Dragan Radenović (1951)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « VAJARSTVO « Srpski vajari « Dragan Radenović (1951)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Dragan Radenović (1951)  (Pročitano 8018 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Oktobar 28, 2015, 10:20:53 pm »

*




DRAGAN RADENOVIĆ
Sarajevo, 12.04.1951.


Radenović je rođen u Sarajevu 1951. godine. Diplomirao je na pravnom fakultetu, a visoko likovno obrazovanje stekao je na Fakultetu primenjenih umetnosti. Magistar je umetnosti (Svetska obrazovna organizacija, Njujork, SAD), doktor nauka o umetnosti (Filozofski fakultet Državnog univerziteta u Moskvi), a komisija Univerziteta umetnosti u Beogradu nostrifikovala mu je doktorsku disertaciju.

Počasni je doktor nauka Akademije za očuvanje intelektualnih spospobnosti čoveka (Moskva). Studentima predaje osnovnu vajarsku disciplinu — modelovanje i teoriju jezika vizuelne komunikacije, za šta je rutinu stekao na poznatim svetskim univerzitetima u Americi i Rusiji.

Skulpture Dragana Radenovića nalaze se u značajnim svetskim muzejima i privatnim kolekcijama. Izlagao je na više desetina samostalnih izložbi i na nekoliko stotina kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nagrada za umetnička ostvarenja i doprinos razvoju teorije umetnosti.

Član je mnogih internacionalnih umetničkih i naučnih organizacija i učesnik u značajnim projektima. Od juna 2007. godine počasni je član Ruske akademije umetnosti, koju je 1757. godine osnovala imperatorka Katarina Velika. Od maja 2010. godine član je Akademije lepih umetnosti Francuske.

Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije od 1980. godine i član i osnivač YUSTAT-a. Takođe je član skulptorskog staleškog udruženja vajara SAD-a, "Skulptorskog gilda" i Međunarodne asocijacije likovnih umetnika pri OUN-u.

Atelje i park skulptura vajara Radenovića nalaze se na Ciganskom Brdu iznad Grocke, pored Beograda.

Tekst: Agencija Tanjug | Glas javnosti
Fotografija: mitropolija.com
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Oktobar 28, 2015, 10:29:58 pm »

*

SKULPTURA
VAJARA DRAGANA RADENOVIĆA






Boginja Nika sa Andrejinim krstom


"...Bronzana skulptura Nika (u grčkoj mitologiji poznata kao kći Titana Palanata i personifikovane boginje Stiks i kao boginja trijumfa i pobede) sa Andrejinim krstom (koji u osnovi predstavlja grčki krst okrenut za 45 stepeni, a naziv je dobio po apostolu Andreju Prvopozvanom, koji je razapet na trakvom krstu), rad akademskog vajara Dragana Radenovića...  Radenovićeva skulptura Nika sa Andrejinim krstom, izlivena u visini od 6,5 m, a sa postamentom visoka oko 8 m, je replika istog rada koji je postavljen u Petrovgradu u Rusiji." [Zajednica grada Apatina — online]

Fotografija: Apatinske hronike, Blog. Autor nije naveden
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Oktobar 29, 2015, 01:10:44 am »

*

SKULPTURA
VAJARA DRAGANA RADENOVIĆA







Stiv Džobs (Steven Paul Jobs) 1955—2011
Skulptura srpskog umetnika Dragana Radenovića
Fotografija: Nenad Pavlović / Radio—televizija Srbije
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Oktobar 29, 2015, 01:28:19 am »

*

VAJAR DRAGAN RADENOVIĆ IZLAŽE U LUVRU


Beograd — Vajar Dragan Radenović predstaviće se sa dve skulpture na poznatoj izložbi "Salon 2010" od 16. decembra, koja se održava svake godine u Luvru, najpoznatijem muzeju sveta.

Radenović je u intervjuu Tanjugu kazao da je ideja da konkuriše na toj čuvenoj izložbi potekla od francuza srpskog porekla Milana Đorđevića i novinarke Jovanke Lazarov koji su mu dali podstreka da se upusti u ovu avanturu.

"Pretpostavljam, da bi u Luvru trebalo da se predstavi oko šest, sedam stotina umetnika. Ja ću izložiti dve skupture na temu Gavrana, izrađenih u bronzi, dimenzija galeriskog formata, jedna je 70, a druga oko 50 santimetara visine", rekao je Radenović.

On je podsetio da su na ovoj izložbi uglavnom izlagali naši umetnici koji žive u Parizu, odnosno u Francuskoj i dodao da su među njima vajar Zlatko Glamočanin, Jarmila Vešović, Vladimir Veličković, Ljuba Popović i drugi.

Pre izvesnog vremena Radenović je u Parizu dobio nagradu fondacije Tejlor na prestižnom likovnom Salonu u Gran Paleu "Art en capitale" za skulpuru "Oko svevideće".

"Fondacija Tejlor je jedna od prvih fondacija koja je formirana da bi podržala one koji se bave likovnom umetnosću, a baron Tejlor ju je osnovao", kazao je on.

Radenović je napomenuo da je to prestižna nagrada po visini novca koji se dobija, "ali, to je zanemarljivo, zato što su svi dobitnici Tejlorove nagrade pod budnom pažnjom ljudi koji rade u Fondaciji". Dobitnicima ove nagrade je omogućeno da izlažu na značajnim izložbama u svetu, što ne podrazumeva konkurs, već ih pozivaju, objasnio je on.

"Kad sam tamo otišao mislio sam da je vrhunac i krajnji domet izlaganje na tako elitnom mestu i u tako elitnom društvu", preneo je Radenović svoje utiske.

On je dodao da nije znao da postoje nagrade na toj izložbi, a kada mu se to desilo, onda je počeo da razmišlja o mogućnostima koje porodica Tejlor daje dobitnicima te nagrade. Radenović je istakao da bi želeo da ovime što se njemu dešava, izlaganje u Luvru i Gran paleu, bude poučno svima kojima je donedavno predavao, odnosno da uvide da je to moguće i izvesno.

Uz pomoć rektora državnog Univerziteta u Novom Pazaru Ćemala Dolićanina koji je Radenoviću pomogao u moralnom i materijalnom smislu, naš vajar se predstavlja publici u Francuskoj. [...]

Agencija Tanjug | 13.12.2010. | Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Novembar 27, 2015, 10:29:37 pm »

*

KONSTANTIN TROJEDINI


Konstantin Veliki u obličju bronzanog obeliska, s postoljem visokim šest metara, uzdiže se na jednom od najlepših mesta u Nišu — u parku pokraj Nišave. Svojim pročeljem okrenut je Gradskoj skupštini: gleda li se spreda, u pozadini se vide drevne zidine Niške tvrđave.

Jedinstveni spomenik posvećen je caru koji je 313. godine čuvenim Milanskim ediktom izjednačio do tada zabranjeno hrišćanstvo s ostalim dopuštenim veroispovestima u Rimskom carstvu.

Izvajao ga je, verovatno, najpoznatiji srpski akademski vajar, prof. dr Dragan Radenovića iz Beograda, čija dela ukrašavaju znamenite muzeje i galerije Amerike, Evrope i Azije. Više priznat i poznat u svetu, no svojoj zemlji.

Monumentalna umetnikova zamisao oličava u jednom pokretu istrgnuti isečak duhovne vertikale istorije čovečanstva, što posvedočuju pojedini grubo obrađeni delovi. Naročito se ističu tri različita portreta cara Konstantina koji se nadovezuju jedan na drugi na glavi iz doba neolita, pronađenoj u toku arheoloških iskopavanja u Lepenskom viru.

"Kontemplativnom sadržaju skulpture doprinosi let mitskog gavrana, što naglašava spiralno kretanje uvis. Autorovo zoomorfno polazište u formi ove ptice oslanja se na rimski vojnički trofej", piše vladika Ruske pravoslavne crkve Ilarion.

U samom podnožju je, dakle, ribolika glava neolitske Praroditeljke s naših obala Dunava, verodostojno svedočanstvo nastanka kolevke evropske civilizacije stare gotovo devet hiljadugodišta. Zatim su jedna na drugoj poređane tri pomenute imperatorove glave kao tri lika (ipostasi) Svetog trojstva. Svaki predstavlja jedno razdoblje u njegovom životu i dočarava mene kroz koje je prošao u svojem preobraženju iz paganina u hrišćanina.




Konstantin trojedini.

Otuda ime umetničkoj tvorevini — Metamorphosis Constantiana.

Na samom vrhu je prvobitni jednokraki krst koji oličava Sunce. To je jedna od najranijih predstava hrišćanskog znamena još iz vremena ispovedanja Hristovog učenja u katakombama.

Malo ispod trećeg Konstantinovog pojavljivanja, s leve i desne strane raširila se stilizovana zastava rimskih legija (vehillum), inače ukrašavana krstom. Skulptor ju je prikazao u vidu raskriljenog gavranaAnande, mitske ptice koja je pamti postanak sveta. Na barjacima rimskih legiona on je zaštitnik od neprijatelja, a na obelisku tumači zlu sudbinu protivnicima hrišćanstva.

"Tu se vizuelnom metaforom završava paganstvo, a najviša glava, s psihološkim elementima hrišćanske blagosti, osnova je početka perioda globalne pobede hrišćanstva. Radenovićev gavran (Corvus vexiloforos) telesno podržava tri Konstantinova lica i zlatni hrišćanski krst s Milvijskog mosta", objašnjava vladika Ilarion.

Dragan Radenović je garavoj pernatici namenio suštinsku ulogu u likovnom uobličenju krsta koji, u simboličkom smislu, natkriljuje obelisk. Pod tim znakom Konstantin je 312. godine kod Milvijskog mosta na Tibru pobedio Maksencija.

Napročelju postamenta urezan je reljefni simbol veličanstvene proslave 1.700 godina od Milanskog edikta pre nekoliko sedmica u Nišu, na kojoj se prvi put u istoriji okupio najveći broj najviših hrišćanskih poglavara. Ispod kružnog oblika ispisano je 313—2013, a s leve i desne strane na ćirilici i latinici: "Za slobodu oslobođeni".

Bronzani obelisk Dragana Radenovića, patiniran sjajem antičke zelene boje, uverljivo asocira na dva istorijska događaja iz Konstantinovog života — bitku kod Milvijskog mosta i Milanski edikt.

"Neophodno je naglasiti još jedan, nadasve važan sloj na očaravajućoj bronzanoj skulpturi ovog poznatog umetnika. Tri Konstantinove glave aludiraju na tri ispostasi: Oca, Sina i Svetog duha — simbol vere Prvog vaseljenskog sabora koji se održao u Nikeji 324. godine. Ovu skulpturu po suštini njenog filozofskog značenja moguće je ravnati s ikonama Ilje Rjepina", zaključuje vladika Ilarion. [...]

Stanko Stojiljković | 02.12.2013 | Politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Januar 24, 2016, 12:14:33 am »

*

VAJAR KOGA JE SRBIJA ZABORAVILA

Prošlogodišnja novembarska noć, pariski muzej Gran Pale, svetska umetnička izložba i 1.200 izlagača sa 2.500 eksponata, bili su potvrda umetničkog dara srpskog vajara Dragana Radenovića. Te noći trjumfovala je i srpska umetnost, zbacivši okove predrasuda. Te noći umetnička elita planete pljeskala je samo jednom stvaraocu.

Specijalni žiri belgijske fondacije Tejlor odlučio da prvu nagradu dodeli jedinom srpskom predstavniku na toj izložbi Draganu Radenoviću. Fondacija najstarija i najuticajnija te vrste u svetu, osnovana još krajem 17. veka, puna tri veka nepogrešivo odvaja najbolje od dobrog. Tog 27. novembra Radenović je bio prvi Srbin učesnik, a onda i prvi Srbin nosilac tog najvećeg priznanja.

— Kada vam u 60. godini života stigne ovakvo priznanje, a nadalje će o mojim radovima i izlaganjima brinuti Fondacija Tejlor, ne osećate ni teret ni uzbuđenje — priznaje umetnik.


U DRŽAVNOJ BEZBEDNOSTI

Zašto je Radenković decenijama u svetu stekao slavu, a u svojoj zemlji je gotovo zaboravljen? Čovek sa četiri završena fakulteta i nekoliko doktorskih disertacija, profesor najvećih univerziteta, profesor Beogradskog univerziteta, dugogodišnji profesor na Harvardu, profesor na Moskovskom državnom univerzitetu, član Francuske akademije umetnosti, član Udruženja likovnih umetnika Francuske, član Udruženja likovnih umetnika Rusije, član Imperatorske akademije hudožestva, nosilac najvećih svetskih priznanja.

— Znam, najteže je biti poznat u svom selu, to se vidi i na mom primeru. Eto, jedini sam Srbin član Imperatorske akademije hudožestva, prve te vrste u svetu, koju je osnovala Katarina Velika 1757. godine. A vi ćete biti prve srpske novine koje će obelodaniti tu činjenicu. A zašto imamo takav odnos prema svojima, ne znam. Eto, i jedan Hrvat je član te Akademije, a svaki hrvatski premijer, predsednik države, ministri, kako zakorače u Rusiju, tako svrate u tu Akademiju i obiđu čoveka kojim se država ponosi. Nikada niko od naših državnika nije tako nešto učinio, ovde se nije pojavio čak ni ambasador naše zemlje u Rusiji!

Već je početak Draganovog života nagovestio da će biti makar svetski putnik. Petnaest dana nakon rođenja počeo je da se seli sa ocem oficirom, majkom i dve sestre po ondašnjoj Jugoslaviji. U 15. godini napušta porodicu i iz Šibenika se seli u Beograd gde upisuje Srednju mašinsku školu i živi u Domu za nezbrinutu decu.

Tu doživljava mnoga vatrena krštenja, zbog dalmatinskog naglaska često je bivao prebijan, a kada je očvrsnuo, mlatio je druge. Zbog toga ga isteruju iz škole, a po završetku mašinske, u znak protesta dobrovoljno odlazi u vojsku u kojoj postaje šofer, pa pripadnik diverzantske grupe.

— Otac me namerno iz Šibenika šalje u Beograd kako ni slučajno ne bih postao mornar. Po izlasku iz vojske doživim još jedno iznenađenje — otac me zapošljava u Državnoj bezbednosti i na taj način ruši sve moje iluzije o umetničkom životu. No, ispostavilo se, baš to zaposlenje otvorilo mi je vrata upisa Vojne škole i Akademije primenjene umetnosti. Završavam u roku i jednu i drugu i odmah upisujem Pravni fakultet kako bih zadovoljio apetite svojih šefova u DB-u. Završavam prava i tog trenutka okrećem se zanavek umetnosti.

DRAŽA I GREJS KELI

Dragan se potpuno predaje vajarstvu, tom umetničkom oblikovanju stvarnosti, svojevrsnom izražavanju misli preko linija, površina, volumena, simetrija, proporcija. Magistrira u Americi, doktorira u Moskvi. Postaje profesor Akademije primenjene umetnosti u Beogradu koja mu otvara sva umetnička vrata ovog sveta.

Krajem osamdesetih 20. veka seli se u Ameriku, živi u Njujorku, Kembridžu i na kraju postaje profesor na Harvadu, snu svih natprosečnih naučnika i umetnika. Postaje brzo poznat i slavan, opsedaju ga najviše privatni kolekcionari Kanade i SAD, otkupljuju sve što izradi. U to vreme radi dve skulpture Draže Mihailovića, jedna se nalazi u Ontariju, a druga u Čikagu.

Iz njegove radionice izašla je i skulptura najvećeg američkog filozofa Vilarda van Ormana Kvajna koja se nalazi u holu Filozofskog fakulteta Harvard univerziteta. U Nacionalnom muzeju SAD šepuri se izazovna skulptura Grejs Keli. U Kejp kodu, staništu Kenedijevih, nalazi se skulptura Džonija Kelija, čoveka koji na Olimpijadi 1936. nije hteo Hitleru da pruži ruku. Keli je, inače, svoj poslednji maraton trčao u 90. godini. Polufigura Vinstona Čerčila krasi prostor Vindzora...

Postaje blizak sa Edvardom Kenedijem, Džonom Kerijem, Endijem Vorholom... Posećuje ga papa Jovan Pavle II, pa Benedikt XVI, Vladimir Putin i Nikola Sarkozi... Ne ostaje dužan ni Srbiji. Trg u Kikindi i danas krasi spomenik visine 17 metara, u Apatinu je njegova skulptura simbol grada.

Već je izradio spomenik Nikoli Tesli visine tri metra, koji će biti postavljen na beogradskom aerodromu. Izradio za Vatikan raspeće Hristovo, koje je proglašeno najoriginalnijim raspećem posle onog najvećeg.

Tako je, podižući spomenike drugima, Radenović podizao i večni spomenik srpskoj umetnosti koji su krunisani u Parizu najprestižnijom umetničkom nagradom na planeti. Samo, Srbija o tome još nije obaveštena.


ČOVEK SA ČETIRI DIPLOME Vajar Dragan Radenović rođen je 1951. godine u Sarajevu, osnovnu školu završio u Šibeniku, a Srednju mašinsku u Beogradu. Vojnu, Akademiju primenjene umetnosti, Pravni i Fakultet bezbednosti završio u Beogradu. Magistarske studije okončao u SAD, a doktorske disertacije u Moskvi. Oženjen je Dragicom, otac je dve ćerke i deda dvoje unučadi.

SARKOZIJEVA NARUDŽBINA Dvadesetak dana nakon izložbe i trijumfa u Gran Paleu Radenović je učestvovao i na izložbi u Luvru, čiji je pokrovitelj bio predsednik Francuske Nikola Sarkozi. Njegove dve skulpture bile su izložene u centralnom delu do kojih je vodio crveni tepih. Sarkozi je prvo pogledao skulpture, a zatim rekao Radenoviću da želi da ima njegovu skulpturu, dogovor je prepustio svom ađutantu.

SKULPTURA VALTERA Prvu nagradu Radenović je dobio za spomenik u Kikindi, a onda se nižu međunarodna priznanja. Dobija nagradu za skulpturu Nikolaja II, pa nagradu "Rjepin", nagradu za polufiguru Vinstona Čerčila, nagradu za mini-skulpturu koja se dodeljuje za životno delo glumcima u Holivudu, nagradu za mini-skulpturu Tesla koja se u SAD dodeljuje za inovacije. Kineska akademija nauka naručila je skulpturu Valter u liku Bate Živojinovića koja će se dodeljivati svake godine najboljim glumcima u toj zemlji, nagradu za mini-krst Isusovo raspeće, čiji je jedan primerak namenjen Novaku Đokoviću.

T. Zečević | 26.02.2011. | Vesti online
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: