Nikola Graovac (1907—2000)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « SLIKARSTVO « Srpski slikari XX—XXI veka « Nikola Graovac (1907—2000)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Nikola Graovac (1907—2000)  (Pročitano 7211 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Decembar 04, 2015, 10:25:54 am »

*





NIKOLA GRAOVAC
(Vrebac, 29.05.1907 — Oplenac, 16.01.2000)


Nikola Graovac jedan je od najvećih majstora kolorističkog ekspresionizma u srpskom slikarstvu 20. veka. Rođen je 1907. godine u Lici, u selu Vrebac kod Gospića. Sa 15 godina došao je u Beograd, gde je učio slikarstvo kod Jovana Bijelića. Prvi put je izlagao 1933. godine, a prvu samostalnu izložbu imao je 1935. godine u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić. Godine 1975. nastanio se u Šumadiji, u blizini Oplenca, gde je slikao tamošnje pejzaže i i predele iz rodnog kraja. Nakon posete Prizrenu nastaje serijal slika koje možete videti i na našoj prezentaciji o Prizrenu. Bio je izuzetno plodan umetnik, čiji opus broji oko 10 000 slika. Zadužbini kralja Petra na Oplencu ostavio je legat koji između ostalog sadrži 35 njegovih slika. Grad Prizren Kosovo i Metohija Srbija

* * *

"... Učestvovao je u radu umetničkih grupa "Četvorica" (1934), "Trojica" (1935), "Oblik" (1938) i "Desetorica" (1940). Dopadljivost, iskrenost i toplina njegovih slika sa širokim spektrom jakih boja nai­lazila je na odobravanje publike."
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Decembar 04, 2015, 10:54:48 am »

*

NIKOLA GRAOVAC — SLIKE





Prozor
Ulje na platnu, 79 × 98,5 cm
Izvor: Galerija atelje Dado




Izvor: Večernje novosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Decembar 12, 2015, 04:21:45 pm »

*

NIKOLA GRAOVAC — SLIKE






Kuća kraj puta
ulje na platnu, 54 × 66 cm
Binom / katalog 2013
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Decembar 21, 2015, 12:28:26 am »

*

NIKOLA GRAOVAC — SLIKE





Bez naziva
Izvor: facebook




Bez naziva
ulje na platnu, 60 × 80 cm
Izvor: art.info
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Januar 01, 2016, 11:14:47 pm »

*

NIKOLA GRAOVAC — SLIKE





Pejzaž sa kućom
Portreti časnika i dobrotvora • Redakcija Letopisa
Zbirka Galerije Matice srpske




Mrtva priroda
Portreti časnika i dobrotvora • Redakcija Letopisa
Zbirka Galerije Matice srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Januar 20, 2016, 01:48:54 am »

*

UMETNIK NADE I RADOSTI

Objavljena monografija povodom sto godina od rođenja velikog srpskog slikara Nikole Graovca. Knjigu su finansirale supruga Radmila i ćerka Smiljka, a objavila je Zadužbina kralja Petra na Oplencu

Poznati srpski slikar dvadesetog veka Nikola Graovac (1907—2000), spada u retke stvaraoce svoga vremena koji je, povodom sto godina od rođenja, dobio monografiju, veoma kvalitetno pripremljenu i vrhunski odštampanu, kakvu zaslužuje čovek iza koga je ostalo ogromno slikarsko delo.

Objavljivanje knjiga finansirale su njegova supruga Radmila i ćerka Smiljka Graovac. Autor je Vera Ristić, istoričar umetnosti, a izdavač Zadužbina kralja Petra Prvog na Oplencu.

Slikar Nikola Graovac rođen je u ličkom selu Vrebac kod Gospića. Imao je teško detinjstvo, tako da je sa petnaest godina pešice došao u Beograd. Slikarstvo je učio kod Jovana Bjelića. Prvi put je izlagao 1933. godine.

Posle njegove poslednje samostalne izložbe, priređene u proleće 1998. u prostorijama Udruženja likovnih umetnika Srbije, odlučio je da ispiše sećanja na detinjstvo i ranu mladost, na neobično bogata životna iskustva i umetnički rad. Već je bio u poznim godinama i veoma oštećenog vida, pa je svoja sećanja i razmišljanja diktirao supruzi Radmili. Taj dragoceni rukopis čini prvi deo monografije. Tamo gde je on stao, priču je nastavila Vera Ristić, a to je trenutak kada je Nikola Graovac ušao u atelje Jovana Bjelića.

Bjelić je odmah bio siguran da je Graovac izraziti kolorista, koji je na taj način saobrazio svoj život sa svojom umetnošću. "Pa, ipak otkuda u Graovca tolika raskoš žarkih boja? Poneo ih je kroz sva svoja lutanja sa svoga Velebita. Jesenji dani te planine bili su jedina radost u njegovom najranijem detinjstvu i oni su ti koji su nam ga očuvali za naše slikarstvo."

Drugu bitnu odliku slikarstva Nikole Graovca, posle prve samostalne izložbe 1935. godine, u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" dao je Rade Drainac: "U moru naših oskudnih talenata, kabinetskih rabotnika koji se preznojavaju da nešto stvore, slikarstvo Nikole Graovca je sva budućnost i nada. Ono potiskuje u pozadinu traume, psihoze, morbidnosti i demencije."

Nikola Graovac nije mnogo boravio u slikarskim kolonijama. Bio je učesnik kolonije "Ečka", dok je dolazak u koloniju u selu Lipovac nadomak Topole, u leto 1975. godine, uneo značajne promene u njegov život i stvaralaštvo. Zavoleo je ovaj deo Šumadije, pa je sagradio kuću i atelje u neposrednoj blizini Oplenca.

Od tada su sve njegove slike nastale u Topoli, ne samo šumadijski pejzaži, mrtve prirode i portreti, već i motivi davno zapamćeni. U Topoli je slikao Beograd, Sremske Karlovce, rodnu Liku. Graovac je u Topoli proveo više od dvadeset godina. U jednom od poslednjih intervjua rekao je: "Topola me je privukla svojom lepotom i lepotom svoje okoline. Ona mi je omogućila da u svojim slikama ponovo uspostavim direktan odnos sa prirodom".

Graovac je Zadužbini kralja Petra na Oplencu ostavio legat koji sadrži 35 slika i više predmeta primenjene umetnosti, satova pre svega. Stalna postavka izložena je u "Vinogradarevoj kući" i godišnje je poseti oko sto hiljada ljudi.

— Sada se u Karađorđevu Topolu ne dolazi samo zbog crkve svetog Đorđa na Oplencu, ne samo zbog Karađorđeve crkve iz 1912. godine, ne samo zbog Karađorđevog konaka, već i zbog slika Nikole Graovca — kaže Vera Ristić, autor monografije.


SVE JE VREDNO

Nikola Graovac napravio je veliko umetničko delo. Autor je oko deset hiljada slika na kojima se bojom igrao spontano i radosno. Boja je kod njega sve. Sa njegovih slika zrači plemenitost, prijateljstvo, pozitivna energija. To je privlačilo ljude. On nije znao da napravi lošu sliku. Nema ništa ispod praga vrednosti — rekao je na promociji Nikola Kusovac, istoričar umetnosti.

SPONTANO

Za mene slika uvek nastaje spontano. Znam samo njenu temu, ono što želim da ispričam i što želim da izrazim. Sve ostalo izgrađuje se postepeno samim procesom slikanja. Svaki slikar ima svoj način slikanja, koji ne podleže njegovoj kontroli. Slikaru se uvek čini da slika nastaje sama od sebe, zabeležio je umetnik. [...]

Z. Golubović | Večernje novosti | 06.10.2007.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Februar 14, 2016, 07:19:52 pm »

*

TAČNO VREME VEĆ DVA VEKA

Poznati srpski slikar Nikola Graovac, Topoli je ostavio i vrednu zbirku časovnika. Sam je izrađivao dotrajale delove i popravljao satove koji i danas zvone i rade

Veliki srpski slikar dvadesetog veka Nikola Graovac (1907—2000) poslednje godine života i umetničkog stvaralaštva proveo je u Topoli. Oduševljen Šumadijom, njenim predelima i ljudima, ostavio je zadužbini kralja Petra Prvog Karađorđevića na Oplencu izuzetno vredan legat, koji osim slikarskih dela sadrži i više predmeta primenjene umetnosti.

Autor je oko deset hiljada slika i ni jedna nije ispod praga vrednosti. Odabrao je 35 da pokloni oplenačkoj Zadužbini. Legat sadrži još kolekciju starih satova, zatim čaša, bombonjera i pehara koje je godinama sakupljao. Stalna postavka ovih predmeta izložena je u Vinogradarevoj kući i godišnje je poseti oko sto hiljada ljudi.

Zbirku stonih, kaminskih i zidnih satova krasi lepota oblika i materijala, patina vremešnosti i to što još uvek pokazuju tačno vreme. Najstariji je stoni sat (tabernakl), izrađen oko 1760. godine u Austriji, na kome piše JOHAN KOTLER Eisenstadt. Iz austrijskih radionica je sat pritik sa figurom konjanika, kaminski "lovački" sat i veći broj stonih satova koji potiču sa početka devetnaestog veka. Kaminski sat sa figurom ribara izrađen je 1780. godine u Holandiji, a tabernski sat sa bistom žene 1840. godine u Francuskoj.

Istoričarka umetnosti Vera Ristić, autorka monografije o ovom poznatom umetniku kaže da je i tada, osim slikarstva, ostalo još jedno od njegovih velikih interesovanja. To je naklonost da opravlja svoju vanrednu zbirku starih satova koji su nastajali više od dva veka, a koje je on godinama sa mnogo pažnje i ljubavi sakupljao. Kao što je sakupao i druge predmete primenjene umetnosti: staklo, porcelan, metal. Od ponuda koje je dobijao za otkup satova, a ponuda je vremenom bila sve skromnija, odabirao je ne samo ono što se njemu, po njegovim estetskim merilima dopadalo, već i ono što bi moglo da interesuje druge ljude.

— Nije više bilo majstora koji su poznavali mehanizam starih satova a nije bilo više ni nedostajućih delova, dodaje Vera Ristić. Graovac je sam izrađivao minuciozne delove, i opravljao svoje satove. Tu je mogao i pipanjem da nadoknadi nedovoljnu sposobnost vida. Znao je sve o satovima i to je za njega bio izazov da ih popravlja. I svi ti prelepi satovi, kojima je bio okružen i u ateljeu u Beogradu, i u ateljeu na Oplencu, i u svom domu, radili su i još uvek zvone i rade.

Poznati srpski slikar nije mnogo boravio u slikarskim kolonijama, ali je dolazak u koloniju u selu Lipovac nadomak Topole, u leto 1975. godine, uneo značajne promene u njegov rad i stvaralaštvo.


VIŠE SATOVA NEGO SLIKA STARI SATOVI

U ateljeu Nikole Graovca, pričao je jednom prilikom Nebojša Dragosavac, razgovarali smo satima. Govorio je tiho, lagano, često bi mu se u rukama našao neki stari sat koji je on opravljao. U njegovom ateljeu je bilo više starih satova, nego slika.

Z. Golubović | Večernje novosti | 18.06.2010.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: