Dragomir Glišić (1872—1957)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « SLIKARSTVO « Srpski slikari XX—XXI veka « Dragomir Glišić (1872—1957)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Dragomir Glišić (1872—1957)  (Pročitano 6468 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Novembar 14, 2015, 04:15:34 am »

*




DRAGOMIR GLIŠIĆ
(Valjevo, 01.03.1872 — Beograd, 17.06.1957)


Poznat, prevashodno, kao slikar čiji najraniji poznati radovi potiču iz 1899. godine. U Prvom svetskom ratu je u početku učestvovao vršeći redovne vojne dužnosti da bi ga u jesen 1916. na Solunskom frontu Dragutin Dimitrijević Apis oslobodio trupne službe i uputio u štab Moravske divizije gde je preveden u status ratnog slikara. Takav status imao je i u Balkanskim ratovima. Snimio je 1916—18. mnogobrojne fotografije znatne dokumentarne vrednosti. Dva albuma tih fotografija sačuvala su se u njegovoj porodici a još i više (240 originalnih negativa, fotografski aparat marke "kodak" i Registar fotografskih snimaka) u beogradskom Vojnom muzeju.

Povodom izložbe Glišićevih radova "Ratni period 1914—1918", priređene 1983. godine u Vojnom muzeju, u "Politici" je Blagoje Ilić pisao: "Po kompoziciji, unutrašnjoj dramatici i grafičkoj jednostavnosti, ovi snimci predstavljaju vrhunske domete ratne foto-reportaže. Bodljikave žice u praskozorje, pustoš smrti u razrovanim rovovima, prenošenje ranjenika na mazgama, vijugave kolone na maršu nisu samo neposredna, uverljiva dokumentaristička kazivanja, već i upečatljiva likovna rešenja".

Glišić potiče iz siromašne valjevske zanatlijske porodice. Osnovno i niže gimnazijsko obrazovanje stekao je u Valjevu, umetnički se školovao u Beogradu i Minhenu. Na mnogim njegovim slikama predstavljeni su predeli iz Valjevskog kraja i likovi Valjevaca. Naporedo se bavio i pedagoškim radom, pretežno u Trećoj muškoj gimnaziji u Beogradu.

LITERATURA – Z. Ranković, Na marginama Glišićeve izložbe, Napred, 31. decembar 1982, 5; Đ. Popović, Solunac sa "kodakom", Večernje novosti, 21. novembar 1983; B. Ilić, Svedok ratnih zbivanja, Politika, 12. decembar 1983; P. Vasić, Slike, crteži i fotografije Dragomira Glišića, Napred, 16. decembar 1983; Dragomir Glišić. Ratni period 1914—1918 (katalog izložbe), Beograd 1983.

Zdravko Ranković | Kolubara info
Foto: sr.wikipedia
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Novembar 14, 2015, 04:47:58 am »

*

DRAGOMIR GLIŠIĆ (1872—1957)
i ukus njegovog doba
120 godina od rođenja jednog slikara

Počeci srpske likovne umetnosti dvadesetog veka vezuju se za mali broj ličnosti, pa njena istorija nije toliko bogata imenima da bi se neko od njih moglo prepustiti zaboravu. Jedno od njih je ime Dragomira Glišića. Ipak, umetnikovu godišnjicu je, tokom leta, obeležila samo slikareve kći, takođe slikarka, Mara Glišić-Ristić (1911) u umetnikovom ateljeu i dvorištu porodične kuće, u krugu prijatelja, jednom prigodnom izložbom svojih i očevih radova.

Dragomir Glišić počeo je kao samouk, u rodnom Valjevu, radeći portrete sa fotografija. Zapazio ga je pisac Ljubomir Nenadović i ohrabrio da se bavi slikarstvom. Od 1895, Glišić uči u Beogradu kod Kirila Kutlika, kao najstariji đak prve generacije ove prve crtačko-slikarske i umetničko-zanatske škole u Srbiji; negde u isto vreme kad i Milan Milovanović (1876—1946), Kosta Miličević (1877—1920), Nadežda Petrović (1873—1915).

Od 1899. do 1904. boravi u Minhenu, gde završava akademiju, a jedno vreme uporedo pohađa umetničko-zanatsku školu. Ponovo u Beogradu, najpre kratko radi kao karikaturista, i kao predavač u večarnjim zanatskim školama. Posle neuspelog osnivanja privatne slikarske škole, 1904/5. dobija mesto nastavnika crtanja u III beogradskoj gimnaziji. Za pedagoški rad će više puta biti odlikovan ordenima Svetog Save. Postaje član "Lade" (1904) i Srpskog umetničkog udruženja (1907). Od 1912. do 1918. učestvuje u svim ratovima Srbije. Vreme 1916—1918. provodi na formacijskom mestu ratnog slikara i fotografa, koje je tada postojalo u srpskoj vojsci. Na samom frontu izrađuje veliki broj fotografija, crteža, karikatura, skica i uljanih slika. (Ima podataka da je ratni slikar bio još 1913, ali iz toga doba nema sačuvanih ratnih radova.) Godine 1919. postaje član Udruženja likovnih umetnika (1929. predsednik). Rat je odneo puno godina: pre njega bio je "jedan od mladih", u međuratnom periodu, ostaje jedan od retkih aktivnih slikara svoje generacije, i tada se već svrstava u "starije" i konzervativnije. U želji da sačuva akademski zanat, sa istomišljenicima osniva Udruženje kvalifikovanih likovnih umetnika (1929—1932). Praćen postepeno sve uzdržanijim sudovima modernih kritičara, ali omiljen u publici i među kupcima (jedna njegova slika nalazi se i u Šlomovićevoj kolekciji), Dragomir Glišić ostavlja za sobom veliki broj portreta, mrtvih priroda, pejzaža i ikona, a izlaže po nekoliko puta godišnje, po pravilu, na raznim grupnim izložbama. Pored svih ličnih nesreća i gubitaka, nastaviće da radi i tokom drugog rata, i kasnije, bukvalno do poslednjih dana života. Pod brižnim okom kćeri Mare, izgled njegovog ateljea, sa najotpunijom zbirkom njegovih radova, ostaće neizmenjen od 1957. do danas.

Kroz dugogodišnji rad Dragomira Glišića prelama se ceo tok srpskog slikarstva prve polovine dvadesetog veka, svaka promena i novost. U osvetljenju i crtežu nekih njegovih ranih dela prepoznaju se tragovi secesije. U nekim drugim, bojom i slobodom poteza postiže ekspresionistički izraz. Na solunskom frontu, pod jakim suncem i (zbog nedostatka vremena) radeći brzo, postiže impresionističku formu. U trećoj deceniji, glatkim slikanjem upotrebom linije i modelujući tonom približava se klasičnoj struji, a izborom zanimljivog prirodnog oblika i ekspresionizmu forme. Pred nekim motivima vidi samo boju, pa se krajem dvadesetih vraća na opet aktuelnu upotrebu boje. Sebe nalazi i u poetskom realizmu i intimizmu, čija je shvatanja (okretanje realnom, starim majstorima, jednostavnost, prisnost) nosio u sebi odavno i kao nove tokove ih samo "dočekao" tokom tridesetih. Uoči drugog rata, umeo je da se izborom teme približi i tzv. "socijalnom slikarstvu".

Ali, dok su moderni umetnici ove promene duboko proživljavali kao faze razvoja nove umetnosti, u Glišićevom slučaju to su samo dijalozi sa modernom umetnošću, izleti u aktuelne tokove, posle kojih se vraćao na svoj osnovni, realistički način izražavanja. Naime, za razliku od svojih vršnjaka, začetnika moderne struje srpske umetnosti 20. veka, Glišić je pošao drugim putem. Danas se može smatrati začetnikom i vodećim predstavnikom jedne nedovoljno prikazane, ali u svoje vreme jake, aktivne i uticajne konzervativne struje u srpskom likovnom životu prve polovine 20. veka. U toku učenja kod Kutlika, njegovi uzori su bili Paja Jovanović, Uroš Predić i Đorđe Krstić. U Minhenu, upoznao je Ažbea, kod koga su učili mnogi moderni slikari, ali je bio okrenut Akademiji, uticajima Lajblovog realizma, Pinakoteci i starim majstorima čije je kopije izrađivao.

Ne menjajući svoje osnovne ideje o umetnosti (izložio ih je detaljno 1939. i 1957.) držao se u osnovi ralističkog načina rada. Modernizam je shvatio kao nastavak stare umetnosti i njeno formalno osveženje ("slikanje bez senke", "izostavljena anatomija a ostavljena samo glavna površina"). U Sezanu, Matisu i Van Gogu, na primer, video je umetnike koji su ipak "dobro savladali zanat", i u svoje radove unostili "sve pozitivne elemente akademskog znanja". Smatrao je, naprotiv, da mnogi srpski umetnici samo izgledaju "moderni" jer tog (akademskog) znanja nemaju. Slikajući stvarnost koju vidi, na isti način je i čitao modernu sliku; nikad nije prihvatio modernu ideju o slici nezavisnoj od vidljive stvarnosti. Elemente nove umetnosti uzimao je jedino kao dopune stare. Zato je mogao da prihvati secesiju samo do granice iza koje počinju vizije i metafizičke poruke, impresionizam do tačke iza koje se gube jasni oblici ili nastupa dvodimenzionalnost, formu ekspresionizma samo do početka deformacije oblika, kolorizam do tačke rastapanja forme. Ali nikako dalje. Apstraktno slikarstvo za njega je bilo "ludorija koja se ne može održati". Tu su granice forme, i shvatanja.

I ne samo Glišićevih shvatanja. Takav uzdržaniji stav nailazio je svojevremeno na simpatije u publici. Podaci govore da je u međuratnom periodu otkupljeno preko hiljadu i petsto njegovih slika, zato se može reći da su slikarstvo Dragomira Glišića i princip na kome se ono zasniva značajni kao pokazatelj ukusa većeg dela likovne publike njegovog doba.

Predrag Dragojević | dragojevic/radovi
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Novembar 15, 2015, 11:16:01 pm »

*

DRAGOMIR GLIŠIĆ — SLIKE






Trem seoske kuće u Sremčici
ulje na platnu
Galerija "Trag"


"Slikarsko obrazovanje stekao je u prvoj crtačkoj i slikarskoj školi Kirila Kutlika u Beogradu (1895—1898). Nastavio je sa studijama na Akademiji u Minhenu (1901—1904) u klasi profesora Lefca i Cigela, mada uporedo pohađa Školu za umetnički zanat." [Mara Makarić]

* * *

"Dragomir Glišić — pokušao je da u svom slikarstvu spoji uticaje Kutlika i svog minhenskog profesora Cigela, koji je u svoje slike unosio akcente čiste boje. Kada se vratio u zemlju prepustio se Ladi, počeo je da rasvetljava paletu ali je to išlo sporo u postupku pipavo i uvek je čvrsto vezano za realni izgled prirode. Kasnije u četvrtoj deceniji on je u nekim slikama došao do ubedljive plenerističke atmosfere — "Pejzaž iz Mišljenovaca", koji po vrednosti pripada njegovim najznačajnijim delima, "Autoportret", "Studija kćeri Mare", to su slike koje otkrivaju složen uticaj Koste Miličevića na svoje savremenike."
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Novembar 25, 2015, 11:34:49 am »

*

DRAGOMIR GLIŠIĆ — SLIKE







Portret Rodolfa Arčibalda Rajsa (1875—1929)
Izvor: srpski portal nadlanu.com





Portret srpskog oficira sa šlemom, 1917.
ulje, 39 × 33 cm
vl. Milutin Popović, Beograd
Izvor: Galerija Muzeja rudničko-takovskog kraja
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Decembar 04, 2015, 12:52:43 am »

*

DRAGOMIR GLIŠIĆ — SLIKE






Bez naziva
Izvor: srpski portal nadlanu.com
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Decembar 25, 2015, 01:09:07 am »

*

DRAGOMIR GLIŠIĆ — SLIKE






Položaj na crvenoj zemlji, 1917.
ulje, 33,7 × 46,5 cm
vl. Milutin Popović, Beograd
Izvor: Galerija Muzeja rudničko-takovskog kraja
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: