Marko Čelebonović (1902—1986)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « SLIKARSTVO « Srpski slikari XX—XXI veka « Marko Čelebonović (1902—1986)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Marko Čelebonović (1902—1986)  (Pročitano 12219 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Septembar 22, 2015, 07:56:12 pm »

*




MARKO ČELEBONOVIĆ
(Beograd, 21.11.1902 — Sen Trope, 23.07.1986)


Marko Čelebonović je nakon završene osnovne ško­le upisao Prvu mušku gimnaziju u Beogradu. Po izbijanju Prvog svetskog rata 1914. godine sa porodicom je krenuo u izbeglištvo u Solun, a zatim u Atinu, Napulj i Cirih gde je završio gimnazijsko školovanje i počeo da se interesuje za skulpturu. Studije ekonomije započeo je 1919. godine na Oksfordu, ali se već posle godinu dana nastanio u Parizu gde je između 1921. i 1923. godine pohađao kurs vajanja kod Antoana Burdela. U Parizu je 1922. godine stekao diplomu pravnog fakulteta, ali se tim pozivom nikada nije bavio. Nakon što je iste godine u Padovi video Đotove freske u kapeli Skrovenji, Čelebonović odlučuje da se posveti sli­karstvu. Iako samouko školovan slikar, veoma brzo je pri­hvatao pouke od umetnika koji su u to vreme živeli u Parizu i sa kojima se družio, kao što su Alberto Đakometi, Anto­ an Burdel, Sreten Stojanović, Milo Milunović. Prvi put svoje radove izlaže na izložbi u Salonu Tiljerija 1925. go­dine a iste godine iznenada napušta Pariz i seli se u Sen Trope gde počinje njegov pravi slikarski život.

U periodu pred Drugi svetski rat povremeno je posećivao Jugoslaviju — Beograd, crnogorsko primorje i srednjovekovne srpske manastire. Godine 1937. je imao prvu samostalnu izložbu u Beogradu, 1938. je izlagao sa grupom "Dvanaestorica", a 1939. sa grupom "Oblik". Za vreme Dru­gog svetskog rata pripadao je francuskom pokretu otpora i pristupio je Komunističkoj partiji Francuske. Nekoliko godina po završetku rata se zbog angažmana na različitim funkcijama, među kojima je najvažnija bila dužnost savet­nika pri jugoslovenskoj ambasadi u Parizu, veoma malo ba­vio slikarstvom. U periodu od 1948. do 1959. godine živeo je u Beogradu radeći kao profesor na Akademiji umetno­sti. Odmah po penzionisanju 1959. godine, vratio se u Sen Trope gde je ostao do kraja života. Godine 1958. izabran je za dopisnog a 1968. za redovnog člana SANU. Često je izla­gao u Parizu, Beogradu, Cirihu, Ženevi, Sarajevu, Skoplju i Nišu, kao i na kolektivnim izložbama jugoslovenske umetnosti u Francuskoj, Engleskoj, Belgiji, Italiji, Holandiji i Brazilu.

Iako je tokom perioda umetničkog formiranja između 1923. i 1925. godine izradio niz nadrealisti­čki intoniranih prizora, Čelebonović se ubrzo okreće slikanju po prirodi. Pre nego što će se posvetiti figu­ri u enterijeru rado je slikao figure u pleneru, naročito kada su tokom 1928. godine u Sen Tropeu boravili Milo Milunović, Marin Tartalja i Stojan Aralica. U ovom pe­riodu se u izrazu najviše približava fovističkom nači­nu slikanja. Od 1929. godine centralna tema njegovog sli­karstva premešta se na enterijer, najčešće sa figurom a u koloritu preovladavaju tamnije i smirenije boje. Počev od 1966. godine, razvijala se Čelebonovićeva "bela faza" u kojoj se opredeljuje za mrtvu prirodu, radeći uporedo u pa­stelu i u ulju.

Uređuje Msr Snežana Mišić, viši kustos
Tekstove priredile Dr Daniela Korolija Crkvenjakov, konzervator-savetnik, Jelena Ognjanović, kustos, Miroslava Žarkov, kustos pripravnik

Galerijske vesti priređuje Galerija Matice srpske sa idejom unapređivanja prezentacije i popularizacije svoje delatnosti i umetničke kolekcije.
Novi Sad, jul, 2015.

Slika: Dr Stanislav Živković, MARKO ČELEBONOVIĆ, 1977.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Septembar 22, 2015, 07:57:54 pm »

*

MARKO ČELEBONOVIĆ — SLIKE





Milan Jovanović Stojmirović, 1931.
ulje na platnu,
Muzej u Smederevu, Smederevo
Srpsko Slikarstvo — Serbian Painting facebook





Grupa, 1931.
ulje na platnu, 131 x 195 cm
Narodni muzej u Beogradu


"Marko Čelebonović jedan je od istaknutih predstavnika pravca u srpskom slikarstvu koji se naziva lirskim kolorizmom ili intimističkim slikarstvom." [arte.rs]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Septembar 22, 2015, 08:31:38 pm »

*

MARKO ČELEBONOVIĆ — SLIKE





Žena sa turbanom, 1933.
ulje na platnu, 92,8 x 73,8 cm
potpisano dole desno: Marko. C. 33.


Žena na portretu predstavlja slikarevu suprugu Verenu (Vreni) maskiranu u istočnjački kostim, s šarenim turbanom; Čelebonović ju je naslikao pošto su se vratili s maskenbala. Slikaru se posebno dopala šarena tkanina turbana koja je predstavljala osnovni podsticaj za sliku. Neposredno posle ove uradio je još nekoliko slika sa istom tkaninom, između ostalih i Mrtvu prirodu iz kolekcije Pavla Beljanskog. Iako figura Vreni, koja sedi oslanjajući se prekrštenim rukama o površinu stola, predstavlja metu slikarevog interesovanja, on je podjednaku pažnju posvetio okolnom prostoru — njegovoj organizaciji i interakciji sa modelom. Kada je reč o samom liku, pre svega pada u oči naglašena ekspresivnost, skoro na rubu karikaturalnosti ili domijeovske groteske, nasuprot skoro geometrijskoj organizaciji pozadine. Činjenica da nju većim delom čini zjapeći otvor vrata ukazuje na slikarevu koncentraciju na atmosferu međuprostora i odvraćanje pogleda od centra slike. Druga tačka koja privlači pogled jeste svetla mrlja dijagonalno postavljene knjige koju prate Vrenine prekrštene ruke, kao i dijagonala ramena. Protivtežu narušavanju ove geometrijske pravilnosti kompozicije stvaraju naglašeni koloristički kontrasti odeće. Sliku je za svoju kolekciju Pavle Beljanski otkupio pre Drugog svetskog rata od slikara u Francuskoj. | Muzej Pavle Beljanski





Enterijer sa figurom, 1934.
ulje na platnu, 81 x 66 cm
Galerija Matice srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Novembar 16, 2015, 12:44:16 am »

*

MARKO ČELEBONOVIĆ, ENTERIJER SA FIGUROM, 1934.
ULЈE NA PLATNU, 81 x 66 CM


"U fokusu" za mesec jul 2015. godine je slika Enterijer sa figurom Marka Čelebonovića, istaknutog predstavnika lirskog kolorizma i intimizma u srpskom slikarstvu. Slikom Enterijer sa figurom Čelebonović pokazuje sposobnost da dočara posebno melanholično raspoloženje i atmosferu ušuškanog građanskog života.





O slici:

U periodu nakon 1929. godine u umetnosti Marka Čelebonovića kao tematika javljaju se isključivo portret i enterijer, naročito enterijer sa figurom. Poput francuskih intimista on svoje slikarstvo zatvara u intimu sobe u kojoj predstavlja njemu blisko okruženje. Za mesto zbivanja bira savremene građanske enterijere koji mu daju mogućnost da odnos između predstavljenih likova i predmeta ostvari na poseban način. Izabrani predmeti prikazani na slici Enterijer sa figurom, komoda, afrička skulptura, svećnjak, govore o ljudima koji tu žive. Oni su oličenje pripadnosti društvu koje čuva segmente prošlosti i koje na taj način posredno neguje kontinuitet, tradiciju i poreklo. Umetnikovo prisustvo potcrtavaju slike na zidu — njegovi dublerski autoportreti.

Ženska figura okrenuta poluprofilom ka posmatraču je prikazana tek u donjoj polovini slike. Portret ne zauzima centralno mesto, već deluje kao da je srastao za drugi plan kompozicije i ni na koji način nije istaknut niti mu je dat veći značaj u odnosu na predmete oko njega. Psihološka strana ovog portreta najviše je sugerisana opštom atmosferom slike. Svet nepomičnih predmeta mrtve prirode okružuje figuru tako da ona deluje melanholično, zamišljeno i udaljeno sa naglašenim osećajem nepokretnosti. Sagledavanje atmosfore je veoma važno za Čelebonovićevo slikarstvo a "mirujući" svet bez gesta i pokreta je osnovo sredstvo njegove poetike. Između predmeta se pronalaze uspomene i čovek se vraća sanjalačkom životu, a stvari poprimaju posebnu patinu koja nastaje iz tuge i nostalgije. Čelebonović je veliki značaj davao problemu prostora. On se koncentriše na istraživanje prostora koji razdvaja objekte, nastojeći da uhvati život u jednom kadru, kao na zaustavljenoj filmskoj traci. Važnije postaje ono što je između predmeta nego oni sami, zbog čega se stiče utisak da predmeti i figure na Čelebonovićevim delima deluju izgubljeno i nepovezano.

Za Čelebonovića je okretanje enterijeru značilo vezivanje za atmosferu sobe u kojoj se svakodnevno živi i hvatanje vibracija koje čine da u prostoru pulsira život. Ovako shvaćen Čelebonovićev intimni svet je blizak francuskim intimistima Pjeru Bonaru i Eduardu Vijaru, ali sam slikarski postupak je znatno savremeniji. Njegov rukopis je robustan, nanosi paste neravnomerni, predmeti su lako deformisani baš kao i ljudska figura, a zakon perspektive nije striktno poštovan.

Sliku Marka Čelebonovića Enterijer sa figurom, kao i dela drugih predstavnika srpske moderne, možete pogledati u Galeriji Matice srpske u okviru stalne postavke prve polovine XX veka. Galerija Matice srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Novembar 16, 2015, 01:10:07 am »

*

MARKO ČELEBONOVIĆ — SLIKE






Portret devojke sa belim šeširom, XX vek,
ulje na platnu, 63 x 79 cm,
inv. br. 14/01, Kraljevski dvor
Izvor: Katalog izložbe "O lepoti i plemenitosti"


Portret devojke sa belim šeširom postao je deo kolekcije Dvorskog kompleksa na Dedinju 1969. godine, otkupom Kabineta Predsednika Republike. Portret je danas deo stalne postavke i nalazi se u apartmanima na spratu Kraljevskog dvora.

Portret devojke sa belim šeširom Marka Čelebonovića stavlja nas licem u lice sa nepoznatom ženom ljupkog lika. Čelebonovićevo delo predstavlja dopojasni, an fas, prikaz žene, gde su elementi klasičnog portreta dopunjeni specifičnom interakcijom koja nastaje između portretisane i posmatrača. Po svojim odlikama slika pripada modernom shvatanju portreta, kada cilj portreta više nije realizam i reprezentativnost, već beleženje emotivnih odlika pojedinca, dopunjeni ambijentima i atmosferom svakodnevnog života.

Čelebonovićev Portret devojke predstavlja nepoznatu žena čija je crna kosa sakrivena ispod belog šešira. Ona sedi i gleda pravo u posmatrača. Odevena je u belu košulju, sa belom ogrlicom koja se tek nazire, i zeleni sako. U pretežno tamnoj pozadinu izdvaja se parapet zagasito žute boje, koji okupira centralni deo slike. Parapet izoluje portretisanu devojku i zajedno sa belim šeširom stavlja akcenat na njen upitni pogled. Jedini element u pozadini koji remeti mir je stolica u levom uglu.

Marko Čelebonović je inspiraciju za svoje slike nalazio u svakodnevnom životu. Njegovim opusom dominiraju isečci enterijera gde su ljudi ponekad deo postavke, a nekada ključni motiv, uvek tretirani karakterističnim koloritom gde jedan ton dominira. Portretom devojke sa belim šeširom Čelebonović je na platno preneo specifičnu energiju realnog događaja. Način na koji je devojka predstavljena, u prvom planu, sa iznenađenim pogledom, zaklonjenim senkom šešira, i blago otvorenih usana ukazuje da je slika pre beleška prema sećanju na susret, nego portret modela koji pozira. Majstorskim beleženjem stvarnosti između žene na slici i slikara/posmatrača ostvarena je specifična interakcija, ona kao da je iznenađena našim prisustvom, jednako koliko smo mi iznenađeni njenim neočekivanim pogledom. [...]

B. K. | Izložba ženskih portreta iz likovne zbirke dvorova na Dedinju pod nazivom: "O lepoti i plemenitosti" PDF
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Novembar 16, 2015, 01:28:48 am »

*

MARKO ČELEBONOVIĆ — SLIKE





Enterijer s gipsanom glavom, 1937.
Fotografija: fr.dbpedia.org
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Novembar 16, 2015, 05:13:29 am »

*

MARKO ČELEBONOVIĆ — SLIKE






"Čelebonović pripada generaciji koja je sticala umetničko obrazovanje i zrelost u periodu između dva svetska rata. On je, kao akademik SANU i profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, životno bio vezan za Francusku, privržen tradiciji pariske škole i tada aktuelnom kolorizmu". [kultura-vojvodina.org.rs]

Fotografija: rentbeo.com
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Novembar 28, 2015, 03:58:50 am »

*

MARKO ČELEBONOVIĆ — SLIKE






Devojka i lišće, 1948.
ulje na platnu,
privatno vlasništvo
Srpsko Slikarstvo — Serbian Painting facebook
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Decembar 15, 2015, 05:34:59 pm »

*

MARKO ČELEBONOVIĆ — SLIKE





Tihožitje, 1957.
foto Arhiv zbirke Zepter




Mrtva priroda, II, 1960.
Izvor: ugbih.ba
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Decembar 22, 2015, 08:11:47 pm »

*

MARKO ČELEBONOVIĆ — SLIKE





Mrtva priroda sa keramikom, 1974.
ulje na platnu, 65 x 53 cm
Izvor: arte




Bela mrtva priroda, posle 1980.
ulje na platnu, 73 x 60 cm
Izvor: arte
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #10 poslato: Decembar 22, 2015, 09:57:00 pm »

**

MARKO ČELEBONOVIĆ (1902—)


Retrospektivna izložba ulja, pastela i crteža 1924—1966.

(5. oktobar — 12. decerabar 1966)

Godinu dana posle otvaranja, paralelno sa radom na rekonstrukciji čitavih epoha, započet je i rad na rekonstrukciji stvaranja glavnih predstavnika naše umetnosti — u vidu serije retrospektiva. Počelo se sa retrospektivom Marka Čelebonovića, predstavnika specifičnog vida poetskog realizma u savremenom srpskom slikarstvu. Živeći pretežno u Parizu i Sen Tropeu, Čelebonović je u više navrata izlagao u Beogradu i to uglavnom dela iz godina održavanja izložbi (1937, 1952, 1953, 1955, 1958, 1963). Međutim, izložbom u Muzeju prvi put je dat retrospektivni pregled celokupnog Čelebonovićevog stvaralaštva, počev od malo poznate rane pariske faze (od 1923 /24), preko "smeđeg" (posle 1927) i "zelenog perioda" (oko 1933—34) iz međuratnog perioda, do poslednje etape socrealističkog prilagođavanja (1947) i novih, čisto kolorističkih shvatanja koja započinju posle 1950. i traju do 1966, odnosno do najnovijih radova. Uz 87 slika iz vremena 1924—1966, na izložbi je izlagano 18 crteža nastalih oko 1925. i 18 pastela iz vremena oko 1958. godine. Uvodnu studiju za tipski katalog napisao je Miodrag B. Protić, a realizaciju i postavku izložbe, kao i katalog sa biografijom, kataloškim delom i bibliografijom o umetniku, uradila je Draga Panić u saradnji sa Draganom Vranić. Monografski katalog sadrži 82 crno-bele reprodukcije izloženih radova, portret umetnika i prevod celokupnog tekstualnog dela na francuski jezik.

Autor teksta nepoznat
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #11 poslato: Decembar 23, 2015, 02:13:20 am »

*

MARKO ČELEBONOVIĆ
Korak dalje od plavog


Velika je čast, i veliko zadovoljstvo, u užičkoj Gradskoj galeriji otvoriti, i ljubiteljima umetnosti predstaviti, delo jednog od velikana našeg modernog slikarstva, Marka Čelebonovića. Odakle početi razgovor o njegovom bogatom delu? Od njegovih najpoznatijih dela, kao što su "Globus", "Atelje" ili "Šah", ili kao što je "Porodica", delo koje Lazar Trifunović smatra njegovom programskom slikom ("i filozofski, i estetski, i likovno")? Ili od njegovih čuvenih "Advokata" u kojima je Trifunović prepoznavao i izvesne domijeovske akcente? Ili početi od mnoštva njegovih studioznih i briljantnih portreta i autoportreta? Ili od njegovih rafiniranih enterijera i mrtvih priroda?

Možda je, ipak, najprirodnije krenuti od Čelebonovićevog shvatanja crteža.

Šta je crtež za Čelebonovića? Samo zabeleška? Ili samo oslobođena igra? Ili samo slutnja i nagoveštaj slike? Ili je i sam crtež slika? U jednom razgovoru Čelebonović je rekao: "Kad na belom započneš neki crtež, pa ako si inspirisan, gotovo žališ što moraš da ideš dalje, jer je moguće da na samom početku iskažeš nešto što je važnije od onog što će doći kasnije." Čelebonović kaže "ako si inspirisan". Gledajući njegove crteže, i njegove slike, imamo utisak da je on stalno inspirisan. I da stalno savršeno vlada svojom inspiracijom. Visoke kvalitete svojih crteža on ostvaruje neverovatnom lakoćom, kao u igri. Imamo utisak da on, samo sa nekoliko slobodnih, brzih i lakih poteza, dotakne papir, a da se na to iz beline odazove, i izroni, ono što je slikar u njoj naslutio: jabuka, ili nagoveštaj jabuke, cveće, ili nagoveštaj cveća, obris komode, krčaga ili vaze; nešto crveno, ili nešto plavo, što je belina čuvala u sebi kao svoju tajnu, i kao svoju suštinu. Ako bi neko tražio da tu suštinu i tajnu imenujemo, kazali bismo: vedrina! Vedrina koja, uprkos tamnim i teškim akcentima na nekim slikama, dominira Čelebonovićevim slikarstvom.

I na platnima, i na papiru, Čelebonović tu vedrinu ostvaruje slikajući predmete koji ispunjavaju naš svakodnevni život: slikajući čaše i boce, bele i plave krčage, čorbaluke i sahrane, mlinove za kafu, kineske kutije, komode, globuse i čajnike, čekić i makaze, lonce i šahovske table; slikajući jabuke, narandže i lubenice, tikve, paprike i cveće; i slikajući svog crvenog ljubimca, paradajz, koji se na njegovim slikama pojavljuje često, ili sam, ili u društvu sa belim lukom, ili sa lubenicom, ili sa krčagom i lišćem. Ovo nabrajanje bismo mogli zaključiti rečima Miodraga B. Protića, koji piše: "Za Čelebonovića bi se moglo kazati ono što je Kasu kazao za Vijara — da je magičar malih čuda svakidašnjeg života".

Lazar Trifunović je otišao i dalje, konstatujući da je Čelebonović, čak "čovekovo prisustvo u predmetu... razvio u sistem, u svoj filozofski pogled na svet". Sam Čelebonović je u jednoj prilici rekao: "Hteo bih da najobičnije stvari, koje se pojavljuju pred čovekom, izgledaju kao novo otkriće". U saglasnosti s tim je i njegova tvrdnja da je "u jednostavnom... tajna nevidljivog" i "uzbudljivog". Poljski pesnik Zbignjev Herbert, koji je holandsko slikarstvo poznavao i voleo možda čak isto koliko i poljsku poeziju, u svojoj sjajnoj knjizi Mrtva priroda s đemom, piše: "Dakle, nalazim se u Holandiji — kraljevstvu stvari, velikoj kneževini predmeta... Vezanost za stvari bila je toliko velika da su naručivani crteži i portreti predmeta". Herbert kaže: "portret predmeta", a Čelebonović, čiji je odnos prema predmetu blizak holandskom, kaže: "duša stvari". I kaže: "Jabuke uvek gledaju i vide... Mrtve prirode su prave pozorišne scene, stvari igraju svoju ulogu".

Ta igra je igra linija i beline, igra ritmova i akcenata, senki i polusenki, i svetlosti bez senki, i svih onih neočekivanih oblika i odnosa koje među predmetima može da otkrije oko slikara. Oko koje vidi jabuku koja gleda. To oko u svakom pojedinom predmetu otkriva nešto specifično, što ni zanatlija koji je predmet napravio, ni vlasnik koji ga je kupio i koji ga svaki dan upotrebljava, ne zna i ne vidi. Krčag na slici nije samo krčag. U izvesnom smislu, on postaje nešto drugo, nešto novo, za šta je konkretni krčag poslužio samo kao polazna tačka, samo kao početni impuls, koji slikara mora da obavezuje. Uostalom, što se od polazne tačke ode dalje, utoliko bolje.

Likovni kritičari registruju više faza u Čelebonovićevom slikarstvu: mrku, zelenu, srebrnu... Međutim, ne bismo pogrešili ako bismo sve te faze doživeli kao jednu. Kao plavu. Kad kažemo plavo, plavet, najviše ćemo se približiti Čelebonovićevoj slici. Na njegovim slikama je plavo i ono što je crveno. Ali kad odemo korak dalje od plavog, kad kažemo vedrina, dotaći ćemo samu suštinu njegovog slikarstva. Pri tom ne mislimo na bilo koju vedrinu: mislimo na onu vedrinu koju rađa velika kultura, i koju, kad doseže svoje vrhove, otkriva umetnost.

Ljubomir Simović | Galerija Užice
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #12 poslato: Decembar 27, 2015, 01:42:21 am »

*
Kako je slikao Marko Čelebonović


DVA MORA U JEDNOJ DUŠI


Jednom nogom u Francuskoj, drugom na Balkanu, i ceo lični i slikarski život na dva paralelna puta

Na jedno novinarsko pitanje postavljeno 1958. godine, slikar Marko Čelebonović je odgovorio da ga najviše zanima pitanje kako da čovek bude srećan. Njegovo putovanje ka sreći počelo je mnogo godina ranije, kad su se njegovi preci iz balkanskih prostranstava uputili ka zapadu i konačno stigli do Beograda. Samo prezime vodi poreklo od turske reči "čelebi", koja je sinonim reči "otmeni" ili "plemeniti" i označava mladića otmenog roda, ali i glasnika u turskom starom lutkarskom pozorištu.

Od svakog od ovih značenja poneo je u sebi Marko Čelebonović, sledeći svoju srećnu zvezdu ka zapadu, sve do britanskih ostrva, da bi se konačno, 1925. godine, zaustavio u malom francuskom ribarskom mestu Sen Tropeu. Otada se njegov život odvija u primorju — pored Sen Tropea gde živi, odlazi na Brač, u Sveti Stefan, Budvu, Herceg-Novi i druga mesta na Crnogorskom primorju. Za njegovu umetnost značajan je i deo života koji provodi, gotovo uporedo, u Beogradu i Parizu. Takođe, veliki značaj ima mnoštvo raznorodnih uticaja koje je upijao tokom života, da bi se konačno pretopili u njegov svojevrstan likovni izraz protkan kroz onovremeni umetnički milje, pre svega slikarstvo pariske škole.


Susret s Burdelom

Rođen je u Beogradu 22. novembra 1902, kao najstariji sin uglednog advokata Jakova Čelebonovića i Johane Plan iz poznate bečke porodice. Njegovo bezbrižno detinjstvo i školovanje prekinuo je Prvi svetski rat. Usledilo je dugo i neizvesno putovanje u izbeglištvo, kroz čitavu Srbiju, preko Kosova i Makedonije, do Soluna gde je Marko te zime pohađao francusku gimnaziju, da bi se nastavilo preko Atine, Brindizija, Napulja i Rima do Ciriha.

Na samom početku putovanja, tokom nekoliko dana zadržavanja u Mladenovcu, dvanaestogodišnji dečak na neobičan način doživeo je prvo iskustvo stvaralačkog čina. Podstaknut veštinom majstora grnčara, poželeo je da sopstvenim rukama stvori nove oblike u glini. Slično iskustvo bila je poseta atinskom Akropolju, gde su rasuti ostaci drevnih spomenika na njega ostavili dubok utisak, čije će se posledice provlačiti kroz celokupno Čelebonovićevo stvaralaštvo.

Darovitost za umetničko oblikovanje postaće očigledna već na početku gimnazijskog školovanja u Cirihu, što neće promaći Markovom profesoru Štiflu, koji mu je 1916. godine u školi priredio izložbu. Iz tih dana potiče i njegovo prijateljstvo s vajarom Otom Beningerom. Selidba u Lozanu omogućila mu je češće posete izložbama, a naročito susrete s delima Sezana, Renoara i drugih francuskih značajnih umetnika.

Mada privučen čarobnim izazovima umetničkog sveta, po završetku rata, 1919. godine, poštujući očevu želju, u Oksfordu je upisao pravo-ekonomske nauke. Posle godinu dana nastavio je i završio studije prava u Parizu, sve češće posvećujući vreme i energiju umetnosti koja ga je mnogo više privlačila od advokatskog poziva. Za njegovo umetničko stasavanje presudan je bio izbor Antoana Burdela, kod koga je učio vajanje na Ekol gran Šomije od 1922. godine, kao i u njegovom privatnom ateljeu. Iste godine susret s Đotovim freskama u kapeli Skrovenji u Padovi doprineo je da nesuđeni pravnik nikada ne prihvati posao koji mu je nametalo porodično nasleđe.


Atelje na Monparnasu

Tokom vremena zaturili su se Markovi radovi, kao i drugi dokazi o ovim danima, ali je ipak sačuvan izvestan broj fotografija iz detinjstva i mladalačkih dana, maturska diploma iz Lozane i knjige iz vremena studija na Oksfordu, kao i umetnikova sećanja koja je kazivao u različitim prilikama. S porodicom Antoana Burdela Čelebonović je ostao u trajnoj vezi, a zajedno s ostalim učenicima velikog vajara našao se na izložbi Muzeja Burdel 1964. godine, pored Mila Milunovića, Sretena Stojanovića, kao i Đakometija, Beringera i drugih.

Vreme provedeno u Burdelovom ateljeu značajno je iz više razloga — bilo je presudno za Čelebonovićevu odluku da se zauvek posveti umetnosti. Tamo se zbližio s umetnicima za koje će kroz život ostati vezan uporedo prijateljskim i profesionalnim vezama, kao što su Oto Beninger, Milo Milunović, Sreten Stojanović, Masimo Kampilji, Arnold Gajsbiler, Marin Studin, Alberto Đakometi. Od Đakometija kupuje atelje u ulici Danfer Rošro na Monparnasu koji je prethodno pripadao avangardnom vajaru Aleksandru Arhipenku; u njemu stvara više od pet decenija.

Konačno, na Ekol gran Šomije 1922. godine upoznao je i švajcarsku studentkinju slikarstva Verenu Vajlenman (Vreni) kojom se oženio dve godine docnije. "Ona će tokom celog života ostati njegov nezamenljivi drug, prijatelj, saradnik i kritičar", zabeležio je u Čelebonovićevoj monografiji Stojan Ćelić.

Iste godine javlja se njegovo zanimanje za slikanje i, uz Burdelovo ohrabrenje, u proleće 1925. godine izlaže tri slike na Tiljerijskom salonu. Malobrojni crteži i slike iz te rane faze pokazuju kako je teško skulptor ustupao mesto slikaru: svedeni i snažni oblici figura vode poreklo iz Burdelovog vajarskog ateljea, u podjednakoj meri koliko i iz Pikasovog neoklasicizma.

Mada je Marko Čelebonović otad neprekidno bio prisutan na likovnoj pozornici Pariza, vreva bulevara na Monparnasu i boemsko druženje u čuvenim kafanama nisu ga privlačili. Takođe, umesto da se odluče za Sanari, pomodno primorsko mesto u koje se tog leta sjatio čitav umetnički Monparnas, letnje mesece 1925. godine mladi bračni par provodi na jugu Francuske, u malom i tada još mirnom ribarskom seocetu Sen Tropeu. U iznajmljenoj vili Roze ostaju da žive, tamo se krajem te godine rađa njihovo jedino dete, kćer Nikol. Tu upoznaje velikog slikara i putnika Pola Sinjaka, s čijom će porodicom zauvek ostati u prijateljskim vezama.


Četvorica prijatelja

Imanje na kom je Marko po sopstvenom planu 1929. godine izgradio kuću, pretvara se u svojevrsno stecište i utočište jugoslovenskih slikara koji borave u Parizu: među čestim gostima su Milo Milunović, Milivoj Uzelac, Marino Tartalja, Stojan Aralica, Sreten Stojanović. Slike, od kojih su mnoge nastale u Sen Tropeu, "četvorica jugoslovenskih prijatelja" — Čelebonović, Uzelac, Milunović i Aralica — 1931. godine izlažu u pariskoj galeriji Bernheim-Jeune.

I narednih godina Čelebonović će učestvovati na pariskim, kao i na beogradskim salonima, a samostalno će izlagati 1926, 1930, 1932. i 1937. u Parizu, kao i, prvi i jedini put pre Drugog svetskog rata, 1937. u Beogradu. Godine 1929. pristupio je umetničkoj grupi "Oblik" među čijim osnivačima su se nalazili Markovi česti gosti u Sen Tropeu Aralica, Tartalja i Sreten Stojanović. Većina izlaganih slika nastala je upravo u Sen Tropeu, gde je tih godina sazreo i uobličen njegov vizuelni izraz. Smeđe razdoblje u Čelebonovićevom slikarstvu najavljen je 1927. godine. Na većini slika preovlađuje zlatasto-smeđa boja, uz skalu istančanih sivih kojima je suprotstavljena žuta boja (zbog čega se ovaj period naziva i žuti).

Na slici "Globus" prikazao je deo unutrašnjosti svoje kuće u Sen Tropeu, što će biti jedan od glavnih motiva njegovog slikarstva u narednom, zelenom razdoblju koje traje od 1933. do 1937. godine. Višeslojnim ređanjem boja, sada širokog spektra zelenih tonova, Čelebonović teži slojevitom likovnom sadržaju slike. Veoma značajan činilac postaje svetlost koja zrači iz predmeta, ali zapravo se slaže sa snažnom sredozemnom svetlošću koja se razliva kroz velike prozore u kući.


Bele slike

Pošto je 1937. godine odlučio da se zbog kćerkinog školovanja preseli u Pariz, nakon početka rata s porodicom se vratio u Sen Trope. Tamo se 1942. priključio francuskoj komunističkoj partiji i Pokretu otpora, uključujući celu porodicu u ilegalne poduhvate. Rat je završio s činom kapetana i članstvom u jugoslovenskoj misiji pri štabu generala Ajzenhauera u Nemačkoj. Uporedo s radom u jugoslovenskoj ambasadi u Parizu, od 1946. godine nastavlja da izlaže u pariskim i beogradskim galerijama.

Od 1947. do 1959. godine s prekidima radi kao profesor na beogradskoj Likovnoj akademiji. Dobija i mnoga društvena priznanja, američka, jugoslovenska i francuska za ratne zasluge, kao i Sedmojulsku nagradu, francuski Orden legije časti, Zlatnu plaketu za slikarstvo na III jugoslovenskom trijenalu, nagradu AVNOJ-a. Od 1968. redovan je član SANU. Pored retrospektive 1952. u Parizu i Beogradu, velike samostalne izložbe priredio je u Muzeju savremene umetnosti 1966. i u Galeriji SANU 1977. godine; na IV bijenalu u Sao Paulu 1958. izlagao je u posebnoj sali.

Poseban ton stvaranju Marka Čelebonovića u posleratnom razdoblju daju česti boravci na Crnogorskom primorju, gde nalazi sredinu za slikanje sličnu onoj koju je imao u Sen Tropeu i društvo umetnika s kojima je bio nerazdvojan na početku umetničke karijere: Mila Milunovića, Sretena Stojanovića, Petra Lubarde.

Posle prekida u radu tokom ratnih godina i prelazne faze u kojoj je nastojao da napravi otklon od socijalističkog realizma, nastaje zeleno-plavi period (1956—1965) kad Čelebonović stvara na liniji Sen Trope — Beograd — Crnogorsko primorje. Osunčani prikazi prirode, maslinjaci, delovi plaža, starih građevina, smenjuju se s temama iz predratnog razdoblja, enterijera i mrtvih priroda koje uvođenjem ptica (barske ptice — čaplje, sove) dobijaju mitološko značenje. Služi se krajnje izražajnim likovnim jezikom i jarkim bojama. Nakon 1965. godine boje postaju ujednačenije sa sve većim naletima svetle boje, što će konačno dovesti do "belih slika" u kojima slojevito nanet beličasti fon čini osnovu za niz mrtvih priroda.

Slike koje je izlagao u galeriji "Talijen" u Sen Tropeu 1976, kao i celokupan slikarski opus Marka Čelebonovića, prožimaju tihe radosti življenja narušene blagom setom koja proizlazi iz svesti o prolaznosti. Pesimističke izjave Marka Čelebonovića u razgovoru s bratom Aleksom 1982. godine, povodom izložbe u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić", nisu bile znak stvaralačke već ljudske nemoći, podsećanja na kraj života koji, kako je sam rekao, još nije doživeo, ali ga ima u njegovim slikama. Marko Čelebonović je preminuo u Sen Tropeu, 23. jula 1986. godine.

Autor: Jasna Jovanov | Politikin zabavnik | broj: 3097 ● 2011.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #13 poslato: Januar 02, 2016, 05:38:50 am »

*

MAGIČAR MALIH ČUDA


Marko Čelebonović — iz porodične kolekcije. Đak vajara Antoana Burdela, prijatelj Pola Sinjaka, bio je levičar i borac za umetnost koja će biti "odraz života i napora naše epohe"

MARKO Čelebonović (1902—1986) je slikar stvari, prostora, raspoloženja i doživljenog daleko više nego mentalnog iskustva. Za Čelebonovića bi se moglo reći ono što je Kasu rekao za Vijara — da je magičar malih čuda svakidašnjeg života, ocenio je svojevremeno Miodrag B. Protić. A, Oto Bihalji Merin je istakao da kod Čelebonovića svaka boja izaziva eho u beskraju...

U Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" mogu se proveriti ove ocene. Izložena je 81 slika iz porodične kolekcije. Neke do danas nisu bile javno izlagane, posebno one sa samih slikarevih početaka iz 1923. i 1925. godine. Mada se ta rana dela posmatraču mogu učiniti neveštim, pogotovo ako ih poredi sa Čelebonovićevim slikama iz pedesetih, Ljubica Miljković, kustos u Narodnom muzeju, ima drugačije mišljenje.

— Marko Čelebonović je već na početku bio formiran slikar. Izuzetan slikarski nerv se vidi na slici iz 1923. kad ima samo 21 godinu! Danas studenti u tim godinama počinju da rade. Čelebonovićeva slika iz 1923. u potpunosti prati vreme, u njoj su sadržani elementi novog realizma treće decenije i nagoveštaj izuzetne kolorističke osećajnosti — kategorična je Miljkovićeva.

Dete iz ugledne i bogate beogradske porodice Marko Čelebonović najpre odlazi na studije ekonomije u London. Tu ne pronalazi sebe i seli se u Pariz na studije prava. Istovremeno posećuje akademiju Grand Šomijer i to klasu čuvenog vajara Antoana Burdela. Tu ostaje dve godine. U to vreme, zbog opredeljenja za slikarstvo, pada i Markov sukob sa ocem, uglednim beogradskim advokatom. Posle Pariza Čelebonović se seli u San Trope koji je tada jeftino pribežište slikarima željnih bliskog kontakta sa prirodom. Sam Čelebonović je živeo u skromnoj seoskoj kući koja je sem partera na spratu imala dve spavaće sobe. Čelebonovićev komšija, a potom i prijatelj bio je Pol Sinjak.

Na akademiji se upoznaje sa mladom studentkinjom slikarstva iz Švajcarske koja će mu postati i žena. Ona se u braku odriče slikarstva i kako zapisuje brat Marka Čelebonovića — Aleksa, ona radi za filmsku industriju. Posao joj je da čita krimi-romane i da filmadžijama predlaže one koje je lako ekranizovati.

Iako iz bogate porodice, Čelebonović nije bonvivan. Iz njegovih tekstova se vidi da mu život u Francuskoj nije bio lak.

Čitava porodica je bila levičarski orijentisana. U vreme Drugog svetskog rata priključuje se francuskom pokretu otpora i ulazi u komunističku partiju. Međutim, posle rata, Komunistička partija Francuske je od Čelebonovića tražila da osudi istupanje KPJ iz Kominterne. Tad napušta KP Francuske i dolazi u Beograd. Bio je jugoslovenski oficir za vezu pri Ajzenhauerovom štabu u Evropi za repatrijaciju zarobljenika, savetnik u jugoslovenskoj ambasadi u Parizu (1949—1952). Sa prekidima je bio profesor na tadašnjoj Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu (1947—1959). U Francusku, u San Trope se vraća 1960, ali ostaje u bliskoj vezi sa domovinom. Za dopisnog člana SANU izabran je 1952, a za redovnog 1968. godine.

Savez likovnih umetnika Jugoslavije je osnovan 1947. Predsednik je Augustinčić, potpredsednici Jakac i Čelebonović. Tada usvojena rezolucija je bila, po oceni istoričara umetnosti dr Lidije Merenik "svečana zakletva umetnika novom poretku"":

"Danas na ovom prvom kongresu osećamo dužnost da izrazimo svoju duboku zahvalnost velikim nastojanjima narodne vlasti i države da pomognu razvoj umetnosti i umetnika.... Na prvom kongresu mi se obavezujemo da ćemo još više produbiti idejnost umetničkog sadržaja naših dela, da ona budu dostojan odraz života i napora naše epohe." U to vreme Čelebonović slika "Ženu u hrvatskoj narodnoj nošnji" (1947) i "Seosku kompoziciju" (1948).

Pedesetih godina, po mišljenju mnogih istoričara i teoretičara umetnosti, nastaju najbolje slike Marka Čelebonovića. On je u domovini, okružen prijateljima, materijalno je obezbeđen, može bezbrižno da se posveti slikarstvu. Preko leta odlazi u Budvu. Sa Milom Milunovićem se odlično slaže, bave se podvodnim ribolovom, slikaju... Tad dobija najprestižnije nagrade. Kao predstavnik jugoslovenskog slikarstva učestvuje na prestižnim smotrama u svetu. Jedna od njih je Bijenale u Sao Paulu 1957. gde je u posebnoj sali izložio 31 sliku.

Marko Čelebonović, kako konstatuje Ljubica Miljković, spada u red korifeja srpske i jugoslovenske umetnosti 20. veka. Njegova dela nalaze se u stalnim postavkama najuglednijih muzeja i galerija, a bila su neophodna i kod najprobranijih antologijskih pregleda, kakve su Muzej savremene umetnosti i Narodnu muzej priređivali kod nas i u inostranstvu.


PARTER I SPRAT "Osetio sam odmah osobitu privlačnost boja i njihovih razmaza u različitim gustinama... Rekao bih da slikar, u toku života, prvo stanuje u prizemlju, blizu tla, a kasnije se seli na prvi ili drugi sprat, što ga odvaja od materijalne realnosti i dovodi u neopterećeni duhovni svet", objasnio je svojevremeno Čelebonović svoj odnos prema slikarstvu.

Savo Popović | 15.10.2010 | Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: