Stevan Aleksić (1876—1923)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « SLIKARSTVO « Srpski slikari XX—XXI veka « Stevan Aleksić (1876—1923)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Stevan Aleksić (1876—1923)  (Pročitano 9200 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Novembar 14, 2015, 02:13:39 am »

**




STEVAN ALEKSIĆ
(Arad, 23.12.1876 — Modoš (Jaša Tomić), 02.11.1923)

Stevan Aleksić je izdanak slikarske porodice Aleksića iz Arada. Rođen je u Aradu 23. decembra 1876. godine. Interesovanje za slikarstvo pokazuje u ranoj mladosti, pa po završetku građanske škole počinje da slika u očevoj slikarskoj radionici u kojoj radi sve do 1895. godine, kada odlazi u Minhen, gde prvo godinu dana uči privatno u slikarskoj školi, pa se kasnije upisuje na Akademiju. Bio je đak čuvenog slikara Grka, Nikole Gizisa. Na Akademiji ostaje do 1900. godine, kada posle očeve smrti i slabog materijalnog stanja napušta studije i počinje da slika. Posle nekoliko godina rada u Aradu, dolazi u Modoš 1903. godine gde nastavlja rad. Posle nekoliko veoma uspešnih poslova, on 1904. godine gradi kuću i atelje u Modošu gde ostaje do kraja života. Iste godine upoznaje, a sledeće se venčava sa učiteljicom Stefanijom Lukić, sa kojom je proveo u braku 18 godina.

Aleksić u Modošu intenzivno radi. Pošto je završio rad na mauzoleju Radivoja Paunovića u Vukovaru radi na svodu u koru Saborne crkve u Novom Sadu. Posle toga 1905. godine radi svod katoličke crkve u Lukićevu, ikonostas i svod crkve u Modošu, 1906. godine ikonostas manastira Bešenova i druge crkve. Radio je ikonostas u oko 20 crkava u Vojvodini. Osim toga radio je i portrete po porudžbini. Pored Uroša Predića bio je najtraženiji slikar ikona. Ostavio je za sobom niz slika i skica za kompozicije sa religioznom sadržinom. Naslikao je oko 100 portreta i desetak autoportreta. Veliki deo svoga umetničkog rada posvetio je Modošu. U periodu 1914—1918. godine, portretiše samo modošane; seljake, sveštenike, lekare, profesore, posednike, svoje prijatelje, trgovca i druge. Za vreme rumunskog posednuća Modoša, nije dobijao veće poslove, već sam radi po porudžbini "iz preka". Među tim radovima se ističe portret Mihajla Pupina.

Aleksić je za slikarstvo živeo i trudio se da za sobom ostavi što više učenika. Pozivao je k sebi talentovane mladiće i besplatno ih učio slikanju. Najbolji su mu učenici bili modošani: Slavko Gigić, Vaša Pomorišac i Janković. Njegov učenik je bio slikar Kapuši iz Krstura. Bilo je još modoških mladića koji su kod njega učili, među kojima i Dragoljub Šurjančev, ćurčija. Umro je u Modošu 2. novembra 1923. godine. Povodom četrdesetogodišnjice njegove smrti građani Jaša Tomića podigli su mu u parku spomenik. Povodom podizanja spomenika Narodni muzej u Zrenjaninu, na inicijativu Doma kulture u Jaša Tomiću i materijalnu pomoć Kulturno prosvetne zajednice opštine Sečanj, priređuje prvu izložbu Aleksićevih radova u Jaša Tomiću. Tom prilikom je održana i svečana akademija na kojoj je o Aleksićevom delu govorio dr Laza Trifunović, upravnik Narodnog muzeja u Beogradu.

Tekst: Modoš — Jaša Tomić — monografija
Fotografija: Sremske novine
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Novembar 14, 2015, 02:24:56 am »

*

STEVAN ALEKSIĆ — SLIKE








Autoportret sa suprugom Stefanijom, 1911.
ulje na platnu, 100 x 85 cm
Галерија Матице српске

Autoportret, 1911.
ulje na kartonu, 40,5 x 50,5 cm
Галерија Матице српске


"Stevan Aleksić, jedan od prvih umetnika koji je u srpsko slikarstvo uneo ideje simbolizma. U njegovom bogatom i tematski raznovrsnom opusu zastupljene su religiozne kompozicije, portreti i dela simbolističkog prosedea. Istaknuto mesto zauzimaju autoportreti na kojima je pratio svoj lik od najranije mladosti pa do godina pred smrt..."


* * *

Poreklom je iz poznate slikarske porodice (deda mu je bio Nikola Aleksić, otac Dušan Aleksić i brat Ivan takođe su se bavili slikarstvom). Prve pouke o crtanju i slikanju dobio je u očevoj radionici. Slikarstvo je studirao u Minhenu, prvo u privatnoj slikarskoj školi (1895), ali je posle kraćeg vremena primljen na Akademiju (1896—1900). u klasi prof. Nikole Gizisa — Grka. [...]

Njegovo slikarstvo predstavlja neku vrstu prelaza od akademizma ka impresionizmu. Sigurno izvedena kompozicija, živ kolorit i dopadljivo dramatično tretiranje svetla, čine glavne vrednosti njegovog crkvenog slikarstva. Iste vrednosti se mogu naći i u njegovim portretima mada je u osnovi bliži realizmu. On, donekle, slika impresionističkom tehnikom ali mu boje nisu impresionističke. Zbog pažnje koju je posvetio problemu svetla u svom slikarstvu, danas ga smatraju jednim od pokretača impresionizma.

Katalog NARODNI MUZEJ NIŠ | glavni i odgovorni urednik Tatjana Trajković-Filipović | autor izložbe i kataloga Mara Makarić
likovna oprema Vladimir Novaković Nenad Petrović | fotografije Nenad Mladenović | štampa Grafika galeb, Niš
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Novembar 14, 2015, 02:26:21 am »

**

STEVAN ALEKSIĆ — SLIKE





Portret muškarca, 1922.
ulje na platnu. 60 x 47.5 sm
d. d. : S. Aleksić 922, lat.
kupljeno od Nikole Petrovića iz Beograda, 1973.
inv. br. 394
Narodi muzej, Niš
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Novembar 15, 2015, 08:16:44 pm »

*

STEVAN ALEKSIĆ — SLIKE





Veseli Banaćani
Ulje na platnu, 150 x 132,5 cm
Vlasništvo muzeja u Zrenjaninu
Izvor: banaterra.eu


DEO TEKSTA IZ KATALOGA:

"Od savremenika veoma zapaženo i cenjeno, ali i kritikovano, Aleksićevo delo je do sada tumačeno sa različitih stanovišta. Pošto je životom i radom bio vezan za pogranično područje Austrougarske monarhije, bez mnogo kontakata sa Beogradom, u kome su se početkom XX veka formirali glavni tokovi moderne srpske umetnosti, često je proglašavan za epigona, marginalca i umetnika anahronog izraza. Tek posmatran sa aspekta poetike slikarstva Minhenske škole i u kontekstu srednjovekovnog slikarstva, u odnosu na umetnička kretanja u regiji u kojoj je živeo i stvarao, kao i istorijskih okolnosti koje su njegovo stvaranje pratile, Aleksićev opus je moguće sagledati u drukčijem, pozitivnijem svetlu. Ključni pravac razmatranja se usmerava na proučavanje i preispitivanje višeznačnih vrednosti celokupnog opusa, i to na osnovu podele na istorijsko, religijsko i žanr slikarstvo, sa posebnim naglaskom na elementima simbolističke poetike u portretima i autoportretima, kao i na fazu radikalnog simbolizma. Takvo preispitivanje Aleksićevog stvaralaštva ukazalo je na nesumnjive kvalitete zahvaljujući kojima njegovo slikarsko delo predstavlja nerazdvojni deo kulturnog miljea regiona u kojem je slikar živeo i stvarao i, što je još važnije, kako se najznacajniji segment tog opusa svojom simbolističkom orijentacijom uklapa u aktuelne tokove evropske umetnosti."

Muzej Zrenjanin
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Novembar 16, 2015, 05:36:17 am »

*

STEVAN ALEKSIĆ — SLIKE






Spaljivanje moštiju Sv. Save, 1909.
Ulje na platnu, 75,5 x 113 cm
Nije signirano
Kupljeno od Branke Jakovljević iz Beograda
1953. godine
NMN, inv. br. 109/IU


Sceni spaljivanja moštiju Sv. Save prisustvuje, levo, grupa žena, dece i muškaraca koji gestikuliraju rukama ili stoje pognute glave, desno dva turska konjanika. U pozadini, trojica do pojasa nagih ljudi nose mrtvački sanduk prema vatri koja se plamsa. Za vreme turske vladavine mošti sv. Save su se nalazile u manastiru Mileševa. Bojeći se, da se sa tog mesta ne digne pobuna protiv Turaka, Sinan paša Beogradski je naredio da se mošti Svetog Save prenesu iz Mileševe u Beograd i tu spale, na Vračarskom brdu 1594. godine.

Ива Трајковић: Каталог "Хришћанство у Нишу кроз векове" у Традиционално хришћанство у Нишу, Народни музеј Ниш, 2013.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Novembar 26, 2015, 07:27:11 pm »

*

STEVAN ALEKSIĆ — SLIKE



     


Uspenje Bogorodice, 1906.
ulje na platnu, 190 х 130 cm
Zbirka Galerije Matice srpske

Raspeće, 1910.
ulje na platnu, 228 х 120 cm
Zbirka Galerije Matice srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Decembar 06, 2015, 01:35:42 pm »

*

STEVAN ALEKSIĆ, USPENJE BOGORODICE, 1906.
ulje na platnu, 130 x 190 cm


"U fokusu" za mesec avgust je slika Uspenje Bogorodice Stevana Aleksića, umetnika koji je krajem XIX i početkom XX veka u srpsko slikarstvo uneo ideje simbolizma. Praznik Uspenje Presvete Bogorice poznat i kao Velika Gospojina pravoslavni vernici proslavljaju 28. avgusta kao jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Ovaj praznik je uspomena na smrt Bogorodice i prema jevanđeljskom predanju to je dan kada se ona vaznela na nebo.

Tema Bogorodičinog uspenja je slikana na osnovu apokrifnih spisa i obavezna je u fresko-slikarstvu svih pravoslavnih hramova u okviru ciklusa Velikih praznika. Scena Bogorodičine telesne smrti se u srpskoj srednjovekovnoj i baroknoj umetnosti povezivala sa scenom vaznesenja njene duše na nebo. Pravoslavno religiozno slikarstvo XIX veka je izbegavalo predstave složenih dogmatskih učenja i težilo prikazivanju autentičnih predstava istorijskih događaja. Na ovaj način i Stevan Aleksić tumači Uspenje Bogorodice na svojoj slici iz 1906. godine.

Stevan Aleksić je bio jedan od najtraženijih slikara ikona među srpskim stanovništvom. Na onim ikonama pri čijem se slikanju nije pridržavao nikakvih šablona kao što je slučaj sa Uspenjem Bogorodice dolazi do izražaja njegov pravi talenat. Ova slika je jedna od nekoliko monumentalnih kompozicija koje su Aleksiću krajem prve decenije XX veka donele veliku slavu i poštovanje savremenika i obezbedile mu mnoštvo kasnijih narudžbina. Bila je izložena 1910. godine u Somboru na Prvoj srpskoj izložbi u Ugarskoj, gde je dobila brojne pohvale zahvaljujući životnosti prizora i virtuoznosti u realizaciji.

U religioznim kompozicijama Aleksić je tragao za mogućnostima da scenu prožme atmosferom orijenta ne skrivajući nameru da ih predstavi kao autentične istorijske događaje. Uspenje Bogorodice predstavlja spoj istorijskog događaja, orijentalnog prizora i slike sa religioznom sadržinom. Kompozicija je po vertikali podeljena u dve zone. U središtu donje zone oko odra su okupljeni apostoli sa kojima je Bogorodica želela da se oprosti pred smrt, ali oni pre podsećaju na ljude iz susedstva nego na Hristove sledbenike. Tu su i bogalji koji traže isceljenje ili su već na čudesan način došli do njega, prosjaci i ožalošćeni, a mesto radnje je određeno i elementima tradicionalne odeće kakva se nosi u arapskim zemljama. Mnoge figure su predstavljene u pokretu, naglašene gestikulacije koja treba da dočara dramatičnost scene. Uroš Predić je ovu sliku izdvojio kao jedno od najuspelijih Aleksićevih ostvarenja, dajući stručno mišljenje o njenoj umetničkoj ali i komercijalnoj vrednosti. U pisanom dokumentu iz 1921. godine on navodi: "Zamisao je sasvim originalna, a izvođenje pokazuje prekaljen ukus i veliku tehničku izvežbanost. Originalnost je u tome što je prizor opela potisnut dublje u pozadinu, a napred je istaknuta grupa nevoljnika, koji traže i nalaze leka u čudotvornom dejstvu mrtva tela Bagorodičina. Ovi zanimljivi tipovi iz naroda oživljavaju sliku i čine da ona umesto ukočene ikone pokazuje religiozni žanr". Da na slici nema gornjeg segmenta — Hrista okruženog anđelima koji prihvataju dušu samrtnice, ovo bi mogao biti stvaran prizor pokojnika na odru. Aleksićevo Uspenje Bogorodice u suštini predstavlja istorijsko-realističku interpretaciju popularne religiozne teme. Galerija Matice srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Decembar 12, 2015, 05:56:30 pm »

*

STEVAN ALEKSIĆ (1876—1923)





Autor:   Jasna Jovanov
Izdavač:  Spomen-zbirka Pavla Beljanskog
Br. strana:  240
Godina izdanja:  2010


Stevan Aleksić spada u red najznačajnijih srpskih slikara s početka dvadesetog veka, rođen u Aradu, u porodici gde su slikari bili i deda Nikola i otac Dušan, školovao se na Kraljevsko likovnoj akademiji u Minhenu, dok je stvaralaštvom bio vezan za teritoriju od Austro-ugarske monarhije, od današnjeg rumunskog Banata, Arada i Temišvara, do Vukovara na zapadu, od Budimpešte i Segedina na severu i Novog Sada, Bešenova i Klenka na jugu. Opredeljen za srednjoevropski umetnički milje, razvijao se na samosvojan način, ponekad kontroverzan, istovremeno moderan u svom simbolističkom segmentu gde nastaje serija od četrdesetak čuvenih autoportreta, mnogobrojni portreti, religiozni, mitološki i istorijski sadržaji, a istovremeno anahron u slikanju istorijskog i religijskog žanra i u delu portretskog slikarstva. Zahvaljujući takvom slikrastvu njegova modernost može se posmatrati pre u okvirima miljea u kojem je stvarao, nego u okvirima srpskog slikarstva s početka dvadesetog veka koji se vezuju za Beograd, tendenciju ka slikanju u prirodi i impresionistički pristup.

U monografiji posvećenoj ovom slikaru autorka Jasna Jovanov se opredelila da aktuelnost najznačajnijeg i najvitalnijeg segmenta Aleksićevog opusa sagledava u kontekstu glavnih evropskih strujanja tog razdoblja — dakle ne samo s obzirom na uzore poput Lenbaha i (umetnikovog minhenskog učitelja) Gizisa, već i u odnosu na velike slikare simbolističkog opredeljenja Beklina, Štuka i Korinta. Na taj način, osvetljavajući Aleksićevo simbolističko slikarstvo, otvara se i novo poglavlje u tumačenju srpskog slikarstva prvih decenija dvadesetog veka. Pored analitičko-teorijskog, ova studija poseduje i dragocen faktografski segment, s obzirom da sadrži detaljan katalog umetnikovih radova sa literaturom o svakom pojedinom delu, kao i iscrpan popis izvora i literature o Stevanu Aleksiću.

Monografija Stevana Aleksića objavljena je kao zajednički izdavački poduhvat Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Odeljenja za likovne umetnosti Matice srpske u Novom Sadu. delfi.rs
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Decembar 27, 2015, 07:34:31 pm »

*

SALON NARODNOG MUZEJA ZRENJANIN


Tek posmatran sa aspekta poetike slikarstva Minhenske škole i u kontekstu srednjovekovnog slikarstva, u odnosu na umetnička kretanja u regiji u kojoj je živeo i stvarao, kao i istorijskih okolnosti koje su njegovo stvaranje pratile, Aleksićev opus je moguće sagledati u drukčijem, pozitivnijem svetlu.

Danas se jedna od najvećih zbirki Stevana Aleksića nalazi u fondu Galerije Matice srpske. Takođe značajan broj slika i crteža sadrži fond Narodnog muzeja u Beogradu, a ravnopravna po obimu i važnosti je i kolekcija koju čuva Narodni muzej u Zrenjaninu.

Aleksićev opus čini više od 200 štafelajnih slika, preko 20 crkvenih objekata sa oko 100 ikona i velikim brojem zidnih kompozicija, kao i šezdesetak crteža i skica. Aleksićevo stvaralaštvo treba posmatrati sa aspekta poetike slikarstva Minhenske škole i u kontekstu srednjovekovnog slikarstva, u odnosu na umetnička kretanja u religiji u kojoj je živeo i stvarao, kao i istorijskih okolnosti koje su njegovo stvaranje pratile. Od posebnog je značaja niz autoportreta (prvi iz 1895. a poslednji iz 1922), najbrojnija serija u srpskoj umetnosti,kroz koju se može pratiti razvoj Aleksićevog izraza i slikarskog poistupka.

"Od savremenika veoma zapaženo i cenjeno, ali i kritikovano, Aleksićevo delo je do sada tumačeno sa različitih stanovišta. Pošto je životom i radom bio vezan za pogranično područje Austrougarske monarhije, bez mnogo kontakata sa Beogradom, u kome su se početkom XX veka formirali glavni tokovi moderne srpske umetnosti, često je proglašavan za epigona, marginalca i umetnika anahronog izraza. Tek posmatran sa aspekta poetike slikarstva Minhenske škole i u kontekstu srednjovekovnog slikarstva, u odnosu na umetnička kretanja u regiji u kojoj je živeo i stvarao, kao i istorijskih okolnosti koje su njegovo stvaranje pratile, Aleksićev opus je moguće sagledati u drukčijem, pozitivnijem svetlu."

"Ključni pravac razmatranja se usmerava na proučavanje i preispitivanje višeznačnih vrednosti celokupnog opusa, i to na osnovu podele na istorijsko, religijsko i žanr slikarstvo, sa posebnim naglaskom na elementima simbolističke poetike u portretima i autoportretima, kao i na fazu radikalnog simbolizma. Takvo preispitivanje Aleksićevog stvaralaštva ukazalo je na nesumnjive kvalitete zahvaljujući kojima njegovo slikarsko delo predstavlja nerazdvojni deo kulturnog miljea regiona u kojem je slikar živeo i stvarao i, što je još važnije, kako se najznačajniji segment tog opusa svojom simbolističkom orijentacijom uklapa u aktuelne tokove evropske umetnosti."

dr Jasna Jovanov | artmagazin.info
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Januar 01, 2016, 11:42:25 pm »

*

IKO­NE IZ RA­ZO­RE­NOG BE­ŠE­NO­VA


Zna­me­ni­ti naš sli­kar Ste­van Alek­sić (1876—1923), iz­da­nak umet­nič­ke po­ro­di­ce iz Ba­na­ta, u ko­joj su se de­da Ni­ko­la, otac Du­šan i brat Ivan uspe­šno ba­vi­li sli­kar­skim po­slom, osta­vio je vid­nog tra­ga i na srem­skom kul­tur­nom tlu. Po­red osta­lih me­sta, ra­dio je u Be­še­no­vu, Ru­mi i Vukovaru, a nje­go­ve spa­še­ne i sa­ču­va­ne iko­ne iz po­ru­še­nog be­še­no­vač­kog ma­na­sti­ra, po­sle ne­mač­kog bom­bar­do­va­nja, ma­ja 1944, već šest i po de­ce­ni­ja se na­la­ze u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci. Za­slu­ga pri­pa­da upor­nom mi­tro­vač­kom pre­ga­o­cu, arh. Bran­ku Va­si­li­ću, jed­nom od osni­va­ča grad­skog mu­ze­ja, ko­ji je, 1946, iz ru­še­vi­na sve­ti­nje iz­va­dio de­lo­ve pr­vo­bit­nog iko­no­sta­sa i je­da­na­est iko­na ko­je je ka­sni­je na­sli­kao Ste­van Alek­sić.

Ro­đen 23. de­cem­bra 1876. u Ara­du (da­na­šnja Ru­mu­ni­ja), da­kle pre 135 go­di­na, Ste­van Alek­sić je sli­kar­stvo učio u Min­he­nu, a po­sle oče­ve smr­ti, 1900, na­sta­nio se u Mo­do­šu (Ja­ša To­mić), gde osta­je do kra­ja ži­vo­ta. Imao je svoj ate­lje i sli­kar­sku ško­lu. U Mo­do­šu su na­sta­le mnoge nje­go­ve iko­ne, zid­ne sli­ke, por­tre­ti i vi­še auto­por­tre­ta, isto­rij­ske i žanr kom­po­zi­ci­je. Sma­tra se da je osta­vio vi­še od dve­sta sli­ka i šezdesetak cr­te­ža, osli­kao dva­de­se­tak cr­ka­va.

Li­kov­ni struč­nja­ci oce­nju­ju da je Alek­si­će­vo sli­kar­stvo ne­ka vr­sta pre­la­za od aka­de­mi­zma ka mo­der­nim umet­nič­kim shva­ta­nji­ma. Bio je jedan od na­ših pr­vih pred­stav­ni­ka se­ce­si­je, i to one obo­je­ne li­te­ra­tu­rom i mi­tom.

Što se ti­če ra­da Ste­va­na Alek­si­ća u manastiru Be­še­no­vo (1907—1909), isto­ri­čar­ka umet­no­sti Emi­ca Mi­lo­še­vić je još pre tri de­ce­ni­je zabeležila:

— Zid­ne sli­ke ko­je je ra­dio na svo­du i zi­do­vi­ma cr­kve uni­šte­ne su kao i deo iko­no­sta­sa, na či­joj iz­ra­di su mu po­ma­ga­li uče­ni­ci. Zbog to­ga detalj­ni­ja ana­li­za ovog sli­kar­stva i ni­je mo­gu­ća, ali na osno­vu je­da­na­est sa­ču­va­nih iko­na u Mu­ze­ju cr­kve­ne umet­no­sti u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci de­li­mič­no se mo­že za­klju­či­ti o vre­me­nu na­stan­ka, iz­gle­du i kva­li­te­tu ovog Alek­si­će­vog iko­no­sta­sa. Od Alek­si­će­vog iko­no­sta­sa u Be­še­no­vu da­nas su sa­ču­va­ni: car­ske dve­ri, boč­ne dve­ri, cen­tralna iko­na sv. Tro­ji­ce, jed­na pre­sto­na iko­na, dve pra­znič­ne iko­ne i dva me­da­ljo­na. Iko­na Mu­če­nje sv. Ki­ri­ka i Ju­li­te i iko­na Sv. ar­han­đel Mi­haj­lo ubi­ja sa­ta­nu iz istog su ma­na­sti­ra, ali se ni­su na­la­zi­le na iko­no­sta­su (ve­ro­vat­no u man. ka­pe­li — prim. DP).

Is­tra­ži­va­nja Bran­ke Ku­lić i Ne­delj­ke Sreć­kov (Ma­na­sti­ri Fru­ške go­re, 1994) uka­zu­ju da je na Alek­si­će­vom iko­no­sta­su bi­lo če­tr­na­est iko­na, ali i na još po­ne­što:

— Po­red iko­na za iko­no­stas ma­na­stir­ske cr­kve i iko­na za ka­pe­lu, Alek­sić je u isto vre­me ra­dio i zid­ne sli­ke u unu­tra­šnjo­sti cr­kve. Za manastirsku tr­pe­za­ri­ju je ura­dio mo­nu­men­tal­nu isto­rij­sku kom­po­zi­ci­ju Spa­lji­va­nje mo­šti­ju sv. Sa­ve, ulje na plat­nu (1909). Po­sle Dru­gog svetskog ra­ta ova sli­ka je do­spe­la u Grad­ski mu­zej u Vu­ko­va­ru, u Ba­u­e­ro­vu zbirku.

Ina­če, u Mu­ze­ju Sre­ma u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci se ču­va još jed­no vred­no Alek­si­će­vo de­lo — por­tret pr­vog mi­tro­vač­kog gra­do­na­čel­ni­ka Ći­re pl. Mile­ki­ća, iz 1905. go­di­ne. On je na­sli­kan "u si­vo­ma­sli­na­stim to­no­vi­ma, ko­ji kao da su u po­je­di­nim par­ti­ja­ma sli­ke sa­mo po­vr­šno ura­đe­ni, što bi mo­glo da pred­sta­vlja Alek­si­će­vo pri­me­nji­va­nje im­pre­si­o­ni­stič­kih re­še­nja" (J. Jo­va­nov).

Za­hva­lju­ju­ći po­žr­tvo­va­nom an­ga­žo­va­nju arh. Bran­ka Va­si­li­ća, Mu­zej Sre­ma da­nas mo­že da se po­hva­li vred­nom ko­lek­ci­jom Alek­si­će­vih ikona, uglav­nom ve­ćih for­ma­ta, spa­še­nih iz ru­še­vi­na je­di­nog fru­ško­gor­skog ma­na­sti­ra, Be­še­no­va, ko­ji su fa­ši­sti srav­ni­li sa ze­mljom i vi­še ne po­sto­ji. Po­red osta­lih, tu su iko­ne: Sve­ti ar­han­đel Mi­ha­i­lo, Bo­go­ro­di­ca, Pre­o­bra­že­nje Hri­sto­vo, Vaz­ne­se­nje Hri­sto­vo, Sve­ti Jo­van Bo­go­slov, Sve­ti Stefan i dr. Nji­ho­vom le­po­tom i zna­ča­jem na­ro­či­to su se ba­vi­le mi­tro­vač­ke isto­ri­čar­ke umet­no­sti dr Mir­ja­na Le­sek, Emi­ca Mi­lo­še­vić i Ve­sna Osto­jić Ma­ric­ki.

D. Po­zna­no­vić | Sremske novine
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: