sledeća tema »

[Angelina]

*


   


MIHAILO PETROV
(Beograd, 16.09.1902 — Beograd, 1983)


Mihailo S. PETROV (Beograd, 1902 — Beograd, 1983), grafičar, slikar, ilustrator, pesnik i kritičar, profesor; bavio se opremom knjiga, tipografijom i izradom plakata. Slikarstvo učio u Umetničkoj školi u Beogradu (1919—1921, prof. Lj. Ivanović, M. Milovanović). Usavršavao se u Beču (1922), u Krakovu (1923) i u Parizu (1924—1925). Jedan od najaktivnijih saradnika Zenita u njegovoj prvoj fazi (1921) do čega je došlo zahvaljujući posredovanju Stanislava Vinavera, koji je u Beogradu prikupljao priloge za Zenit. Sarađuje i u drugim avangardnim časopisima (Dada Tank, Út). Član grupe Oblik 1926—1929. Osnivač Grafičkog odseka Akademije likovnih umetnosti i Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Jedan od organizatora Šeste jugoslovenske izložbe u Novom Sadu 1927. i Prve grafičke izložbe 1934. u Beogradu. — Specijalno za Zenit radio linoleume koji predstavljaju vrhunac njegovog likovnog stvaralaštva i kojima se uključuje u aktuelne tokove umetnosti; oni istovremeno znače izuzetan trenutak u istoriji srpske likovne umetnosti uopšte jer je ona na autentičan način približena avangardnim traganjima u svetu. Linorezi Autoportret i Današnji zvuk — štampani su uz njegovu pesmu "Fragment naših grehova" i belešku (Zenit, br. 6, 1921): "Vrlo mlad i vrlo afirmativan. Naša nova vrednost. Treba je samo osetiti"; radi zatim Linoleum (br. 8 ); Linoleum (br. 9); Ritam (br. 10); Linoleum (br. 12) i Zenit (br. 13). Publikovao je i pesme: "Fragment naših grehova" (Zenit, br. 6) i "Ritmi iz pustinje. Pesma nalik na pismo" (Zenit, br. 11). Grafika Današnji zvuk ponovljena je u knjizi Ivana Gola Paris brennt (druga knjiga u ediciji časopisa Zenit, 1921). Podstrek za ove radove Petrov je po svoj prilici našao kod Kandinskog, čije tekstove prvi prevodi na srpski jezik, ali i kod drugih savremenih stvaralaca čije je delo dobro poznavao. Izradio je sveden, geometrizovan portret Lj. Micića u crtežu, štampan na naslovnoj strani kataloga Međunarodne izložbe nove umetnosti (Zenit, br. 25, 1924, danas izgubljen). Na Zenitovoj izložbi učestvovao sa jednim radom (prema katalogu), ali kritika spominje više slika (ulja u "živim bojama", koja nisu precizno označena). Micićeva zbirka sačuvala je tri Petrovljeva rada: Kompoziciju (1922), rađenu pod uticajem Rodčenka i Kandinskog, zatim portret Branka Ve Poljanskog (1924), blage geometrizacije lika, dendističke odeće i sa urbanim elementima u pozadini; treći rad je plakat za međunarodnu izložbu Zenita (1924), sa naglašenim stilizacijama gradskog ambijenta, jasnih boja i kolažiranim delovima, preuzetim iz kataloga pomenute izložbe. Ovaj rad spada u najranije kolaže rađene u našoj umetnosti. Iz Petrovljevog zenitističkog perioda potiče izvanredna Kompozicija 77 (vl. Muzej savremene umetnosti, Beograd) — anagramski posvećena Branku Poljanskom, tematski vezana za njegovu knjigu 77 samoubica (1924). Iste godine Petrov je od Micića na poklon dobio litografiju Studija figure Aleksandra Arhipenka (sa pečatom Zenita na poleđini); ona je verovatno iz vremena kada je Micić objavio monografiju-album Arhipenko — Nova plastika. Sačuvana je fragmentarna prepiska između Micića i Petrova, koja u izvesnoj meri otkriva razloge njihovih nesporazuma i razlaza — oni su, pre svega, finansijske prirode. Nakon prekida saradnje sa Zenitom, Petrov svoje stvaralaštvo usmerava ka mirnijim putevima: rad na grafici napušta čitavu deceniju, bavi se slikarstvom konvencionalnih tema i intimnijeg karaktera, koloristički ekspresivnijim. U posleratnom periodu vraća se apstraktnim grafikama, ali sa iskorakom prema lirskom i prema enformelnim strukturama. I. S.

Vidosava Golubović i Irina Subotić, ZENIT 1921—1926, u "Biografije saradnika Zenita", SKD Prosvjeta, Zagreb Beograd, 2008


Fotografija: Mihailo Petrov ispred SANU, oko 1982.
Tanja Vićentić | Mihailo S. Petrov: Umetnost na poklon | Aranđelovac, 2012.

[Angelina]

*

TANJA VIĆENTIĆ
MIHAILO S. PETROV: UMETNOST NA POKLON
Aranđelovac, 2012.


PO NEŠTO UNAPRED...


O Mihailu Petrovu do sada...

Opus Mihaila Petrova do sada je uglavnom fragmentarno izučavan.³ Brojni tekstovi, ogledi i kritike, pisani najčešće u vidu kraćih osvrta, čine obimnu i dragocenu građu za proučavanje složenog dela znamenitog umetnika. U međuratnom periodu nosioci kritičke misli, poput Rastka Petrovića, Todora Manojlovića, Sretena Stojanovića i Dragana Aleksića, u najvećoj su meri doprineli rasvetljavanju umetničkog stvaralaštva i angažovanog delovanja Mihaila Petrova. Njihove analize i kritičke beleške objavljivane su, pre svega, u časopisima "Misao", "Letopisu Matice srpske" i "Srpskom književnom glasniku". Kao važna ličnost međuratne i posleratne umetničke scene, Mihailo Petrov je imao svoje mesto u svim opštim pregledima jugoslovenske i srpske umetnosti i kritičkim prikazima u štampi. U analizama međuratne umetničke kritike o stvaralačkom opusu Mihaila Petrova uočene su raznorodne stilske, jezičke i ideološke karakteristike, definisane u odnosu na evropske umetničke ideje i pokrete. Granični okvir predstavlja Drugi svetski rat, nakon koga nestaje ideal o opštoj evropskoj pripadnosti i započinje period društveno-političkih promena.

Poseban segment predstavljaju uvodni tekstovi skromnih kataloga samostalnih izložbi. Od četvrte pa do sedme decenije prošlog veka oni su imali uglavnom propratni karakter, najčešće samo sa popisom dela i izvodima iz objavljenih kritika o umetniku⁴ ili, pak, tekstovima čiji su autori posvećivali više prostora analizi umetnosti uopšte nego tada predstavljanim ostvarenjima Mihaila Petrova.⁵ U dugom nizu likovnih kritičara posleratnog perioda koji su dali značajan doprinos periodizaciji i sistematizaciji stvaralačkog opusa Mihaila Petrova izdvajamo Miodraga B. Protića, Lazara Trifunovića, Zorana Markuša, Miodraga Kolarića i Pavla Vasića. Za rasvetljavanje ove teme u toku prethodnih decenija najznačajnija su opsežna istraživanja Ješe Denegrija i Irine Subotić.

Temeljnija analiza Petrovljevog stvaralašta započinje prvim godinama sedme decenije. Uvodni tekst Miodrga B. Protića u katalogu samostalne izložbe grafičkih radova 1962. godine, u tadašnjem Salonu Moderne galerije, predstavlja, po mnogo čemu, zanimljiv prilog proučavanju umetnikovog stvaralačkog opusa.⁶ U kratkom osvrtu Protić je prikazao periodizaciju grafičke delatnosti Mihaila Petrova i prvi put ukazao na vrednost njegovih avangardnih stremljenja dvadesetih godina, a istovremeno istakao umetnikov povratak u "novu apstrakciju" početkom šezdesetih. Na taj način on je otvorio značajno pitanje poratnog umetničkog avangardnog pokreta na ovim prostorima u kome je važnu ulogu odigrao upravo Mihailo Petrov.

Lazar Trifunović je u više navrata, tokom šezdesetih godina, u kritičkim prikazima objavljenim u štampi i uvodnim tekstovima kataloga izložbi, isticao vrednosti i visoke domete grafičke delatnosti Mihaila Petrova, dajući primat, pre svega, onim listovima koji su nastajali u najpoznijoj stvaralačkoj fazi.⁷

Do sada najobimnije delo, nezaobilazno za istraživače ove teme, predstavlja katalog retrospektivne izložbe održane u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" 1979. godine.⁸ Kao posebni segmenti izdvojeni su tekstovi u kojima su razmatrana ostvarenja Mihaila Petrova u domenu slikarstva, grafike, kritike, primenjene umetnosti, a takođe, u zasebnim celinama, predstavljeni su biografski autoportret, samostalna i zajednička izlaganja, bibliografija tekstova umetnika, bibliografija radova o njegovom stvaralaštvu i angažmanu, spisak nagrada, priznanja i odlikovanja. Ovde su katalogizovani i popisani radovi koji predstavljaju najznačajnija ostvarenja Mihaila Petrova od treće pa do kraja osme decenije prošlog veka. Mnogim delima danas nije moguće ući u trag, jer su u privatnom vlasništvu ili van granica zemlje. Samim tim, ovaj katalog je neprocenjiv izvor informacija o većini umetničkih ostvarenja Mihaila Petrova. Objedinjeni tekstovi Stanislava Živkovića, Lazara Trifunovića i Srete Bošnjaka čine dragocenu studiju važnu za razumevanje i, svakako, dalju analizu složenog opusa ovog umetnika. Pravolinijsku putanju razvoja slikarskog stvaralaštva dao je Stanislav Živković, definišući faze Petrovljevog rada, u prvom redu, u odnosu na formalno-jezička i stilska svojstva. U kraćem pregledu, Lazar Trifunović je izdvojio najznačajnije faze u grafičkom stvaralaštvu umetnika, izdvajajući njegova najreprezentativnija dela, dok je opsežna analiza celokupnog grfičkog opusa tom prilikom izostala. Obrađujući teme "Petrov kao umetnički kritičar" i "Primenjena umetnost Mihaila Petrova", Sreto Bošnjak je pružio značajan pregled umetnikovih aktivnosti na ovim poljima. U kritičkom osvrtu na ovu retrospektivu, Zoran Markuš je tada istakao da izložba i katalog-monografija sadrže sve potrebne elemente za tadašnja i buduća istraživanja, što se, sa ove vremenske distance, pokazalo kao potpuno opravdano.⁹

Međutim, on nije propustio da istakne kako su i tada, po pravilu, izostali kritičkiji zaključci, što je bila i odlika svake proslave jubileja. Istom prilikom, Markuš je ukazao na uspostavljen "prećutan egalitet među etapama sasvim neujedančenog opusa" Mihaila Petrova.¹⁰ Posebnu pažnju za izučavanje ove teme zavređuju ozbiljne studije Irine Subotić, posvećene "Zenitu" i zenitizmu, nastale kao rezultati višedecenijskih proučavanja ovih fenomena u kojima je autorka ostavljala uvek dovoljno prostora za analizu i vrednovanje avangardnog dela Mihaila Petrova.¹¹

Potrebno je naglasiti izuzetan doprinos profesora Ješe Denegrija koji se ovom temom bavio krajnje studiozno tokom više decenija. Počev od osvrta na umetničku kritiku treće decenije u kojoj je Mihailo Petrov zauzimao posebno mesto, preko brojnih značajnih tekstova o srpskoj grafici u kojima je kao nezaobilaznu temu detaljnijeg proučavanja uvek postavljao grafičku delatnost Petrova, pa do dragocenih zaključaka o avangardnom stvaralaštvu umetnika od kojih su najzanimljiviji izneti na međunarodnom naučnom skupu posvećenom srpskoj avangardi u periodici.¹²

Za rasvetljavanje ove teme svakako su značajni tekstovi Zorana Markuša, uglavnom koncipirani kao prikazi i kritički osvrti povodom samostalnih, ali i grupnih izložbi u kojima je učestvovao Mihailo Petrov.¹³ Međutim, potrebno je posebno izdvojiti jedan od prvih obimnijih analitičkih osvrta na umetnikovo rano stvaralaštvo koje sedamdesetih godina donosi ovaj autor pod naslovom "Metamorfoze zenita".¹⁴

Za potpunije razumevanje avangardnog perioda u opusu Mihaila Petrova neizostavna je studija "Demistifikacija apokrifa" Jasne Jovanov koja je prilikom proučavanja jedne kompleksne teme, kakva je "jugo-dada", imala u vidu značaj njene likovno-vizuelne produkcije posvećujući posebnu pažnju grafikama Mihaila Petrova.¹⁵

Nije moguće zaobići vredne napore i znatne doprinose Žakline Ratković koja je, baveći se grafikama i crtežima iz kolekcije Muzeja
savremene umetnosti, u više navrata pristupala vrednovanju i analizi umetnikovog stvaralaštva, stavivši akcenat, pre svega, na avangardna ostvarenja i autorov angažman dvadesetih godina prošlog veka.¹⁶

Dragocen izvor za istraživanje ove teme predstavljaju brojni intervjui objavljeni u štampi i zabeležena sećanja Mihaila Petrova koja doprinose boljem sagledavanju i daljem proučavanju stvralačkog opusa ove zanimljive ličnosti.¹⁷ Ovom prilikom jedino su izostale dnevničke beleške umetnika koje, za sad, nisu poznate naučnoj javnosti.

Plodan stvaralački rad i dugovečan život svrstavaju Mihaila Petrova među one umetnike čija je produktivnost omogućavala brojna predstavljanja publici. Obeležavanje njegovih jubileja i okruglih godišnjica bile su prilike za nastanak uvodnih poglavlja kataloga, intervjua u štampi i brojnih analitičkih studija, mahom manjeg obima. Upravo stoga što je kao važna figura jugoslovenske umetničke scene bio neprekidno prisutan, izgrađen je stav prema kome je o Mihailu Petrovu sve ispisano, te i da je "njegova umetnost ocenjivana i ocenjena".¹⁸ Međutim, bez obzira na njegovu obimnu i plodnu delatnost, do sada nije mu posvećivana veća pažnja, u smislu monografskog uobličavanja njegovog stvaralaštva. Pokušaji da se jednom knjigom objasne ličnost i delo Mihaila Petrova možda i nisu mogući.

______________

⁰³ Bibliografija tekstova o Mihailu S. Petrovu od 1921. do 1979. godine priložena je u: Mihailo S. Petrov, katalog izložbe, Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić", Beograd 1979, 62—73.
⁰⁴ Izložba slika Mih. S. Petrova, katalog izložbe, Umetnički paviljon, Beograd 1932; V Izložba slika Mih. S. Petrova, katalog izložbe, Umetnički paviljon, Beograd 1940.
⁰⁵ M. Panić Surep, Šesta samostalna izložba slikarskih i grafičkih radova Mih. S. Petrova (uvodni tekst), katalog izložbe, Umetnički paviljon — Mali Kalemegdan, Beograd 1952.
⁰⁶ M. B. Protić, Mih. S. Petrov (uvodni tekst), katalog izložbe, Salon Moderne galerije, Beograd 1962 (bez paginacije). Kasnije je ovaj tekst neznatno dopunjen i objavljen u: Isti, Savremenici, likovne kritike i eseji, II, Nolit, Beograd 1964, 129—132.
⁰⁷ Videti: L. Trifunović, Mihailo Petrov: odanost životu i umetnosti, Nin, Beograd, 20. maj 1962; Isti, Mihailo S. Petrov — grafika (uvodni tekst), Kabinet grafike Zavoda za likovne umejetnosti JAZU, Zagreb, 1965; Isti, Mihailo S. Petrov, reretrospektiva povodom 45 godina umetničkog rada (uvodni tekst), Galerija Doma JNA, Beograd 1966 (bez paginacije); Isti, Mih. S. Petrov, retrospektiva povodom 45. godina umetničkog rada (uvodni tekst), katalog izložbe, Izložbeni paviljon, Sarajevo 1967 (bez paginacije).
⁰⁸ Mihailo S. Petrov, katalog izložbe, Beograd 1979.
⁰⁹ Z. Markuš, Do Zenita i natrag, Borba, Beograd, 15. oktobar 1979.
¹⁰ Isto.
¹¹ I. Subotić, V. Golubović, Zenit i avangarda dvadesetih godina, katalog izložbe, Narodni muzej, Beograd 1983, 145—148; Ista, Prva izložba avangardne umetnosti u Beogradu 1924, Godišnjak grada Beograda, knj. XLIX—L, Muzej grada Beograda, Beograd 2002/2003, 359—360, 363—365; Ista, Vizuelna kultura časopisa Zenit i Zenitovih izdanja, u: Zenit 1921—1926, Narodna biblioteka Srbije, Institut za književnost i umetnost, SKD Prosvjeta, Beograd — Zagreb, 2008, 408 (registar imena pod Petrov).
¹² J. Denegri, Umetnička kritika u Srbiji i Hrvatskoj, Treća decenija. Konstruktivno slikarstvo, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1967, 46—47; Isti, Srpska grafika 1900–1950, u: Jugoslovenska grafika 1900—1950, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1977/1978, 43—47; Isti, Istovremeno s enformelom: apstraktna grafika Mihaila S. Petrova, u: Isti, Šezdesete: teme srpske umetnosti, Svetovi, Novi Sad 1995, 35—39; Isti, Likovni umetnici u časopisu "Zenit", u: Srpska avangarda u periodici, priredili V. Golubović, S. Tunjević, Matica srpska, Institut za književnost i umetnost, Novi Sad — Beograd, 1996, 431—436; Isti, Grafika između plemenitog zanata i tehnologija (ne)ograničenog umnožavanja, Jedan vek grafike, dela iz grafičke zbirke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, katalog izložbe, Muzej savremene umetnosti, Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd 2003, 11—24.
¹³ Z. Markuš, Strast i sumnja, priredila Radmila Matić Panić, Clio, Beograd, 2004, 98—100, 118—119, 169—171, 207; Isti, Pionir srpske grafike, Borba, Beograd, 18. oktobar 1983.
¹⁴ Z. Markuš, Metamorfoze zenita, slikar i grafičar Mihailo Petrov, u: Savremenik, XVI—12, knj. XXXII, Beograd 1970, 485—492.
¹⁵ J. Jovanov, Demistifikacija apokrifa — dadaizam na jugoslovenskim prostorima 1920—1922, Apostrof, Novi Sad 1999.
¹⁶ Ž. Ratković, Grafička praksa u kontekstu istorijskih avangardi, u: Jedan vek grafike, 25–30; Ista, Prostori promene — grafike i crteži Mihaila Petrova iz kolekcije MSUB, Muzej savremene umetnosti, Beograd 2011.
¹⁷ Izdvajamo: Sećanje Mihaila Petrova, priredili S. Mijušković i N. Jakasović, 3+4, časopis studenata umetnosti, Beograd 1985, 37—41; M. S. Petrov — intervju (razgovor vodio novinar Radio Jasenice D. Paunić), 1981, Dokumentacija Narodnog muzeja Smederevska Palanka; M. S. Petrov, Moj biografski autoportret, u: Mihailo S. Petrov, Beograd 1979, 47—53; Televizijska emisija "Nova umetnost dvadesetih godina — zenitizam, dadaizam, konstruktivizam" u okviru serijala "Druga umetnost", urednik Dunja Blažević, režija Dragomir Zupanac, RTV, 1983.
¹⁸ S. Bošnjak, Petrov — slike i grafike 1950—1970 (uvodni tekst), katalog izložbe, Smotra umetnosti "Mermer i zvuci", Aranđelovac 1977 (bez paginacije).

[Angelina]

*

TANJA VIĆENTIĆ
MIHAILO S. PETROV: UMETNOST NA POKLON
Aranđelovac, 2012.


PO NEŠTO UNAPRED...


"Mihailo S. Petrov: Umetnost na poklon"

Nakon smrti Mihaila Petrova, Dobrila Dinić Petrov je, prema željisvoga supruga, poklonila značajan broj umetničkih dela i predmeta važnim institucijama od kojih je Narodni muzej u Beogradu dobio najveći deo zaostavštine.¹⁹ Poznato je da je za života Petrov vršio neku vrstu "predsmrtne selekcije", prema kojoj je umetnička dela i ogromnu biblioteku opredelio pre svega muzejskim ustanovama.²⁰ Danas su fundusi muzeja širom Srbije obogaćeni ostvarenjima Mihaila Petrova, a do njih se najčešće dolazilo poklonom ili otkupom.²¹

Poklon-zbirka "Mihailo S. Petrov" Narodnog muzeja u Aranđelovcu broji sto dvadeset sedam eksponata. Predmeti, slike i grafike pripadali su naslednicima druge žene Mihaila Petrova, Dobrile, koji su nakon dvadeset osam godina, u vidu poklona, stigli do Odeljenja istorije umetnosti Narodnog muzeja u Aranđelovcu. U odnosu na izuzetno plodnu stvaralačku produktivnost Petrova može se oceniti da je ova zbirka, iako skromna, istovremeno vrlo značajna za proučavanje umetnikovog višedecenijskog rada. Potrebno je napomenuti da ona sadrži pretežno grafičke radove, od kojih su većina autorski, probni otisci, ali ta činjenica nije isključila mogućnosti analiza i sagledavanja njegovih ostvarenja i u drugim medijima, kao ni Petrovljevu angažovanost u sferama društvenog delovanja. Naprotiv, jedini prihvatljiv metod rada, u ovom slučaju, bio je pokušaj posmatranja celovitog opusa umetnika.

Izložba i tekst kataloga "Mihailo S. Petrov: Umetnost na poklon" zamišljeni su kao pokušaj preispitivanja dosadašnjih istraživanja umetnikovog stvaralaštva koja su isključivo bila zasnovana na pravolinijskoj putanji kroz prostor, vreme i formalno-jezička svojstva umetničkog dela.²² Kompleksan opus Mihaila Petrova ne podrazumeva jednostavne analize i apsolutno, do kraja, izvedene zaključke. Odsustvo jedinstvenog stila i nepostojanje ravne linije u pogledu umetnikovog stvaralačkog razvoja i delovanja onemogućava jednosmeran načina tumačenja i dobijanje jednog odgovora.




Dobrila Dinić Petrov i Mihailo Petrov

Tokom života Mihaila Petrova, njegova samostalna izlaganja bila su uglavnom retrospektivna po svom karakteru, koncipirana pretežno tako da su definisala najvažnije autorske faze. Potrebno je pomenuti da je Petrov mnogo izlagao i da je možda jedan od retkih koji je u kontinuitetu obeležavao jubileje svoje stvaralačke delatnosti. Pretpostavljamo da je, prilikom njihove realizacije, koncept uglavnom bio baziran na hronološkom predstavljanju, a u odnosu na različite medijsko-tehnološke aspekte verovatno se insistiralo na odvajanju grafičkog od slikarskog opusa. Hronološka interpretacija obuhvatala je utvrđene stvaralačke faze koje su odlikovale prepoznatljive, uglavnom formalno-jezičke i stilske osobenosti.

Počeci samostalnog izlaganja Mihaila Petrova vezuju se za 1926. godinu i izložbu u Novom Sadu sa Vasom Pomorišcem i Milošem Golubovićem.²³ Ozbiljnija prezentacija njegovog umetničkog rada započinje, u pravom smislu reči, prvom samostalnom izložbom radova u maloj dvorani Umetničkog paviljona 1929, gde su bila izložena slikarska dela, ali i grafički radovi o kojima je Todor Manojlović tada pisao, ističući kako im treba pokloniti mnogo više pažnje nego što je to do tada učinjeno.²⁴

Nakon pomenute izložbe grafičkog stvaralaštva Mihaila Petrova u Salonu Moderne galerije 1962, koja se smatra velikim preokretom, usledila je prva velika retrospektiva 1966. godine u Galeriji Doma JNA povodom obeležavanja četrdesetpetogodišnjice umetnikovog rada. Trinaest godina kasnije, 1979, u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" dogodilo se svakako najopsežnije retrospektivno predstavljanje Petrovljevog opusa. Takođe, ovo je bio redak slučaj da umetnik za života dobije priliku da na jednom mestu sagleda sabrano i prezentovano čitavo njegovo životno delo. Prema kritičkom osvrtu Zorana Markuša, opus je bio "podeljen po oblastima i zatvorenim celinama", s ciljem što boljeg sagledavanja postignutih rezultata "posebno u portretu, primenjenoj umetnosti i štafelajnom slikarstvu".²⁵ Zanimljivo je da Markuš tada sugeriše prednosti drugačije koncepcije izložbe u vidu postavke koja bi poštovala "genezu razvoja" i koja bi, prema njegovom mišljenju, više odgovarala složenom opusu Mihaila Petrova.²⁶

Koncept izložbe "Mihailo S. Petrov: Umetnost na poklon" baziran je na tematskoj prezentaciji umetničkih dela i predmeta iz poklon-zbirke Narodnog muzeja u Aranđelovcu, a struktura teksta je uslovljena dominanatnim celinama i idejama u opusu. Brojne likovno-estetske analize stvaralaštva Mihaila Petrova, temeljno postavljene u proteklim decenijama, ovde nisu bile osnovni cilj. Pozicija iz koje je, ovom prilikom, posmatran njegov opus podrazumevala je široko sagledavanje tematskih i ideoloških osobenosti. To je bio dominantan stav tokom čitavog istraživačkog rada i sastavljanja ovoga teksta. Istovremno, prilikom kreiranja koncepta izložbe nije se težilo prikazivanju celovitog opusa, odnosno stvaranju utisaka "zatvorene celine", pa stoga nisu pozajmljena umetnička dela iz drugih fundusa kako bi se to postiglo, već se insistiralo na predstavljanju, u prvom redu, poklon-zbirke Narodnog muzeja u Aranđelovcu.

Struktura kataloga, koji je isprva trebalo da bude samo propratna publikacija izložbe, u sadašnjem obliku umnogome prevazilazi ustanovljene okvire i to upravo iz težnje da se napusti dosadašnje, isključivo fragmentarno posmatranje umetničkog dela Mihaila Petrova. Pre svega, ovo je pokušaj da se primenom kontekstualnog pristupa sagledaju najznačajnija ostvarenja bogatog umetničkog opusa impozantne ličnosti, a da se istovremeno, u tom okviru, prikažu mesto i značaj dela iz zbirke aranđelovačkog Muzeja. Iz tog razloga, odnos u kome katalog i izložba korespondiraju kao ravnopravni segmenti jedne celine ovde je namerno narušen.

Povod za prezentaciju umetničkih dela iz poklon-zbirke Narodnog muzeja u Aranđelovcu proističe iz više važnih razloga. Između ostalih, najpretežniji su prezentacija značajne zbirke likovne umetnosti aranđelovačkog Muzeja, zatim, obeležavanje jubileja i ukazivanje zahvalnosti darodavcu. Međutim, jedan od osnovnih ciljeva jeste oživljavanje zaboravljenog i skrajnutog dela Mihaila Petrova.

______________

¹⁹ Raspodjela ostavštine Mihaila Petrova, Oslobođenje, Sarajevo, 15. oktobar 1984; D. Kovačić, Grafičko stvaralaštvo Mihaila S. Petrova, Zbornik Narodnog muzeja, XVI—2, Beograd 1997, 223; V. Kraut, Mihailo S. Petrov (1902—1983) poklon izložba grafike (katalog brošura), Narodni muzej, Beograd 1985 (bez paginacije).
²⁰ S. Marković, Mih. S. Petrov, Borba, Beograd, 13. oktobar 1974.
²¹ Osim u Narodnom muzeju u Beogradu, značajna dela Mihaila Petrova nalaze se i u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Narodnom muzeju u Smederevskoj Palanci, Muzeju istorije Jugoslavije, Muzeju primenjene umetnosti, Etnografskom muzeju, Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu i u drugim muzejima širom Srbije, ali i u pojedinim muzejima u inostranstvu. U privatnom vlasništvu nalazi se takođe veliki broj umetničkih dela ovog autora, videti: M. S. Petrov, Moj biografski autoportret, 53.
²² Videti: S. Čupić, Teme i ideje modernog, srpsko slikarstvo 1900—1950, Galerija Matice srpske, Novi Sad 2008, 11.
²³ T. Manojlović, Likovna kritika, priredila Jasna Jovanov, Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin", Zrenjanin 2007, 98—99.
²⁴ Isto, 140.
²⁵ Z. Markuš, Do Zenita i natrag, Borba, Beograd, 15. oktobar 1979.
²⁶ Isto.

[Angelina]

*

TANJA VIĆENTIĆ
MIHAILO S. PETROV: UMETNOST NA POKLON
Aranđelovac, 2012.


   

Autoportret s lulom, 1922.
tuš, jajčana tempera i akvarel na kartonu, 100 x 70 cm str. 26
privatno vlasništvo Nikole Marjanovića
(slika proglašena kulturnim dobrom 1998)




Autoportret, 1941.
akvarel na papiru, 47,4 x 40,5 cm,
inv. br. 1209 str. 8
Narodni muzej, Beograd

[Angelina]

*

TANJA VIĆENTIĆ
MIHAILO S. PETROV: UMETNOST NA POKLON
Aranđelovac, 2012.


PO NEŠTO UNAPRED...


Sažet biografski portret

Višedecenijsko putovanje Mihaila Petrova kroz najrazličitije načine umetničkog i angažovanog delovanja ostavilo je zanimljive tragove u radnoj i životnoj biografiji koja je osvetljavana u segmentima, ali nikada do kraja ispisana. Smatramo da takav poduhvat nije još uvek moguće izvesti do kraja, s obzirom na to da naučnoj javnosti, do sada, nisu poznate sačuvane dnevničke beleške umetnika. Stoga se ova prilika koristi za isticanje samo najvažnijih detalja iz zanimljivog biografskog portreta znamenitog umetnika.

Mihailo Petrov se rodio u Savamali, 16. septembra 1902. godine. Otac Sreten Petrović bio je diplomirani mašinista, rodom iz Užičke Požege, a majka Julijana Pergel, Mađarica, koja je udajom bila prekrštena u Milicu.²⁷ U petoj godini života Petrov je naučio da čita i piše, a nakon polaska u školu, usled natprosečnih rezultata, stekao je pravo da prvi i drugi razred završi za godinu dana.²⁸ Nakon što je proboravila neko vreme na Čuburi, radi očeve službe, porodica Petrović preselila se u Bratinac gde je Mihailo završio osnovnu školu.²⁹

Umetničko obrazovanje stekao je vrednim zalaganjem, pre svega, kao ambiciozni samouk.³⁰ Gimnazija, koju je napustio pred polaganje mature, donela mu je znanja nemačkog i francuskog jezika koja su bila neophodna za korišćenje stručne literature. U beogradsku Umetničku školu upisao se 1919. godine, ali tokom kratkotrajnog pohađanja nastave u njemu se učvrstio stav da je metod akademskog obrazovanja odavno prevaziđen.³¹ To je bilo potpuno u skladu sa društevnom i kulturnom klimom dvadesetih godina, kada je slikarstvo postalo pristupačnije zahvaljujući novom načinu poimanja umetnosti, čija se istinitost tražila ne u vernom predstavljanju, već u ubedljivosti.³²

Prve godine formiranja obeležilo je upoznavanje sa avangardnim časopisom "Der Sturm" na čijim su stranicama bili reprodukovani radovi nemačkih ekspresionista koji su ostavili trajan uticaj na Petrova. Na Terazijama, pored "Moskve", postojala je knjižara u kojoj je Petrov nabavljao korisnu literaturu, pa je preko nemačkih prevoda uspeo da se upozna sa tekstovima o umetnosti, delima klasičnih pisaca, pa i antičkih istoričara.³³ Ubrzo, on je doneo odluku da školovanje nastavi u Beču. Iako je boravak u ovom gradu bio kratkotrajan, on je postao izuzetno značajan za njegov dalji umetnički razvoj, jer se tu prvi put susreo sa originalima starih majstora i nemačkih ekspresionista. Prelomne 1921. godine, nakon dvomesečnog boravka u Beču, Petrov se vratio kući sa mapom crteža Paula Klea, člankom Kandinskog "O apsolutnom slikarstvu" i brojem "Der Sturma" iz 1913.³⁴ U toku iste, 1921. godine, Mihailo Petrov se prvi put predstavio publici linorezima u časopisu "Zenit" koje je potpisao malim slovima latiničnog pisma petrov i time zamenio svoje porodično prezime, što je kasnije i ozakonio.³⁵ U toku 1923. boravio je kao stipendista na Akademiji u Krakovu kod jednog od najuglednijih profesora, Jozefa Pankjeviča. Poletan početak i zadovoljstvo bili su zaustavljeni nezavidnom materijalnom situacijom koja je omela poslednji pokušaj Mihaila Petrova da se školuje.




Mihailo Petrov, 1933.

Za sazrevanje i formiranje ovog umetnika svakako je od presudnog značaja bilo njegovo samostalno obrazovanje kroz obimnu stručnu literaturu i susrete sa originalima najznačajnijih stvaralaca, ali i neprekidna komunikacija i razmena iskustava u krugu istaknutih predstavnika moderne misli i slobodnog izraza. Poznate su beskrajne teoretske diskusije "kod Moskve" iz kojih su proizašli važni časopisi, programi umetničkih grupa i formirani stvaraoci kao glavni protagonisti srpske i jugoslovenske avangarde. U tom kontekstu, "Moskva" je mnogima postajala prvi završeni "univerzitet".³⁶ Početkom dvadesetih godina, "stolu kod Moskve", za kojim su tada sedeli mnogi ondašnji značajni umetnici, poput Stanislava Vinavera, Todora Manojlovića, Dragana Aleksića, Rada Drainca i Tina Ujevića, priključio se najmlađi, ali možda najbuntovniji — Mihailo Petrov.

Najranije izlaganje radova Mihaila Petrova dogodilo se juna 1922. godine, u okviru Pete jugoslovenske umetničke izložbe u Beogradu, priređene u čast venčanja kralja Aleksandra Karađorđevića rumunskom princezom Marijom. Na ovoj izložbi učestvovalo je 154 umetnika i predstavljeno je 746 radova, a ime Mihaila Petrova bilo je navedeno među "umetnicima van grupa".³⁷ Koncipirana kao značajan događaj koji je prethodio vladarskom venčanju, uz ogroman broj učesnika koji su pripadali najrazličitijim pokretima, od konzervativnih do avangardnih, izložba je takođe reprezentovala i deo državne politike, s jasnim ciljem utemeljenja ideje jugoslovenstva.³⁸ Radovi kojima je debitovao mladi Petrov bili su "mali pejzaž zbijeno konstruisan" i jedan energičan crtež olovkom, ocenjen kao dosta umeren.³⁹




Mihailo Petrov u ateljeu

Još od 1920. godine, Petrov je počeo da se bavi pisanjem likovne kritike, na šta je u poznijim godinama gledao kao na cenu koju je platio izostankom prilježnijeg rada u ateljeu i ugleda među umetnicima. Prisećao se docnije odlazaka na izložbe, nakon kojih je sastavljao kritičarske "napade", a onda, posle ponoći, kada bi pomišljao na slikare kojima niko ništa neće kupiti, cepao bi prikaze i počinjao iznova.⁴⁰ Aktivan period njegove kritičarske deletnosti može okvirno da se postavi u vreme od početka treće do polovine četvrte decenije.⁴¹ Jedan od prvih časopisa koji je objavljivao njegove prikaze aktuelnih pojava u umetničkom životu prestonice bila je "Misao". U svojim tekstovima, Petrov je davao stručnu analizu zanatskih i tehničkih problema slike. Odbacujući dotadašnja česta literarna i poetska tumačenja umetničkog dela, on je postao prvi izaraziti predstavnik takozvane "tehničke kritike".⁴² Zaključujući analizu o Petrovljevim kritičarskim sudovima, Ješa Denegri je istakao da ih je "vreme uglavnom potvrdilo", što je bilo potpuno u skladu sa stavom samog umetnika.⁴³ Naime, vraćajući se na početke i svoje prve tekstove, Mihailo Petrov je 1966. godine u jednom intervjuu izjavio: "Ni dan-danas ne bih se odrekao nijednog svog suda davno izrečenog. Možda samo poneke fraze koja mladalački zabruji. Inače vreme me nije opovrglo. Uteha mi je da se nisam prevario u svojim predviđanjima; imam veliku radost da kažem da sam još 1920. godine pisao o Milu Milunoviću, Sretenu Stojanoviću i mnogim drugim, danas značajnim umetnicima kao o pojavama od značenja".⁴⁴

Još početkom treće decenije, Mihailo Petrov se posvetio društveno-angažovanom radu s ciljem ostvarenja boljeg statusa umetnosti i umetnika u drštvu. Prvi put je izabran za predstavnika Udruženja likovnih umetnika 1924. godine i tu dužnost je obavljao skoro punu deceniju. Na funkcije je biran i postavljan tokom čitavog života, a najduže je bio angažovan kao predsednik Izvršnog odbora ULUS-a i kao doživotni počasni predsednik Saveza likovnih umetnika primenjenih umetnosti Jugoslavije.⁴⁵ Boreći se za rešavanje socijalnih pitanja i bolji položaj umetnika, Mihailo Petrov je bio jedan od inicijatora Drugog kongresa umetnika u Ljubljani 1938. godine. On je često imao istaknutu ulogu u organizaciji mnogih izložbi, a već na početku svog angažovanog delovanja bio je jedan od organizatora Šeste jugoslovenske izložbe u Novom Sadu, 1927. godine, i Prve grafičke izložbe 1934. u Beogradu.⁴⁶ Najznačajnije rezultate Petrov je ostvario u pedagoškom radu kao profesor grafike. Od 1940. pa do 1951. godine predavao je na Akademiji likovnih umetnosti, a od 1951. do 1969. na Akademiji za primenjene umetnosti gde je bio i šef Grafičkog odseka.

Pitanje da li je Mihailo Petrov više slikar ili grafičar moguće je i danas aktuelizovati. Dominantan epitet grafičara umetnik je lično objašnjavao time što se upravo on "izborio za ravnopravnost grafike u sredini nedozreloj za ovu problematiku", zatim, da je grafiku "izvukao" iz standardnog ranga obične "štampane stvari" i da je bio prvi profesor u ovoj oblasti, što je, prema njegovom mišljenju, potisnulo slikarski opus.⁴⁷ Petrov je često pisao o grafici koja dugo nije smatrana umetnošću, a dugogodišnjim zalaganjem uspeo je da joj izbori mesto ravnopravne umetničke discipline, smatrajući je moćnijom za saopštavanje umetničkih osećanja.⁴⁸ Kritika je, stoga, najčešće davala primat njegovim grafičkim radovima u odnosu na slikarska ostvarenja, nalazeći kako je on u njima dao rezultate koji su mu osigurali istaknuto mesto u jugoslovenskoj i srpskoj likovnoj umetnosti.⁴⁹ Istovremeno, on se lično smatrao slikarem, isto koliko i grafičarem.⁵⁰ Plodonosan pedagoški rad Mihaila Petrova u ovoj oblasti doprineo je osnivanju Grafičkog kolektiva od strane predstavnika prve generacije njegovih studenata.⁵¹

U ateljeu pod kupolom Srpske akademije nauka i umetnosti Mihailo Petrov je stvorio gotovo čitav svoj opus koji je nastajao od 1932. godine⁵² pa do samog kraja burnog i zanimljivog života. Poznate su njegove brojne izložbe u zemlji i inostranstvu, gotovo u svim većim gradovima i evropskim centrima.⁵³

____________

²⁷ М. S. Petrov, Moj biografski autoportret, 48; С. Марковић, Мих. С. Петров, Борба, Београд, 13. октобар 1974.
²⁸ С. Марковић, Мих. С. Петров, Борба, Београд, 13. октобар 1974.
²⁹ Исто.
³⁰ М. S. Petrov, Moj biografski autoportret, 49.
³¹ S. Živković, Slikarstvo Mihaila Petrova, у: Mihailo S. Petrov, Beograd 1979, 12.
³² Видети: С. Поповић, О синтетичној уметности, Мисао, књ. II, св. 6, Београд 1920, 873—876.
³³ М. Петров, Страница мог живота — закључке смо доставили принцу-регенту, ТВ Новости, Београд, 24. април 1975.
³⁴ М. S. Petrov, Moj biografski autoportret, 49.
³⁵ Исто, 49.
³⁶ Видети: Ж. Рошуљ, Мони де Були у периодици, у: Српска авангарда у периодици, 167—180; Интервју са Михаилом Петровим (интервју водио новинар Радио Јасенице Д. Паунић), 18. јун 1982, Документација Народног музеја у Смедеревској Паланци; М. Ристовић, Од традиције ка модерности: 1878—1990, у: М. Поповић, М. Тимотијевић, М. Ристовић, Историја приватног живота у Срба, Clio, Београд 2011, 539—544.
³⁷ 5. Југословенска изложба, Политика, 8. јун 1922, 5.
³⁸ Љ. Димић, Културна политика Краљевине Југославије, III, Стубови културе, Београд 1997, 269.
³⁹ Т. Манојловић, Ликовна критика, 70.
⁴⁰ М. Капор, Сликар из куполе, Нин, Београд, 3. април 1966.
⁴¹ S. Bošnjak, Mihailo Petrov kao umetnički kritičar, у: Mihailo S. Petrov, Beograd 1979, 34.
⁴² J. Denegri, Umetnička kritika u Srbiji i Hrvatskoj, у: Treća decenija. Кonstruktivno slikarstvo, 46—47; М. Б. Протић, Српско сликарство XX века, Нолит, Београд 1970, 120.
⁴³ J. Denegri, Umetnička kritika u Srbiji i Hrvatskoj, 47.
⁴⁴ О. Lakićević, Umjetnost je odgovorila na sva pitanja, Telegram, Zagreb, 15. jul 1966.
⁴⁵ М. Петров, Страница мог живота, Закључке смо доставили принцу-регенту.
⁴⁶ И. Суботић, Визуелна култура часописа Зенит и Зенитових издања, у: Зенит 1921—1926, 357.
⁴⁷ П. Митић, Ретроспектива М. Петрова, ТВ Новости, Београд, 12. октобар 1979.
⁴⁸ М. Ч. Марјановић, Уложио сам целог себе, Експрес — Недељна ревија, Београд, 13. октобар 1979.
⁴⁹ D. Grbić, Tri slikarske izložbe u Beogradu, Vjesnik, Zagreb, 8. maj 1955.
⁵⁰ Интервју са Михаилом Петровим (интервју водио новинар Радио Јасенице Д. Паунић), 18. јун 1982, Документација Народног музеја у Смедеревској Паланци.
⁵¹ М. S. Petrov, Moj biografski autoportret, 51.
⁵² Р. П, Код Мих. С. Петрова у куполи Академије наука, Недељне илустрације, год. VIII, br. 23, Београд 1932, 12—13.
⁵³ Списак самосталних и заједничких излагања од 1922. до 1979. године дат је у: Mihailo S. Petrov, Beograd 1979, 54—59.


Izdavač
Narodni muzej Aranđelovac
Glavni i odgovorni urednik
Zorica Petrović, MA
Autor
Tanja Vićentić, MA
Fotografija
Miroslav Jeremić (fotografije poklon-zbirke MP)
Narodni muzej Aranđelovac PDF

[Angelina]

*

TANJA VIĆENTIĆ
MIHAILO S. PETROV: UMETNOST NA POKLON
Aranđelovac, 2012.


   


Plakat za "Prvu Zenitovu međunarodnu izložbu nove umetnosti", 1924.
kolaž, 50 x 65,5 cm,
inv. br. 2879 str. 25
Narodni muzej, Beograd


   

Kompozicija 77, 1924.
gvaš na papiru, 31 x 23,5 cm,
inv. br. MSU 1510 str. 28
Muzej savremene umetnosti, Beograd

[Angelina]

*

TANJA VIĆENTIĆ
MIHAILO S. PETROV: UMETNOST NA POKLON
Aranđelovac, 2012.




Glava devojke, 1932.
ulje na kartonu, 27 x 22 cm,
inv. br. 1661. str. 4
Narodni muzej, Beograd




Kostolački rudar I (Filip Gojčeta), 1949.
ulje na lepenci, 33 x 40,5 cm str. 77
d.d. petrov 49; poleđina: Kostolački rudar I (Filip Gojčeta)
inv. br. IU/MP 2

[Angelina]

*

TANJA VIĆENTIĆ
MIHAILO S. PETROV: UMETNOST NA POKLON
Aranđelovac, 2012.




Škofja Loka, 1923.
akvarel na kartonu, 41,5 x 48 cm str. 42
d.d. Škofja Loka 23
inv. br. IU/MP 1

[Angelina]

*

TANJA VIĆENTIĆ
MIHAILO S. PETROV: UMETNOST NA POKLON
Aranđelovac, 2012.

[Angelina]

*

TANJA VIĆENTIĆ
MIHAILO S. PETROV: UMETNOST NA POKLON
Aranđelovac, 2012.