Kosta Miličević (1877—1920)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « SLIKARSTVO « Srpski slikari XX—XXI veka « Kosta Miličević (1877—1920)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Kosta Miličević (1877—1920)  (Pročitano 4179 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1544



Pogledaj profil
« poslato: Novembar 16, 2015, 03:03:01 am »

**





KOSTA MILIČEVIĆ
(Vrace kod Skadra, 03.06.1877 — Beograd, 12.02.1920)


Slikarstvo je učio u Prvoj crtačko-elikarekoj školi Kirila Kutlika u Beogradu od 1895. Za vreme školovanja na njega su jako utisak ostavili: Đorđe Krstić, koloritom i Leon Koen, secesionietičkim postupkom62. Studije nastavlja u veoma teškim materijalnim uslovima na Akademiji u Pragu (1896), zatim u Beču (1899) u tek otvorenoj privatnoj školi Hajnriha Štreblova, a kasnije i u Minhenu, u ateljeu Antona Ažbea (1902). Po povratku u Beograd, stekao je diplomu Umetničko — zanatske škole (1903), gde kasnije radi kao nastavnik. Postao je član Društva srpskih umetnika Lada (1910). Za vreme Prvog svetekog rata bio je ratni slikar pri Vrhovnoj komandi srpske armije na Krfu. Na izložbi ratnih slikara (1919) izlaže 38 dela.

Miličević je jedan od najistaknutijih predstavnika impresionizma. Još za vreme školovanja opredeljuje se za moderno slikarstvo. Bio je pristalica secesionizma. Po dolasku u Beograd sasvim napušta akademski stil, rasvetljava paletu i preko plenerističkih portreta i predela stiže do impresionizma. Ovaj period je obeležen traganjem za ličnim umetničkim izrazom, koji konačno nalazi u gustom pastuoznom namazu. To se najbolje vidi u seriji slika nastalih oko Savinačke crkve. Kasnije, na delima koji nastaju u Velesu, uspostavlja ravnotežu svetloeti i boje. Posle prelaska Albanije, za vreme boravka na Krfu, nastaju njegova najznačajnija dela. Miličević slika isključivo u prirodnom ambijentu, a njegove teme su skoro uvek portret i pejzaž.

62 Stanislav Živković, Kosta Miličević (1877—1920), Muzej savremene umetnosti Beograd, 1973, 6

Katalog Narodni muzej Niš | glavni i odgovorni urednik Tatjana Trajković-Filipović | autor izložbe i kataloga Mara Makarić
likovna oprema Vladimir Novaković Nenad Petrović | fotografije Nenad Mladenović | štampa Grafika galeb, Niš

Fotografija: kultura-vojvodina.org.rs
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1544



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Novembar 16, 2015, 04:54:19 am »

*

KOSTA MILIČEVIĆ — SLIKE





Dunavsko pristanište, 1908.
Narodni muzej u Beogradu
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1544



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Novembar 23, 2015, 05:54:20 am »

*

KOSTA MILIČEVIĆ — SLIKE





Dečko sa letnjim šeširom, 1913.
Ulje na drvetu, 31,2 x 25 cm
Muzej Pavle Beljanski




Crkva Sv. Save, 1913.
Ulje na platnu, 59,3 x 50 cm
Muzej Pavle Beljanski




Proleće na Voždovcu, 1913.
Narodni muzej u Beogradu
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1544



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Novembar 26, 2015, 04:53:53 am »

*

KOSTA MILIČEVIĆ — SLIKE





Potamos na Krfu, 1916.
Ulje na kartonu, 32 x 27 cm
Muzej Pavle Beljanski


Krajem januara 1916. godine desetkovana srpska vojska pristiže na Krf. Zanimljivo je i važno napomenuti da na naše umetnike, koji dolaze s vojskom — pa i na Kostu Miličevića — more u prvom trenutku uopšte ne ostavlja utisak. Naprotiv, i on na Krfu najpre zapaža ono što je vezano za kopno, i što za njega predstavlja pojam bezbednosti, ono što ga na izvestan način podseća na napuštenu domovinu. On traži "pitominu", traži zelene boje i blago zatalasane brežuljke, pomalo romantične kutke u kojima je atmosfera izatkana od sunčeve svetlosti i hladovite senke. I sama jedinica Koste Miličevića smeštena je u selu povučenom od obale, Potamosu, mestu gde su po predanju talasi izbacili Odiseja. U ambijentu mirnog, sporog seoskog života, gde seosko zvono nadjačava šum mora, slikar je proveo oko godinu dana, oporavljajući se, crtajući i počinjući ponovo da slika. Potamos na Krfu iz kolekcije Pavla Beljanskog verovatno je najstariji sačuvan rad iz tog perioda. Slikar se očigledno držao poznatih formi u čvrsto konstruisanoj kompoziciji pa je prostor kao i obično organizovan oko arhitekture, a perspektiva naznačena postepenim rasplinjavanjem oblika udaljenih predmeta. Ponavlja se i motiv drveta u prvom planu, koji deli kompoziciju po principu zlatnog preseka. Međutim, za razliku od ranijih slika Savinačke porte, drvo je tu da arabeskom svog razgranatog stabla oživi i organizuje prostor. Po bogatoj, presitoj fakturi ovo platno je sasvim u skladu s Miličevićevim nastojanjem da naglasi kretanje bojenih masa, kao i da uhvati određenu atmosferu obojenu izvesnim tonom ličnog raspoloženja.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1544



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Decembar 04, 2015, 12:15:40 pm »

*

KOSTA MILIČEVIĆ — SLIKE





Ostrvca kraj Krfa, 1918.
ulje na kartonu, 25 x 46,7 cm
Narodni muzej u Beogradu




Predeo Krfa, 1918.
Izvor: amikafotke.blogspot




Predeo sa Krfa I, 1918.
Galerija Matice srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1544



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Decembar 17, 2015, 05:00:08 pm »

*

KOSTA MILIČEVIĆ






V. Rosić,
tuš na papiru, 10 x 14,5 cm,
sign. d. l: K. M.,
inv. gr. 980


[...] U početku je bio pod uticajem minhenskog slikarstva i plenerizma, a za srpsku umetnost značajan je kao jedan od najuspešnijih impresionista. Bio je učesnik Prvog svetskog rata i istovremeno slikar pri Vrhovnoj komandi. Tokom ratovanja na Krfu izveo je svoje najbolje predele u duhu impresionizma, prožete lirskom atmosferom. Dosta njegovih slika izgorelo je u ateljeu za vreme Prvog svetskog rata. Postao je član Lade 1912. godine. Iako je bio slikar kolorista, njegova interesovanja odnosila su se i na crtež, prvenstveno na motive sa fronta, pejzaže i niz vojničkih portreta, a njegova crtačka veština u potpunosti se sagledava i na (koliko je poznato) jedinoj sačuvanoj karikaturi iz umetnikovog opusa.

Osnovna literatura: Ristić. 1967: 267–282; Živković. 1970; Živković. 1973.

Nobody is perfeckt : Аутор каталога и изложбе / Author of the catalogue and the exhibition Гордана Станишић / Gordana Stanišić
Издавач / Executive Publisher Народни музеј у Београду / National museum in Belgrade : Beograd, 2013
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1544



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Januar 10, 2016, 05:02:52 pm »

*

IZLOŽBA: Kosta Miličević bard srpskog impresionizma

U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog od danas biće dostupna postavka "Dela stara jedan vek: Kosta Miličević — slikar i model", posvećena delima iz Kolekcije nastalim tokom 1913. godine.

Kamernom izložbom obuhvaćena su tri dela iz stalne postavke Spomen-zbirke — dve slike Koste Miličevića "Dečko sa belim šeširom" i "Crkva Sv. Save", kao i skulptura Živojina Lukića "Portret Koste Miličevića". Ovom postavkom biće obeležena stogodišnjica postojanja dela, ali će biti ukazano i na stvaralaštvo prve generacije srpske Moderne, s akcentom na Kosti Miličeviću i 1913. godini. Ovaj slikar pripada grupi umetnika koja je uglavnom nestala po završetku Prvog svetskog rata, prethodno otvorivši put za dolazeće generacije naših intimista i slikara poetskog realizma između dva svetska rata.

Kosta Miličević (1877—1920), najznačajniji predstavnik našeg impresionizma, započeo je umetničko školovanje u crtačko-slikarskoj školi Kirila Kutlika i kraćim boravkom u bečkom ateljeu Hajnriha Štreblova, a zaokružio ga je samostalnim studijama u Minhenu (1901/02), kao i neformalnim usavršavanjem u Umetničko-zanatskoj školi Riste i Bete Vukanović. Do odlaska u rat 1914. postaje član "Lade" (1910), a njegovo stvaralaštvo karakterišu motivi Savinačke crkve i impresionistički portreti, kao i već izdefinisan slikarski jezik, uočljiv i na slikama iz kolekcije Pavla Beljanskog "Crkva Sv. Save" i "Dečak sa belim šeširom" (obe iz 1913). Malom serijom pejzaža iz Velesa (1915) i s Krfa (1916—17), Miličević dostiže zenit stvaralaštva, uz dominantnu primenu čistih likovnih elemenata eteričnog podneblja Jonskog priobalja.

Ovaj slikar pripada prvoj generaciji srpskih modernista, poput Nadežde Petrović, Milana Milovanovića, Borivoja Stevanovića, Vidosave Kovačević. Nakon akademskih pouka, slikari uglavnom nastavljaju rad u pleneru, pod otvorenim nebom, i neguju svetlu paletu kod koje intenzitet osvetljenja utiče na boju. Posle Praga, Beča i Minhena, Miličević se vraća u Beograd. Zbližava se s mladim slikarima, poput Ljube Ivanovića, Veljka Stanojevića, Miloša Golubovića, koji se okupljaju u kući vajara Živojina Lukića na Vračaru. Razgovarali su o umetnosti, slikali jedni druge, tako je moguće da je po Lukićevom povratku iz Moskve (1913) nastao ekspresivan portret Koste Miličevića. Rad u terakoti je pripao Vidosavi Kovačević, a njena sestra ga je tokom 1950-tih poklonila Pavlu Beljanskom. Bronzani odlivak kolekcionar je 1963. zamenio srebrnim, a posle izlaganja u Memorijalu portret je 2010. postao deo stalne postavke Spomen-zbirke.

Umetnici koji su se okupljali u kući vajara Lukića, delili su isto oduševljenje impresionističkim slikarstvom. Mnogi od njih koristili su kao motiv malu crkvu Sv. Save na Vračarskom platou, koja je u vreme polemika oko projektovanja velikog hrama, bila nepresušni izvor inspiracije srpskih "barbizonaca". Slika "Crkva Sv. Save" iz Spomen-zbirke, pripada drugoj seriji savinačkih crkava koje će Miličević naslikati tokom proleća i leta 1913. U isto vreme nastaje i jedan od najboljih impresionističkih portreta srpske umetnosti "Dečko sa belim šeširom". Profil Srete, dečaka sa šeširom, koji je pomagao umetniku tokom letnjih dana držeći mu suncobran, izranja iz smeđih polutonova pozadine. Jednim skulptorskim portretom drugog umetnika i pažljivim izborom dela, Pavle Beljanski je istakao izuzetno mesto Koste Miličevića u razvoju srpskog impresionizma, ali i njegovo umetničko traganje tokom 1913. godine.

Autor izložbe je Jasmina Jakšić Subić, a postavka će trajati do 25. avgusta.

Siniša Kovačević | 2013. | Dnevnik
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1544



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Novembar 24, 2016, 12:26:09 pm »

**
UMETNIČKI PREGLED


KOSTA MILIČEVIĆ .

Sa dubokim bolnim uzbuđenjem crtam krst uz ovo ime čiji se vedri zvuk isto tako protivi zamisli smrti kao i srčana, trepereća živahnost njegovog nosioca, od koga se sada, ipak, praštamo za navek.

Kosta Miličević nas je ostavio; iznenadno, naglo, rekao bi gotovo nervozno, kao što je sve i sva činio u svome čudnom, izmučenom, nemirnom umetničkom životu. Jedan težak, turoban i — recimo slobodno — tragičan život koga je on, međutim uspeo da shvati sa dobrim humorom i nosi hrabro, junački, pod, ponekad i odviše obmanjujućom maskom večite šaljivčine i neukrotivog bohema najboljeg kova. Jer, bojim se, da su usred varljivog prštanja i sevanja njegovog neiscrpivog humora i njegovi najbliži pomalo previdili, zaboravili onaj njegov toliko ozbiljan i čedan unutrašnji plamen, iz koga se, srećom i u prkos svemu, rodilo nekoliko odličnih i delikatnih umetničkih dela, ali, na nesreću, i cela gorka tragedija slikara i čoveka Koste Miličevića.

Da je taj žarki umetnički plamen od strane "zvaničnih faktora" i publike ostao nezapažen i cinički zanemaren (što je indentično sa najnamernijim ugušivanjem), to je, na žalost, na veliku žalost i sramotu našeg sveta "sasvim prirodno", još uvek "sasvim prirodno!" U prkos svima ogromnim potrebama, promenama i onoj mnogohvaljenoj velikoj evoluciji kroz koje su, poslednjih pedeset godina, prošli naš narod i naša država, jedna jedina stvar ostala je potpuno ista i netaknuta: tretiranje naših kulturnih radnika, naših umetnika, književnika, naučnika i mislilaca. Dakle baš onih koji hiljadu puta više no i najveći političari, najslavnije vojskovođe i najblagorodniji dobrotvori daju dušu i pravi raison d'  être svome narodu.

Način života i sudbina naših duhovnih radnika kao da su jedared za svagda određeni, jednoobrazno, prema jednoj svirepoj i glupoj šabloni, od koje nema spasa no putem begstva u inostranstvo. (Dvojica-trojica naših najjačih, mlađih slikara bili su, baš u ovo poslednje vreme, na taj način prinuđeni da traže mogućnosti za opstanak i napredak po raznim zapadnim zemljama, dok je, istodobno, jedan hrđavi stari bečki slikar, zvanično i sa obilnim putnim troškom, izaslat da bi kao portretista jednog velikog prijatelja naše Otadžbine  "proslavio našu umetnost i u dalekoj tuđini.)

Kosta Miličević, siromah, nije imao sredstava da blagovremeno pobegne, pa je sa svim prirodno, podpao onom prekom i neumoljivom zakonu "o umetnicima": kuburio je, mučio se, borio se ovde, pokušavao je, nadčovečnim naporima, da stvori ponešto dobro — u čemu je, srazmerno, i znatno uspeo — dok se najzad jedna gripa, jedno zapalenje pluća nije smilovalo i na brzu ruku učinilo kraj celoj toj turobnoj tragikomediji.

Drugih biografskih podataka o njemu ni nema, ili su barem beznačajni, izmišljeni. Valjda još da navedem da je učio ovde u Beogradu i, kratko vreme, u Pragu, da ga je posle poneo sobom vrtlog rata, da je prošao kroz Albaniju, kroz izgnanstvo i sve njegove bede — i da je najzad posle srećnog povratka u Otadžbinu na prošlogodišnjoj izložbi "Ratnih slikara" doživio i jedan umetnički uspeh. Naravno, jedan vrlo skroman, tihi uspeh, — priznanje iskrenih drugova i one šake ljudi što imaju pojma o slikarstvu — bez ikakvih materijalnih posledica.

Pri njegovom pogrebu još jedna jezovito groteskna epizoda koja se ne može prećutati: neposredno pred polazak sprovoda iz Vojne Bolnice, retki prisutni prijatelji traže po avliji malo slame i jedan od drugoga, jednu belu džepnu maramu — za jastuče, pokojniku pod glavu... U Albaniji nije bilo mnogo bednije.... Izgleda da za umetnika prolazak kroz Albaniju traje nešto duže no za ostale. Pustinja, glad očajanje, usamljena smrt, bez pokrova i jastučića, bez saučešća. Po koji slučajno prisutan drug ili prijatelj samo pali jednu skromnu, tananu voštanicu čelo glave poginuloga.

Večna uspomena Kosti Miličeviću, vrlom umetniku, vrlom čoveku!

Todor Manojlović.
Tekst objavljen u časopisu "Misao"
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: