Milan A. Milovanović (1876—1946)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « SLIKARSTVO « Srpski slikari XX—XXI veka « Milan A. Milovanović (1876—1946)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Milan A. Milovanović (1876—1946)  (Pročitano 12736 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Novembar 11, 2015, 10:41:11 pm »

*




MILAN A. MILOVANOVIĆ
(Kruševac, 19.10.1876 — Beograd, 15.08.1946)


Milan Milovanović je rođen u Kruševcu 19. oktobra 1876. godine gde je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju, 1896. upisao je likovnu školu Kirila Kutlika u Beogradu, da bi već 1897. stupio u atelje Antona Ažbea u Minhenu. Godine 1898. upisao je minhensku Akademiju koju je završio 1902. i ide u Pariz gde takođe upisuje Akademiju, koju završava 1906. i potom dolazi u Beograd.

Po dolasku u Beograd gde je bio jedan od najobrazovanijih slikara, dobio je zadatak od Ministarstva inostranih poslova da prouči srpske manastire u Srbiji, Makedoniji i Svetoj gori. Obilazio je manastire, a mediteranska priroda je kod njega probudila interes za slike prirode sa puno svetlosti. Njegova slika "Most cara Dušana u Skoplju" se ubraja zajedno sa "Dereglijama na Savi" Nadežde Petrović i "Tašmajdanom" Mališe Glišića, u prve primere impresionističkog slikarstva u Srbiji.

U toku Prvog svetskog rata bio je u srpskoj vojsci i radi uglavnom slike sa ratnom tematikom i portrete srpskih vojnika i oficira. Nakon teške bolesti 1915. godine upućen je na oporavak u Italiju gde ga mediteranski pejsaži ponovo vraćaju impresioniszmu. U tom periodu boravi na Kapriju, u Rimu, južnoj Francuskoj i Dubrovniku. Slike nastale u tom razdoblju smatraju se najboljim slikama srpskog impresionizma.

Kao likovni pedagog bavio se vaspitanjem generacija mladih slikara od 1912. do 1933. godine, bavio se restauracijom fresaka i ikonostasa a povremeno se bavio i likovnom kritikom.

Bio je oženjen Olgom Mišić (1886—1977), kćerkom vojvode Živojina Mišića.

Umro je u Beogradu 15. avgusta 1946. godine u svojoj 70-oj godini života.


Milan Milovanović 1876—1946
Katalog izložbe
Izbor radova i postavka: Vera Ristić
Izdavač: Narodni muzej, Beograd 1986.


Na slici: Milan A. Milovanović, autoportret
Izvor: 037info.net
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Novembar 11, 2015, 11:13:59 pm »

*

MILAN MILOVANOVIĆ


Milana Milovanovića ocrtavaju četiri perioda: akademski (1895—1906), hilandarski (1907—1912), ratnički (1912—1915) i mediteranski (1916—1920). Između njih postoji stilska razlika ali i nesumnjiva unutrašnja povezanost: ono što se u jednom pronalazi, u drugom se razvija, da bi nakraju procvetalo u poslednjim remek delima.

  • Akademski period (1895—1906) ispunjen je dugim studijama slikarstva koje nije imao nijedan srpski umetnik. Prošao je kroz pet umetničkih škola, diplomirao dve akademije i imao oko deset učitelja. On je ostao hladnokrvan prema eksperimentima svojih drugova i vršnjaka i sa strahopoštovanjem je pristupao proverenim i sigurnim vrednostima, kao da je, nastavljao onaj umetnički tok koji je vodio slikarstvo u njegovoj domovini. Karakteristika ove epohe: kad je bilo na samom izvoru revolucionarne i avangardne umetnosti — s Milovanovićem, Nadeždom, Mihajlovićem, Mošom Pijade — srpsko slikarstvo je ostalo po strani od ovih pokreta, pošto je moglo da primi samo ono što je dozvoljavao njegov unutrašnji razvoj, određen umetničkim tradicijama, navikama sredine i karakterom ljudi koji su ga stvarali. Prava budućnost njegovog izraza ležala je udrugom ciklusu iz 1906. u onim slobodnim, neposrednim, svežim skicama po prirodi, na slikama u jednom dahukoje je pravio po Luksemburškom parku ili na kakvom pariskom trgu.

    Akademski period zaključuju ta dva ciklusa iz 1906. godine: portreti i pariski predeli; u prvom se opustio od dugog školovanja, u drugom, u toj zelenoj i srebroj svetlosti pariskih pejzaža, stvorio je osnove daljem razvoju svoje umetnosti.

  • Hilandarski period (1907—1912) Po povratku proputovao je Srbiju, Makedoniju i Svetu Goru. Najveću inspiraciju nalazi na Hilandaru. Što je išao dublje na jug prema raskošno osunčanim predelima bujne vegetacije, njegova paleta je postajala svetlija, a impresionistička organizacija slike zrelija. Strog akademski crtež i mrki tonovi nestali su iz njegove umetnosti, a koloristički slogovi pariskog perioda razvili su se u osnovnu temu slike, u realnosti za sebe. Sa crnom senkom otišla je i klasična podela svetlo — tamnog, a pojavili su se i crveni i plavi tonovi, cinoberi i okeri i jedna neobična zelena. Od Mosta Cara Dušanau Skoplju (1907) počela je burna manifestacija svetlosti, izražena u plavim senkama i žutim akcentima, kratkom udarcu četkom i osetljivoj fakturi i razigranoj atmosferi. Kad je oslobođen njegov potez je težio sve većoj samostalnosti, dok nije postao puna tačka, nosilac samo jedne boje. Tako se optičko mešanje boja pojavilo u Srbiji sa velikim zakašnjenjem, tek u Milovanovićevoj Manasiji. Za razvoj Milovanovićeve umetnosti u ovom periodu veoma su značajne tri izložbe: Srpskog umetničkog udruženja 1908., Medulića 1910. u Zagrebu i Četvrta jugoslovenskaizložba 1912. u Beogradu.

  • Ratnički period (1912—1915) Milovanović je spreman da studijama svetlosti pristupi šire, svestranije i dublje. U tome su ga omeli ratovi. Bio je ratni slikar. Celo njegovo ratničko slikarstvo završilo se portretima vojnika i oficira, ili osrednjim scenama iz rova i sa bojišta.
 

  • Mediteranski period (1916—1920) zgusnut je i intenzivan, toliko srećno spojen u nameri i ostvarenju da nema slabog dela, u njemu se sliva sve što je godinama učio, posmatrao i doživeo. Milovanović je igru svetlosti smirio i smišljenom kompozicijom produbio prostor. Rezultat evolucije je: od razbijene forme koja ostaje u ugranicama dveju dimenzija, do razvijenog prostora po kome se treperenje svetlosti ravnomerno prenosi u dubinu slike. Slike Put u Gruž, Herceg Novi, Ulica u Dubrovniku i Sv. Mihajlo na Lapadu završavaju ono štoje započeto na Kapriju, pre svega, stabilizaciju forme i produbljivanje prostora. Fizički nemoćan da taj osvojeni kvalitet prevede u novu i neizvesnu fazu, on napušta slikarstvo i prepušta se pedagoškom radu.

Posle 1920. impresionizam u srpskoj umetnosti postaje uporište konzervativizmu. Mada u njemu nema više visokih podsticaja, zadataka i ostvarenja, on za mnoge umetnike predstavlja pokret koji treba dobro upoznati, proći kroz njega i odbaciti ga. To je slučaj sa celom trećom generacijom: Bijelićem, Dobrovićem, B. Popovićem, Stanojevićem i drugim. Akademizacija impresionizma se pojavila u odnosu na prirodu. Mnogi elementi — kratak zakošen potez, zeleni tonovi, obojene senke — postavljaju se i koriste formalno, bez opravdanja i potrebe. Umesto prave igre svetlosti oslabljene strukture forme dolazi do izgubljenog smisla za formu.[/color]

Tekst preuzet iz "Istorije umetnosti" / Autor nije naveden documents.tips
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Novembar 11, 2015, 11:26:01 pm »

*

MILAN MILOVANOVIĆ — SLIKE






Autoportret, 1907.
Narodni muzej u Beogradu


Milan Milovanović stekao je umetničko obrazovanje kakvo je imao retko koji njemu savremeni srpski umetnik. Prošao je kroz pet umetničkih škola, diplomirao na dve akademije i školovao se kod desetak učitelja. Bio je štićenik Mihaila Valtrovića, znamenitog kritičara i arheologa. Milovanovićeve slike koje su nastale na jugu Srbije, u Makedoniji i na Svetoj Gori, kao i kasnije na Kapriju, ubrajaju se u najreprezentativnije primere srpskog impresionizma. arte.sr
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Novembar 11, 2015, 11:36:21 pm »

*

MILAN MILOVANOVIĆ — SLIKE






Studija muške glave, početak XX veka
ulje na platnu, 36 × 28 sm
nije signirano
kupljeno od Milenka Čavića iz Zagreba, 1952.
inv. br. 107


Katalog • Narodni muzej Niš
glavni i odgovorni urednik Tatjana Trajković-Filipović
autor izložbe i kataloga Mara Makarić
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Novembar 11, 2015, 11:49:05 pm »

*

MILAN MILOVANOVIĆ — SLIKE
Hilandarski period (1907—1912)






Manastir Hilandar,
ulje na platnu
Izvor: facebook (Srpsko Slikarstvo — Serbian Painting)
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Novembar 12, 2015, 12:45:36 am »

*

MILAN MILOVANOVIĆ — SLIKE
Hilandarski period (1907—1912)





Na obali kod Hilandara, 1907.
Narodni muzej u Beogradu
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Novembar 12, 2015, 02:58:25 am »

*

MILAN MILOVANOVIĆ — SLIKE
Hilandarski period (1907—1912)





Most Cara Dušana u Skoplju, 1907.
ulje na platnu, 44,5 × 66,5 cm
Muzej savremene umetnosti, Beograd
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Novembar 25, 2015, 11:34:16 am »

*

MILAN MILOVANOVIĆ — SLIKE
Hilandarski period (1907—1912)





Pogled na Avalu, 1909.
Ulje na krtonu, 28,5 × 24 cm
Muzej Pavle Beljanski
Izvor: NsHronika
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Novembar 26, 2015, 04:36:45 am »

*

MILAN MILOVANOVIĆ — SLIKE
Hilandarski period (1907—1912)





Sv. Jovan Kaneo u Ohridu, 1912.
Zbirka Galerije Matice srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Decembar 04, 2015, 12:33:19 pm »

**

MILAN MILOVANOVIĆ — SLIKE
Mediteranski period (1916—1920)





MILAN MILOVANOVIĆ
Kruševac, 1876 — Beograd, 1946.
Plava vrata
Ulje na platnu; 39 × 48 cm.
Potpis dole desno:
»Milan A. Milovanovich Capri 1917«
Inv. br. 401.


MILAN MILOVANOVIĆ — PLAVA VRATA

Ako istorija novije srpske umetnosti smatra Milana Milovanovića jednim od najboljih i najdoslednijih impresionista, njegova slika Plava vrata jedan je od sinonima za najpoletnije doba impresionizma u nas. Istinsko stvaralačko doba Milana Milovanovića svedeno je na jedva dvadeset godina. Za to vreme imao je dva izuzetno srećna perioda. Iz kasnijeg, kojim zaokružuje svoje delo, potiču i Plava krata. Nastalo na Kapriju, gde se slikar oporavljao posle ratova, ovo platno odražava suštinu Milovanovićeve umetnosti. Posle sloma srpske vojske, posle tifusa i gladi, leševa kraj Drima i u albanskim smetovima, susret sa Azurnom obalom i Provansom, Rimom i Napuljskim zalivom, i naročito Kaprijem, izgledao je Milovanoviću još čarobniji nego što bi mu se to učinilo u nekoj drugoj prilici. I počeo je slikati strasno i nadahnuto, mnogo i dobro. Tematska osnova slike je čest mediteranski motiv zida sa venjakom i malim stepeništem. U čistoj belini kamena koloristički akcenat čine plava vrata, koja korespondiraju s nebom. Međutim, predstava motiva nije bio umetnikov cilj. On je slikao zatalasanu svetlost na kamenu, lake i lepršave senke, prozirnost vazduha. Tanano nijansiranje u okviru malog izbora boja ostvario je u širokoj i ravnoj fakturi. Veoma sugestivno, slikar na okolinu prenosi vedrinu i radost svog stvaralačkog trenutka. Zato se ova slika ne samo ceni nego i voli.


Muzeji sveta NARODNI MUZEJ
Urednik: Branka Tasić
Izdanje: IRO "Vuk Karadžić", Beograd
Štampa i povez Mladinska knjiga Ljubljana, 1983.
Autor teksta: Nikola Kusovac
 
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #10 poslato: Decembar 15, 2015, 05:33:08 pm »

*

MILAN MILOVANOVIĆ — SLIKE
Mediteranski period (1916—1920)




Terasa u sutonu, 1917.
ulje na platnu, 29,5 × 23,5 cm
Muzej savremene umetnosti, Beograd
Izvor: Art Museum of Montenegro





Motiv sa Kaprija, 1917.
ulje, 45 cm × 38 cm
privatno vlasništvo
Izvor: Galerija RTS Između trube i tišine : Ratni slikari 1912―1918.




Terasa slikara Đuzepa, 1917.
Narodni muzej u Beogradu
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #11 poslato: Decembar 17, 2015, 08:39:43 pm »

*

MILAN MILOVANOVIĆ — SLIKE
Mediteranski period (1916—1920)






Plava pećina, 1917.
Svetlost u mraku Prvog svetskog rata
Narodni muzej u Beogradu
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #12 poslato: Januar 02, 2016, 05:14:07 am »

*

MILAN MILOVANOVIĆ — SLIKE
Mediteranski period (1916—1920)





Crvena terasa, 1920.
Muzej Pavle Beljanski


Milan Milovanović je, bez sumnje, tokom boravka na jugu Srbije, u Makedoniji i na Svetoj gori, oslobodio svoj potez i počeo da slika svetlost. "Posle tifusa, vašiju, gladi, leševa posejanih duž Drima i u albanskim smetovima, Italija je izgledala još čarobnija no što jeste. Počeo je da radi. Slikao je po Rimu, Rimskoj Kampanji, Kapriju, Napuljskom zalivu, a potom na jugu Francuske, u Eksu u Provansi, na Azurnoj obali, u Nici i Bojileu. Te tri godine slikanja u izgnanstvu spadaju među najlepše godine njegovog stvaranja, kada je dao svoja najzrelija dela, ona na koja se u prvom redu misli kad se pominje njegovo slikarstvo", pisao je o tom vremenu slikar i kritičar Momčilo Stevanović. Odjek tog slikarstva nalazimo i na platnu Crvena terasa, nastalom u Dubrovniku, tokom boravka na Jadranu 1920, ali sada slikar čini korak dalje koristeći svetlost da istakne snagu same boje. Očaran mediteranskim ambijentom, intenzitetom plavog neba i mora, belinom kamena i bljeskom sunčevih zraka, Milovanović ponovo slika pod otvorenim nebom, pod punom svetlošću. Poznat po čestom menjanju poteza, umetnik i ovde isprobava načine nanošenja boje. Tako je kompozicija Terasa u Dubrovniku (Narodni muzej, Beograd) slikana kompaktnim potezima guste paste, dok se u Crvenoj terasi mrljama i crticama bojom Milovanović približava svom nekadašnjem uzoru Sisleu. Jadransko sunce, treperav vazduh i privlačan motiv izvukli su na videlo sve najlepše Milovanovićeve slikarske osobine. I sam očaran viđenim, slikar nastoji da očara i druge. Analiza svetlosti na kamenu i vegetaciji, kao i kolorit, nisu više impresionistički, već je utisak postignut autentičnom snagom boje, treperenjem čistih, jarkih tonova. Prethodni vlasnik slike bio je Rade Nikodijević. Muzej Pavle Beljanski
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #13 poslato: Januar 24, 2016, 01:11:41 am »

*
Osvrt na život i delo velikog srpskog slikara Milana Milovanovića


ČISTOTA IMPRESIONISTIČKOG IZRAZA


... Milovanović je Kruševljanin, jedan od najznačajnijih pripadnika prve generacije srpskih slikara modernista i jedan od prvih školovanih u Parizu. Njegov stvaralački rad trajao je oko dve decenije i u tom periodu naslikao je neka od najznačajnijih dela srpskog impresionizma: u Parizu, na putovanjima po južnoj Srbiji, Makedoniji, Svetoj Gori, Rimu i na Kipru. Tokom Prvog svetskog rata, u Italiji, njegova paleta postaje izrazito intenzivna, a slike se potezom i koloritom približavaju ostvarenjima neoimpresionizma.

Milovanović je bio jedan od prvih đaka Kutlikove škole, posle čega je otišao u Minhen, gde je najpre radio u ateljeu Antona Azbea, a potom se upisao na Minhensku akademiju, koju je završio 1902. godine. Pošto je ovladao svim veštinama klasičnog akademizma, ispunio je zahteve koji su pred njega postavljeni delikatnošću političke stvarnosti. Pored crteža i slika srpskih srednjovekovnih spomenika, skica sa likovima svetitelja ili detalja sa freskama, tada nastaju i prvi radovi u impresionističkom duhu.

U hronologiji njegovog stvaralaštva izdvajaju se četiri perioda: akademski (1895—1906), hilandarski (1907—1912),
ratni (1912—1915) i mediteranski (1916—1920).

Svoja prva saznanja o impresionističkoj tehnici slikanja Milovanović je stekao za vreme boravka u Milanu. O tome svedoče i slike koje su nastale po dolasku u Pariz, ali njegove prve, prave impresionističke slike nastaju, kada se posle deset godina školovanja, 1906. vratio u Beograd, gde je priredio i svoju prvu samostalnu izložbu. Time je okončana akademska faza. O ostalim Milovanovićevim fazama govorila je prilikom otvaranja izložbe Ema Radulović, istoričar umetnosti i direktor Narodnog muzeja u Kruševcu.

— Hilandarska faza započinje 1907. Iz tog vremena potiču slike sa motivima predela i kompozicija, sa slikanom arhitekturom koje pokazuju da je on u potpunosti ovladao impresionističkim shvatanjem slike i koje je sa velikim uspehom izložio na 4. Jugoslovenskoj izložbi 1912. u Beogradu. Iste godine je mobilisan sa zvanjem ratnog slikara, pri topografskom odeljenju štaba vrhovne komande srpske vojske. Tada se usredsredio na dokumentarno beleženje detalja iz bitaka, zbegova, na crteže poginulih ili ranjenih, slikajući povremeno i portrete, ali i skice sa tematikom srpske prošlosti — rekla je Radulović.

Ovom periodu pripada i ciklus skica pod nazivom Albanija 1915., kao svedočanstvo o stradanjima srpske vojske prilikom povlačenja preko Albanije, u kojima je i sam učestvovao. Početkom 1916. godine okolnosti bavljenja umetnošću Milovanoviću su znatno bile otežane. Posle preležanog tifusa i prelaska albanskih planina biva upućen na oporavak u Italiju.

— Za vreme svog oporavka u Italiji, stvorio je dela koja predstavljaju antologijska ostvarenja srpskog impresionističkog slikarstva, na kojima je iskazao svoju potpunu slikarsku zrelost. Pod uticajem podneblja koje je svojom atmosferom umnogome podsećalo na oblast Mediterana iz njegovog hilandarskog perioda. Milovanović je stvorio dela koja se naglašenim lirizmom i prefinjenošću osećaja svrstavaju u red najznačajnijih impresionističkih ostvarenja u srpskom slikarstvu-dodaje Ema Radulović.

Kada se konačno, posle dugo godina vratio u Beograd, svestan činjenice da je njegovo slikarstvo sasvim zaokruženo, odlučio je da se povuče i posveti pedagoškom radu. Slike i crteži nastali posle 1920. godine, među kojima je i najveći broj portreta, nisu dosegnuli kvalitet radova iz njegovih najznačajnijih faza.

M. Živković | Sloboda Pirot
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: