Momčilo Momo Kapor (1937—2010)*
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « SLIKARSTVO « Srpski slikari XX—XXI veka « Momčilo Momo Kapor (1937—2010)*
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Momčilo Momo Kapor (1937—2010)*  (Pročitano 9663 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Novembar 21, 2015, 02:07:26 am »

*




SLIKAR MOMO KAPOR
(Sarajevo, 08.04.1937 — Beograd, 03.03.2010)

akademski slikar i književnik, dopisni član ANURS
od 27.06.1997, redovni član od 21.06.2004. godine.

Samo dobro obavešteni znali su da je Kapor pre četiri i po decenije diplomirao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića, akademika, člana SANU i Hercegovca. I samo oni su znali, uz krug njemu najbližih, da se on nikada nije odrekao slikanja, a još manje slikarstva. Moglo se dogoditi da pritisnut mnogim obavezama što ih je imao kao izuzetno plodan pisac i radoznali putopisac, kao novinar i ratni reporter, kao noćobdija i boem, nije uvek nalazio vremena za intenzivno bavljenje slikarstvom. Međutim, olovku, pero ili dobar flomaster (nažalost američki) nije nikada ispuštao iz ruke. Ako nije radio ilustracije za sopstvene tekstove i knjige, onda je to činio za tekstove i knjige svojih prijatelja i poznanika. Ako nije bilo, pak, drugih obaveza crtao je za stolom u kafani, skicirao portrete prijatelja i sagovornika, beležio zanimljive likove prolaznika, osoblja, kafanskih zabavljača i svakojakih avanturista. Radio je to na istrgnutim listićima notesa, na salvetama, kutijama od cigareta, katkad i na kafanskim čaršavima. Crtanjem je prekraćivao vreme na neizbežnim sastancima, a još češće ukrašavao posvete i autograme na sopstvenim knjigama.

Ukratko, moglo bi se zaključiti, bez bojazni od preterivanja, da u životu Moma Kapora nije bilo dana bez linije, krokija, skice i crteža. Tako se u njemu neprekidno usavršavao, kalio i do najvišeg stepena veštine uzdizao i delom potvrđivao neprikosnoveni majstor crtač. Zato ne iznenađuje saznanje da se iz njegovog obimnog likovnog opusa izdvajaju, upravo, ona dela čije se vrednosti temelje na vrlinama i odlikama dobrog crteža, bez obzira da li je on redukovan na samu bit ili je dat kroz živo razuđenu arabesku.

Prema tome, ako crtež predstavlja jedan od temeljaca Kaporovog likovnog stvaralaštva u celini, onda se drugi jednako važan oslonac zasigurno nalazi u njegovom izuzetnom poznavanju svetske i nacionalne istorije umetnosti. Na to ukazuje činjenica da on spada među umetnike koji su najviše putovali, da je obišao sve kontinente, da je duže ili kraće boravio u mnogim svetskim metropolama i centrima kulture, poput Pariza, Rima, Venecije, Firence, Milana, Barcelone, Madrida, Sevilje, Lisabona, Beča, Praga, Budimpešte, Ženeve, Amsterdama, Brisela, Njujorka, Čikaga, San Franciska, Moskve, Petrograda, Karakasa, Tel Aviva, Kaira, Sidneja i tako redom, da naprosto nema većeg muzeja i značajnije galerije u svetu koje nije posetio. Zatim, da je na tim putovanjima upoznao mnoge velikane savremene umetnosti, a još više i bolje dela starih majstora bez kojih se ne mogu zamisliti univerzalni civilizacijski dometi svekolikog čovečanstva.

Stoga nije slučajno što se u njegovom slikarstvu neskriveno očituju njegova oduševljenja i njegove ljubavi, njegovo odlično poznavanje dela Učela, Leonarda, Vermera, Rembranta, Botičelija, zatim El Greka, Murilja, Velaskeza i tako redom do Tuluz Lotreka, Knopfa, Pikasa, Dalija, Delvoa i Vorhola. Kao što se iz njegove hvaljene i nagrađivane knjige Uspomene jednog crtača može jesno sagledati šta sve i koliko toga duguje svom okruženju. O tome dugovanju upečatljivo svedoči toplina kojom zrače njegove uspomene, sećanja na učitelje, prijatelje i poznanike što su kao ličnosti, a katkad i delom, predstavljali duhovnu verikalu njegovog sentimentalnog likovnog obrazovanja.

Nikola Kusovac


MOMČILO MOMO KAPOR slikar i pisac. Slikarstvo je diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1961. u klasi prof. Nedeljka Gvozdenovića. Izlagao je retko, više u inostranstvu (Njujork, Boston, Karakas, Ženeva, Udine, Brisel itd.) nego u Jugoslaviji i posebno Srbiji. U Beogradu je izlagao samostalno samo 1992. i 2006. godine. Zato je poznatiji kao vrstan crtač i ilustrator svojih knjiga, ali i knjiga drugih pisaca. Slike su mu rasute širom sveta. [...] Galerija Užice

Fotografija: bibliotekadoboj.com

* * *

Zadužbina Momo Kapor Galerija slika
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Novembar 21, 2015, 02:41:19 am »

*

MOMČILO MOMO KAPOR — ANA & JELENA





Jelena, 1972.
ulje na platnu, 60 x 70 cm
Zadužbina Momo Kapor




Ana i Jelena, juli 1973.
ulje na platnu 54 x 67 cm
Zadužbina Momo Kapor




Ana I, 1974.
ulje na kartonu, 50 x 70 cm
Zadužbina Momo Kapor
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Novembar 21, 2015, 05:45:49 am »

*

MOMČILO MOMO KAPOR — SLIKE





Košava, 2000.
ulje, 100 x 100 cm
d.d. Momo Miloš Petković
Zadužbina Momo Kapor




Košava, 2000.
ulje, 80 x 60 cm
d.d. Momo Miloš Petković
Zadužbina Momo Kapor
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Decembar 06, 2015, 11:32:54 am »

*

MOMČILO MOMO KAPOR — SLIKE





Materinstvo, 2001.
ulje, 130 x 100 cm
Zadužbina Momo Kapor




La Primavera, 2004.
ulje, 70 x 100 cm
Zadužbina Momo Kapor




Trebinjska nevesta, 2002.
ulje, 100 x 100 cm
Zadužbina Momo Kapor
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Decembar 06, 2015, 11:33:01 am »

*

MOMČILO MOMO KAPOR — SLIKE





Rađanje ade, 2004.
ulje, 130 x 100 cm
Zadužbina Momo Kapor




Nad Beogradom, 2005.
ulje, 180x 100 cm
Zadužbina Momo Kapor
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Decembar 23, 2015, 12:13:59 am »

*

MOMČILO MOMO KAPOR — SLIKE





Ktitorka, 2000.
ulje, 100 x 100 cm
Zadužbina Momo Kapor




Ktitorka, Frankfurt 1
Zadužbina Momo Kapor




Ktitorka, 2007.
ulje, 150 x 100 cm
Zadužbina Momo Kapor
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Januar 01, 2016, 08:24:35 pm »

*

MOMO KAPOR (1937—2010) Likovni Balzak


Odlaskom Mome Kapora, doajena naše (ne samo) likovne scene, Beograd kao centar Balkana više nikada neće biti isti. On je crtežom, slikom, pisanom i usmenom rečju, podigao najveći spomenik beogradskom duhu i bio pozni predstavnik elite tzv. beogradskog pogleda na svet. Kao crtač i slikar osetljiv na ljudsku prirodu, hroničar naravi velegrada, Kapor je precizno otkrivao damare Srbije, narodne želje i porive. Bio je neka vrsta likovnog Balzaka, hroničara svog vremena, spreman da brojnim portretima reaguje na žensku lepotu i lepotu duha. U njegovom stilu ima nečeg od stidljivosti i naivnosti provincijalca trajno fasciniranog velegradom, ali je upravo zato bio možda poslednji veliki građanin prestonice. Njegov celokupni opus u znaku je sklada i lakoće do koje se treba uzdići. Kapor je crtao kao što piše i pisao kao što crta i u vreme avangardne pomame za eksperimentom odbacio svaki vid apstrakcije i bespredmetnosti. Njegov likovni svet je aristokratski nemoderan jer je prigrlio estetiku lepog i razvio likovnu priču, nalik starim umetnicima, svesno ne izbegavajući u umetnosti toliko prokaženu naraciju. To ga je povezivalo sa starim majstorima koje je toliko cenio. Umetnost je shvatao kao vid literature što mu je donelo neuporedivo veće likovne izazove od nekakvog poluapstraktnog, odomaćenog ekspresivnog drljanja. Ilustrujući svoje priče, produžavajući linijom, senkom i modulacijom tekst, dajući mu određenu dimenziju stvarnosti, nikada nije bio ilustrator, ako se ilustracija shvata kao vid primenjene umetnosti, već pravi slikar i crtač. Ne treba zaboraviti da je bio svedok i saučesnik herojskog poratnog pokolenja genijalnih crtača i slikara, studenata beogradske Likovne akademije. Kultura, duhovitost ali i mrak i misticizam Mediale imali su vernog tumača u Momi Kaporu. Za razliku od Uroša Toškovića, Dada Đurića i Ljube Popovića, čiji je rad pratio i opisao u svojim kultnim romanima, imao je mnogo razumevanja i za predratnu likovnu umetnost, poštujući iznad svega Nedeljka Gvozdenovića, Marka Čelebonovića i Ivana Tabakovića. Rani Kaporov slikarski opus je po mišljenju nekih kolekcionara među najboljim ostvarenjima naše umetnosti šezdesetih. Pisac je i nekih od najboljih eseja o tajnama ikonopisa što ga odaje kao znalca, ali se nikad kao Bogdan Tirnanić nije bavio likovnom kritikom.

Kapor je ostao večno u umetnosti, i to u svim njenim vidovima, od rituala prepoznavanja dobrog vina, vođenja duhovitog razgovora, pisanja političkih komentara, pa sve do slikanja portreta tehnikom ulja na platnu većeg formata. I pored svih njegovih bravura, kaporijada, ne doživljavamo ga kao estetu već kao čoveka iz naroda. Njegovo likovno stvaralaštvo za koje upućeni tvrde da mu je u životnom, finansijskom smislu donosilo više od književnosti i novinarstva, što samo znači da je prihvaćeno i cenjeno, nedavno je krunisano objavljivanjem veće monografije.

Nestaje lice i telo Beograda, njegove kafane, zgrade, drvoredi, originalne ličnosti i veliki umetnici. Kapor je bio ne samo jedan od poslednjih bardova te vanredne kulture, umetnik koji je naš grad doživljavao kao centar sveta, već i neuporedivi, viteški branilac nacionalnog i samosvojnog, onog nečeg tipično našeg. Niko u prepoznavanje lepote jedne Ane, tog simbola vedre i opuštene, duhovite, pametne i bolje Srbije, u tu posvećenost čoveku, nije kod nas uložio više ljubavi i šarma. ...

Piše Dejan Đorić | Pečat | 03.03.2010.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Januar 05, 2016, 02:01:32 am »

*

VEČNO MLADI MOMO KAPOR

Na današnji dan, pre pet godina, napustio nas je najčitaniji srpski pisac, slikar, novinar, boem i svetski putnik. Velika izložba njegovih slika biće otvorena 20. marta u Domu Vojske

Lepše je bilo proleće u Beogradu, zanosnije Beograđanke i življe ulice, jači miris lipa, bliži Sava i Dunav, a punije kafane — dok je o njima pisao i slikao ih Momo Kapor. Lakše je bilo žudeti za belim svetom i putovanjima, a biti srećan kod kuće i ceniti naše zaboravljene vrline, dok nas je tome učio veliki šarmer, kozer, jedan od poslednjih beogradskih boema.

Pre pet godina, na današnji dan, otišao je prvi i najveći jugoslovenski i srpski bestseler pisac, slikar i novinar, setni čarobnjak reči Momčilo Momo Kapor (1937—2010), ali je i dalje živo prisutan u javnosti i u sećanjima čitalaca na knjige: "Beleške jedne Ane", "Provincijalac", "Ada", "Zoe", "Una", "Zelena čoja Montenegra", "Poslednji let za Sarajevo", "Konte", "Eldorado", "Anglos", "Ispovesti" ili "Lep dan za umiranje", za koju mu je Nin-ova nagrada izmakla za jedan glas žirija...

Malo je ko umeo da piše vrhunsku književnost i stiče ogromnu publiku. Tačku na polemike o "težini" Kaporovog pisanja sigurno je stavio i profesor Ivo Tartalja koji je u knjizi ogleda o velikim piscima "Pesma o pesmi", u Plavom kolu SKZ, razmatrao i Kaporovu poetiku.

— To može samo Kapor. Kao da smrti nije ni bilo, svako nedeljno jutro osmehuje se večiti mladić srpske književnosti sa naslovne strane novina, i kao u punoj snazi obnavlja se pred čitaocima i pričom i crtežom. To bi se moglo imenovati kao neobično podmlađivljanje, kao "Momčilov svlak". Samo mi kojima je bio svakodnevna veselost nekako još teže znamo da ga ovde sa nama, evo već pet godina, nema - kaže za "Novosti" Rajko Petrov Nogo.

Momini najbliži okupiće se danas na pomenu u vračarskoj crkvi Svetog Save, a njegova udovica Ljiljana Kapor, koja je osnovala i vodi Zadužbinu "Momčilo Momo Kapor", najavljuje za naš list i veliku izložbu pod nazivom "U ateljeu", koja će biti otvorena 20. marta u Domu Vojske. Zahvaljujući kolekcionarima i fondu Zadužbine, biće postavljene Kaporove slike iz čuvenog ciklusa "Školice", one u vezi sa Njujorkom, a posetioci će biti u prilici da osete miris terpentina i lanenog ulja koje je obožavao.

— Izmešta se ceo atelje i prostor u kojem je Moma radio, da bi posetioci mogli da osete duh njegovog stvaralaštva, vide sa kojim bojama je slikao i sa kakvih paleta — kaže nam Ljiljana Kapor.

— Biće napravljena i "crna soba" u kojoj će publika moći da vidi dvadesetominutni film koji sam sastavila od Mominih intervjua u kojima govori o slikarstvu.

Ovih dana iz štampe je izašla i druga knjiga njegovih intervjua "Sentimentalni rat i mir Mome Kapora", u izdanju SKZ i Zadužbine. Sabrani su njegovi mudri i duhoviti odgovori koje je novinarima davao tokom ratnih devedesetih, kada su mu mnogi uzimali za zlo držanje srpske strane, obilaske ratnih krajeva, prijateljstvo sa Radovanom Karadžićem...

Sećanju na Kapora biće posvećen i april, mesec njegovog rođenja, kada će biti dodeljena treća po redu, nagrada "Momo Kapor" za književnost.


DELO NA DOBITKU Istina je ono što se obično kaže, da smrću gubimo i žalimo prijatelja, ali ne gubimo i ne žalimo njegovo delo. Smrću pisca delo je na dobitku. Takav slučaj je i sa Momom Kaporom, uz jedan dodatak. Kad pomislim šta bi i koliko Momo Kapor napisao i nacrtao za proteklih pet godina, ne mogu a da uz njega ne žalim i za tim nenadoknadivim gubitkom — kaže za "Novosti" Matija Bećković.

B. Đorđević | 03.03.2015 | Večernje novosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Maj 11, 2016, 12:51:59 am »

*

OTVORENA IZLOŽBA "MOMO KAPOR U ATELJEU"


Velika galerija Doma Vojske na mesec dana postaće atelje Mome Kapora. Večeras je u njoj otvorena izložba "Momo Kapor u ateljeu", koja je nastala kao zajednički poduhvat Zadužbine "Momo Kapor" i Medija centra "Odbrana". Svečano otvaranje pred brojnim gostima, Mominim prijateljima, kolegama i obožavaocima, održano je u Svečanoj sali Doma Vojske Srbije.

Program je vodila glumica Vjera Mujović, a prisutnima su se obratili pukovnik Stevica S. Karapandžin, direktor Medija centra "Odbrana", Vladan Vuksanović, sekretar za kulturu Grada Beograda, Ljiljana Kapor, osnivač Zadužbine "Momo Kapor" i Dragan Lakićević, urednik Srpske književne zadruge. Izložbu je otvorio slikar Miloš Šobajić.

Ovo je treća velika Momina izložba koja se održava u Domu vojske. Moglo bi se reći, postala je to lepa tradicija. Na tu činjenicu prisutne je podsetio pukovnik Karapandžin.

"Nastojeći da svodove ovog zdanja podupremo monumentalnim stubovima srpske kulture, delima najznamenitijih srpskih umetnika, tokom proteklih pet godina, od smrti Mome Kapora, dva puta smo organizovali izložbe njegovog stvaralaštva. Toj se tradiciji, evo, priklanjamo i danas", rekao je direktor Medija centra "Odbrana".

Momo Kapor je jedan od simbola Beograda. Voleo je Beograd i Beograđane i bolje nego iko drugi umeo je u reč ili crtež da pretoči beogradski šarm. O njegovom značaju za naš grad govorio je sekretar za kulturu grada Beograda.

"U vremenu kad je u ovoj zemlji bujala crvena aristokratija, a stara aristokratija venula i topila se kao grudva snega na suncu, Momo Kapor je bio aristokrata posebnog kova — bio je aristokrata duha. Bio je u svakom smislu princ kulturnog Beograda", rekao je Vladan Vuksanović.

Na izložbi u Domu vojske posetioci će biti u prilici da vide deo Kaporovog ateljea izmešten iz njegovog stana na Neimaru. Moći će tako da vide materijal kojima je slikao, osete miris boja, dotaknu njegov štafelaj, dožive ambijent u kom je stvarao.

"Čovek nikada ne može da shvati o nekom slikaru mnogo, a za kratko vreme, ako ne vidi njegov atelje, stan ili kuću u kojoj živi. Svako od nas je bar jednom u životu poželeo da zaviri u svet nekog umetnika kojeg voli", objasnila je Ljiljana Kapor potrebu da se pored slika pred posetioce iznese i prostor i kom su te slike nastajale.

Na svečanom otvaranju predstavljene su i dve knjige njegovih intervjua "Sentimentalni prtljag Mome Kapora" i "Sentimentalni rat i mir Mome Kapora" u izdanju Zadužbine "Momo Kapor" i Srpske književne zajednice. Knjige su u direktnoj vezi sa izložbom jer je u njima umetnik, između ostalog, odgovarao na mnoga pitanja o slikanju i slikarstvu uopšte. Knjigu je predstavio Dragan Lakićević, a odlomke iz knjige čitala je glumica Rada Đuričin.

"Obe knjige zajedno imaju blizu devetsto strana. Ostala je još jedna knjiga razgovora sa Kaporom", najavio je Lakićević i dodao da će zbog svoje vrednosti verovatno nositi naziv "Sentimentalni klasik Momo Kapor".

Izložbu je otvorio naš veliki slikar i član upravnog odbora Zadužbine "Momo Kapor" Miloš Šobajić. [...]

"Na izložbi ćemo videti, pored ateljea i jednu seriju slika koja je vrlo interesantna. Zove se školice. I na plakatu ove izložbe vidimo Momu kako skakuće na jednoj školici“, rekao je Šobajić. Slike s motivom dečjih školica su nešto po čemu je Kapor bio prepoznatljiv i jedinstven u svetu. Školice je počeo da slika sredinom sedamdesetih godina, dok je povremeno živeo u Njujorku, a nastavio je da ih slika do kraja života.

Na kraju programa prikazani su i delovi iz kratkog filma o Momi Kaporu, koji će se sve vreme izložbe prikazivati u Velikoj galeriji.

Media centar Odbrana | 20.03.2015.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: