|
Angelina
|
 |
« poslato: Januar 08, 2011, 08:23:17 pm » |
|
**
RIZNICA SRPSKA — LIKOVNA UMETNOST
"Kao umetnici mi nećemo da se kaže: da je Umetnost nepotreban i frivolan luksuz; da je lepa slučajnost neka, ili neko zadovoljstvo višega reda, osuđeno da ga nestane pred jačom kakvom, preciznijom ili naučnijom teorijom o životu. Vodeći računa o divnoj ulozi Umetnosti do naših dana, mi još stalno verujemo u trajanost njenu, s obzirom na primitivni insitnkt iz kojeg je nikla, i verujemo u budućnost njenu, na najveću slavu i draž ovoga sveta i kroz neizbežne transformacije misli, kojoj je Umetnost, bez i najmanje sumnje, samo osveštani omotač."
Petar J. Odavić, "O umetnosti i o umetnicima"
~
"Svaki čovek kao čulno, emotivno i misaono biće svedok je i učesnik duha vremena u kome živi, stvara, deluje i misli, bilo podsvesno ili svesno, aktivno ili reaktivno, on je u uskoj korelaciji sa događajima svoje epohe. Istorijski, sociološki, ekonomski, politički, kulturni uslovi i zbivanja okvir su i građa koji uslovljavaju i na različite načine utiču na kompletan habitus. Pravi umetnik ima još razvijeniji, složeniji i senzibilniji registarski aparat za prirodne, životne i društvene pojave. On istovremeno poseduje sposobnost da te sadržaje umetničkim, likovnim jezikom izrazi. Zbog toga, on uglavnom jeste i mora biti u dubljem, složenijem, trajnijem dosluhu sa duhom vremena"...
Balša Rajčević
~
"Narodnoj umetnosti, kao delu kulturnog nasleđa, često se pridaje i idealizovan značaj. Podiže se do neprikosnovenog određujućeg obeležja naroda zajedno sa drugim etnografskim karakteristikama, bez sagledavanja dijalektičkog razvoja. U stvarnosti se, međutim, najčešće zapostavlja. Ne poklanja joj se ni potrebna pažnja, niti se objektivno i kritički ocenjuju i prikazuju njene vrednosti. Stvarno učešće narodne umetnosti u savremenoj kulturi i umetnosti ima, bez sumnje, važno mesto i smisao. Ona čini značajan preduslov za odlikovanje nacionalne umetnosti, jer se njeni osnovni sadržaji nalaze u narodu kao glavnom činiocu stvaranja i spoznavanja. Sposobnost naroda da stvara umetnike koji će oblikovati umetnička dela, izgrađivati sopstvene poglede na svet, proizilazi i iz toga koliko je njegovo bogatstvo sačuvanog iskustva i umetničkog blaga. Ne znači da se ovim isključuju protivurečnosti, pojave dela bez vrednosti, vulgarizacije, padovi i usponi. Zavisno od istorijskih uslova, društveno-ekonomskih odnosa, verovanja, morala i drugih činilaca, uvek je bilo više ili manje prostora za stvaranje dela istinske vrednosti, kao i onih bezvrednih. Svakako, ona prava otkrivaju snagu i značaj stvaralaštva za opšte sporazumevanje i prevazilaženje dostignutog a druga nemoć, nedostatak prave spone sa društvenom stvarnošću."
Nikola Pantelić "Narodna umetnost Jugoslavije" 1988
~
"Poezija je kao i slikarstvo. Sve dok slika ne izađe iz ateljea, vezana je za sobu, mir i malo ljudi. E, kad se izmesti, počinje njen novi život. Neke srećnije slike, koje dospeju na zidove muzeja, povlašćene su da budu gledane, ali možda im to gledanje smeta. Možda najviše vole kad se pogase svetla i onda ćute tamo u mraku, imaju svog čuvara i dišu same za sebe."
"Danas, savremena umetnost, globalno gledano, ide po samoj oštroj ivici nečeg što veoma podseća na umetnost totalitarnih režima iz tridesetih godina. Reč je o upotrebi i zloupotrebi čoveka."
"Ja ne idem za uspehom nego za trajanjem, ne samo dok sam tu, nego i kada ne budem bila tu. Da sve ostane i traje. To je moj put."
Olja Ivanjicki
~
"Savremena teorija umetnosti koja se bavi izučavanjem likovne umetnosti na kraju jednog i početku novog veka pokrenula je, istražujući položaj umetnika u vremenu globalizacije i dominacije politike i mas medija, jedno od bitnih pitanja: Da li možemo zamisliti svet koji više ne zna šta su estetske potrebe? Da li u tom i takvom okruženju postoje mesta za "romantizam", mesta gde pojedinac-umetnik — može iskazati inventivnost, poetičnost, specifična sredstva umetnosti? Odgovore na ova pitanja najčešće daju sami stvaraoci, jer brišu granice i nalaze svojevrsne oaze".
Vidosava Grandić
~
"Zašto se stalno u našoj istoriji umetnosti istražuje uticaj bečkih, minhenskih i pariskih profesora na naše đake, a malo se pažnje posvećuje ispitivanju nasleđa, činjenici da su srpski slikari prve pouke ovde stekli i uzore imali među našim majstorima?"
Dejan Đorić
|
