Zora Petrović (1894—1962)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « SLIKARSTVO « Srpski slikari XX—XXI veka « Zora Petrović (1894—1962)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Zora Petrović (1894—1962)  (Pročitano 7045 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Novembar 16, 2015, 02:12:20 am »

*




ZORA PETROVIĆ
(Dobrica, 17.05.1894 — Beograd, 25.05.1962)

slikar, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, redovni od 1952.
od 1921. bila profesor crtanja u Drugoj ženskoj gimnaziji


"... Rođena je 17. maja 1894. godine u banatskom mestu Dobrica, u trgovačkoj porodici koja se često selila. Osnovnu školu je završila u rodnom mestu, gimnaziju u Novoj Gradiški, a dalje obrazovanje stekla je u Pančevu. Od nje se očekivalo da krene očevim stopama, jer bi tako porodična profesija imala svetlu budućnost. Međutim, Zora nije imala trgovačkih ambicija, videla je sebe u svetu umetnosti i slika. Srušila je očeve iluzije, izborivši se za svoje. Uspela je da, uz njegov blagoslov, 1912. godine ode u Beograd i upiše Umetničko-zanatsku školu. Profesori Marko Murat i Rista Vukanović su joj pomogli da za kratko vreme napreduje, ali pošto je izbio Prvi svetski rat, morala je da prekine školovanje. Četiri godine po zaključenju mira, Zora se opet našla među svojim profesorima, ali do tada nije prestajala sa edukacijom. Dobar deo je provela u Budimpešti, učeći zanat od slikara Deaka Ebnera, a potom u Nađbanju kod profesora Ištvana Retija. Vratila se u zemlju 1919, kada je nastao crtež Ljubomira Ivanovića, koji je naslikao svoju učenicu.

Čim je 1920. godine, diplomirala u Beogradu, dobila je posao u struci i posvećeno mu se predavala naredne tri decenije. Imala je dovoljno vremena i volje da se po završetku radnog dana sakrije u svoj atelje i stvara. A to se nije promenilo ni posle 1951. kada je izabrana za redovnog profesora Akademije likovnih umetnosti. Prvi put je izlagala u Somboru 1921, a pažnju na sebe je skrenula već sledeće godine na Petoj jugoslovenskoj izložbi, sa delima Autoportret, Akt dečaka, Portret Vase Pomorišca... Talenat i upornost mlade slikarke bili su rano prepoznati, pa je 1924. nagrađena Ordenom Svetog Save Petog stepena. Važno mesto u njenom profesionalnom životu zauzima 1925. godina, kada odlazi na jednogodišnje usavršavanje u Pariz kod profesora Andrea Lota. Kroz njegov atelje su prošli mnogi veliki slikari, a njegov uticaj se kasnije osećao i u njenim delima. Zora je tada imala priliku i da posećuje znamenite pariske galerije, pa je nadograđivala znanje i talenat. Sve što je naučila u gradu na Seni, stručnjaci su prepoznali na njenoj prvoj samostalnoj izložbi u Beogradu dve godine kasnije. Kada je 1934. stigla i do treće samostalne izložbe, reči hvale su bile izražajne i glasne. [...]

Volela je da slika portrete, unosi šumske tonove, motive seljanki, žena u narodnim nošnjama... U to vreme je već bila istaknuta zvezda našeg slikarstva, što je potvrđeno i zvanično, pošto je 1937. dobila diplomu srebrne medalje povodom izlaganja u Paviljonu Kraljevine Jugoslavije u Parizu. Nije je zaobišla ni Oktobarska nagrada grada Beograda 1955, niti Orden rada sa crvenom zastavom tri godine kasnije.

Svoje zamisli je ostvarivala i kao članica umetničkih grupa "Lada", "Dvanaestorica", "Oblik", "Samostalni", a izabrana je i za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Interesantan je bio odnos Zore i Pavla Beljanskog, diplomate i kolekcionara, čije portrete je naslikala. Njihova priča datira iz 1937. godine, kada je on kao savetnik u Kraljevskom poslanstvu u Rimu posredovao u organizovanju Izložbe jugoslovenskih umetnika. Govorilo se da on ima više "sluha" za slikarstvo od najvećih stručnjaka. Tada ju je prepoznao kao jedinu slikarku koja zavređuje ozbiljnu pažnju. Beljanski je rimskoj publici pokazao tri njena dela i jedno kupio za ličnu zbirku. I tako je čuvena Rimska izložba označila početak njihovog velikog prijateljstva. Družili su se intenzivno tokom Drugog svetskog rata, kada je Pavle obilazio njen atelje, gde su razgovarali, a ona radila njegove portrete. Uvek kada bi imao neku dilemu u vezi sa kupovinom slika, savetovao bi se sa svojom prijateljicom. I veoma je cenio Zorin rad, naglašavajući joj koliko je sazrela posle rata, pa je najbolja dela počeo da izdvaja za svoju Spomen zbirku u Novom Sadu, stigaviši do 14 slika.

Oboje ih je nadahnula knjiga "Lazarica ili Boj na Kosovu — narodna epopeja u 24 pesme", pa su razgovarali o njenom sledećem poduhvatu "Oj davori, ti Kosovo ravno", dogovarali se, skicirali ga... Zora, međutim, nije stigla da završi ciklus. Preminula je 25. maja 1962. godine u Beogradu. Pavle Beljanski, sa kojim je velika slikarka do kraja ostala na "Vi", bio je uz nju i tokom teške bolesti. Kasnije je govorio o njihovom poslednjem, veoma dirljivom susretu u bolnici, pred operaciju koju nije preživela. Jedna od naših najvećih umetnica sahranjena je u Pančevu.

Tatjana Loš ǀ Večernje novosti

Fotografija: Spomen-zbirka Pavla Beljanskog
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Novembar 16, 2015, 02:23:59 am »

*

ZORA PETROVIĆ — SLIKE






Gradilište, 1949.
Akvarel na hartiji
31 × 46,5 cm
Galerija Maniera


* * *

"Zora Petrović ubraja se u najznačajnije predstavnike kolorističkog ekspresionizma u srpskom međuratnom slikarstvu. Školovala se u Budimpešti, a u Beogradu je radila prvo kao nastavnica slikanja, a kasnije kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti. U njenom opusu najbrojnije su slike na kojima predstavlja ženske figure, bez idealizacije i estetizovanja."
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Novembar 20, 2015, 08:53:08 pm »

*

ZORA PETROVIĆ — SLIKE






ЗОРА ПЕТРОВИЋ
Добрица, 1894 — Београд, 1962.
Лежећи акт
Уље на платну; 150 х 95,5 cm.
Потпис горе десно: »3. П. 30.«
Инв. бр. 250.


• ZORA PETROVIĆ — LEŽEĆI AKT

Kada se misli na Zoru Petrović, misli se pre svega na slikara figure, toliko je ova tema zasenila druge njene tematske preokupacije. Među figurama jednu veliku grupu čine figure žena u narodnim nošnjama, drugu ženski aktovi. Ovoj tematici vraćala se uvek iznova, inspirisana i zainteresovana za nova traganja u oblasti forme i boje. Ležeći akt pripada ranijem periodu slikarkinog interesovanja za ovaj motiv. Velikog je formata. Jednom je slikarka na pitanje o razlozima opredeljenja za veliki format odgovorila: ". . .Zašto platna velikih dimenzija? Čovek je izvor mojih inspiracija. A kada se radi o njemu, tesno mi je i najšire platno. . ."

Akt je smešten u enterijer, što je umetnici pružilo mogućnost da rešava više zadataka: dubinu prostora u koji je smeštena i jedna mrtva priroda, draperiju koja pomaže diferencijaciji planova a ima u isto vreme i zadatak kolorističkog akcenta. Kolorit? Istorija umetnosti smatra Zoru Petrović kolorističkim ekspresionistom. Ležeći akt, ostvaren u bogatom, gustom oker tonalitetu, nagoveštava kasniju punu kolorističku bujnost. Potez četke? Snažan, neuglađen, izrazit, individualan. Slikarka ne teži lirskoj analizi oblika, ne ide za dopadljivošću. Hoće da izrazi suštinsku istinu i u tome uspeva na najbolji moguć pravi umetnički način.

Tekst i fotografija:
Muzeji sveta NARODNI MUZEJ
Urednik: Branka Tasić
Izdanje: IRO "Vuk Karadžić", Beograd
Štampa i povez Mladinska knjiga Ljubljana, 1983.
Autor teksta: Nikola Kusovac
 
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Novembar 26, 2015, 07:32:38 pm »

*

Zora Petrović CRNOGORKA, pre 1945.
ulje na platnu, 100 x 76,5 cm


"Slika u fokusu" za maj mesec je Crnogorka, delo Zore Petrović, slikarke koja se ubraja u najznačajnije predstavnike kolorističkog ekspresionizma u srpskoj istoriji umetnosti prve polovine XX veka. Ove godine, 17. maja navršava se 119 godina od rođenja Zore Petrović. Tom prilikom predstavljamo portret Crnogorka koji je izložen u stalnoj postavci Galerije Matice srpske, i ujedno upućujemo poziv svima zainteresovanima da posete Galeriju, njenu stalnu postavku, i uživaju u originalnim delima srpske umetnosti od XVI do XX veka.





Crnogorka, pre 1945.
ulje na platnu, 100 × 76,5 cm
Slika je izložena u stalnoj postavci XX veka

 
U stvaralaštvu Zore Petrović "folkloristička faza" predstavlja zasebnu celinu. U tom periodu koji možemo pratiti od druge polovine tridesetih, pa sve do polovine pedesetih godina prošloga veka, predstave žena u narodnim nošnjama ističu se kao glavna tema. Slike iz ovog perioda odlikuju se ekspresivnim likovnim prosedeom, kolorizmom i u većini slučajeva materijom boje. Posmatrajući ih u nizu, otvara se mogućnost postavljanja pitanja da li su slike nastale u ovoj fazi kostimirane predstave u kojima Zorini prijatelji "glume" ljude iz naroda ili su to autentični portreti anonimnih seljaka i seljanki u njihovoj autentičnoj odeći ili pak etnokostimu.

Na portretu Crnogorka predstavljena je dopojasna sedeća figura mlađe žene, odevene u narodnu nošnju, kose povezane maramom. Ruke su joj spuštene u krilo, i u njima drži buket svežeg poljskog cveća. Pozadina enterijera u kojem se mlada žena nalazi prilično je oskudno definisana, sam prostor deluje plitko, tako da materijalnost boje rastače i volumen tela i dubinu prostora, ističući dvodimenzionalnost samog platna. Čitava atmosfera u slici deluje pomalo grubo što je postignuto bogatom pastom, izvedenom snažnim, širokim potezima. Na ovaj način pažnja posmatrača usmerena je ka licu portretisane koje, na prvi pogled grubo, dobija dubok i nežan izraz koji se ogleda u očima. Njene oči, kao kontrast snažnim rukama i crtama lica odaju nežnu prirodu njenog bića.

Zaodenuta u narodnu nošnju, tela seljanki imala su, za Zoru Petrović, veću vrednost i izražajnost od tela odevenih u građansko odelo (iako je radila portrete svojih bliskih prijatelja i kolega u građanskom prostoru i u građanskoj odeći), i u tom smislu su bliži istini u kojoj je slikarka prepoznavala kategoriju lepog. Zora je svoje modele dovodila sa urbane margine ili iz sela u svet grada, u građanski ambijent svog ateljea. Slike sa motivima seljanki iz tzv. "kolorističke faze" svrstavaju Zoru uz one srpske slikare koloriste koji su isticanjem veza sa rodnim tlom i nacionalnom tradicijom, svojim ubeđenjem u izvornost i snagu talenta iz naših krajeva, prepoznavali vrednosti i pozivajući se na njih gradili sopstvene različitosti u odnosu na dominantni model dalekog centra.

Galerija Matice srpske ǀ maj, 2013.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Decembar 12, 2015, 04:22:20 pm »

*

ZORA PETROVIĆ — SLIKE






Makedonke, 1952.
ulje na platnu, 148 x 105 cm
Narodni muzej Kraljevo
Izvor: nmkv.rs
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Januar 03, 2016, 09:22:50 pm »

*

ZORA PETROVIĆ — SLIKE






Portret
ulje na platnu, 60 x 49 cm
potpis d.d.
Binom aukcijska kuća





Portret Lepe Perović, 1961.
ulje na platnu, 98 x 80 cm
Izvor: czklazarevac.rs
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Jun 23, 2016, 11:15:26 pm »

**

D-r. Milan Kašanin:


IZLOŽBA SLIKA G-ĐICE ZORE PETROVIĆ

Poslednjih dana januara i prvih dana februara meseca, u Beogradu, u Umetničkom Paviljonu, bila je priređena izložba slika g-đice Zore Petrović. Izložba je bila otvorena malo vremena, ali je i to bilo potpuno dovoljno da se sagleda redak i plemenit talenat jedne odlične slikarke. Nekih pedeset uljenih slika i deset kolorisanih crteža konačno su utvrdili mišljenje, da je g-đica Petrović jedan od glavnih pretstavnika našeg modernog slikarstva.

Navršilo se pet godina kako je g-đica Petrović počela izlagati po izložbama i brojati kao ličnost u našem umetničkom životu. Ona je od prvoga maha svratila na sebe pažnju, i na nju su polagane velike nade od prvoga dana. Interes koji se za nju probudio nije bio vezan samo za njenu žensku ličnost, niti su hvale dolazile kao komplimenti dami. Prosta konvencijalna učtivost je bila isključena već i zato, što g-đica Petrović nije prva i jedina slikarka u našem narodu. Još sredinom prošlog veka, mi smo imali odličnu slikarku u Katarini Ivanović, a i danas ima u nas priličan broj žena koje slikaju ili vaju. Pohvale g-đici Petrović bile su uvek objektivne, i ona ih je dobivala ne kao žena, nego kao umetnik, umetnik od vrednosti.

Poslednja ova, skorašnja izložba g-đice Petrović, najveća i najznačajnija od svih, koje je dosad priredila, opravdala je i pojačala očekivanja i nade koje su stavljane u ovu darovitu umetnicu. Bilo da radi kompoziciju, bilo portre, ili mrtvu prirodu i akt, g-đica Petrović se uvek i svuda pokazuje kao slikar od osećaja, od iskrenosti i sposobnosti, koji se izražava kroz kolorit sasvim ličan i prefinjen.

Kao što se s pravom očekivalo, izložba g-đice Petrović je bila vrlo dobro posećena i o njoj se u štampi pisalo samo sa simpatijama. Nešto slika je i prodano, a jedna je odmah odvojena za Muzej Kneza Pavla.


* * *

Kroz slikarska ateljea


U ATELJEU G-ĐICE ZORE PETROVIĆ

U ateljeima slikara uvek je zanimljivo jer bez izuzetka svi slikari su prvo boemi (što je tesno vezano sa umetnošću uopšte), pa onda "Dama i "Kavaljer"... U svakom ateljeu slikara drukčije je uređeno, pa ipak sva ateljea su tipična u svakom je jedno a to je: razapeto platno na nogarima koje čeka da se rad završi i povešane slike autora. Razlika u unutrašnjem uređenju ateljea je samo u tome, što neka ateljea imaju bolji, dok druga lošiji nameštaj, ali, ovaj drugi tek daje pravu sliku boemskog života, i on je privlačniji za sve one koji se skupljaju oko umetnika, — oko slikara. Pa, tako je i u ateljeu g-đice Zoe Petrović, naše mlade vrlo poznate slikarke, koja je nedavno imala sjajni uspeh sa svojom izložbom u Umetničkom paviljonu "Cvijete Zuzorić".

Atelje g-đice Zore Petrović ima veliku istorisku vrednost, prvo radi toga što je dugi niz godina bio atelje pok. Steve Todorovića, jednog od naših najvećih portretiste prošloga stoleća, i što je kroz njega prošlo mnogo naših velikih ljudi, koji su lično dolazili kod pok. Todorovića da se portretiraju. Ovaj atelje danas je dosta ruiniran, ali je ipak ostao jedan od onih pravih slikarski ateljea gde provejava duh boemstva, uspavanost nekog mrtvog pauka u uglu ogromno visokih prozora kakvi se danas ne mogu videti, i prašine po uglovima plafona u ateljeu koji je visok od prilike 5—6 metara, i nekako tamno obojena soba ima svoju specijalnu draž za jednog umetnika kome treba mir za ozbiljan rad.

G-đica Petrović vrlo je srećna što je mogla dobiti ovaj atelje, kome sličnog po prostoru i simpatičnosti nema u Beogradu. Ova mlada slikarka vrlo se lepo instalirala i sama stanuje u sobi kraj samog ateljea.

Ona vrlo voli kuću i domaći mir i vrlo je srećna kada ima slobodnog vremena da uredi svoju skromnu sobu u kojoj stanuje. Ona voli domaći posao i sama ga uvek obavlja, a najveći deo dana provodi u školi ili na radu kod kuće. Ovih dana g-đica Petrović ide na duži odmor u Dalmaciju, ali kako veli, neće poći bez četkica, boja ni nogara jer bi bila šteta ne iskoristiti divne Dalmatinske krševe i lepo Jadransko more.


Tekstovi objavljeni u časopisu Žena i svet, 1930.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: