Marko Stupar (1936)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « SLIKARSTVO « Srpski slikari XX—XXI veka « Marko Stupar (1936)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Marko Stupar (1936)  (Pročitano 10305 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Mart 15, 2015, 07:27:41 pm »

*




MARKO STUPAR

Marko Stupar je rođen 1936. godine u Vođenici kod Bosanskog Petrovca, gdje je završio osnovnu školu, poslije čega upisuje Gimnaziju u Banjoj Luci.       
 
1961—1964 živi u Beogradu, gdje počinje studirati slikarstvo, a potom te iste 1964-te godine odlazi za Pariz gdje i danas živi i radi kao jedan od najuspješnijih slikara s naših predjela.
 
Svrstavan je vrlo često u Parišku školu, heteroklitan pokret koga su izmislili francuski kritičari početkom 20. vijeka. Pokretu su pripadali svi stranci koji su poslije fovizma radili u Parizu: Šagal, Sutin, Zadkin, Kisling, Fudžita, Pikaso, Modiljani... Svaki od njih je u Pariz donio svoj stil, svoje rane, sjećanja i nade, a francuski intelektualci su im pružili podršku. Shodno slikarima Pariške škole, Stupareva platna nose u sebi blagu notu melanholije i poezije. "Rekao bih, više nostalgije sa malom dozom pesimizma. U pitanju je sukob između stvarnosti i sna", objašnjava Stupar.

Markov svijet posjeduje intenzitet u smirenosti i napetost u opuštanju. Svjetlost na njegovim platnima stvara atmosferu mjesta i sugeriše osjećanja. Razgovor za kafanskim stolom, prolazak ljudi trgom i sunčanje na plaži prevazilaze prikaze svakodnevnice i postaju simboli trenutka, zadovoljstva i uzajamnosti. Urbani pejzažista, on Pariz prikazuje ljepšim nego što jeste. "Ako to ne postignem, onda ja nisam slikar — kaže Stupar — kroz poeziju boje, ja gledaoca uvodim u mali san. Uloga umjetnika je da donese vjeru u sutrašnjicu, jer su optimizam, osijmeh i ljubav naša budućnost".

Markove kompozicije čvrsto su konstruisane, a prostor je znalački iskorišten. Paleta je postala svjetlija, a stilizacija je izraženija. "Promjene dolaze same od sebe, jer se mijenja viđenje, a mijenjaju se i oči. Međutim, rukopis ostaje sličan. Oduvijek sam želio da sve prikažem što vjernije, ali to je nemoguće. Uvijek se pojavljuju deformacije i upravo one otkrivaju slikarevu ličnost".

Deo teksta i fotografija preuzeti sa: Grmeč
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Mart 15, 2015, 07:47:43 pm »

**

MARKO STUPAR GALERIJA RTS
29. SEPTEMBAR  —  1. NOVEMBAR 2013.







Marko Stupar je Parizu posvetio skoro ceo svoj slikarski opus. Dosledno i pažljivo stvarajući svoj uzbudljivi lični rukopis, Stupar je spojio iskustva Ecole de Paris sa senzibilitetom koji su kritičari nazivali slovenskim. Pariz je neosporno već decenijama zračno žarište posebne, zanosne pustolovine modernog slikarstva. Pojedini nacionalni umetnički izrazi, tendencije i ostvarenja tek u međusobnom dodiru i uzajamnom prožimanju nalaze svoje pravo mesto i puni smisao. U toj oblasti, u oblasti duha i stvaralaštva pojmovi kao naše i tuđe nisu više jasno razgraničeni. Stranci su francusku umetnost obogatili novim senzibilitetima, ali su se prilagodili njenim harmonijama i uticali na formiranje univerzalnog jezika koji se smatra najbitnijom odlikom te umetnosti. Takva sinteza je ostvarena u delu Marka Stupara.

Кao predstavnik druge posleratne generacije, Marko Stupar je umetnik koji svoju modernost ističe na manje naglašen način i ne zazire od sinteze savremenih likovnih stremljenja. Njegov likovni opus, nastao u drugoj polovini XX veka, još uvek je otvoren i nedovršen. Čvrsto opredeljen za figurativno slikarstvo, Stupar je tokom šezdesetih godina negovao umetnost ekspresivnog izraza i bogatog kolorizma. On je nastavljač velike tradicije srpskih intimista poput Gvozdenovića, Vidovića... Istakao se i kao jedan od najznačajnijih i najplodnijih žanr-slikara. Stupar manje teži za apsolutnom originalnošću a više za jedinstvom izraza i forme i stvaranjem melanholičnog i nostalgičnog senzibiliteta.

Opredeljenost za jedan likovni stav i istrajnost u njegovom sprovođenju sačuvala ga je od mnogih eksperimenata u umetnosti i promenljivih ishoda, ali istovremeno i postavila u senku glavnih zbivanja u drugoj polovini prošlog veka. U svom stvaralaštvu Stupar se opredelio za akademski repertoar motiva i tradicionalan pristup. Umetnik na samosvojan način koristi ona iskustva klasičnog slikarskog medija koja se odnose na tehniku i materijale kojima se služi, ali uspeva da stvori autentičan govor i prevaziđe prepreke između prošlog i sadašnjeg.

Na samom početku svog slikarskog rada Marko Stupar je otkrio i negovao svet koji odlikuje fina ravnoteža između slikarske materije i tematskih krugova i mirna, pouzdana kompozicija inspirisana tradicijom, bez radikalnih promena pri formiranju novih relacija u slici. To su prividno smireni prizori, bez dramatičnih karakteristika, svedeni na osnovne podatke. Autor teži da ostvari dvostruki smisao slike: da konstatuje stvarnost, otkrije i prezentuje vrednost likovnog jezika. Njagove mrtve prirode, pejzaži, enterijeri, ateljei, saloni i bistroi, plaže Azurne obale i Makarske, pariske ulice, trgovi i parkovi, prepoznatljivi na prvi pogled, sačuvali su ravnotežu između predmeta opservacije, sredstava i načina interpretacije. Slika je satkana od prečišćenih likovnih elemenata, fluidna u svojoj materijalnosti, gde se boja, svetlost, prostor, kontrast i harmonija svode na jednostavnost slikarskog čina.

Prefinjenost obrade je za Stupara bitnija od prirode sadržaja. U izboru tema autor se često odlučuje za pejzaž ili vedute gradova koje mogu da sugerišu i prisustvo i odsustvo čoveka. Stvara se atmosfera mediteranskog ili velegradskog ambijenta. Drugi tematski tok odnosi se na enterijere i mrtve prirode koji u svojim mutnim, prigušenim svetlima i prelivenim bojama evociraju intimnost i ušuškanost jednog sveta koji već pripada prošlosti. Deluje kao da se svet današnjice posmatra očima prošlog stoleća ili kroz izmaglicu sna, što doprinosi oniričnoj atmosferi.

Stupar pretežno koristi sklad smeđih, oker i svetlih tonova kroz koje nenapadno provejavaju maštovite i bogate smeše ružičastih, narandžastih, plavičastih i zelenkastih. Čiste boje su retko korišćene. Potezi su sitni i suptilni, bez jačih pastuoznih nanosa. Na platnima se nadovezuje sloj preko sloja, otvoreno i jasno, bez lazura i sa sažetošću u potezu. Svetlost povezuje planove ali i stvara utisak utišane emotivnosti. Oživljavanjem svetlih mrlja u valerskoj površini umetnik razbija monotoniju i izoštrava kompozicionu shemu. U osnovi Stuparove umetnosti je izrazit i siguran crtež. Svetlo-tamne partije uobličene oštrim dominantnim crtežom učvršćuju arhitektoniku kompozicije. Prigušena valerska skala obuhvata registar od svetloplave do oker tonova, pa prelazi i prelivanje tonova uz nagle akcente jarkih boja stvaraju impresionističku treperavost slike. U plastičnom sloju je učvršćena kompoziciona shema, pa se oživljavanjem detalja gradi osobena atmosfera. Stupar se odriče pažljivo oslikanih pojedinosti. Obični predmeti smešteni u prostor koji nas svakodnevno okružuje podvlače svojstva kompozicije gde nema usredsređenosti na centralni motiv, pošto je sve podjednake važnosti.

Stuparov opus, osim slika, obuhvata crteže, pastele, gvaševe i akvarele. U većini slučajeva to su autonomna ostvarenja koja ne predstavljaju predloške za razradu na slikama. Mnogi od ovih radova nose odlike spontane reakcije na određenu situaciju ili doživljaj. Oni su delovi autorovog intimnog dnevnika putovanja i emocija. Na ovoj izložbi prikazana je serija radova u sve ređe korišćenoj tehnici gvaša. Autorov naglašeni grafizam najbolje dolazi do izražaja u ovoj tehnici.

Slikarstvo Marka Stupara upućuje na posmatranje "malih" i svakodnevnih prizora novim očima. Sam slikar kaže: "Tema, ako previše priča priču, postaje ilustrativna, a to je manje slikarstvo. Promene dolaze same od sebe, jer se menja viđenje, a menjaju se i oči. Međutim, rukopis ostaje sličan. Oduvek sam želeo da sve prikažem što vernije, ali to je nemoguće. Uvek se pojavljuju deformacije i upravo one otkrivaju slikarevu ličnost."

Radovi na ovoj postavci po kompozicionoj zrelosti i kolorističkoj ozbiljnosti predstavljaju zaokružene slikarske celine. Izložba nudi presek tematskih, tehničkih i stilskih interesovanja umetnika kroz celokupno njegovo stvaralaštvo.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Septembar 21, 2015, 10:39:30 pm »

**

MARKO STUPAR GALERIJA RTS
29. SEPTEMBAR  —  1. NOVEMBAR 2013.





03. Enterijer
ulje na platnu, 73 cm × 100 cm




05. Trg Franca Lista u januaru
ulje na panelu, 39,5 cm × 54 cm




07. Sremski Кarlovci
ulje na platnu, 19 cm × 33 cm




10. Krovovi Venecije
ulje na platnu, 16 cm × 27 cm




12. Motiv iz Francuske
gvaš na papiru, 15 cm × 29 cm




14. Platan u parku Monso
gvaš na papiru, 36 cm × 45,5 cm




15. Atelje
gvaš na papiru, 35 cm × 42 cm




18. Trg Franca Lista
ulje na platnu, 32,5 cm × 28 cm




23. Pogled na Firencu I
gvaš na papiru, 12,5 cm × 16 cm




24. Pogled na Firencu II
gvaš na papiru, 13 cm × 17 cm
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Septembar 23, 2015, 02:34:01 am »

**

MARKO STUPAR GALERIJA RTS
29. SEPTEMBAR  —  1. NOVEMBAR 2013.





Marko Stupar u svom ateljeu


Marko Stupar je jedan od naših najistaknutijih likovnih umetnika, koji svoju karijeru već godinama uspešno gradi u Parizu. Rođen je 1936. godine u Vođenici kod Bosanskog Petrovca, gde je završio osnovnu školu, a zatim se upisao u Gimnaziju u Banjoj Luci.

Prve pouke iz crtanja i slikarstva stekao je na studijama u Beogradu, a školovanje je nastavio u Parizu, gde živi od 1964. godine. Prvu samostalnu izložbu imao je 1966. godine. Danas je jedan od najpriznatijih srpskih umetnika u Parizu, a sa njegovim delima Francuzi se predstavljaju na kolektivnim izložbama širom sveta.

Izlagao je u Severnoj i Južnoj Americi, širom Evrope, u bivšoj Jugoslaviji, afričkim zemljama — Кamerunu, Кongu i Obali Slonovače, Japanu... Iako se na njegovim slikama oseća izraziti francuski uticaj, ovaj umetnik duboko je vezan za grad svoje mladosti — Banju Luku kao i za Beograd.

Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, a dela mu se nalaze u muzejima u Parizu, Banjoj Luci, Sarajevu, Bihaću, kao i u mnogim javnim i privatnim zbirkama u zemlji i inostranstvu.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Novembar 12, 2015, 03:50:04 am »

*

MARKO STUPAR — SLIKE





Normandija
ulje na platnu, 20 × 26 cm.  
Izvor: binom.rs
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Novembar 16, 2015, 05:38:19 am »

*

MARKO STUPAR — SLIKE





Propriano, 1989.
oil on canvas, 22 × 35 cm
Alba-Avis Gallery Canada





Venice
oil on canvas, 20 × 30 cm
Alba-Avis Gallery Canada






La Place Saint Marc
oil on canvas, 38 × 46 cm
Alba-Avis Gallery Canada
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Januar 01, 2016, 08:51:50 pm »

*

MARKO STUPAR — SLIKE





Enterijer,
kombinovana tehnika na papiru, 75 × 50 cm
Galerija 212





Cveće,
ulje na platnu, 60 × 60
Galerija 212





Mimoze, oko 2010.
Izvor: 1stdibs.com





Still life
oil on canvas, 33 × 46 cm
Alba-Avis Gallery Canada
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Januar 01, 2016, 08:52:03 pm »

*

Marko Stupar: "NE MOGU DA SLIKAM BEZ EMOCIJA"

Marko Stupar je jedan od naših najistaknutijih likovnih umjetnika, koji svoju karijeru već godinama uspješno gradi u Parizu. Ovaj slikar je rođen 1936. godine u Vođenici kod Bosanskog Petrovca, gdje je završio osnovnu školu, poslije čega upisuje Gimnaziju u Banjoj Luci.

Prve pouke iz crtanja i slikarstva stekao je na studijama u Beogradu, a školovanje je nastavio u Parizu, gdje živi od 1964. godine. Danas je jedan od najpriznatijih srpskih umjetnika u Parizu, a sa njegovim djelima Francuzi se predstavljaju na kolektivnim izložbama širom svijeta. Izlagao je u Sjevernoj i Južnoj Americi, čuvenim pariskim salonima širom Evrope, bivšoj Jugoslaviji, te afričkim zemljama Kamerunu, Kongu i Obali Slonovače. Iako se na njegovim slikama osjeća izraziti francuski ugođaj, ovaj umjetnik duboko je vezan za grad svoje mladosti — Banju Luku. U Muzeju savremene umjetnosti RS trenutno je postavljena njegova prva samostalna izložba u Banjoj Luci, koja će početkom septembra biti preseljena i u Beograd.

"Izložba obuhvata slike novijeg datuma. Najstarija slika je stara oko pet godina, dok je veliki broj slika rađen prošle godine. Nikada nisam imao problema u ostvarivanju mog malog projekta — slike. Ovaj posao uvek sam uzimao poluzanatski, poluumetnički, jer taj zanat nisam mogao da obavljam bez unutrašnjih potreba i emocija", kaže Stupar.

NN: Izlagali ste širom svijeta, a nakon toliko godina sada prvi put izlažete u Banjoj Luci? Zašto?

STUPAR: Ovo je moja prva izložba u Banjoj Luci i zaista se divno osećam, jer sam posle toliko vremena u društvu prijatelja koje nisam video godinama. Nikada nisam izlagao u gradu moje mladosti — Banjoj Luci i to se sada dešava tako da sam neizmerno srećan. Posle Banje Luke izložba putuje u Beograd, gde ću se svojim delima, takođe, prvi put predstaviti tamošnjoj publici. Više od 20 puta sam izlagao u Japanu, Americi i mnogim drugim zemljama. Bilo je mnogo izložbi: kolektivnih, samostalnih i salona, da sam jednostavno prestao da brojim. Sada sam definitivno odlučio da se malo više angažujem na našim terenima.

NN: Mnogi kritičari kažu da Vaše slike djeluju stvarno. Gdje pronalazite teme za Vaša djela?

STUPAR: Tema za sliku je sve, a tema možda i nije toliko značajna za sliku koliko taj univerzalni dodir četke ili emotivni otisak na platnu ili na podlozi na kojoj se radi. Smatram da je taj momenat u stvaranju slike mnogo značajniji od same teme. Tema, ako previše priča priču, postaje ilustrativna, a to je manje slikarstvo.

NN: Jedan ste od slikara koji je dio svog likovnog opusa poklonio Gradskoj upravi Banja Luka i Muzeju savremene umjetnosti RS.

STUPAR: Vidio sam da Banja Luka ima mnogo ambicija, a pre svega ima potrebe da sačuva svoju autonomiju, što je jako teško kada pogledamo da su u njenom okruženju Zagreb, Sarajevo i Beograd. Oduvek je bilo poznato da je inteligencija iz Banje Luke odlazila, tj. studenti su odlazili u veće gradove. Tamo su često odrođivani i osiromašivana je i smanjivana elita ovog grada. Vidio sam da je MSU RS u povoju i odlučio da mu pomognem. Sada konstatujem da ovaj muzej nije toliko ni siromašan. Evo, na primer, paralelno sa mojom izložbom postavljena je i izložba slavnog Jovana Bijelića i ponosim se što skupa izlažemo, to je divno.

NN: Kako ste zadobili simpatije Francuza?

STUPAR: U inostranstvo sam otišao u jednom momentu koji nije bio tako lak, jer su počele da se pojavljuju razne mode kojima sam se na neki način odupro. Nekako sam intuitivno osećao da moda dođe i prođe. Npr. ženska moda ovog leta je različita od mode koja je bila aktuelna prošlog leta i od one koja će biti aktuelna sledećeg leta. Isto tako i u slikarstvu su postojale mode koje su dolazile i prolazile, a npr. jedna solidna mrtva priroda napravljena slikarski i sa emocijama uvek će biti vredna. Verovao sam sebi i uspeo sam.

NN: Šta biste danas poručili mladim ljudima koji odlaze u inostranstvo?

STUPAR: Mladi ljudi treba da odu u inostranstvo, ali kad tamo pokupe znanje treba da se vrate u svoju zemlju. Mislim da naši mladi ljudi imaju više vitalnosti, te su možda u nekim momentima čak i bolji. Moje mišljenje je da, ipak, trebamo opservirati druge kulture i umetnosti, ali ne da bi ih kopirali, nego samo da bi ih posmatrali. Čak i na rđavim stvarima se nauči kako ne treba raditi.

T. Gatarić | 10.08.2005. | Nezavisne Novine
Objavljeno na sajtu: Moj Grmeč
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Januar 18, 2016, 12:10:03 am »

*

SLIKE POD TERETOM RADOSTI

U stvaralačkoj radionici Marka Stupara, koji je u Pariz došao nakratko i ostao ceo život. Četrdeset i pet godina slika velike ljudske priče islikavajući male pariske motive

Drevne astrološke mudrosti počivaju na božanskom broju od 111 zvezda. Na tom broju, u pariskoj ulici Lafajet, s božanstvenim pogledom kroz staklene kvadrate vajmarske škole na crkvu dobročinitelja svetog Vensena de Pola, onoga što se odrekao ličnog bogatstva, stvara jedan od najpoznatijih srpskih slikara pariske škole Marko Stupar.

Četrdeset i pet godina slika velike ljudske priče islikavajući male pariske motive. Zapisuje, kao likovni beležnik vremena, intimna događanja među običnim svetom na trgovima, plažama, kafanama, u Parizu, Veneciji, Beogradu. Na slikama boje u pokretu, a svaka slika, i najmanja, kao najtačniji notes za pamćenje, ima svoju istoriju. Intima je to prema ljudima, ali i prema slici.

— Uđem u sliku i tražim samoga sebe. I prava je radost kada ostvarim kontakt četke, slike, sebe i sveta. Uvek mi je bila želja da ljudi, na mojim slikama, šapuću, a da se njihov žamor čuje s platna. Da među sobom uspostavljaju dijalog i humane odnose. Nažalost, danas je sve više gužve, a sve manje intime i nekadašnje finoće — kaže Marko Stupar.

Njegov atelje budan je od rane zore.

— Ranoranilac sam, ustajem već oko sedam. Dete sam sa sela i navike su ostale. Poštujem taj ritam. Sve počinje od kafe. Tad pravim koncepciju dnevnog plana bez obaveza. Jer, najbolje se radi kad se ne obavezuješ da napraviš sliku. Baš kad pomisliš da ćeš možda da uradiš kapitalno delo, obično ne ispadne ništa. Kad završim administrativne poslove, prestaje najdosadniji deo dana. Čim se toga otarasim, da me spoljne stvari ne bi bockale po glavi, počnem da slikam — otkriva Marko Stupar svoj ritam.

Nekada je znao da slika i po ceo dan. Napolju — štafelaj i on. Sada se to vreme skraćuje. U ateljeu razapeta slika koju je prestao da radi pre skoro godinu dana. Kažu ljudi, treba je samo potpisati da bi bila završena.

— Moji dani ne liče jedan na drugi. Srećom, šarolikost je potreba života. Čovek samo treba da prati svoj ritam. Ali, i da ima minimum radnih navika. Sve se sad, kod mene, svelo na sat-dva slikanja dnevno. Ima perioda i kad se osuši paleta. Ali, kako reče Matis, čak i kad ne radim, ja ipak radim. To što je unutra, kulja, i ipak, na kraju, mora da izađe.

Ostatak vremena Marko Stupar provodi čitajući.

— Upravo sam pročitao sve studije o "Gorskom vijencu" na koje sam naišao. Pre nekoliko godina zaokupljao me je Dostojevski. Pre toga Dion, Platonov đak. I, konstatujem da se ništa nije izmenilo. Uvek su ljudski problemi bili isti. Čovek, postojanje, bog, sve je to večita tajna koju nikada nećemo dokučiti.

Kao spas od tajne, Marko Stupar, zato, nudi intimu. Neki kažu da je postimpresionista, mada njegov prosede ni po tehnici, ni po koncepciji, ne pripada sasvim ovom pravcu. Jednostavno, to su fragmenti života.

— Pravci, to su tehničke stvari. Ništa ne ide, ako ne postoji iskrena unutrašnja potreba da se nešto uradi, produbi. Ako čovek nije iskren, nema od toga posla. Slikanje je za mene fiziološka potreba. Da izbacim iz sebe teret radosti. Transformisanje onog što sam video i osetio jeste vrsta kuhinje. Mora da se poravna sa mnom, sa mojom ravnotežom i mojim osećanjima, jer nije sve što je u prirodi po mojim merama. I, na kraju, na svu sreću, to se najčešće poklapa s najstrožim estetskim pravilima. Time uopšte ne upravljam. Nikada nisam obrađivao teoriju zlatnog preseka, ali čudo jedno, sve što napravim, i složi se s mojom ekvilibristikom, padne upravo tu, u ta stara pravila grčkih skulptora i arhitekata. To je čudan fenomen na koji se ne može odgovoriti. Ima još mnogo tajni na našoj planeti, na koje nema odgovora. Večita je bitka između prirode i čoveka.


CENJEN Slike Marka Stupara su na velikoj ceni. Najmanje minijature prodaju se za oko hiljadu evra, a velika platna koštaju i po dvadesetak hiljada.

ŠOLJICA Kafu Marko Stupar uvek pije iz naročite šoljice.
— Šoljicu mi je, početkom osamdesetih, poklonio gazda čuvenog kafea Florijan u Veneciji. Mislio je da obožavam njegov restoran, a ja sam tu dolazio skoro svakoga dana, da bih se divio Orsonu Velsu.

POREKLO Marko Stupar je iz Bosanskog Petrovca, a u Pariz je došao na tri godine i ostao ceo život.
— Svi su nekada dolazili da precrtaju šta se događa u Parizu. Ima ovde nečeg, u vazduhu, tragova sjajne umetničke prošlosti, lebde, neuništivi su. Istorija te uči. I onda ti je i ljubav prema poreklu jača.

BALKANSKA SCENE s beogradskih i pariskih ulica spadaju u najuži krug Stuparove slikarske intime.
— Slikao sam Terazije, iz hotela "Moskva", ali Balkanska ulica nikako da dođe na red. A često se i s velikom nostalgijom sećam te ulice, i nekih dorćolskih motiva...


Goran Čvorović | 26.12.2009. | Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: