Predrag Peđa Milosavljević (1908—1987)*
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « SLIKARSTVO « Srpski slikari XX—XXI veka « Predrag Peđa Milosavljević (1908—1987)*
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Predrag Peđa Milosavljević (1908—1987)*  (Pročitano 12430 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Novembar 18, 2015, 04:11:14 am »

*





PREDRAG PEĐA MILOSAVLJEVIĆ
(Lužnice, 04.02.1908. — Beograd, 25.01.1987)


Predrag Peđa Milosavljević, slikar, pravnik, diplomata, dramski pisac, dramaturg i član SANU. Jedan je od naših najznačajnijih predstavnika initimizma, poetskog realizma i umerenog ekspresionizma.

*

Predrag Peđa Milosavljević je kao dečak od svog oca, učitelja i pisca za decu, slušao o umetaosti minulih epoha. Prve slikarske pouke je dobio od Ljubice Filipović u Kragujevcu i od Hristifora Crnilovića togom školovanja u Skoplju gde je živeo u periodu 1919—1926. godine. U Beogradu 1926—1933. godine završava gimnaziju i pravni fakultet, i uporedo uči slikarstvo u ateljeu Jovana Bijelića. Po završenim pravnim studijama počinje da radi u Ministarstvu spoljnih poslova, i 1936. godine bpva postavljen za službenika naše ambasade u Parizu. Tokom Boravka u Francuskoj učestvovao je na izložbama Udruženja jugoslovenskih umetnika u Parizu. Za vreme Drugog svetskog rata, 1941. godine odlazi u Madrid, a 1942. u London gde izlaže na izložbama engleskih i francuskih umetnika, i sam priređuje samostalnu izložbu u St. Georges Gallery. Takođe, postaje član međunarodne komisije za zaštitu  i povratak kulturnih dobara iz Nemačke. Godine 1945. je ponovo postavljen za sekretara ambasade FNRJ u Francuskoj gde ostaje do kraja 1946. godine.

Nakon povratka u zemlju prelazi na rad u Komitet za kulturu i umetnost FNRJ (1967), gde se bavi organizovanjem izložbi za inostranstvo, a 1950. godine napušta državnu službu i posvećuje se isključivo slikarstvu.

Kao umetnik oprobao se u različitim tehnikama — ulje, tempera, gvaš, akvarel, mozaik, crtež, kolaž i grafika. Slikao je fasade, krovove, arhitekturu Beograda i Dubrovnika, predele, enterijere, figure, aktove, životinje i mitološka bića. Njegov celokupni slikarski opus je krajnje lirski i poetičan bez ikakvih diskontinuiteta i padova. Objavio je zbirku eseja Između trube i tišine, dramskih tekstova Mare serenitatis i Zapor, kao i hrestomatiju Beograd na moru, koju čine ogledi i zapisi od preko stotinu članaka, prikaza, putopisa i polemika rasutih po novinama i časopisima. Prvi put je izlagao na II jesenjoj izložbi beogradskih umetnika (1929) i od tada je učestvovao na mnogim prestižnim ligovnim smotrama i priredio vipe samostalnih izložbi u zemlji i u inostranstvu. Izlagao je sa slikarima umetničkih grupa "Dvanaestorica" i "Šestorša".

Dobitnik je uglednih nagrada za slikarstvo, između ostalih Grand Prix na Međunarodnoj izložbi u Parizu (1937), Oktobarsku nagradu grada Beograda (1966), Nagradu na Međunarodnoj izložbi Prijateljstvo Evrope u Santiji (1967) i Zlatnu paletu ULUS-a (1978). Izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti 1972. godine, a 1976. godine za stalnog člana. Matica srpska — facebook
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Novembar 18, 2015, 04:26:01 am »

*

PREDRAG PEĐA MILOSAVLJEVIĆ — SLIKE






Beli prozori, 1936.
ulje na platnu, 72 x 100 cm
Narodni muzej u Beogradu
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Novembar 18, 2015, 04:26:09 am »

*

PREDRAG PEĐA MILOSAVLJEVIĆ — SLIKE






Dubrovnik, 1936—1938.
akvarel na hartiji, 47 x 65 cm
Nacionalna Galerija, Skoplje
Izvor: facebook
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Novembar 21, 2015, 02:01:00 am »

*

PREDRAG PEĐA MILOSAVLJEVIĆ — SLIKE






Portret devojke, 1938.
ulje na platnu, 63 x 89 cm
Dvorski kompleks, Beograd
Izvor: facebook


* * *

Portret devojke, delo Predraga Peđe Milosavljevića u Likovnu kolekciju Dvorskog kompleksa na Dedinju dospeo je kao poklon Dragane Jelisijević, slikareve sestre. Prema njenoj želji slika je i danas deo stalne postavke Kraljevskog dvora.

Portret devojke predstavlja mladu ženu u poluprofilu, dok sedi u stolici sa visokim naslonom. Ona u krilu drži šešir ukrašen cvećem. Fokusirajući se na nežni lik i skladnu formu žene, Milosavljević se ne bavi njenim okruženjem, već dozvoljava posmatraču da ga sam interpretira. Devojka je odevena u belu košulju, sa jedva primetnim belim medaljonom oko vrata, crnu suknju i žaket, a kosa joj je sklonjena sa lica. Udobno je smeštena u stolicu, tako da joj jedna ruka opušteno pada preko rukohvata, dok drugom dodiruje cveće na šeširu. Njen zamišljeni pogled mimoilazi posmatrača.

Portret devojke iz kolekcije Kraljevskog dvora verno predstavlja tehničke i tematske karakteristike Milosavljevićevog slikarstva. Tretiranjem portreta kao prikaza intimnog momenta Milosavljević pojačava utisak realnosti i uvlači nas u svet slike. Mlada žena koju gledamo prepuštena je sopstvenim mislima, sanjarenju, a njeno lice, srcastog oblika, sa sitnim očima i, tek naglašenim, ružičastim usnama, obrađeno sa posebnom pažnjom, privlači naš pogled. Svojom veštinom da u slikama poetizuje svakodnevicu, Milosavljević prenosi na nas umirujuću i pomalo setnu atmosferu kojom odiše slika, odnosno trenutak kome prisustvujemo. Portret devojke naslikan je svedenom paletom, u tonovima braon boje koje, od latica cveća preko naslona stolice, remeti samo po koji crveni akcenat, a puni nanosi uljane boje, slici daju skoro opipljivi karakter.

Predrag Peđa Milosavljević (1908—1987) bio je pravnik po zanimanju a slikar i esejista po pozivu. Rad u diplomatskoj službi omogućio mu je da u godinama neposredno pre i posle Drugog svetskog rata boravi na izvorima modernih umetničkih stremljenja, u Parizu, Madridu, Lisabonu i Londonu. Samouk, savete o slikarskoj tehnici dobio je u ateljeu Jovana Bijelića. Neretko karakterisan kao slikar sete, Milosavljević je inspiraciju nalazi primarno u gradskim predelima i ljudima. Autentičanost njegovog slikarskog izraza ogleda se u lirskoj obradi tema, slikanim gustim nanosima uljane boja i svedenoj paleti.

B. K. | Izložba ženskih portreta iz likovne zbirke dvorova na Dedinju pod nazivom: "O lepoti i plemenitosti" PDF
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Novembar 21, 2015, 02:19:13 am »

*

PREDRAG PEĐA MILOSAVLJEVIĆ — SLIKE






39. Cveće i devojka, 1953.
ulje na platnu, 72 x 92 sm
d. l. : Пеђа Милосављевић, 1953, ćir.
dobijeno od Narodnog odbora sreza Niš, 1959.
inv. br. 209


...Milosavljević se bavio slikarstvom, kolažom, grafikom, ali i literarnom delatnošću. Jedan je od najznačajnijih predstavnika intimizma, poetskog realizma i umerenog ekspresionizma srpskog slikarstva. Njegovo petodecenijsko stvaralaštvo otkriva nam složenu hronologiju, koja ima vid pomeranja ka novom i vraćanje ka starom. Na njegovoj uljanoj slici (kat. br. 39), koja se čuva u Narodnom muzeju u Nišu, prisutan je intimistički zvuk, sa naglašenom orijentacijom ka lepom i ljupkom, što prepoznajemo u seriji slika maštanja. Posle 1950. njegov motiv je fantastično u slikarstvu, često obogaćen iskustvima lirske apstrakcije, tašizma i akcionog slikarstva. Na kraju su predeli apokaliptičkog zvuka.

Katalog • Narodni muzej Niš
glavni i odgovorni urednik Tatjana Trajković-Filipović
autor izložbe i kataloga Mara Makarić
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Decembar 08, 2015, 03:01:34 pm »

*

PREDRAG PEĐA MILOSAVLJEVIĆ — SLIKE






Nokturno, 1968.
ulje na platnu
102 x 126 cm / sign: d.l.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Decembar 08, 2015, 11:57:33 pm »

*

PREDRAG PEĐA MILOSAVLJEVIĆ — SLIKE






Mostar, 1972.
ulje na platnu
115 x 87 cm / sign: d.l.





Dubrovnik, 1984.
oli on canvas, 80 x 100 cm
Izvor: arte galerija
Svetogorska 29 | 11000 Beograd
T +381 11 3241 641 | T +381 11 3243 996
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Decembar 16, 2015, 05:06:53 pm »

**

POTERA ZA PEJZAŽIMA


More.

Svi kažu da je plavo. I da je beskrajno.

Brzo na voz. Na voz koji svakog dana napajaju slanom vodom.

Pred polazak na sva mesta duž prozora seda zlatno sunce. I uskače roj pozlaćenih skakavaca. Pošli su sa okolnih polja da traže zrela žita i do kostiju da oglođu sve vršalice na ovom putu.

Kolubara se krije između vrba. Reka u kojoj se niko ne kupa. Pesak je netaknut, beo, čedan, bez golih tela, ukrašen jedino senkama visokih kukuruza. Nekoliko skakavaca razdragano iskače u ovaj sunčani predeo sa novim tajanstvenim nagonom.

Prošli smo tihi Milanovac. Čačak je mirisao na sveže maline i lokomotive. Jurimo uz mutnu Moravicu između Kablara i Ovčara. Penjemo se, s naporom, uz golu glomaznu planinu. Evo nas najzad na samom vrhu među pticama i oblacima, između dva vetra, u visokoj travi i cveću koje leluja. Letimo nad crnim šinama. Pod nama, u podnožju, velika zelena ravnica, prošarana belim mrljama za koje još ne znamo da li su kuće ili rublje. Kažu nam da ćemo dole stići tek kroz jedan sat. Jedna bačena jabuka nestaje u zelenoj provaliji da objavi naš dolazak. Pošli smo za njom. Padamo kao u snu, lako, u velikim kružnim viražima, prolazeći čas kroz tunele, čas kroz travu i gusto lišće. Bistri potoci mame nas da se zaustavimo. Gazili bi po plitkoj vodi, pili sa kamena i ležali u travi gledajući u voz kako odlazi. Sa ovim neostvarenim željama stižemo u začaranu dolinu. Zamišljam cvrkut ptica i sve draži nepoznagog raja. Ali ništa ne čujem. Mnogobrojne žene i nijedna gola. Povezane belim maramama, preplanule, bose, sve ove žene rade po poljima. Žene koje se stojeći ogledaju u rekama.

A reke, međutim, više ne teku mirno. Ispod bele pene zamišljam hitre pastrmke koje niko ne lovi i koje za strah još nisu doznale. Jedan mladi skakavac sa naočarima iznenada napušta voz i ostaje u zelenoj svežini.

U prvi sumrak prilazi nam Višegrad, uz čije bokove svetluca čista Drina. Jedan užurbani potok gromoglasno šumi. Još jedna reka, široka i stišana: ogledalo za mesec koji se rađa nad crnim borovima. Sve veća tišina. Zamišljam medvede kako spavaju, slavuje u gnezdu, jagode koje niko ne bere, petlove koji ne misle na ljubav, sveopštu čednost. Zatvaram oči i istog trenutka izgleda mi kao da se voz vraća.

Primičemo se Sarajevu. Grad sa zidovima od halve i sudžuka. Alah je upalio sve zvezde. Šalvare sada leže na stolicama, a feredže u dolapima. Prozori su širom otvoreni. Tišina u kojoj se čuje svaki uzdah. Zbogom, Sarajevo! Ostaj u zagrljaju tvojih vernih planina koje te čuvaju od suvišnih zvezda.

Zora. Silna huka. Napad na voz?

Borba kamena i vode. Neretva koja cvili i urla bez prestanka. Iza oštrih planina rađa se crveno sunce koje svojim prodornim pogledom gleda istovremeno u Meksiko. Onog divljeg konja jahao je Tom Ken. Eno kanoa: jedan, dva, tri... Neretva je brza, odmiče kroz maglu na riđem kolju. Indijanci je gone kroz oblak prašine. Uplašeni putnici gledaju u vodu koja se puši. Čuvajte se otrovnih strela. Eno grada u kamenu u kome se kriju razbojnici i zaplašena reka. Primičemo se Brzom Jelenu koji se pretvara u starca koji kleči na molitvenom ćilimu i klanja suncu koje se tek rodilo. Jednu devojku sa vitkim nogama i belim zubima još niko nije oteo. Usuđuje se da gazi po Neretvi. Ponizno sunce došlo je do njenih nogu.

Trebišnjica je presušila. Vidi se mesto na kome ponire kad ima vode. Mesto na kome ne biste ležali. Vide se najmanje njive na svetu. I ljudi koji ih obrađuju. I lenje zmije koje leže na suncu, skoro na svakom kamenu. Da li zmije jedu žito i da li skaču na voz? Sva zrna su prebrojana. Hiljade guštera čuvaju stražu.

Na dubokom nebu, kraj retkih cirusa, nazire se refleks bliskog mora. I kao da se oseća njegov nepoznati miris. U ovom plavom prostranstvu naziru se izvrnute jedrilice i beli rasplinuti brodovi. Drugi skakavci neopaženo su posedali u fotelje. Jednom od njih šapućem kako će videti more i ne znam da li je razumeo.

Evo nas, najzad, na kraju sveta. Sve prestaje, jer se i samo nebo survalo pod noge, u plavu, ogromnu provaliju, bez kraja i početka. Jesu li kiparisi ova zelena vretena kojim se kite svi preostali bregovi? A plave šume, možda masline? Na suprotnoj strani pojavljuje se novi, uzani zaliv, dubok i plav. Na njegovoj glatkoj površini, kao ljuske, leže beli čamci u pratnji vernih senki na samom dnu. Oko voza kruže galebovi. Plavo beskrajno more kao da je pod samim točkovima.

Prve kuće i prvi brodovi. Prvi talasi vrućine. Lokomotiva objavljuje piskavo i umorno: Gruž!

Dubrovačka vrata širom su otvorena. Ulazim za povorkom fantoma u oklopima kroz oblak vrele prašine. Silazim svečano niz kamene stepenice godine 1451. Ogledam se u jednoj fontani koju su zemljotresi uništili 1777. godine. Nameštam šešir. Vadim mač iz korica. Okrećem se na sve strane sa dostojanstvom aveti. Uveravam vas, građani Dubrovnika, da sam samo jedan od vaših vanbračnih sinova. Gledam u bele prozore tražeći ono čega se možete odreći. Ali ne vidim ništa. Gospođe jedu sladoled u haljinama iz 1932. godine. Jedina prisna saznanja, to su ove pozlaćene kuće od kamena, koje se gledaju i skoro miluju. Između njih vazduh je oduhovljen. Ulazim na jedna vrata od hladnog kamena u svežini i tišini, osluškujući kucaje srca ovog grada koji u stvari još niko nije osvojio.

Kroz istočnu kapiju, sa prvom tugom, izlazim na malo dubrovačko pristanište. Hodam duž vode, kroz rojeve dece bakarne puti. Prvi put vidim izbliza ovo more golo. Gledam u oštri plavi horizont između Lokruma i masivne tvrđave.

I gledam u morsko dno posuto smaragdom. Dve bele jedrilice. Dva plava oblaka na belom nebu. Sedim na najčistijoj steni koju sam ikad video. I slikam ovaj akvarel četkicama koje umačem u čitavo more.

(Odlomak iz istoimenog teksta)

Peđa Milosavljević
Beograd, 1932.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Decembar 17, 2015, 09:26:17 pm »

*

IZLOŽBA DELA IZ NARODNOG MUZEJA U BEOGRADU I UMETNIČKE ZBIRKE SANU


Narodni muzej je od Peđe Milosavljevića otkupio (1936) Bele prozore, zatim (1951. i 1955) Četrnaesti jul u Parizu, Odmor i Figuru mlade žene, a više od dve decenije kasnije (1978) od privatnog vlasnika Predeo. Sva ostala dela ovog značajnog umetnika baštini kao poklon od Komisije za kulturne veze sa inostranstvom (1954), dr Nadežde i dr Lazara Ristića (1976), dr Dušana Kusovca (1984), Kriste Đorđević (1984), dr Jakova Smodlake (1987) i arh. Danice Milosavljević (2008), koja se pridružila obeležavanju stogodišnjeg jubileja svog starijeg brata darujući akvarel Seobu Dubrovnika, (1962) i sliku Susret (1968), koje je njen pokojni suprug arh. Miroslav Jovanović dobio na poklon od autora — svog šuraka. Tako je muzejska Zbirka jugoslovenskog slikarstva XX veka sakupila devet ulja, temperu i osam akvarela, u rasponu od 1935. do 1968, koji odlično predstavljaju raniji opus. Međutim, nedostaju dve-tri slike i kolaž da bi se omogućio sveobuhvatniji pogled na domete tokom šeste, sedme i osme decenije, da bi se na pravi način zaokružilo sve što je za sobom ostavio i do kojih visina se vinuo ovaj korifej srpske i jugoslovenske umetnosti XX veka.

Ljubica Miljković


U Akademijinoj Umetničkoj zbirci nalazi se osoben izbor radova Peđe Milosavljevića. U godini kada je postao član SANU, Milosavljevićevi Oslobodioci ulaze u Umetničku zbirku SANU kao prvo delo ovog autora otkupljeno sa izložbe u Salonu Muzeja savremene umetnosti 1972. Januara 1985, nakon radova na konzervaciji dela u Narodnom muzeju, u dogovoru sa bratom, Peđom Milosavljevićem, Danica Milosavljević Jovanović odlučila je da Mareserenitatis pokloni Akademiji. Sam autor 1986. Zbirci poklanja Platane pred Miloševim konakom, a posle Peđine smrti, 1987, prema njegovoj želji, Danica Milosavljević Jovanović Zbirci poklanja i 19 kolaža iz serije o Zopiru. Kao dragoceni prilog celovitosti preseka kroz Milosavljevićev opus, 1991, prema želji Marije Mihailović, porodica Mihailović Milošević Akademiji je poklonila Portret violinistkinje Marije Mihailović. Posle smrti Branka Ćopića 1984. i formiranja Zadužbine Branka Ćopića 1989, slika Mostar, kao deo Zadužbine, fizički se čuva uz Umetničku zbirku SANU od 1999. godine.

Tako je, uglavnom uz neposredan uticaj samog autora, formirana dragocena celina, koja Peđu Milosavljevića prikazuje kao angažovanog slikara, mislioca, filozofa, autora čiji je opus daleko nadmašio estetičnost, eskapizam i introspekciju intimizma, jednosmerne likovne vrednosti majstorskog ekspresionističkog izraza i koja složenim alegorijama, simbolima, uz finu ironiju i duboke antiratne poruke, budućim pokoljenjima predaje umetnikovo zaveštanje.

Jelena Mežinski Milovanović, maj 2009. | Galerija Užice  
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Oktobar 28, 2016, 10:37:08 pm »

*

"PEĐA" je Milosavljević sa "silom čoveka"


Na našu scenu stupio je 1929, godine u jeku raznih trendova, ali se nijednom nije priklonio. Svoj stil je nazvao "stil čovek" s kojim je poneo gran-pri za slikarstvo na Međunarodnoj izložbi u Parizu (1937),

a na ovogodišnjem beogradskom Sajmu knjiga, izdavačkoj kući "Interpres" doneo je nagradu. Prva monografija o velikom slikaru Predragu Peđi Milosavljeviću, izadavači poduhvat Mirka Mrkića Ostrškog, skrenula je pozornost publike, a žiri ULUPUDS-a odao joj je priznanje i dodelio i nagradu.

— Dobili smo nagradu Udruženja likovnih umetnika Srbije za monografiju "PEĐA", s autorskim potpisom Zdravka Vučinića, a izdavački je poduhvat moje kuće "Interpres". Ovo je prva monografija jedne takve ličnosti srpske kulture kao što je Milosavljević i zaista je bilo bruka i sramota što je do sada nije imao. "PEĐA" je doprinos istoriji i umetnosti i prvi ovakav zapis o ovom velikanu slikarstva — kaže Mirkić za "Dnevnik", obrazlažući, ukoliko je to uopšte potrebno, zašto je već trebalo, a tek sada je izašla monografija o jednoj od najsloženijih pojava u novijoj srpskoj umetnosti.

Milosavljević je rođen 1908. godine u Lužnicama kod Kragujevca. Gimnaziju i Pravni fakultet završio je u Beogradu, a slikarstvo je privatno učio kod Jovana Bjelića, dok se usavršavao u Parizu. Kao diplomirani pravnik bio je više godina u diplomatskoj službi u Parizu, Madridu i Londonu. Članke o umetnosti objavljivao je u "Umetničkom pregledu". Pored knjige eseja "Između trube i tišine", napisao je i nekoliko drama, među kojima je najpoznatija "Zopir" iz 1966. godine. Kao slikar bio je član grupa "Dvanaestorica" i "Šestorica", a redovni član SANU postao je 1976. godine. Poneo je niz priznanja među kojima je i Sedmojulska, Oktobarskog salona, Zlatna plaketa ULUS-a... Ova izuzetna stvaralačka ličnost, profesor, slikar, pisac, diplomata, plenio je pažnju istoričara umetnosti, likovnih kritičara, ali i pisaca, pesnika i novinara, koji su o njemu izrekli najbolje ocene. Nametao se svojom ličnošću, retkim obrazovanjem koje je sticao po evropskim centrima u kojima je kao diplomatski službenik boravio i radio.

Monografija "PEĐA" obuhvata sve periode života i stvaranja Peđe Milosavljevića, od detinjstva i rane mladosti, slikarskih početaka i pojave na umetničkoj sceni, pa do zrelih godina, do eksperimentisanja u novim umetničkim izrazima. Iako delo velikog umetnika nije lako u potpunosti sagledati, niti osvetliti sve mene kroz koje je prošao i sve ono čega se kao kulturni radniki umetnik doticao, ova, prva monografija o ovom autoru, približava nam jednog od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka. Kvalitetno odštampana, monografija donosi brojne reprodukcije dela i prikazuje autora i kao slikara, i kao vrsnog akvarelistu, crtača, ali i majstora kolaža u kojima se prožima čitava istorija umetnosti.

Sticajem okolnosti, monografija "PEĐA" prva je monografija o delu ovog značajnog umetnika. Po rečima autora, istoričara umetnosti Zdravka Vučinića, "ovo je samo pokušaj da se ličnost Peđe Milosavljevića prikaže, da se dotakne u svim aspektima i objasni u rasponu svekolikog delovanja".

S. Spasić — V. Đuričić | dnevnik.rs  
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: