Veljko Stanojević (1892—1967)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « SLIKARSTVO « Srpski slikari XX—XXI veka « Veljko Stanojević (1892—1967)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Veljko Stanojević (1892—1967)  (Pročitano 7140 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Novembar 23, 2015, 12:48:47 am »

*




VELJKO STANOJEVIĆ
(Beograd, 1892 — Beograd, 1967)


... Umetničko obrazovanje Veljko Stanojević (1892—1967) počeo je na Umetničkoj školi u Beogradu u klasi profesora Ljube Ivanovića i Marka Murata da bi potom otišao u Pariz i svoje usavršavanje nastavio na prestižnoj akademiji 'Gran Šomijer'. Tamo je ostvario uspeh izlažući na Prolećnim i Jesenjim salonima, kao i Salonu nezavisnih, zajedno sa najvećim svetskim imenima, kao što su Van Dongen, Brak i Pikaso. Internacionalna kritika ga je odmah uočila kao izuzetno talentovanog, pa su se njegove slike našle i na naslovnim stranama kataloga ovih prestižnih izložbi. Bio je jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije, Grupe bivših ratnih slikara i vajara, kao i grupe 'Oblik'. O njegovom zanimljivom privatnom liku, onom koji je pokazivao mimo četkice i platna malo se zna. Bio je izuzetno obrazovan i omiljen u beogradskom društvu, posebno među ženama, čijim je licima posvetio izuzetnu pažnju u svom slikarstvu. [M. Dimitrijević]

"Po završetku Umetničke škole postaje dobrovoljac u Prvom svetskom ratu i odlazi na front, gde pored aktivne vojne službe, učešća u proboju Solunskog fronta i albanskoj golgoti, postaje i zvanični ratni slikar. U pauzama ratnih operacija boravi na Krfu i Solunu gde se druži i slika zajedno sa najpoznatijim srpskim impresionistima: Kostom Miličevićem, Živoradom Nastasijevićem, Milošem Golubovićem i Milanom Milovanovićem. Tokom oporavka odlazi u Nicu gde se upoznaje i provodi vreme sa ruskim avangardnim umetnikom Aleksandrom Arhipenkom i poznatim italijanskim umetnikom Amedeom Modiljanijem. Po završetku Prvog svetskog rata vraća se u Beograd i pored intenzivnog slikanja bavi se i pedagoškim radom. Napravio je veliki broj portreta beogradskih dama iz visokog društva, ali i drugih značajnih ličnosti sa javne scene kao i kraljevske porodice. Drugi svetski rat je proveo u zarobljeništvu u Nemačkoj, a tokom savezničkog bombardovanja 1944. godine uništen mu je gotovo ceo dotadašnji umetnički opus i lična zaostavština. Posle oslobođenja, nastavlja da se bavi slikarstvom." [Mišela Blanuša]

Tekst: Politika, 12.03.2015.
Fotografija: Autoportret (izvor: avant art magazin)
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Novembar 23, 2015, 12:51:40 am »

*

VELJKO STANOJEVIĆ — SLIKE






Autoportret
Izvor: designed.rs


* * *

"modernist i klasik"

"... Modernist, s obzirom na likovni izraz koji prati tendencije modernog slikarstva tog perioda treće decenije, a klasicist, odnosno klasičar, kao jedan čuvar tradicije, u smislu tradicionalnih tema...  Stanojević je voleo istoriju, negovao je pripadnost narodu i poreklu. Teme su mu bile Prvi srpski ustanak, smrt Vase Čarapića, zbor u Orašcu. Neke od tih kompozicija, naručene za Dom garde, radio je zajedno sa Jovanom Bjelićem. ..." [Mišela Blanuša, 21.03.2015]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Novembar 23, 2015, 12:57:53 am »

*

VELJKO STANOJEVIĆ — SLIKE





Portrait de Marthe ,1923.






VELJKO STANOJEVIĆ
Beograd, 1892 — Beograd, 1967.
Žena u zelenom
Ulje na platnu. 65 x 81 cm.
Potpis dole desno: »V. Stanoievitch 1924«.
Inv. br. 816.


Slika Žena u zelenom Veljka Stanojevića pripada stilskoj orijentaciji rasprostranjenoj u trećoj deceniji XX veka, za koju je uobičajen termin "novi realizam". Među više predstavnika ovog nastojanja, Veljko Stanojević je među najznačajnijim, među onima koji ovu likovnu struju nisu prihvatili iz pomodnosti već iz ubeđenja i koji su joj ostali verni kroz duži period.

Posle impresionizma, koji je u prvi plan umetnikovog interesovanja stavljao svetlost, lirska raspoloženja i stvaranje vezano za emotivnu bazu, slikari "novog realizma" i Veljko Stanojević prožimaju svoje stvaranje pre svega racionalnim elementom, a prednost nad motivom daju formi. Njih zanima konstrukcija plastičnih oblika, modelacija im je često skulptorska, primenjuju geometrijske elemente. To ih vezuje za kubizam. Baveći se tako predano problemom forme, negujući objektivizam i racionalizam, predstavnici "novog realizma" zapustili su boju. Spektar boja je prisutan, ali je smanjen njihov intenzitet. Boja služi da potpomogne plastičnu modelaciju. Veljko Stanojević je ovim manirom obrađivao više tema, predeo, portret, enterijer, figuru. Žena u zelenom je spoj ove tri teme, figure u prednjem planu kao osnovnog interesovanja slikara; lika sa izrazito portretskim karakterom i predela u drugom planu. Tonove palete, svedene na zelenu i sivu, intenzivirao je u prvom planu na partiji zelene haljine modela. Ovo je jedna od antologijskih slika za novi realizam treće decenije.

Nikola Kusovac


Muzeji sveta NARODNI MUZEJ
Urednik: Branka Tasić
Izdanje: IRO "Vuk Karadžić", Beograd
Štampa i povez Mladinska knjiga Ljubljana, 1983.
Autor teksta: Nikola Kusovac
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Novembar 23, 2015, 01:13:45 am »

*

VELJKO STANOJEVIĆ — SLIKE




Pristanište u Nici, 1923.
Izvor: Večernje novosti




Kupačice, 1924.
ulje na platnu
Muzej savremene umetnosti (MSU) u Beogradu
Izvor: Večernje novosti


"Njegova dela se nalaze u zbirkama Muzeja savremene umetnosti, Narodnog muzeja, Muzeja grada Beograda, Istorijskog muzeja Srbije i Vojnog muzeja iz Beograda, kao i u drugim javnim i privatnim umetničkim kolekcijama u Srbiji, Hrvatskoj, Vatikanu, Švajcarskoj, Americi i drugim zemljama širom sveta."
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Novembar 27, 2015, 10:14:25 pm »

*

VELJKO STANOJEVIĆ — SLIKE






Cveće u vazi, 1950.
uje na platnu, 40 x 27 cm
Izvor: Arheo galerija
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Decembar 07, 2015, 12:47:44 am »

*

RAME UZ RAME SA BRAKOM I PIKASOM

O retrospektivnoj izložbi "Veljko Stanojević — modernist i klasik" sa autorom postavke Mišelom Blanušom, kustosom MSU. Dobrovoljac i ratni slikar u Velikom ratu, ostao bez ateljea u savezničkom bombardovanju 1944. kada je uništeno i oko 100 slika

Naslovnu stranicu kataloga čuvenog pariskog Salona 1924. godine krasio je "Portret žene u zelenom" Veljka Stanojevića(1892—1967). Bio je to veliki uspeh za jednog beogradskog slikara.

Ovo delo, kao deo retrospektivne postavke 47 slika, od sinoć može da se vidi u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, na izložbi "Veljko Stanojević — Modernist i klasik", čiji je autor Mišela Blanuša, kustos Muzeja savremene umetnosti.

— Proučavajući kolekciju MSU, posebno period do 1900—1945. godine shvatila sam da su među najreprezentativnijim delima iz te zbirke svakako slike Veljka Stanojevića. — kaže za "Novosti" Mišela Blanuša. — On zauzima značajno mesto, koje je možda iz današnje perspektive zanemareno, s obzirom na to da se nije mnogo pisalo o njemu, niti su se pravile neke velike izložbe. Ova postavka je zato obimna i u njoj su pored dela iz kolekcija MSU i ona koja su u Narodnom muzeju, Istorijskom muzeju Srbije, Muzeju grada Beograda i privatnim zbirkama. Pokušala sam da na jednom mestu objedinim celokupan njegov opus.

Potomak ugledne srpske porodice (baka mu je bila kći prote Mateje Nenadovića, unuka kneza Alekse Nenadovića, a deda pukovnik Jeremija Stanojević, ministar pravde i prosvete u Kneževini Srbiji, predsednik vrhovnog suda, predsednik Društva srpske slovesnosti), Stanojević je usavršavanje započeo na Umetničkoj školi u klasi profesora Marka Murata i Ljube Ivanovića. Kao dobrovoljac u Prvom svetskom ratu, postaje na frontu zvanični ratni slikar i zbližava se sa srpskim impresionistima Kostom Miličevićem i Milanom Milovanovićem, koji će mu kasnije postati i venčani kum.

— U pauzama između bitaka oni su se okupljali u Solunu, na Krfu, na grčkim ostrvima, gde su se oporavljali i radili — objašnjava Blanuša. — To je period Stanojevićevog ranog formiranja, gde će napraviti jednu seriju akvarela sa temom grčkih ostrva i gradova, koji su apsolutno u duhu impresionizma.

Tokom godina Velikog rata, Stanojević je na oporavak upućen u Nicu, gde je upoznao dva svetski slavna umetnika — Modiljanija i Arhipenka, priča naša sagovornica:

— Sa Arhipenkom, koji je bio apstraktni, avangardni umetnik, izuzetno lepo se družio i slagao. Provodili su mnogo vremeno zajedno, ali nisu izvršili uticaj jedan na drugog. Modiljanija je uvažavao i cenio, iako ni tu nije došlo do zbližavanja i preuzimanja likovnog uticaja. Moguće je da je Stanojeviću, koji je bio gospodin, bio stran Modiljanijev boemski stil života.

Kao i većina njegovih kolega posle rata odlazi u Pariz, gde će provesti deset godina intenzivnog života i rada, koji se smatraju najznačajnijim periodom u njegovom likovnom stvaranju:

— Upisao se na akademiju "Gran Šemijer" i studirao sa mnogim kasnije svetski poznatim umetnicima. Bio je i izuzetno aktivan na pariskoj likovnoj sceni, učestvovao na prolećnim, jesenjim i salonima nezavisnih. Zapazila ga je i francuska kritika, maksimalno ga hvaleći kao perspektivnog i talenovanog umetnika. Izlagao je u društvu Van Dongena, Braka, Pikasa...

Kada se tridesetih godina vratio u Beograd, njegovo slikarstvo blago popušta u formi, nastavlja naša sagovornica:

— Osećaju se uticaj ekspresionizma boje, likovna traženja, eksperimentisanje...

Prema rečima Mišele Blanuše, Stanojević je jedan je od retkih umetnika tog perioda koji je izuzetno voleo da slika istorijske kompozicije:

— Voleo je istoriju. Negovao je pripadnost narodu, poreklu, vezanost za domovinu, a imao je i lični afinitet da izučava istoriju. Teme su mu bile Prvi srpski ustanak, smrt Vase Čarapića, Zbor u Orašcu, koji će biti prikazan na ovoj izložbi. Neke od tih kompozicija, naručene za Dom garde, radio je zajedno sa Jovanom Bijelićem. Napravio je i reprezentativne portrete kralja Aleksandra, kraljice Marije, kneza Pavla, knjeginje Olge, ali oni, nažalost, nisu sačuvani.

U Drugom svetskom ratu, tokom savezničkog bombardovanja Beograda 1944. stradao je njegov atelje i gotovo sva dela koja su, po mišljenju naše sagovornice, bila — najreprezentativnija. Tada je uništeno oko stotinu slika i isto toliko crteža, cela njegova biblioteka... Sačuvano je samo nekoliko radova koji se u tom trenutku nisu nalazile u ateljeu.

— Postoji i jedan njegov lični doživljaj svega toga, pretočen u ekspresionističku kompoziciju "Oslobođenje Beograda", punu naboja, nastalu oko 1945. — kaže Blanuša. — Trenutak oslobođenja koliko je bio lep za ljude koji su preživeli ratne strahote, njemu je doneo ličnu tragediju.

U posleratnom periodu kada se nameće ideologija socijalističkog realizma, formiraju novi pravaci, njegovo "kudravo slikarstvo", kako ga je Branko Popović nazvao, pomalo pada u drugi plan. Nastavio je da se bavi istorijskom tematikom, ali kroz neki savremeniji izraz.

— U posleratnom periodu postoji nekoliko slika gde se uočava tendencija da ne bude "nezainteresovan", da reaguje, da pruži svoj sud. Kroz "Terazije" iz 1947, u stilu socrealističkih slika, bavio se temom obnove i izgradnje, radnim akcijama... Pokušao je da se prilagodi vremenu, ali se tu i dalje vidi manir građanskog slikarstva — kaže Blanuša.

Veljko Stanojević je imao izuzetno bogatu međunarodnu izlagačku karijeru, od Amerike do Evrope:

— Značajno je i to da je bio jedan od osnivača Društva umetnika Srbije, kao i jedne od najznačajnijih naših međuratnih umetničkih grupa "Oblik" — napominje Blanuša. — Javljala se nedavno jedna švajcarska privatna galerija, raspitujući se ko je Stanojević i kakav je njegov značaj, a postoje kolekcionari u Bostonu koji imaju njegove slike, tako da i danas njegovih dela ima po celom svetu.


FRESKE I MOZAICI

— Bio je jedan od retkih umetnika svoga vremena koji se bavio i freskoslikarstvom — kaže sagovornica.

— Oslikao je dve crkve: u Banjaluci Saborni hram Svete Trojice, koji je nažalost uništen tokom Drugog svetskog rata i crkvu u Slancima. Većini Beograđana poznat je mozaik iznad portala Crkve Svetog Marka, koji je po njegovim skicama izrađen u Firenci. Iako su u Stanojevićevoj umetnosti zastupljene profane, građanske teme, a bavio se i sakralnim, religijskim temama.

VELIKI LJUBITELJ ŽENA

U najlepšem smislu, Veljko Stanojević je bio ljubitelj žena, ženskog lika — otkriva Mišela Blanuša. — Uradio je mnogo ženskih portreta. Slikao je poznate dame, poput Vuke Petrović ili čuvene glumice Dare Milošević. Kroz te portrete, stvorio je i svojevrsnu hroniku građanske klase, pa se na njegovim delima može videti moda toga vremena, odeća, frizure, šminka, nakit... iz čega se vidi da smo bili u toku sa svetom. Ljubav prema ženama vidi se i kroz to što se pet puta ženio.

Miljana Kralj | 28.02.2015.| Večernje novosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Januar 04, 2016, 07:13:17 pm »

*

VELJKO STANOJEVIĆ, U DUHU IDEALIZOVANE REALNOSTI

Izložba srpskog slikara Veljka Stanojevića u Galeriji RTS-a. Postavka obuhvata 33 slike koje datiraju iz treće decenije 20. veka.

Izložba slika veoma značajnog i nedovoljno istraženog srpskog slikara Veljka Stanojevića obuhvata 33 dela (portreti, autoportret, pejsaži, vedute, aktovi, enterijeri, itd.) — nekoliko je ustupljeno iz fundusa beogradskog Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, a većina je iz privatnih kolekcija.

Najveći broj izloženih slika datira iz treće decenije 20. veka. Autor postavke i teksta u katalogu je istoričar umetnosti Stanislav Živković.

Živković je prilikom otvaranja  istakao da je Veljko Stanojević jedan od naših najvećih bardova koji su učestvovali i izgrađivanju modernog izraza u srpskom slikarstvu.

"Kroz više od pedeset godina umetničke aktivnosti, prošao je i doživeo sve njegove faze: kao radoznali početnik, zatim kao zreo umetnik i borac za savremeno, i kao pomalo zamoren posmatrač koji je propustio arenu mlađima i ratobornijima", rekao je Živković.

Veljko Stanojević je rođen u 1892. godine u Beogradu, gde je 1914. godine završio Umetničko-zanatsku školu, kod profesora Ljubomira Ivanovića i Marka Murata. Od 1920. do 1922. godine studirao je slikarstvo u Parizu, gde je živeo do 1930. godine.

Jedan je od osnivača grupe "Oblik". Prvi put je samostalno izlagao 1922. godine u Beogradu, a kasnije na brojnim grupnim i samostalnim izložbama u Jugoslaviji, Evropi i Americi. Umro je u Beogradu 1967. godine.

Slikarstvo Veljka Stanojevića kretalo se u luku od naturalizma, preko "idealizovane realnosti", do povratka prirodi i naturalizmu. Njegovo stvaralaštvo u duhu "idelizovane realnosti", koje je nastajalo 20-ih godina 20. veka, kritika smatra njegovim najautentičnijim stvaralačkim periodom, te se Veljko Stanojević svrstava u red naših najznačajnijih slikara treće decenije 20. veka.


Četrdeset dela Veljka Stanojevića vraćeno u Srbiju

Predsednik Saveta RTS-a za likovno stvaralaštvo Nikola Mirkov otvorio je u Galeriji RTS-a izložbu slika Veljka Stanojevića. Mirkov se zahvalio porodici Obradović koja je nedavno otkupila od naslednika umetnikove udovice 40 njegovih slika i prenela ih iz Zagreba u Beograd, kao i što je ustupila skoro polovinu od 33 dela izloženih u Galeriji RTS-a.

RTS | 11.012.2009.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: