubom Ivanovićem. Specijalizovao se u Londonu za slikarstvo na staklu, čime je zaokružio i završio svoje umetničko obrazovanje.

Tek kada se vratio u Beograd,²⁹ ponovo je susreo svog kolegu sa Minhenske akademije i iz Solunskog ateljea, Živorada Nastasijevića. Zaključio je da je neophodno da se ideali prevedu u praktično, pa su zajednički pristupili osnivanju još jednog udruženja umetnika istomišljenika u Beogradu, uzavrelom od diskusija i suprotstavljnih stavova i koncepcija, posebno o ulozi umetnosti.

Duboko uverenje Vase Pomorišca, na osnovu "najveličanstvenijih dokumenata", da postoji "bogata i raskošna riznica ... u neispitanim dubinama duše narodne", te da tek treba da bude otkrivena od strane "mladog rasnog genija" ³⁰, potresno je u svojoj apsolutnoj projekciji i rešenosti da takav stav mora prevladati i pored razoružavajuće svakodnevice prepune nerešenih problema, borbi i odricanja. Ako u slici Kartaši, nastaloj tik pre no što će se vratiti iz Londona (1924), "sjedinjuje sva do tada stečena iskustva", te "prostor, vreme, dubina vremena, iracionalno"³¹ poseduju pored likovnog značenja i metafizički smisao, dakle u pravom smislu reči iracionalno, onda to delo predstavlja manifest Pomoriščeve umetnosti i uverenja, koji se razvija u njegovom daljem opusu. Prepoznaju se kako uzori, tako i originalne ideje slike: prerafaeliti, secesija, veza sa tradicijom, veza evropskog i nacionalnog, intelektualna i emocionalna ravnoteža, duhovno uzdizanje poruke slike, metaforična upotreba motiva.

Pomoriščeva intenzivna aktivnost u okviru grupe umetnika Zograf, od samoga osnivanja, zasnovana je na dubokim uverenjima i velikoj inspiraciji koju je nalazio u sopstvenoj zemlji, protiv šablonskog prenošenja viđenog u velikim centrima. Zanosna ideja da treba spojiti naivno i duhovno, dovela je do autentičnih rešenja, u oblasti likovne i primenjene umetnosti, što su odmah prepoznali hrvatski kritičari povodom zajedničkog izlaganja grupe u Osijeku, odmah posle predstavljanja u Novome Sadu.³² Bez obzira što je sam Pomorišac smatrao da živi u sredini "nezainteresovanoj, apatičnoj prema umetnosti" kao takvoj, bio je spreman na mučnu, čak fanatičnu borbu, u zanosu za svoju umetnost.

Autentični Pomoriščev spoj likovne i primenjene umetnosti došao je do izražaja u njegovim enterijerskim vitražima velikih dimenzija, od kojih su neki uništeni tokom bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu, ali je među sačuvanima i reprezentativni vitraž visok dva sprata, rađen početkom 30-tih godina XX veka, na zgradi Aerokluba, Dedal i Ikar. Radio je i zidne slike i ikone, povezujući koncepciju vizantijske slike sa savremenim shvatanjem slikarstva. U izgrađivanju svog originalnog stila nije odbacivao znanja stečena u evropskim centrima umetnosti, već je primenjivao apstraktno shvatanje forme, sa geometrijskom stilizacijom, u težnji ka apsolutnom, večnom obliku,

koji bi svojom nematerijalnošću preneo ideju o duhovnom nivou slike. Stoga nije čudo da i neki njemu savremeni kritičari primećuju kod Pomorišca originalan spoj kubizma i akademskog realizma³³, nasuprot čemu ga drugi optužuju za lažnu hrabrost, a njegovo slikarstvo definišu kao korak do fotografije³⁴; dok treći, ističu oduhovljenost Pomoriščevih portreta, a njegove kompozicije vide kao obrazac moderne freske, prepoznajući velikog znalca istorije i majstora slikarstva. Šezdesetih godina XX veka, M. B. Protić, otvoreni protivnik zografovskog konzervativizma, odaje priznanje Vasi Pomorišcu za pojedinačna, velika dela, "nastala na mitu o večitoj umetnosti".

Istančana monumentalnost izraza, osobenost je Pomoriščevih portreta. Svečani stav, drapirana figura, u skoro renesansnom kostimu, u velikom prvom planu, ima za pozadinu dubinu prostora sa alegorijskim sadržajima. Dešavanja u zadnjem planu posmatraču pojašnjavaju i ukazuju na smisao, značaj i status portretisanog lika.

Autoportreti Vase Pomorišca specifični su po insistiranju na klasičnom uzoru, ali i rafiniranoj autopsihologiji, ličnosti jasno opredeljenoj na svom teškom i trnovitom putu, noseći breme i plemenitost svog umetničkog poziva i njegove uzvišene misije. Kompozicija Iskušenje Sv. Antonija istovremeno je i religiozno i svetovno delo, te po svom pristupu temi, na suptilan način uvodi inovacije u tumačenje ovog hrišćanskog kanona. U prvom planu su aktovi, istovremeno puteni i stilizovanih, konstruktivističkih formi, dok je u centralnom delu kompozicije omanja figura svetitelja u molitvi. Scena je smeštena u prostor ozidan planinama, tesan i naizgled bez izlaza, bez mogućnosti rešenja, u permanentnom ponavljanju, ali sa prisutnom paralelnom idejom otvaranja u mogućnosti uzdizanja.

Baveći se istinom u slikarstvu, višesmisleno kao i u Deridinom dekonstruktivizmu, Vasa Pomorišac je težio višem cilju umetnosti, tražio je kroz umetnost odgovore na pitanja o smislu i vrednostima, o lepom i o metafizičkoj suštini. Nenametljivo je bio prisutan na beogradskoj likovnoj sceni tokom četiri decenije, ali je decenija zografovskog perioda, od 1926. do 1935, sa svim pripremnim fazama razvoja ideje umetničkog povezivanja stilova u potrazi za originalnim izrazom, posebna svetlost koja zrači iz njegovog celokupnog opusa.

"Ne treba shvatiti da mi navijamo za nekakav folklor. Mi samo želimo sublimiranu umetnost koja ima korena u narodu i sredini iz koje je nikla,"³⁵ objašnjavao je Živorad Nastasijević. Smatrali su, kao društvo, da tek sinteza inspiracije sopstvenim tlom i evropskog izraza može da dovede do bitnih ostvarenja, te i doprinosa Evropi i da nas uvede kao ravnopravne faktore u istoriju umetnosti.³⁶

_______________

²⁹ Васа Поморишац трајно живи у Београду од 1925. године (види одељак: Биографије уметника).
³⁰ Васа Поморишац, ibidem, 263.
³¹ Ljiljana Stojanović, Vasa Pomorišаc (1893―1961), retrospektivna izložba (1907―1961), Muzej savremene umetnosti Beograd, 1986/1987.
³² Danas se otvara izložba umjetničke grupe Zograf, Hrvatski list, Osijek, 17. jun 1931.
³³ Види: М. Кашанин, Изложба Милоша Голубовића, Васе Поморишца и Живојина Лукића у Салону Цвијета Зузорић, СКГ, XXIV/1―2, 63, Београд 1927.
³⁴ Н. Ј., Пролећна изложба југословенских уметника, Политика, 11. мај 1931.
³⁵ Живорад Настасијевић, О друштву ликовних уметника "Зограф", мемоарска грађа ― стенографске белешке од 18.12.1956, Историјски архив Београда, ИАБ, МГ, К-2/II, 6, с.22.
³⁶ З. Кулунџић, ibidem, 27―35.

Žana Gvozdenović
Zograf društvo umetnika ● 80 godina od prve izložbe Društva umentika Zograf